Visoka poslovna škola - Beograd

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Informatika
TEMA: Istorijat operativnih sistema

Profesor: Student:
XXXXVVVVmmm XXXXXXXXXX
Br. Indeksa: XXXXXX

Beograd, 18.06.2022.godine
Sadržaj:
UVOD...........................................................................................................3
ULOGA OS-A...............................................................................................4
RAZVOJ I ISTORIJAT OPERATIVNIH SISTEMA........................................5
ZNAČAJNI OPERATIVNI SISTEMI..............................................................7
Multics.......................................................................................................8
Windows....................................................................................................9
MS DOS..................................................................................................10
Unix.........................................................................................................11
Linux........................................................................................................12
Android....................................................................................................13
Apple.......................................................................................................14
ZAKLJUČAK...............................................................................................16
LITERATURA.............................................................................................17

2
UVOD
U IT industriji je uobičajno da se pod pojmom operativnog sistema
smatra skup programskih rešenja i rutina kojima se upravlja računarskim
hardverom i sa njegovim periferijama (monitori, štampači, miš, spoljni
diskovi, USB memorije itd.).
Pre svega, treba naglasiti da je operativni sistem deo softvera
računara i da ne učestvuje u samostalnoj kontroli rada komponenti u
računaru. Instrukcije za rad komponenti računara su date preko Bios-a koji
se nalazi pred instaliran na memorijskom čipu na matičnoj ploči.
Operativni sistem zajedno sa svojim grafičkim interfejsom ima zadatak
da omogući korisniku rad sa računarom. On je taj koji obezbeđuje
interakciju sa korisnikom i omogućava instalaciju drugih programskih
rešenja potrebnih za rad. U suštini, operativni sistem je i radno okruženje
korisnika koje ga dočeka prilikom startovanja računara.
Moram pomenuti i još jednu vrstu sistema, a to su mrežni OS-ovi.
Njihov zadatak je da pored toga što obezbeđuju korisničko okruženje,
obezbede i uključenje računara u mreže sa razmenom podataka sa
udaljenim računarima.

Slika 1: Mesto OS-a u IT sistemu

3
ULOGA OS-A
Operativni sistem, pored BIOS-a, spada u najznačajnije softvere u
računaru. Bez OS-a ne bi bio moguć bilo kakav rad sa računarima. U
zavisnosti od izvedbe uređaja, moguće bi bilo eventualno da se pokrene
dos i podešavanje komponenti hardvera, i to je sve.
Ne bi bili daleko od istine kada bi rekli da je hardver srce i skelet
računara a softver njegova duša. Operativni sistem nam služi za instalaciju
aplikacija, dodeljuje i optimizuje resurse računara, brine o sigurnosti
sistemna i podataka itd. (slika 2).
U zavisnosti od namene korišćenja računara, biraju se njegove
komponente. Ali, taj princip nije primenjen samo na hardver već se
primenjuje i na softver tj. i na operativni sistem. Naravno da ćemo u mrežni
računar instalirati mrežnu a ne običnu (home) varijanu OS-a.

Slika 2: Uloge OS-a u IT sistemu

4
RAZVOJ I ISTORIJAT OPERATIVNIH SISTEMA
Prvi računari su se pojavili još četrdesetih godina prošlog veka.
Zasnovani su bili na elektronskim vakuumskim cevima i iz tog razloga su
bili i izuzetno glomazni. Trošili su ogromne količine struje a ko posledica
toga, puno su se i grejali. Takođe, bili su podložni kvarovima a popravke su
bile izuzetno skupe i dugotrajne. Unos podatzaka se vršio putem bušenih
kartica a za svo rad je prvim računarima bio potreban već pripremljen
program. Za programiranje se koristio mašinski ili simbolički jezik.
Računari su vremenom postajali sve složeniji i brži tako da su se
pojavile potrebe za osobama koje će raditi kao njihovi operateri i koji će
pripremati programe i opsluživati uređaje. Ovakav sistem je i dalje bio spor
i nije u pravoj meri iskorišćavao kapacitete i tadašnjeg hardvera.
Da bi se sistem što bolje iskoristio, u pedesetim godinama prošlog
veka kreira se automatsko punjenje i pražnjenje memorije. Upravo taj
momenat predstavlja začetak operativnih sistema. Sa razvojem
programskih rešenja za konverziju binarnih u dekadne podatke, kao i
rešenja koja su namenjena čuvanju podataka i sigurnosti istih (razvoj
korišćenja resursa računara), stvara se set osnovnih programskih rešenja
koja vremenom prerastaju u prve operativne sisteme.

Slika 3: Prvi računari

5
 Možemo razlikovati četiri generacije operativnih sistema koji se
razvijaju kako rastu i kapaciteti računarskog hardvera. To su:
 Prva generacija je javlja u pedesetim godinama prošlog veka i
obugvata mono programski rad,
 Za drugu generaciju operativnih sistema je karakteristična pojava
multiprogramskih (multitasking) i multiprocesnih sistema i
njihovog rada u realnom vremenu,
 Treća generacija se pojavila sredinom 60-tih godina prošlog veka
i karakerišu je opštenamenski OS-ovi,
 Četvrta generacija su današnji računari koje karakterišu OS-ovi
koji podržavaju baze podataka sa konceptom njihove obrade.
Uporedom sa razvojem računara, razvijaju se OS-ovi da bi u
potpunosti mogle biti iskorišćene napredne opcije hardvera.

Slika 4: Prikaz evolucije računara

Kako bi se omogućilo korišćenje svih resursa kojima računari
raspolažu, kod svakog OS-a moraju biti rešene opšte funkcije , a to su:
• upravljanje zadacima obrade (Job Managment),
• upravljanje podacima (Data Managment),
• upravljanje ulazom i izlazom (Device Menagment),
6
 • upravljanje memorijom (Memory Menagment),
• obrada prekida (Interrupt Handling),
• dodjeljivanje procesora (Processor Scheduling),
• zaštita (Protection),
• podržavanje daljinske obrade (TP Monitoring),
• interpretiranje i izvođenje kontrolno-upravljačkih naredbi (J/CL).

ZNAČAJNI OPERATIVNI SISTEMI

U narednom poglavlju opisaću neke od najpoznatijih operativnih
sistema koji su obeležili razvoj računarstva. Svi navedeni OS-ovi su
spomenuti zbog svoje popularnosti ili zbog toga što su poslužili kao baza
za potonji poznati sistem. Na slici 5 su prikazani logoi nekih od tih OS-ova.

Slika 5: Neki od najpoznatijih OS-ova

U operativne sisteme koji su dali pečat razvoju račaunara spadaju:
 Multics,
 UNIX,
 Linux,
 DOS i Windows,
 Apple OS,
 Android,
7
Multics
OS Multics (Multiplexed Information and Computing Service) je
svojevremeno bio pokušaj velikih IT kompanija i univerziteta (MIT
(Massachusetts Institute of Technology), General Electric i Bel laboratorija
(Bell Laboratories)), da stvore operativni sistem u koji bi sadržavao za to
vreme najbolja rešenja. Cilj navedenih kompanija je bio da za super
kompjutere kreiraju OS koji mora da radi sa velikim brojem terminala.
Viđenje njihove svetske IT budućnosti se ogledalo u činjenici da u
svakom gradu postoji jedan super računar, dok građani i ostali korisnici u
svojim domovima i radnim mestima imaju terminale preko kojih pristupaju
super računarima.

Slika 6: Prikaz evolucije Multics-a

Na razvoju Multics OS-a, od 1964. godine (slika 6), radili su timovi
stručnjaka koje su vodili neki od najboljih programera tog vremena. Svi
najbolji do tada poznati algoritmi su implementirani u programski kod OS-a.
Međutim, krajnji rezultat nije bio u skladu sa očekivanjima. Multics se
kao OS pokazao loše jer se puno procesorskog vremena potrošilo na
njegov rad umesto na zahteve korisnika.

8
Windows
Microsoft Windows je kreirala kompanija Microsoft. Ovaj operativni
sistem je bio, a i trenutno je najpopularniji, desktop OS u upotrebi u
najvećem broju računara u svetu.
Microsoft je u ranim devedesetim godinama dvadesetog veka uveo u
upotrebu operativni sistem sa grafičkim okruženjem kome je dao ime
Windows. Windows je bio u početku predviđen da bude nadogradnja do
tada veoma popularnog DOS-a. Nosio je oznaku Windows3x a instalacija
mu je dolazila na više floppy diskova. Kao samostalni operativni sistem
pojavio se 1995. god. pod nazivom Windows 95. U početku je instalacija
ovog OS-a bila moguća jedino iz DOS-a (kao i Windows 3X), ali je kasnije
omogućena instalacija direktno sa diska (bootabilni disk). Windows je po
ideji kreiran da sa svojim grafičkim okruženjem podržava rad sa mišem,
ikonama i menijima. Karakteriše ga i mogućnost pokretanja više
programskih aplikacija u svojim prozorima (Windows - prozor) u isto vreme,
uz vrlo lak prelazak sa aplikacije na aplikaciju.
U suštini, za Windows 95 je najbitnije da on predstavlja prvi samostalni
operativni sistem iz Microsofta. Naime, Windows 3X sve do verzije 95 nije
mogao samostalno da se instalira već samo iz DOS-a. Takođe je podržan
rad sa internetom i jednostavna mrežna komunikacija. Treba napomenuti
da u početku nije bio integrisan čuveni Internet Explorer već se tek sa
kupovinom Netscape navigator-a Microsoft zaputio u internet vode. Na slici
broj 7 je prikazan razvoj Microsoft Windows-a. Važno je napomenuti i
Windows 11 koji se pojavio 2021 godine.

Slika 7: Prikaz evolucije Windows-a

9
MS DOS
Operativni sistem CP/M razvila je firma Digital Research. Njega je u
sedamdesetim godinama prošlog veka kreirao Gary Kildall. Ovaj OS je bio
namenjen za osmobitne kompjutere koji su pogonjeni procesorima Intel
8080 i Zilog Z80. Karakteristično za ovaj OS je da je imao višeslojnu
arhitekturu, što predstavlja prvi takav slučaj.
Zatim je Intel 1981 razvio novi procesor 8088 sa 16-bitnom
arhitekturom. Kompaniji IBM se tada ukazala potreba za novim operativnim
sistemom koji bi je podržao tu arhitekturu. IBM nije bio dorastao tom
zadatku, ali je priliku iskoristio Bill Gates, koji je bio na čelu svoje male
firme pod nazivom Microsoft. On je zamislio personalni računar koji bi na
svom radnom stolu imao svako od nas (čuveni PC). U nedostatku pravih
rešenja kompanija IBM sa Microsoft-om sklapa ugovor o kupovini 16-bitnog
operativnog sistema MS-DOS (Microsoft Disk Operating System).
Originalni vlasnik tog operativnog sistema bila je kompanija Seattle
Computer Products. Naziv OS-a je bio 86-DOS. Microsoft otkupio i
prilagodio po svojoj zamisli, ponovo licencirao pod novim imenom, a zatim i
prodao IBM-u. IBM je ovaj sistem instalirao na prvi personalni racunar PC
1981. godine pod nazivom PC-DOS. I istorija je stvorena...
MS DOS nije imao grafički korisnički interfejs, već su se komande
zadavale iz konzole unošenjem teksta sa tastature.
U novembru 1985. pojavila se prva verzija Windows-a koji je bio
grafička nadogradnja na DOS. Ova veza će opstajati sve do verzije NT
Windows-a koji je bio potpuno nezavisan od DOS-a.

10
Unix
Istorijat razvoja Unix-a je vrlo zanimljiv. Ovaj OS sunapisali programeri
Ken Thompson i Dennis Ritchie, zaposleni u Bel laboratorijama i to krajem
šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Ovi programeri
su prethodno napustili rad na sistemu Multics. Oni su sa svojim kolegama
želeli da napisu OS za računar PDP-7. Napisani OS je u suštini bio
uprošćena varijanta Multics-a a kasnijim razvojem je prerastao u operativni
sistem UNIX (Uniplexed Information and Computing System).

Slika 8: Prikaz evolucije Unix-a

Ken Tompson je prvobitno napisao Unix na programskom jeziku B (on
je i tvorac ovog programskog jezika). Zatim je na osnovu programskog
jezika B Denis Riči osmislio i programski jezik C s namerom da na njemu
isprogramira deo OS-a. Nakon toga je kompletan UNIX je napisan u C-u
što je u mnogome učinilo da se OS može instalirati na različite sisteme.
Zatim je Bel doneo odluku da se kompletan programski kod ustupi
univerzitetima i drugim zainteresovanim stranama radi daljeg razvoja.
Upravo to što je učinila kompanija Bel je presudno uticalo na dalji razvoj
Unix-a. Najpoznatija i najbolja izdanja UNIX-a kreirana su na Univerzitetu
Berkli, pod brendom BSD (Berkeley Softvare Distributions). I ove verzije
OS-a su date na korišćenje američkim univerzitetima radi daljeg
usavršavanja. Tada je u UNIX i po prvi put je uključena podrška za mrežni
rad. Implementirana rešenja prihvatili su i brojni proizvođači računara. Oni
su razvijali sopstvene varijante OS-a UNIX: SunOS, UNIX v4.2, System V
UNIX, XENIX...
11
Linux
Linux kao operativni sistem prisutan je danas skoro na svakom koraku.
Ima ga u mnogo personalnih računara, svi bitniji i veliki serveri ga koriste,
Android je takođe verzija Linux-a, pa sve do raznih uređaja koje imamo u
kućama kod kojih je prisutan kao OS (recimo STB box i sl.).
Ovaj operativni sistem je nastao još davne 1991 godine od strane
Linus Torvalds-a. Kao baza njegovom tvorcu je poslužio UNIX kernel
(jezgro) a kruži i urbana legenda da je sve to Linus napravio zato što nije
bio zadovoljan sa funkcionalnostima UNIX-a. Na slici 9 prikazan je razvojni
put Linux-a.

Slika 9: Prikaz evolucije Linux-a

Kao neminovno poređenje (usled rasprostranjenosti distribucija u
svetu), nameće se borba Linux-a sa Windows-om. Prva velika razlika je što
Linux postoji u preko 340 distribucija. Najpoznatije su: Debian, RedHat,
SUSE, Mandriva, Fedora, Gentoo, Ubuntu, LinuxMint, Kubuntu. U radu ću
se baviti serverskim varijantama Linux-a tačnije, SUSE Linux-om.
Poput i ostalih operativnih sistema i Linux se sastoji iz kernela (jezgra)
i seta aplikacija i upravljačkih programa. Razlika između distribucijama je
gotovo u svim slučajevima u setu aplikacionih i upravljačkih programa dok
su im jezgra ista. Možda i najveća prednost Linux-a nad Windows-om je u

12
tome što je besplatan i što mu je kernel dostupan široj javnosti za dalji
razvoj.
Android
Ovaj OS je zasnovan je na jezgru operativnog sistema Linux. Android
je danas najpopularniji OS za mobilne uređaje i tablete.
Razvoj OS Android je pokrenula istoimena kompanija, koju je u
početku finansijski pomagao Google. 2005. godine Google kupuje Android
i prvi put ga predstavlja široj javnosti 2007 godine. Prvi telefon sa ovim OS-
om je bio HTC Dream čija je prodaja krenula u oktobru 2008. godine.

Slika 10: Prikaz evolucije Andoida-a

Danas Google razvija Android zajedno sa konzorcijumom Open
Handset Alliance. Navedeni konzorcijum je sastavljen od kompanija čiji je
spektar delatnosti vezan za hardver, softver i telekomunikacije. Te
kompanije su najglasniji pobornici otvorenih standarda za mobilne uređaje.
Možda je najbitnije naglasiti da je Android projekat otvorenog koda (open-
source), što znači da svako ko ima dovoljno znanja i iskustva može da ga
menja i prilagođava po svojem viđenju OS-a.

13
 S obzirom da je reč o open-source OS-u, to mu je omogućio svetsku
popularnost jer je privukao pažnju svih zainteresovanih programera. Na
slici 10 je prikazan razvoj ovog OS-a.
Apple
Prva verzija OS-a kompanije Apple sa grafičkim korisničkim
interfejsom (GUI) pojavila se 1984 god. 1996 godine se pojavila i prva
verzija (7.6) koja je nosila naziv MAC OS. Važno je napomenuti da su se
sve prethodne verzije grupno nazivale sistemski softver i dolazile su uz
hardver (uz Macintosh računare). Kada je Apple projektovao računar sa PC
hardverom, onda je i OS prilagođen novoj arhitekturi.
Prva izdanja OS-a su imala mogućnost da pokreću samo jedan
program (uz operativni sistem). Tek je sa verzijom System Software 5.0
dopušteno sistemu da pokrene više programskih aplikacija u istom
momentu. Sa protokom vremena pojavile su se mnoge verzije ovog OS-a
koje su bile prepoznatljive po imenima velikih mačaka. U jednom momentu
su svi nazivi velikih mačaka iskorisćeni, Apple je doneo odluku da, počevši
od verzije 10.9 (Mavericks), nove verzije OS-ova nazivaju po mestima u
Kaliforniji.

14
 Slika11: Prikaz evolucije Apple-a

2007 godine Apple ulazi u domen OS-ova za mobilne uređaje. Tada

kreira iOS koji je operativni sistem za pametne telefone iPhone. Kasnije je
implementirana podrška i za druge uređaje kompanije Apple (iPodTouch,
iPad, iPad mini itd.). Sistema je do juna 2010. godine bio poznat kao
iPhone OS, da bi od tada promenio ime u samo iOS. Praktično iOS je
mobilna verzija sistema OSX. iOS donosi korisnicki interfejs koji je
zasnovan na multitač (multitouch) pristupu, radi korišćenja ovog OS-a na
telefonima koji imaju ekran osetljiv na dodir. Na slici 12 je prikazana
evolucija iOS-a.

15
 Slika12: Prikaz evolucije iOS-a

ZAKLJUČAK
Izbor dobrog operativnog sisstema našeg novog računara je
podjednako bitan posao kao i izbor komponenti od kojih ćemo ga sastaviti.
Dobar OS će nam omogućiti uživanje pri korišćenju računara u obavljanju
svakodnevnih zadataka. Ovo postaje još bitnije ukoliko nam je sredstvo
rada računar jer tu u celu priču ulazi i sigurnost sistema i podataka u njemu
kombinovana sa konekcijom velikog broja klijenata.

16
 Verovatno smo svo do sada shvatili da dobre ili odlične performanse
komponenti od kojih gradimo računar možemo ostvariti samo sa
odgovarajućim operativnim sistemom. Ilustrativan primer je 64-bitna
arhitektura procesora i instalacija recimo 32-bitne verzije Windowsa. Još
kada u celu priču uključimo podršku za vrstu radne memorije i periferija,
lako dolazimo do zaključka da je za posao uparivanja hardvera i softvera
potrebna osoba koja ima dosta znanja iz navedenih oblasti.
Na našem tržištu uveliko vladaju Windows operativni sistemi u velikom
broju svojih edicija. Na tržištu mobilnih telefona veliki segment odlazi na
telefone podonjene nekom od edicija Android OS-a, ali je prisutan i jedan
broj uređaja pogonjenih Apple iOS-om.
Moram napomenuti da je u segmentu računara u velikoj meri prisutan i
Linux (pogotovo kao OS velikih mrežnih servera gde je i neprikosloven).
Jedna od njegovih koristi je i to što je besplatan i što je sa open source
kodom.

LITERATURA
[1] Branko Latinović, „Informacione Tehnologije“, Panevropski
Univerzitet „Apeiron“, Banja Luka, 2007. godine
[2] E. Nemeth, G. Snyder, T. Hein, “Linux priručnik za administratore “,
Mikro knjiga , 2004;
[3] Deborah Ray, Eric Ray , “ UNIX “ , Cet , 2003;
17
[4] Borislav Đorđević, Dragan Pleskonjić, Nemanja Maček, “ Operativni
sistemi : Unix i Linux “, Viša elektrotehnička škola Beograd , 2004;
[5] Nijaz Bajgorić, „Operativni Sistemi“, Univerzitetska knjiga, Mostar,
2000. godine
[6] https://sh.wikipedia.org/wiki/Operativni_sistem (16.06.2022.)
[7] https://www.computerworld.com/article/2975868/the-evolution-of-
ios.html (18.06.2022)
[8] https://www.znanje.org/abc/tutorials/operatingsystems/
01/11_Funkcija_OS.htm (18.06.2022)

18