ХIII београдска гимназија

Београд

Истраживачки рад
Оперативни системи
Наставни предмет : информатика и рачунарство

Предметни наставник Ученици

Слободан Шећеровски Урош Штулић и Стефан Јанкулоски
4.12.2020.
Појам софтвера

Хардвер чини склоп физички опипљивих делова рачунара који би без

софтвера био само скуп механичких делова. Софтвер је програм у општем
смислу, односно, под софтвером подразумевамо оперативне системе и
програме у најширем могућем смислу.
Подела софтвера се може извршити на више начина, а једна општа подела је
на:
оперативни системи
апликативни (кориснички) софтвер

Апликативни софтвер

Апликативни или кориснички софтвер су програми са којима управља и ради

корисник. ОС додељује хардверске ресурсе појединим програмима који су
покренути и који се извршавају. Корисник може директно координирати рад
апликативног софтвера и оперативног система. Другим речима, корисник
може покретати и затварати одређене програме који се извршавају под
оперативним системом.

Дефиниција оперативног система

Оперативни систем је данас присутан у сваком рачунару, телефону, паметној
кући или колима, а најчешће је повезан са изгледом екрана датог уређаја тј.
са корисничким интерфејсом (user interface/UI).

Међутим, оперативни систем је много више од почетног екрана неког

рачунара, то је скуп најзначајнијих системских програма који даје приступ
хардверу и служи као посредник између хардвера и апликативног софтвера,
програмера и корисника. Он се такође разликује од осталог софтвера због
већих привилегија за извршавање инструкција недозвољених обичним
програмима. Зато процесори имају бар два режима рада,
привилеговани(kernel mode) и непривилеговани(user mode).

Неки од најпознатијих оперативних система за рачунар су Windows, Mac OS

X и Linux, а најкоришћенији на мобилним телефонима су Android и iOS.
Врсте оперативних система

Постоји више врста оперативних система. Оперативни систем ДОС, који је био основа за
оперативни систем Windows , неколико верзија Windows ОС-а, оперативни системи Unix и
Linux , Mac OS, PalmOS, Solaris, Vax/Vms и многи други.

Поделе оперативних система

Подела оперативних система (ОС) може се извршити на више начина.
Према броју корисника ОС се деле на:
монокорисничке (један корисник)
мултикорисничке (више корисника истовремено)

Према броју програма ОС се могу поделити на:

монопрограмске, односно Сингле таск ОС-е
мултипрограмске, односно Мулти таск ОС-е

Према броју процесора који постоје у систему ОС се деле на:

монопроцесорске системе
мултипроцесорске системе

У мултипрограмском оперативном систему ресурси рачунара се додељују

појединачним програмима у кратким временским интервалима. Пошто ову
доделу и пребацивање са таскова рачунар обавља веома брзо, стиче се
утисак истовременог извршавања програма. Процесор увек извршава само
један програм у једном тренутку. За сваки процес постоји посебан сегмент
меморије, и када се процесор пребаци на извршавање одређеног процеса,
он чита инструкције и податке са другог меморијског сегмента, а пре тога
мора да запамти стање тренутно извршаваног програма да би касније знао
одакле да настави.

Језгро, шкољка и слојевита архитектура

Оперативни систем се може поделити на два дела, шкољку(shell) и
језгро(kernel).
Језгро је најнижи слој оперативног система и први се учитава у меморију при
покретању рачунара. Оно омогућава свим осталим програмима основне
услуге језгра попут приступа дисковима, меморији, управљању процесима
као и приступ осталим рачунарским уређајима.

Шкољка, тј. кориснички интерфејс је простор у коме корисник покреће

програме, инсталира нове и уклања старе. То је слој кроз који комуницирају
корисник и језгро. Постоје два типа шкољке, КЛИ и ГКИ.

У КЛИ (командно-линијски-интерфејс) интеракција са системом се вршила у

јединственом црном прозору са белим текстом, уз једну командну линију при
дну екрана у којој се приказује одзивни знак (command prompt). Свака
команда се у тој линији куца и активира тастером Еnter, ове команде тумачи
командни интерпретатор а затим покреће извршавање одговарајућих акција
оперативног система. Резултат се приказује на истом екрану на коме је
унесена команда.

КЛИ интерфејс
ГКИ интерфејс

ГКИ (графички-кориснички-интерфејс) се појављује уз развој екранског

интерфејса, где је цео прозор екрана активна површина на којој корисник
задаје команде, мишем или прстом ако је у питању телефон. Чак иако је ГКИ
приступачнији од КЛИ-а, КЛИ је идаље потребан за озбиљан рад.

Језгро и шкољка су у слојевитом односу са хардвером и апликативним

софтвером, апликативни софтвер се ослања на шкољку а она на језгро, које је
ту да омогући коришћење
хардвера
Апстракција хардвера, систематски позиви
Рачунарски програми не би постојали у облику у коме су данас да не постоји
апстракција хардвера, да програмер мора да све своје програме сведе на
елементарне инструкције и сигнале. Апстракција хардвера је врло пожељна
да програмер не би морао да мисли о конкретним детаљима хардвера, овај
посао уместо њега обавља оперативни систем, којем се програмер “обраћа”
сваки пут када жели нешто од хардвера.
Оперативни систем тако пружа програмерима скуп функција које он може
користити како би постигао жељену функционалност хардвера, сакривајући
притом конкретне хардверске детаље. Овај скуп функција назива се
програмски интерфејс за писање апликација (Аplication Programming Interface
- API). Те функције се називају системски позиви(јер се оперативни систем
позива да изврши одређени задатак), једини начин да се приступи хардверу
јес преко ових позива

Драјвери
Да би ОС могао да оствари системски позив ка неком рачунарском уређају
попут штампача, потребан му је специфичан програм који се зове
драјвер(device driver). Пошто програмери неког оперативног система не могу
да знају које тачно сигнале тражи било који штампач да би функционисао и
отштампао жељени садржај, потребан је драјвер од произвођача штампача,
који знају како њихов штампач функционише. Оперативни системи су често
опремљени генеричким драјверима који могу функционисати уз већину
уређаја неког типа на маркету, али ће многе функције хардвера прикљученог
на рачунар остати неискоришћене зато што нису део генеричког драјвера.
Сви уређају у рачунарском систему, од монитора и тастатуре до графичке
картице имају свој драјвер.

Систем датотека
Један од задатака оперативног система је да понуди кориснику да сачува
своје податке и програме за трајно чување на неком уређају. У рачунару се
подаци записују и чувају у датотекама/фајловима(files). Фајлови су најчешће
на некој спољној меморији и оперативни систем зна њихову тачну локацију
на њој, они су најчешће организовани у јединице које називамо
директоријуми(directory), или како се чешће називају, фолдери(folder).
Фолдери фајлова могу у себи да имају и друге фолдере, чиме се прави
структура фајлова и фолдера попут дрвету које се рачва.

“Истовремени” рад више програма

Већина модерних оперативних система су вишепрограмски и подржавају
истовремени рад више програма(multitasking), али чак иако су програми
покренути у исто време, ако процесор има само једно језгро у сваком
тренутку ради само један програм, а да би се добила илузија истовременог
рада, процесор обради инструкције мало једног па мало другог програма.
Оперативни систем мора овим програмима да додели ресурсе(процесор и
меморија) у одговарајућој количини како би рачунарски систем био што
ефикаснији.

Програми се константно међусобно надмећу за процесорско време, они

“желе” да процесор извршава њихове инструкције. Најједноставније техника
расподељивања времена је да це програмима једако расподели процесорско
време, и да процесор наизменично врши њихове инструкције. Овај систем се
на енглеском зове “time sharing”, и прилично је наиван и примитиван.
Постоје много ефикаснији начини расподељивања процесорског времена,
нпр. када неки програм захтева приступ неком периферном уређају,
оперативни систем га “успава” и онда “пробуди” када му је поново потребан
процесор.

Сваки програм током рада заузима неки део главне меморије, али је она
ограничена и често мања од укупне меморије тражене од стране програма.
Главне технике које се користе за управљање меморијом су виртуелна
меморија(постоје два основна нивоа адресирања меморије, виртуелни и
физички) и коришћење диска као проширења главне меморије, што се често
зове и свопинг(swapping).
Виртуелна Физичка
меморија меморија
а

диск

Историја оперативних система “Windows”

Window на енглеском значи прозор, по чему су ови оперативни системи и добили назив,
јер се сви програми извршавају унутар прозора. Постоји више верзија Windows
оперативних система. Прва верзија Windows оперативног система је била Windows 1.0, а
затим су излазили Windows 2.0, Windows 3.11, Windows 95, Windows 98, Windows ME,
Windows XP, Windows Vista, Windows 7, Windows 8, Windows 10. Сви наведени ОС-и су
оперативни системи намељени радним станицама. Серверске верзије Windows-a су:
Windows NT, Windows 2000 и Windows Server 2003 и Windows Server 2008

WINDOWS 1.0

Windows 1.0 је испоручен у новембру 1985. године. Windows 1.0 садржи падајуће меније,
траке за померање, иконе. Постоји могућност преласка са једног програма на други без
потребе претходног затварања. Уз њега долази неколико програма, МС ДОС за
управљање датотекама, затим Calculator, Calendar, Notepad, Paint, Clock итд. које помажу
да управљате свакодневним активностима.

WINDOWS 2.0

Windows 2.0 је изашао у децембру 1987. године и био је популарнији од свог

претходника. Ова верзија поседује иконе радне површине и проширену меморију.
Помоћу побољшане графичке подршке омогућено је преклапање прозора, контролисање
распореда на екрану и коришћење тастерске пречице да би се убрзао рад. За ову верзију
оперативног система је занимљиво и то да се у њој први пут појављује Control Панел
односно Контролна табла.

WINDOWS 3.0

Microsoftov трећи велики пројекат што се тиче Windows оперативних система је био
Windows 3.0 који је пуштен у рад 22. маја 1990. године. Уведена су значајна побољшања
када говоримо о корисничком интерфејсу и техничким карактеристикама. Ова верзија је
наравно захтевала јачу конфигурацију од свог претходника.Иако је верзија DOS и даље
била доминантна, поготово за игре, верзија 3.0 је прва верзија која је наишла на ширу
употребу.
Овај Windows спада у породицу оперативних система Windows NT.

WINDOWS 95
Windows 95 је оперативни систем базиран на графичком корисничком интерфејсу који је
пуштен у продају 24. августа 1995. године. Током развијања је био под кодним именом
Windows Chicago. Подршка од стране Microsofta за Windows 95 је трајала од његовог
изласка па све до 31. децембра 2001. године.
Windows 95 ради под DOS-ом и може да покреће и програме за Windows и програме за
DOS оперативни систем. Он је био један од најуспешнијих оперативних система икад
направљених на тржишту. Три године касније,Windows 98, наследник Windows 95, пуштен
је у продају.
Windows 95 је донео многе новине у односу на своје претходнике. Он је био први
Windows 95 са дугметом ‘Start’ и таскбаром и први Windows који подржава дужа имена
фајлова у односу на своје претходнике који су могли подрже само 8 карактера, укључујући
и екстензију фајла.

WINDOWS 98

Windows 98 је графички оперативни систем који је направио Мицрософт 1998. године. То

је прва верзија Windows након верзије 95. Уведена су побољшања као што су Microsoft
magnifier, Accessibility Windows, Microsoft Active Accessibility као и систем који конвертује
FAT 16 системске датотеке у FAT 32. Такође је омогућено конфигурисање фонта у Notepad-
u и Paintu. За инсталацију овог система препоручивао се Pentium процесор, 24 MB RAM
меморије, најмање 500 MB меморије на хард диску и VGA монитор резолуције 640×480
или више.

WINDOWS 2000
Windows 2000 је оперативни систем који се користи за оба типа рачунара, клијентске и
серверске. Microsoft га је произвео крајем 1999. године.
За разлику од других издања Microsoftovih оперативних система, Windows 2000 је долазио
и у кућној варијанти и у серверским варијантама. Пре, али и после њега су то увек биле
раздвојена.
У оквиру свог фајл-система NTFS, Windows 2000 је увео и шифровање. Тај систем је
омогућавао корисницима да шифрују податке тако да нико осим њих не може да их
прочита. За самог корисника процес дешифровања је био неприметан, тј. није захтевао
никакву посебну акцију.
Систем је омогућавао да се чврсти дискови преведу у динамичке дискове, чиме се
постизала могућност да се више физичких хард дискова посматра као једна логичка
партиција, да се подржавају дисковни системи RAID и др.

WINDOWS XP

Windows XP је оперативни систем којег је развио Microsoft. Прва верзија се појавила у

октобру 2001. године. Ознака XP у називу односи се на енглеску реч eXPerience која значи
искуство.
Две основне верзије оперативног система Windows XP су:
 Windows XP Home edition
  Windows XP Professional
Остале верзије су:
 Windows XP 64-bit Edition
 Windows XP Professional x64 Edition
 Windows XP Media Center Edition
 Windows XP Tablet PC Edition
 Windows XP Embedded

Windows XP је са собом донео значајна побољшања у односу на свог претходника

Windows 2000. Нека од тих побољшања су:
 Много боља подршка за додатне уређаје. То је реализовано у виду веће количине
њихових драјвера који су уграђени у сам Њиндоњс XП.
 Нови графички интерфејс. Прозори долазе са иницијално заобљеним ивицама
мада има подршку и за другачије теме, могуће је груписање прозора у оквиру
таскбара, сакривају се неактивне иконице у системском подручју крај сата, а и
генерално цео интерфејс је више оријентисан ка решавању проблема.
 Брзо смењивање корисника (енгл.Fast User Switching ). Могуће је на истом
рачунару да се и други корисник улогује, без да се први излогује.
 Remote Assistance и Remote Desktop . Корисник може затражити помоћ од
корисника који је за неким другим рачунаром или даљински приступити свом
рачунару.
 Нарезивање компакт-дискова (енгл.CD burning ). Сам оперативни систем има
подршку за нарезивање компакт-дискова, али и за пиши-бриши дискове (CD RW).
 ClearType технологија омогућава јаснији приказ слова на екранима монитора. То је
поготову изражено на мониторима лаптопа или на TFT мониторимa.

WINDOWS VISTA

Windows Vista је оперативни систем који је развио Microsoft за употребу на персоналним

рачунарима. Радно име овог оперативног система током развоја било је „Windows
Longhorn“. Оперативни систем се појавио на тржишту почетком 2007. године.
Нове могућности са стране крајњег корисника:
 Ново графичко окружење: Windows Vista има потпуно нови графички интерфејс, по
имену „Aero“. Нови интерфејс је, према најави произвођача, далеко прегледнији и
има бољи визуелни доживљај од графичких интерфејса у ранијим верзијама
Windowsa.
 Нове сигурносне технологије: Пошто ранијим верзијама Windows сигурност није
била јача страна, Windows Vista, према најавама произвођача, поседује далеко
већи број заштитних механизама и сигурносних технологија. Нове мере заштите
обезбеђују већу приватност и сигурност података док је рачунар, рецимо, повезан
са Интернетом или док размењује датотеке преко локалне мреже. Такође, ту су и
нове мере заштите када су у питању кориснички налози, које ће бити и те како
корисне на рачунарима које користи више корисника.
 Windows SideBar: нови панел на десној страни радне површине који ће омогућити
кориснику да додаје разне функције оперативном систему, како би радно
окружење прилагодио својим специфичним потребама. На пример, у Windows
SideBar можете додати сат, прегледати мултимедијалне садржаје, па чак и читати
временску прогнозу или најновије вести.
 Подршка за гласовно задавање команди: почев од овог оперативног система,
корисници ће да путем гласовних команди моћи да извршавају најразличитије
операције у готово свим програмима које буду покретали.
 Подршка за мониторе осетљиве на додир: корисници који поседују мониторе
осетљиве на додир ће моћи да користе свој монитор уместо неког другог уређаја
(најчешће тастатуре или миша) за управљање рачунаром.
 Нови Internet explorer: Програм за прегледање садржаја Интернета, Internet
explorer, који фабрички долази уз све Windows, такође је претрпео велики низ
промена. Сада је овај програм далеко сигурнији, јер има побољшане механизме за
одбрану од вируса и хакерских упада, као и нове мере заштите од крађе осетљивих
података. Нови Internet expolorer носи ознаку 7.0.
 Нови Windows Media Player: нова верзија програма за репродукцију
мултимедијалног садржаја који фабрички долази уз све новије верзије Windows
такође је побољшана. Има нови графички интерфејс, нове могућности за размену
мултимедијалног садржаја, као и нове функције за организацију мутлимедијалног
садржаја на рачунару.
 SuperFetch: односи се на нови начин управљања системском меморијом.
Технологија је заснована на технологији учитавања унапред, из Windows XP, али је
унапређена. Систем ће надгледати које програме најчешће користи корисник и
њих константно држати учитане у меморији. Тако ће се постићи брже покретање
чешће коришћених програма. Ова технологија може да збуни средње искусног
корисника, јер ће у Таск менаџеру све време приказивати да је цела системска
меморија заузета.
 Windows ReadyBoost: помоћу ове технологије ћете моћи врло ефикасно да
проширите расположиву системску меморију, без отварања самог рачунара. Тиме
се добија убрзање рада самог оперативног система. То се постиже тако што у свој
USB port утакнете било који флеш диск, а затим конфигуришете подешавања. При
томе утакнути флеш диск постаје место за складиштење привремених меморијских
података. То врло ефикасно убрзава рад система, јер престаје потреба за
 уписивањем података на хард-диск, а флеш дискови бржи од хард-дискова
WINDOWS 7

Windows 7 (раније познат као Blackcomb и Vienna) је назив новог оперативног система
Windows, наследника Viste. Windows 7 је у продаји од 22. октобра 2009. године, три
године након појављивања његовог претходника. Windows 7 је доступан у 32-битној и 64-
битној верзији.
Функције:
 Подршка за више графичких картица
 Нова верзија Windows Media Center
 Windows Sidebar — гаџети интегрисани су у Windows Explorer
 Могућност за визуелно прикачивање ставки у Старт менију.
 Нова верзија програма Windows Calculator
 Windows Security Center преименован је у Windows Health Center
 Multi-touch способност
 Виртуални клавир
 Touch верзија за paint
 Нове верзије програма Windows Paint и Microsoft WordPad
 10-минутни инсталациони процес

WINDOWS 8

Windows 8 је новија верзија Microsoftovog оперативног система и следбеник верзије

Windows 7. У продају је изашао 26. октобра 2012. Велика промена у односу на
претходника је почетни екран који је дизајниран у Метро стилу. Постоје неколико издања:
Windows 8, Windows 8 Pro и Windows RT (RunTime).

Windows 8 има другачију радну површину него Windows 7 што, по процени произвођача,
олакшава рад на рачунару. Windows 8 има верзију за таблете (табличне рачунаре).

WINDOWS 10

Windows 10 је оперативни систем за личне рачунаре, развијен и објављен од стране

Мајкрософта, као део Windows NT породице оперативних система. Објављен је 29. јула
2015.
Windows 10 представља нешто што је Microsoft назвао „универзалним апликацијама”; у
поређењу са метро апликацијама, ове апликације се могу покренути на више породица
Microsoft производа са готово идентичним кодом‍—‌ово обухвата личне рачунаре, таблете,
телефоне, уграђене системе. Кориснички интерфејс Windows-а је био рађен да би се
сукобио с прелазима између интерфејса оријентираног на миша и интерфејса
оптимизованог екрана осетљивог на додир заснован на досупним улазним уређајима‍—‌
нарочито на 2-у-1 личним рачунарима; оба интерфејса укључују ажуриран Start мени који
садржи елементе траниционалног Start менија из Windows-а 7 и плочица из Windows-а 8.
Прво објављивање Windows-а 10 такође представља систем виртуелнних радних
површина, функцију за управљање прозора или радних површина названа Task View
(преглед задатака), Microsoft edge web прегледач, подршка за пријављивање отиском
прста и препознавањем лица, нове безбедносне функције за enterprise окружење и
DirectX 12 и WDDM 2.0 за побољшање графичких способности за играње игрица у
оперативном систему