stš “Mihajlo Pupin”, Kula

Struktura operativnog sistema

Andrej Radović III1 Ocena:__

Operativni sistemi za računare postali su neizostavni deo savremene računarske tehnologije.
Operativni sistemi su softver koji omogućava da računar radi i funkcioniše ispravno. Oni su
odgovorni za upravljanje i kontrolu hardverskih i softverskih komponenti računara.

Najvažnija funkcija operativnog sistema je da obezbedi interfejs između korisnika i hardvera

računara. Ovaj interfejs omogućava korisniku da komunicira sa računarom i hardverom,
omogućavajući im da unose komande, pristupaju podacima i programima i generalno kontrolišu
računar. Operativni sistemi takođe obezbeđuju platformu za rad aplikacija i oni su odgovorni za
obezbeđivanje sistemskih resursa kao što su memorija, skladištenje i procesorska snaga.

Dostupno je nekoliko različitih tipova operativnih sistema za računare, u zavisnosti od vrste

hardvera i aplikacija koje se koriste. Neki od najpopularnijih operativnih sistema uključuju
Microsoft Vindovs, Apple macOS, Linuk i ChromeOS. Svaki od ovih operativnih sistema ima
svoje jedinstvene karakteristike i mogućnosti i dizajnirani su za rad sa različitim tipovima
hardvera i aplikacija.

Izbor operativnog sistema računara zavisi od potreba korisnika i vrsta aplikacija koje će koristiti.
Na primer, Vindovs je dizajniran da bude kompatibilan sa širokim spektrom hardvera i
aplikacija, dok je macOS dizajniran da bude lakši za upotrebu i intuitivniji.
Uvod
Definicija operativnih sistema
Operativni sistem je vrsta softvera koji upravlja hardverom i softverom računarskog sistema.
Pruža interfejs između korisnika, hardvera i aplikacija. Takođe pruža usluge kao što su
upravljanje memorijom, planiranje procesa, kontrola ulaza/izlaza i upravljanje sistemom
datoteka.

Pregled struktura operativnog sistema

Operativni sistemi su odgovorni za upravljanje mnogim različitim zadacima, resursima i
procesima. Kao takvi, moraju biti organizovani na način koji je efikasan i siguran. Da bi se ovo
postiglo, operativni sistemi se obično dele na slojeve, pri čemu je svaki sloj odgovoran za
drugačiji skup zadataka.

Na najnižem nivou je hardverski sloj, koji je odgovoran za upravljanje fizičkim komponentama

računara kao što su CPU, RAM i skladište. Na vrhu hardverskog sloja nalaze se dva softverska
sloja: kernel i sloj korisničkog prostora. Jezgro je jezgro operativnog sistema i odgovorno je za
upravljanje resursima i pružanje osnovnih usluga koje aplikacije trebaju da rade. Sloj korisničkog
prostora je mesto gde se pokreću aplikacije i korisnički programi.

Na najvišem nivou operativnog sistema nalazi se sloj korisničkog interfejsa. Ovaj sloj je
odgovoran za obezbeđivanje vizuelnog interfejsa za korisnika za interakciju sa sistemom. Ovaj
sloj se obično sastoji od grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) koji omogućava korisniku da se
kreće i upravlja svojim datotekama, pokreće programe i pristupa internetu.

Ukratko, operativni sistemi su organizovani u slojeve, pri čemu je svaki sloj odgovoran za
drugačiji skup zadataka. Donji sloj je hardverski sloj, koji je odgovoran za upravljanje fizičkim

komponentama računara. Nad takvim slojem su kernel i sloj korisničkog prostora, koji
omogućavaju pristup resursima i pružanje osnovnih usluga. Na vrhu je sloj korisničkog
interfejsa, koji omogućava korisnicima da se kreću i upravljaju svojim datotekama, pokreću
programe i pristupaju internetu.
Monolitna struktura
jezgra
Definicija
Monolitna struktura kernela je tip strukture
operativnog sistema koji sadrži sve osnovne
komponente operativnog sistema unutar
istog adresnog prostora. Ova vrsta
strukture se koristi da bi se korisniku
obezbedio jedan, veliki program sa svim
karakteristikama operativnog sistema.

Prednosti
Monolitna struktura kernela je vrlo čest tip strukture operativnog sistema. Ovaj tip strukture
operativnog sistema je povoljan jer je relativno lak za implementaciju i održavanje. Takođe je
relativno efikasan, pošto su sve njegove komponente integrisane u jedan komad softvera. Ovo
takođe olakšava upravljanje i otklanjanje grešaka. Pored toga, monolitna jezgra mogu da
iskoriste prednosti hardverskih resursa računara, što dovodi do boljih performansi. Na kraju,
monolitna jezgra su često bezbednija od mikrokernela, pošto samo kod jezgra radi u
privilegovanom režimu, a ostatak sistema u korisničkom režimu. Ovo otežava zlonamernom
kodu pristup sistemskim resursima.

Nedostaci
Monolitna jezgra imaju nekoliko nedostataka. Jedna od najvećih je ta što veliku, složenu kodnu
bazu može biti teško održavati i otklanjati greške. Kako baza kodova raste, može postati sve
teže identifikovati i popraviti greške, čineći sistem manje pouzdanim. Ova struktura takođe
ograničava mogućnost prilagođavanja operativnog sistema specifičnim zadacima, pošto se cela
baza koda mora modifikovati umesto da se menja samo jedna komponenta. Pored toga, pošto
je kernel jedan, veliki program, može biti ranjiviji na zlonamerne napade jer jedna bezbednosna
greška može potencijalno da ugrozi ceo sistem.
Microkernel Strukture
Definicija
Struktura mikrokernela je arhitektura operativnog sistema koja razdvaja jezgro na dva dela:
malo jezgro i veći skup usluga koje rade u korisničkom režimu. Jezgro pruža osnovne usluge na
koje se oslanjaju svi ostali slojevi operativnog sistema, dok usluge korisničkog režima pružaju
dodatnu funkcionalnost.

Prednosti
Primarna prednost strukture mikrojezgra je ta što operativni sistem čini modularnijim i lakšim
za održavanje. Odvajanjem jezgra od usluga korisničkog režima, održavanje i otklanjanje
grešaka se mogu obaviti brže i efikasnije. Pored toga, arhitektura mikrokernela olakšava
dodavanje novih funkcija i usluga operativnom sistemu bez potrebe za prepisivanjem celog
kernela.

Nedostaci
Iako struktura mikrokernela ima mnogo prednosti, ona takođe ima i neke nedostatke. Jedan od
glavnih nedostataka je to što može da zahteva više resursa od drugih arhitektura operativnog
sistema. Pošto usluge korisničkog režima rade u sopstvenom adresnom prostoru, operativni
sistem mora češće da prelazi između njih, što dovodi do povećanih troškova. Pored toga,
struktura mikrokernela može otežati razvoj operativnog sistema, jer usluge korisničkog režima
moraju biti napisane na jeziku koji nije jezgro.
Hibridna struktura jezgra
Definicija
Hibridna struktura jezgra je kombinacija i
mikrokernela i monolitnih struktura jezgra.
Kombinuje prednosti oba tipa kernela, obezbeđujući
ravnotežu performansi, pouzdanosti i skalabilnosti.

Prednosti
Hibridna jezgra nude najbolje od oba sveta,
kombinujući skalabilnost i pouzdanost monolitnog
kernela sa modularnošću i bezbednošću
mikrokernela. To ih čini efikasnijim i sigurnijim od
svojih kolega. Pored toga, hibridna jezgra se mogu
lakše preneti na različite arhitekture, čineći ih
svestranijim.

Nedostaci
Glavni nedostatak hibridnih jezgara je to što ih je teško razviti i održavati, jer moraju
kombinovati karakteristike dve različite strukture. Oni su takođe složeniji od bilo kog od svojih
kolega, što ih čini skupljim i teškim za razumevanje. Pored toga, hibridna jezgra mogu biti manje
pouzdana od svojih kolega, jer su sklonija greškama.

Zaključak
Struktura operativnog sistema je složena i zamršena mreža međusobno povezanih komponenti
koje sve moraju da rade u harmoniji za uspešan sistem. Važno je razumeti ukupnu strukturu
operativnog sistema kako bi se razumele različite uloge koje svaka komponenta ima i kako one
međusobno deluju. Osnovni elementi operativnog sistema uključuju kernel, upravljanje
memorijom, sistem datoteka, drajvere uređaja i korisnički interfejs. Svaka od ovih komponenti
je od suštinskog značaja za celokupno funkcionisanje sistema i rade zajedno kako bi se
obezbedilo besprekorno korisničko iskustvo.