2. Nukleus u svakom trenutku mora da zna?

Koliko procesa je u sistemu.

Koliko je prostora potrebno svakom od procesa.
Koliko je memorije u sistemu.
3.Svrha nukleusa kernela?
Svrha mu je da stvori okolinu u kojoj e egzistirati procesi.
Kernel predstavlja vezu interfejs izmeu hardvera i ostalih slojeva
operativnog sistema.
4.Gdje se nalazi kernel?
Naslanja se na ist hardver
5.Moe li da se napie program bez da se koristi kernel?
Moe ali da se napie koristei mainske instrukcije.
7. Istovremenost paralelizam(Concurrency)
Koliko procesa paralelno moe da se izvrava.
Gledano sa stanovita korisnika koliko je procesa
aktivno.
Sa stanovita maine procesi se izvravaju sekvencijalno jedan za
drugim (KOD JEDNOPROCESORSKIH MAINA)
Paralelnost samo ako postoje vie procesora.
Istovremenost postoji kod kanalskih procesora.
Postoji:
Paralelizam
Kvaziparalelizam
Paralelizam je karakteristika koja je neophodna za efikasno korienje
raunarskog sistema.
8. Deljenje resursa (Sharing)
Deliti se mogu samo resursi koji to po svojim karakteristikama
doputaju.
Takvi resursi se zovu deljivi (sherable resources)
To su:

 centralna memorija
centralni procesor
eksterne memorije
Neki resursi se ne mogu zajedniki koristiti (nonsherable resources)
To su:
Ulazne jedinice
Izlazne jedinice
Razloga za uvoenje paralelizma i deljenja resursa ima vie a osnovni
je:
Ekonominije i efikasnije iskorienje sistema u celini i pojedinanih
Elemenata
9. Efikasnost (Efficiency)
Razliiti Operativni sistemi daju razliito iskorienje resursa za
razliite konfiguracije.
Uspenost i delotvornost je karakteristika sistema da postie optimalno
iskorienje resursa.
Svakako taj optimum je teorijski i ka njemu se rade optimizacije.
Merenje efikasnosti
Srednje vreme obrade nekog Job-a
Vreme odgovora u interaktivnim sistemima
Iskorienje procesora
10. Pouzdanost (reliability)
Ova karakteristika govori u uestanosti pogreaka i zastoja.
Pouzdanost zavisi od konstrukcije OS ali i o spoljanjm uticajima kao
to su:
Vrsta sistema
Namena sistema
Zahtevi korisnika
Konfiguracija hardvera
Za real time se trai potpuna zatita od ispada.

 Tada mora postojati rezervna komponenta koja na sebe preuzima rad.

Postoje dve kategorije sistema
Fail safe system sistem koji uvek mora da radi sa standardnim
performansama
Fail soft system gde se doputa degradacija performansi zbog ispada
neke komponente.
Znaajna karakteristika sistema je RASPOLOIVOST SISTEMA
To je osobina sistema da nakon kvara pogreke ili ispada komponente
ili funkcije ne prekida rad nego pronalazi nain za oporavak, prihvata
greke i reava ih.
11. Sigurnost (Security)
To je sposobnost sistema da se zatiti od neautorizovanog pristupa.
Ovo je postala nauka za sebe.
Najee se radi o zatiti podataka i programa.
Operativni sistem mora pre svega da zatiti sebe od ostalih programa
koji se izvravaju
Zatim da omogui zatitu celokupnog sistema.
12. Promenljivost fleksibilnost (Flexibility)
Laka nadogradnja i proirivost.
Pri dodavanju novoh hardvera sam prepoznaje ta je dodato i sam sebe
rekonfigurie (plug and play)
Promena i nadogradnja Operativnog sistema.
Prilagoavanje operativnog sistema korisniki (tuning)
Ukljuenje pojedinih funkcija i iskljuivanje drugih.
13. Upotrebljivost (Usability)
Funkcije operativnog sistema moraju biti lake za i jednostavne za
korienje.
DOS komande su se ispisivale
Windows ima grafiko okruenje
Linoks ima GNU grafiko okruenje slino Windowsu

 Unix je bio do pre par godina bez grafike sada je ima.

UPOTREBLJIVOST JE KARAKTERISTIKA KOJA OZNAAVA
MOGUNOSTI KOJE OS PRUA KORISNIKU
14. Optost (Generality)
Ukazuje na potrebu da u O.S. ima to manje ogranienja u korienju.
Broj programa koje se izvode paralelno
Broj jedinica iste vrste koji se mogu paralelno prikljuiti
Podruja memorije koji se smeju koristiti
OS opte namene treba da rade ono to se od njih trai.
Specijalni OS su oni koji rade samo specijalne zahteve i na nita drugo
ne reaguju (raunarski sistemi za vojne svrhe).
15. Popusnost transparentnost (Transparency)
Oslobaanje korisnika od poznavanja mnogih postupaka i procedura
koje se u raunaru odvijaju.
Postupci se odvijaju nezavisno i neprimetno u odnosu na korisnika.
Takav sluaj je sa (paging)
Stranienje i njihov prenos u memoriju su potpuno nebitni za korisnika.
Suprotna karakteristika je VIZIBILNOST
Karakteristika koja znaidasistemmoradapruikorisniku maksimum
informacija kada on to zatrai
TRANSPARENTNOST I VIZIBILNOST MORAJU ZAJEDNO
POSTOJATI I NADOPUNJAVATI SE.
16. Upravljanje zadacima obrade (Job Managenemt)
Unoenje poslova i zadataka u sistem
Iniciranje zadataka
Smetanje zadataka unutar sistema
Uitavanje podataka
Povezivanje zadataka sa datotekama
Traenje potrebnih jedinica i resursa
Izdavanje rezultata

 Tokom ove funkcije inicira se izvoenje drugih funkcija posebno

interpretiranje i izvoenje kontrolno upravljakih naredbi jer one
definiu sam proces obrade. (SVE SE RADI NA OSNOVU
KOMANDI)
17. Upravljanje podacima (Data Managenemt)
Odnosi se na rukovanje podacima na eksternim memorijama.
Definie se nain smetanja na eksterne memorije.
Pristup podacima
Upisivanje i itanje podataka iz datoteka.
Kreiranje
Odravanje i brisanje datoteka
Upravljanje eksternim memorijama
18. Upravljanje ulazom i izlazom (Device Managenemt, I/O
Management, I/O Handling)
Odnosi se na celokupan rad ulaznih odnosno izlaznih jedinica.
Dodeljivanje jedinice
Izvrenje zahteva za ulazno izlaznim operacijama.
19. Memory management predstavlja reavanje problema koji se
javljaju u vezi sa raspodelom memorije.
20. Obrada prekida ((Interrupt Handling)
Ukljuivanje odgovarajueg dela operativnog sistema u trenutku kada
je to potrebno.
Mehanizam prekida je osnovni mehanizam u odvijanju funkcija
operativnog sistema
21. Dodeljivanje procesora (Processor Scheduling)
Kom zadatku dodeliti procesor
Koliko dugo sme da ga zadri
Koliko procesa moe konkurisati za procesorsko vreme
Prioriteti procesa
Posebno je komplikovano u multiprogramiranoj okolini.

22. Zatita (Protection)

Zatita samog operativnog sistema
Zatita podataka
Svi ostali oblici zatite
24.Sastav nukleusa operativnog sistema
Nukleus operativnog sistema moemo podeliti na:
Prvi nivo obrade prekida (FLIH First Level Interrupt Handler)
Dispear (Dispatcher)
Rutine za komunikaciju meu procesima (Wait Signal)
25. Mehanizam prekida

27. Dispeer sistema - planer

Low level scheduler

 Dispear je deo nukleusa koji slui za rasporeivanje

(dodeljivanje) procesora procesima.
Uvek uzima onaj proces koji je najpogodniji.
Algoritam moe biti na osnovu najkraeg vremena izvravanja.
28. Kontrolni blok
Podaci u kontrolnom bloku:
Ime procesa
Stanje procesa
Pokazivai redova u koje je proces ukljuen
Pokazivai semafora koji se koriste
Ostali podaci koji opisuju okolinu procesa.
Okolina procesa je skup podataka koji su potrebni da proces izvede
sledeu rutinu.
Prilikom prekida spaava se kontrolni blok kako bi procesor kada
ponovo preuzme proces na obradu mogao da normalno nastavi sa radom.
29. Stanja procesa
START
Stanje izvoenja (RUN state)
Stanje spremnosti za izvoenje (READY state)
Stanje ekanja (Wait state)
STOP
30. emu slue WAIT i SIGNAL funkcije?
Radi kao deo nukleusa operativnog sistema.
Poto zaustavlja procese mora na kraju zvati dispeara.
Sistem stavljanja u red moe biti
FIFO First In First Out
WAIT I SIGNAL se implementiraju kao nedeljive operacije i ne mogu
biti prekinute.
LOCK I UNLOCK su operacije koje potpuno maskiraju prekide.

31. JOB Scheduling ima sledee zadatke:

Odluivanje koji e zadatak biti uveden pretvoren u proces i stavljen u
red za procesor (READY stanje)
Alociranje resursa zadacima kako bi preli u READY stanje
Dealociranje resursa za procese koji su zavrili sa izvoenjem.
45. Upravljanje unoenjem (fetch policy) - u smislu donoenja odluke
o tome kada e se program ili njegovi delovi uneti u memoriju.
46. Upravljanje smetanjem (placement policy) u smislu donoenja
odluke o tome gde e se program ili njegovi delovi smestiti u memoriji.
47. Upravljanje zamenom (replacement policy) u smislu donoenja
odluke o tome koji e se program ili delovi programa izbaciti iz
memorije da bi se oslobodio prostor za unoenje drugog.
48. Preslikavanje u simbolikom i fizikom prostoru.

1.Preslikavanje imena se odnosi na preslikavanje simbolikih

adresa (imena) koje programer dodeljuje
promenljivima i pojedinim naredbama u programu u binarne
adrese koje se esto nazivaju jedinstvenim identifikatorima ili
programskim adresama.
2. Preslikavanje adresa se odnosi na preslikavanje programskih
adresa u stvarne, fizike memorijske
Adrese.
3. Preslikavanja sadraja se odnosi na preslikavanje memorijskih
adresa u vrednosti (podatke) koje one sadre.
49. Vezivanje adresa(Binding)
Vreme prevoenja ako je adresa fizike memorije poznata unapred (a
priori), moe se generisati apsolutni kod. To znai da ako se poetna
adresa izvravanja programa promeni, program se mora ponovo prevesti.
Vreme punjenja ako fizika adresa nije poznata u vreme prevonenja,
tada prevodilac ili asembler moraju da generiu relokatibilni kod.
Program za punjenje transformie relokatibilni kod na osnovu poetne
adrese punjenja.
Vreme izvravanja vezivanje adresa se odlae do vremena
izvravanja. To omoguava da se programski kod premeta iz jednog
dela memorije u neki drugi deo za vreme izvravanja. Ovaj nain
zahteva hardversku podrku.
50.Upravljanje memorijom. Zato je potrebno?
Potrebno je organizovati programe i podatke unutar memorije.
Neki programi mogu biti suvie veliki da bi stali unutar fizike
memorije.
51. Glavna memorija?
Veliina programa je ograniena veliinom
fizike memorije ?

 Za izvrenje programa nisu potrebni svi

delovi i procedure
Programeri su radili OVERLAY TECHNIQUE
Tehnika da se program povee na takav
nain da se u memoriji nalazi samo ono to
je potrebno za izvrenje programa.
Samo na poziv se unosi u memoriji.
52.Osnovne funkcije upravljanja memorijom
1.Voenje rauna o slobodnim i zauzetim prostorima u centralnoj
memoriji. U svakom trenutku se mora znati moe li novi program
biti smeten u memoriju i time biti omogueno generisanje novog
procesa.
2. Definisanje strategije dodeljivanja memorije na osnovu koje e
se odluivati.
Kome (programu procesu) dodeliti memoriju
Koliko memorije treba dodeliti
Kada treba dodeliti memoriju
Gde na kom mestu dodeliti memoriju.
3. Tehnike i mehanizmi dodele memorije , njihovo sprovoenje i
izraunavanje
adresa koje proces trai
4. Oslobaanje memorije (DEALOKACIJA)
Odluivanje koji program se izbacuje iz memorije
53.Kontinuirana alokacija memorije
Upotrebljava se kod sistema sa grupnom obradom (Batch System).
Jedan proces se izvodi od poetka do zavretka.
GLAVNI NEDOSTATAK:
Neiskorienost centralnog procesora jer e veinu vremena ekati.
Ulazno izlazne jedinice e biti slabo iskoriene.
Ukupno iskorienje resursa veoma malo.

Dobre strane pojedinane kontinuirane alokacije:

Praenje slobodnog prostora je jednostavno
Kada se oslobodi od procesa sve je slobodno
Strategija dodele memorije je jednostavna
Nema raunanja adresa i internog rada
Dealokacija se sprovodi na kraju svakog procesa
Zatita je samo od operativnog sistema
54.Statika alokacija memorije
Strategija alociranja je softverski definisana. Mora biti jednostavna
kako nebi generisala
veliki interni rad. Pri alokaciji algoritam treba da pronae u tabeli u koju
particiju moe da smesti
proces.
Veliine particija se biraju prema prosenim procesima.
Problem je u tome to procesi zauzimaju cele particije
Ako je potrebno vie particija proces eka
Mali procesi zauzimaju cele particije
Velika fragmentacija
Znaajno usporenje rada raunara.
Slabo iskorienje
58. Relokacija i kompakcija
Programer ne zna gde e program biti smeten unutar memorije
kada se bude izvravao.
Dok se program izvrava moe biti premeten na disk (swapped) i
ponovo vraen u glavnu
memoriju na neku drugu lokaciju (premeten).
Memorijske reference u kodu moraju biti prevedene u stvarne
adrese fizike memorije.
59. Tipicne operacije procesora

 Sabiranje i oduzimanje
Logiko I ILI
Pomeranje sadraja registra za bit levo ili desno
Rotiranje sadraja registra za odreeni broj bita levo ili desno
Inkrementiranje i dekrementiranje
Bezuslovni skokovi
Smetanje sadraja registra na i uzimanje sadraja sa steka
60. Stanja procesora:
Pribavljanje instrukcije
itanje memorije
Upisivanje u memoriju
Ulaz/izlaz (rad sa ulazno-izlaznim ureajima)
Prekid
Zadrka (zbog razmene podataka)
Stop
61. Osnovni elementi CPU

Upravljaka jedinica sa generatorom radnog takta (klok)

Aritmetiko logika jedinica (ALU)
Jedinica za rad sa pokretnim zarezom (FPU)
Interne primarna ke memorija L-1
Sekundarna ke memorija L-2
Interne magistrale
Za podatke
Za adrese
Za upravljake naredbe
63. Duina rei
Najvei broj sa kojim raunar moe da radi u operacijama zove se
duina rei.
Ona moe biti :

 8 bita 16 bita 32 bita 64..

286 su bili 16 bitni
386 - 32 bitni
64. Magistrala podataka
Magistrala 8, 16, 32, 64 bitna.
irina ulaza u procesor je magistrala podataka.
to je magistrala ira to proe vie podataka.
65. Numericki koprocesori
XT ima prazno nesto za koprocesor
Koristili su se emulatori
Do 486 raunara nije se ugraivao matematiki koprocesor
Slui za obradu numerikih operacija u pokretnom zarezu
MMX procesor za rad sa matricama
Svi modeli od Pentjuma kompatibilni su sa MMX tehnologijom.
66. Radni takt (Mhz)
Radni takt je osnovno merilo brzine rada CPU
Brzina se moe podii overclocking
Dobija se na brzini ali se gubi na stabilnosti
Clok (sat) generator taktova piezo-elektrini oscilator kod niih
frekvenci
Kod viih frekvenci elektronski oscilator
67. Brzina obrade podataka (MIPS)
MIPS Millions Instruction Per Second
Broj izvrenih instrukcija u sekundi
Ovaj podatak je veoma problematian.
Zavisi od brzine (clok) ali i od broja koraka potrebnih za izvrenje
neke instrukcije.
Zavisi od konstrukcije i irine procesorske rei

 Brzina obrade zavisi od:

Clock
Broja koraka po instrukciji
irini procesorske rei
Kapaciteta i brzine ke memorije
68. Sirina procesorske rijeci

Broj bitova koji je istovremeno kreu du magistrale.

Kapacitet je u direktnom odnosu sa irinom procesorske rei.
Primer: auto put sa vie traka. (magistrala)
Procesorska reje broj bitova sa kojima procesor moe
istovremeno da manipulie kao sa celinom.
32, 64, 128
Moe da magistrala ima dvostruku re u odnosu na procesor.
Pentium 32 : 64
Dve rei putuju magistralom.
Brzina se znatno poveava.
69. Pouzdanost prosesora
Retko ga daju proizvoai.
Ispituje se na testovima.
Zavisi od kvaliteta izrade.
Kvaliteta hlaenja
Svako ukluivanje je strujni udar
Stabilan napon
70. Interne ke memorije
Ekstremno brza memorija SDRAM vreme pristupa 15 ns
Burst cash memorija sa pristupom manjom od 10 ns (16 32 Kb)
Delovi programa koji se esto ponavljaju smetaju se tu.
Ako se pozivanje vri iz RAM-a onda je sporije

 Zato se to i zove priruna memorija

71. Osnovni zadatci upravljanja prosesorom

odluivanje o tome koji od READY procesa dobija procesor

odluivanje o tome kada e neki proces dobiti procesor,
odluivanje o tome koliko e dugo proces zadrati procesor,
pretvaranje poslova obrade u procese i ukljuivanje procesa u
odgovarajui red,
dealociranje procesora.
voenje evidencije o stanju (statusu) svih procesa.
72. Long-term scheduler
Pokree se relativno retko (uestalost sec. ili minuti, kada treba
napuniti posao u OM)
Kontrolie nivo multiprogramiranja
Pokuava da izbalansira stopu dolazaka i naputanja poslova kroz
pravljenje odgovorajueg skupa poslova (koji trae razliite
resurse)
73. Short-term scheduler
Oslobaa procesor procesa iji je vremenski odseak istekao ili je
na neki drugi nain zavrio sa radom
-proces moe da se prebaci u ready queue ili u wait state
Smeta procese u ready queue
-proces mora biti spreman da radi
-procesi mogu da se rasporeuju u redove i na osnovu prioriteta
Prebacuje procese iz ready queue na procesor (u stanje run), zato
se naziva i dispeer (dispatcher)
-uvek uzima prvi proces iz reda
-smeta proces na procesor
73. Sredjorocni rasporedjivac

 Donosi odluku koji e procesi biti suspendovani ili vraeni u OM

kod interaktivnih sistema
Suspenduje delimino izvrene procese (swap-out) prebacuje ih iz
operativne memorije na disk
Vraa suspendovane procese u operativnu memoriju (swap-in)
82. Chipset predstavlja skup ipova koji manje-vie kontroliu sve
procese koje obavlja raunar.
83.Southbridge
Drugi bitan deo, koji se obino nalazi neto ispod NB-a
Sa CPU-om komunicira preko NB, i zaduen je za "sporiju
komunikaciju".
Praktino sve sto prikljuite na kompjuter sem grafike i RAM-a ide
preko njega.
IDE magistrala za sve PATA i SATA uredjaje- HDD, DVD...
PCI magistrala PCI(express) kartice- modemi, zvune i neke grafike,
raid i sata kontroleri...
USB kontroler. preko USB-a danas se prikljuuju gotovo svi eksterni
ureaji
ISA magistrala je prethodnik PCI. danas se koristi za
kompunikaciju sa tastaturom, miem, BIOS-om i FDD-om
brojne druge vane funkcije: SMbus, DMA controller, Interrupt
controller, ACPI...
84. Northbridge (severni most) je ip koji se na ploi najee nalazi
"severno" tj.izmeu CPU-a i slotova za RAM. On je zaduen za "brzu
komunikaciju": sa jedne strane CPU putem
FSB-a, a sa druge strane sa grafikom karticom (PCI-express odnosno
AGP kod starijih);
RAM-om (otud i drugo ime Memory Controller Hub) i Southbridge-om.
Neki NB imaju u sebi i integrisan grafiki ip.

Ploe sa integrisanom grafikom imaju prikljuak za monitor i mogu

odmah da rade, i bez grafike kartice. Ti grafiki ipovi su obino
slabijih performansi od pravih kartica.
85. pristup podatcima moze biti?
Direktan pristup slog se pronalazi preko adrese lokacije, a za
odreivanje lokacije koristi se klju.
Indirektan pristup datoteka se mora pretraivati.
Poludirektni pristup grupi podataka se pristupa direktno, a
konkretnom slogu u grupi sekvencijalnim traenjem.
86. Zasto sistem datoteka
Postoji opta potreba za dugotrajnim skladitenjem deljenih
podataka:
Potreba za memorisanjem velike koliine informacija
Postojana memorija (podaci ostaju sauvani i nakon iskljuenja
napajanja )
Konkurentno deljenje informacije
Datoteke ispunjavaju ove zahteve
Program za upravljanje datotekama ili sistem datoteka unutar OS
88. Operacije nad datotekom

create - kreiranje
write - pisanje
read - itanje
file seek - pozicioniranje unutar datoteke
delete - brisanje
truncate - skraivanje
open(Fi) pretraivanje strukture direktorijuma na disku za
datoteku Fi, i prenoenje sadraja datoteke u memoriju.
close (Fi) kopiranje sadraja datoteke Fi iz memorije u strukturu
direktorijuma na disku.

89. Sekvencijalne datoteke

Sekvencijalno organizovana datoteka linearna lista iji su
elementi slogovi datoteke.
Slogovi se upisuju u susednim memorijskim elijama.
90.
Indeksno-sekvencijalna organizacija podataka
na memorijskim ureajima sa poludirektnim pristupom i
predstavlja proirenje sekvencijalne uvoenjem indeksa.
Memorijski prostor se deli u tri zone:
primarna,
zona indeksa i
zona prekoraenja.
96. Klaster je minimalan prostor koji DOS moe da dodeli nekoj
datoteci.
Ako napravite datoteku od 1K ona zauzima jedan klaster.
Primer :
Od 1 100 putnika staje u avion
101 putnika staje u 2 aviona.
97. Virus kod koji kopira samog sebe u druge programe
98. Bakterija replicira dok ne napuni ceo disk ili ne potroi sve
CPU resurse
99. Trojanski konj na primer, slanje podataka i lozinke napadau
preko mree
100. Crv program koji replicira samog sebe kroz mreu (obino uz email poruku ili attach-ovane dokumente)

101. Celovit pristup zastiti podataka

Sve obuhvatan pristup zatiti podataka je veoma bitan.Primer: Redovno
pravljenje backup-a podataka i programa je samo jedna od vie kritinih
karika u lancu zatiteI pored najbolje zatite podataka od upada iz
spoljnih mrea nedostatak rezervne kopije podataka u sluaju havarije
diska, rui ceo koncept te zatite.