Sistemski i aplikativni softver

dr Gordana orevi

SOFTVER

Podela softvera

Dve osnovne kategorije softvera:

Sistemski softver skup svih programa i
programskih paketa namenjenih funkcionisanju
raunarskog sistema
Aplikativni softver skup svih programa i
programskih paketa namenjenih reavanju nekih
konkretnih potreba i problema korisnika

Operativni sistem
Operativni sistem je nabrojniji skup programa
(programskih paketa i alata) koji upravlja radom
raunarskog sistema
Supervizor
BIOS (Basic Input /output System)
Komandni jezici i grafiki interfejs (Job-Control Language, JCL)

Osnovni moduli
Supervizor centralni i hijerarhijski najvaniji modul
koji je stalno prisutan u operativnoj memoriji raunara
upravljanje hardverskim resursima
planiranje redosleda izvoenja poslova odnosno programa
prekidanje obrade (multiprogramiranje)

BIOS (Basic Input /output System) upravlja i

kontrolie rad ulazno-izlaznih ureaja
setup programi deo BIOS-a koji omoguavaju
konfigurisanje konkretnog mikroraunarskog hardvera

Komandni jezici i grafiki interfejs (Job-Control

Language, JCL) jezik pomou kojeg korisnici i
programeri definiu svoje zahteve zadaju komande

Klase OS

Batch (serijski)
Multiprogramski
Multiprocesorski
Real Time

Klase OS - Batch (serijski)

Obezbeuju:
itanje programa i podataka
dodeljivanje potrebne memorije i procesora
angaovanje drugih zahtevanih resursa
(datoteke)
organizaciju izlaza i komunikacije sa
korisnikom
kontrolu izvoenja poslova

Klase OS - Batch (serijski)

Nedostatak ovog najjednostavnijeg operativnog sistema je
injenica da je CPU bivao besposlen, iz razloga to brzina
U/I ureaja nije bila kompatibilna sa brzinom CPU-a, pa je
CPU morao ekati dok se podaci sa nekog ulaznog ureaja
unesu u memoriju.
Zato su operateri poslove sa slinim potrebama batchovali ,
a onda su oni izvravani kao grupu, kako bi se ubrzalo
procesuiranje.
Operater je imao ulogu da sortira programe sa slinim
potrebama u batchove, i kada bi raunar postajao dostupan,
operater je pokretao batchove.
Operativni sistem je bio uvek rezidentan u memoriji.
Rezultati izvravanja programa su slani programeru.
Osnovna mana kod batch sistema je bio nedostatak
interakcije izmeu korisnika i poslova dok su se izvravali.

Multiprogramski OS
Batch sistemi su imali nedostatak u injenici da korisnik
nije mogao postii maksimalnu iskorienost CPU-a
Tada se dolo na ideju da bi operativni sistem umesto
jednog programa u memoriji trebao omoguiti
istovremeno smetanje nekoliko programa.
Upravo ova injenica imala je veliki, a moda i presudan
znaaj za razvoj savremenih operativnih sistema, jer je
omoguila multiprogramiranje (istovremeno izvravanje
nekoliko razliitih poslova) u pravom smislu te rei.
U multiprogramiranim sistemima, opeativni sistemi imaju
jednostavnu ulogu da prebacuju kontrolu sa jednog
posla na drugi.
Kada je potrebno da jedan job eka na neki resurs ili
neku operaciju, CPU prebacuje kontrolu na drugi posao.

Multiprogramski
vie programa ili delova programa
istovremeno u memoriji
svakom programu je dodeljen fiksni deo
memorije
svi programi su potencijalno aktivni

Multiprocesorski OS
Ovakvi operativni sistemi su rezultat razvoja sistema sa vie
procesora (multiprocesorski sistemi).
Ovi sistemi imaju vie procesora koji meusobno komuniciraju delei
sabirnicu, sat i vrlo esto memoriju i periferne ureaje.
Osnovni razlog razvoja multiprocesorskih sistema je poveanje
brzine reavanja korisnikih problema (vie posla se moe obaviti u
kraem vremenskom periodu).
Osim toga, u odnosu na vie jednoprocesorskih sistema, jedan
vieprocesorski sistem ima i znaajnu prednost i u utedi novca s
obzirom da procesori dele iste resurse.
Jo jedan razlog zbog kojeg su se razvijali vieprocesorski sistemi se
krije u injenici da oni poveavaju pouzdanost sistema, jer ukoliko bi
se desilo da jedan procesor prestane sa radom, to ne bi stopiralo
rad sistema, nego bi ga samo usporilo, jer bi se posao nastavio
obavljati na prostalim procesorima.

Real Time OS
Jedna od formi operativnih sistema sa "specijalnom namenom" je
real-time sistem ili sistem realnog vremena.
Real-time sistemi se koriste kada postoje stroga vremenska
ogranienja za izvravanje definisanih poslova.
esto se koriste i kao "kontrolni ureaji" u namenski razvijenim
sistemima, kao npr. u automobilskoj industriji kada kontroliu robote
koji rade na sklapanju automobila, prilikom medicinskih
eksperimenata, u vojnoj industriji (kod testiranja projektila) ili u
istraivanju svemira.
real-time sistemi imaju precizno definisana vremenska ogranienja u
kojima moraju delovati.Ukoliko bi se desilo suprotno, moglo bi doi
do neeljenih posledica za korisniki proces koji se obrauje, a
nekada i za sam raunarski sistem
Real-time sistem se smatra korektno funkcionalnim samo onda kada
vraa korektan rezultat u tano definisanim vremenskim
ogranienjima.

Rad u realnom vremenu savremeni OS sa virtuelnim

konceptom korienja memorije koji se realizuje:
# podelom primarne memorije i backup memorije
# privremenim smetajem programa u backup memoriju
# preuzimanjem samo potrebnih delova programa u primarnu
memoriju radi izvravanja, a zatim vraanja u backup memoriju

OS
DOS
Windows OS
UNIX
LINUX
Mac OS X
Mreni OS (Novell Net Ware, Windows NT)
procedurom daljinskog prijavljivanja na sistem (remote login)
razmenom datoteka sa udaljenim raunarom (fremote file
transfer).

Windows NT
single domain - jedan server je zaduen za bezbednost i

korisnike naloge
single master - postoji nekoliko domena, ali samo jedan
server ima ulogu matinog servera koji je zaduen za
bezbednost i korisnike naloge
multiple master - postoji vie domena, a baza korisnikih
naloga se nalazi na vie servera; ovaj model se koristi u
vrlo velikim organizacijama
complete trust - postoji nekoliko domena, a nijedan
server nema ulogu matinog; meu domenima postoji
potpuno poverenje, pa korisnici jednog domena
slobodno pristupaju resursima drugog

Jednokorisniki OS
MS-DOS - u kome se interakcija korisnika
obavlja karakternim znacima (slovima,
brojevima, simbolima)

Savremeni jednokorisniki OS ili, Zato je B Gates

postao najbogatiji ovek na svetu?

Jedan od bitnih elemenata za rad

u WIN okruenju su linije:
Title bar ili naslovna linija, na vrhu ekrana sadri ime
aktivnog programa (u kome trenutno radite) i fajla koji
taj program obrauje,
Menu bar ili linija menija, nalazi se odmah ispod naslovne
linije i prikazuje osnovne opcije aktivnog programa,
Tool bar ili linija alata, nalazi se na dnu vaeg ekrana i
predstavlja lepezu softverskih alata koji vam stoje na
raspolaganju u tom programu,
Task bar ili linija zadataka, nalazi se na samom dnu
ekrana i slui za pokretanje osnovnih grupa
kompjuterskih programa.

Linux softver sa otvorenim kodom

Linus Torvalds - autor Linux operativnog

sistema
Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa
otvorenim kodom (open source software)
GPL General Public Licence
Danas Linux pokree Web servere, filmske i
animacione radne stanice, superkompjutere
itd.

Aplikativni softver

Korisnike aplikacije

Softver za voenje raunovodstva, grafiki

programi, multimedijalni alati, edukacija, igre,
...

Quick Books jedan od popularnih

raunovodstvenih softverskih paketa za manja
preduzea

Integrisani softverski paketi:

Obuhvataju vie aplikacija dizajniranih tako da
rade zajedno
Omoguavaju automatsko prebacivanje
podataka izmedju pojedinih modula
Cena im je nia u odnosu na kupovinu
pojedinanih aplikacija
Koristi se isti tip komandi u svakom od modula

MS OFFICE
PAKETI ZA OBRADU TEKSTA
SPREADSHEET PAKETI
PAKETI ZA RAD SA BAZOM PODATAKA
GRAFIKA I STONO IZDAVATVO
PREZENTACIJE
RAD U INTERNET OKRUENJU

Paketi za obradu teksta

Spreadsheet paketi (MS Excel)

90
80
70
60
50

East

40

We s t

30

N o rt h

20
10
0
1s t Q t r

2 nd Q t r

3 rd Q t r

4th Qtr

Paketi B.P( MS Access)

Grafiko i stono izdavatvo (Corel Draw)

Prezentacije (PP)

Internet okruenje (Explorer)

Upgrading (poboljanje)

Proizvoai popravljaju svoje proizvode, uklanjaju bagove

i dodaju nove mogunosti (features)
Novi programi svake godine
Korisnici mogu transformisati dati program u novu
verziju (upgrade) plaanjem odgovarajue takse
proizvoau datog softvera
Manje izmene se oznaavaju decimalnom takom
Vee izmene se oznaavaju sledeim brojem
Nestandardne oznake npr. kod Windows verzija OS

Kupvina gotovih programskih paketa:

Prednosti
Vreme razvoja i
implementacije paketa
u konkretnoj
organizaciji je znatno
krae (u odnosu na
vlastiti razvoj).
Cena nabavke
uobiajenih paketa je
manja (u odnosu na
trokove vlastitog
razvoja).
Preduzee moe
implementirati i koristiti
paket i bez vlastitog
specijalistikog
informatikog kadra.

Nedostaci
Zbog svoje
univerzalne namene
nije dovoljno
prilagoen
specifinim
potrebama konkretne
organizacije.
Prilagoavanje
paketa organizaciji i
njegovo odravanje
zahteva visoke
dodatne trokove.

Probni i licencirani softver

Probni softver
demo
sharewere
Freewere

Licencirani softver