ISTORIJA RAČUNARSTVA

PRILOZI

• Računar • Prva generacija računara

• Druga generacija računara
• Abak
• Treća generacija računara
• Računarstvo
• Četvrata generacija računara
• Računarska pismenost
• Peta generacija računara
• Informaciono društvo
• Robot
• Podatak i informacija
• Prenosivi računar
• Magnetni disk
• Superračunar
• Komercionalni računar
• Važne ličnosti za istoriju računarstva
RAČUNAR
Računari su pomoćna sredstva za brže i udobnije
računanje sa manje grešaka. Računar ili kompjuter
(computer) je uredjaj koji se koristi za obradu
podataka prema strogo utvrdjenoj proceduri. Danas su
računari umnogome prevazišli svoju primarnu
namenu i gotovo da nema oblasti u kojoj nisu našli
primenu. Nastanak računara vezan je za vekovnu
težnju čoveka da sebi olakša proces računanja, ubrza
ga i učini tačnijim. Ideja o konstruisanju uredjaja za
automatizaciju izračunavanja stara je nekoliko hiljada
godina. Prva naprava te vrste je Abak (Abacus)
ABAK (ABACUS)

Danas poznat kao računaljka. Sastoji

se od rama, kuglica koje su podeljene
na dva dela i slobodno mogu pomerati
po vertikalnim šinama. Osnovne
računske operacije: sabiranje,
oduzimanje, množenje, deljenje, čak i
korenovanje
 RAČUNARSTVO
• Reč računarstvo predstavlja doslovan prevod reči computer sciences koja
označava teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture računara.
• Računar je elektronski uređaj za automatsku obradu podataka.
• Računar obrađuje podatke izvršavajući program.
• Program je spisak naredbi, napisanih precizno, jasno i u određenom
redosledu koje računar izvršava nad podacima.
• Razvojem računara i njihove primene izdvojile su se sledeće računarske
oblasti:
– računarsko inženjerstvo (proizvodnja i povezivanje delova računara)
– računarske nauke (teoretski aspekti arhitekture i inteligencije računara)
– računarske tehnologije (praktična primena računara)
 RAČUNARSKA PISMENOST

Рачунарска писменост је разумевање концепата,

терминологије и операција које се односе на општу
употребу рачунара.
То је основно знање које је неопходно да се самостално
функционише помоћу рачунара. Та функционалност
укључује способност да се решавају и избегавају
проблеми, прилагођавају нову ситуацију, очувају
организоване информације и ефикасно комуницирају са
другим рачунарским писменим људима.
MAGNETNI DISKOVI

Tvrdi ili cvrsti disk(engl.hard disc) je vrsta .

sekundarne memorije,koji sluzi za citanje I pisanje

podataka.Svaki racunar ima barem jedan hard
disc,na njemu se nalaze svi podaci neophodni za
pokretanje racunara,kao npr.operativni sistem,te on
ustvari omogucava racunaru da memorise sve
podatke koje korisnik zeli da sacuva I posle
njegovog iskljucenja. Beleženje i iščitavanje
obeleženih podataka zasnovano je na
elektronskom manipulisanju magnetnim
promenama na tankim okruglim pločama koje se
nalaze unutar hard diska.
PRVI KOMERCIONALNI RAČUNAR

Za začetnika informatike smatra se Britanac

Čarls Bebidž. On je izmislio diferencijalnu i
analitičku mašinu za računanje. Diferencijalna
mašina je zamišljena za računanje četiri
aritmetičke radnje: sabiranje, oduzimanje,
množenje i deljenje. Analitička mašina je
zapravo preteča današnjeg računara, zamišljena
za nalaženje rešenja bilo kog matematičkog
izraza, za koji znamo redosled operacija
pomoću kojih taj izraz može biti rešen.
PODATAK I INFORMACIJA

Podatak je jednostavna neobrađen činjenica

koja ima neko značenje. Podatak je
nematerijalne prirode, on jednostavno postoji
u našim mislima i nema značenje unutar ili
izvan svog postojanja ili o samom sebi, pa se
pridružuje značenju kojim opisujemo svojstva
objekata. Može postojati u bilo kojem obliku
bio upotrebljiv ili ne. Oblici podataka su
zvučni, slikovni, brojčani i tekstualni.
INFORMACIONO DRUŠTVO

Informaciono (Informatičko) društvo je nova

vrsta društva. Specifično za ovu vrstu društva
je to što informaciono komunikacione
tehnologije imaju centralnu poziciju u
proizvodnji i ekonomiji. Informaciono
društvo se vidi kao naslednik industrijskog
društva. Približni koncepti koji su u rodu sa
informacionim društvom su: post industrijsko
društvo, post modernističko društvo, društvo
zasnovano na znanju, informaciona revolucija
i informatičko društvo.
 1 2 3

PRVA GENERACIJA RAČUNARA

Prvu generaciju(1951-1958) karakterišu

korišćenje elektronskih (vakumskih) cevi kao
aktivnih elemenata i kablovskih veza između
elemenata. Ovi elementi su bili veliki, trošili
su mnogo struje i oslobađaliveliku količinu
toplote. Za skladištenje programa i podataka
koristile su serazličite memorije (magnetne
trake i doboši). Za pisanje programa koristio
semašinski jezik.
 1 2 3

Ove mašinesu bile skupe i za kupovinu i za

iznajmljivanje, kao i za korišćenje zbog
troškova održavanja i programiranja.
Računari su se uglavnom nalazili u velikim
računskim centrima u industriji, državnim
ustanovama ili privatnim laboratorijama i o
njima je brinulo brojno osoblje za podršku i
programeri. Zbog toga su mnogi korisnici
zajednički koristili računarske kapacitete
ovih mašina.
 1 2 3

U vreme nastanka računara prve generacije,

.
ušli su u upotrebu termini hardware (da
označe računar i svu pridruženu opremu), i
software (programi, odnosno skup
instrukcija koje upravljaju radom računara) .
Softver prve generacije računara je pisan na
mašinskom jeziku. Svaki računar je imao
svoj mašinski jezik koji je bio usklađen sa
elektronskim komponentama tog računara.
Programeri koji su pisali programe na
mašinskom jeziku pisali su binarni kod za
beleženje instrukcija, za adresiranje
memorije i za beleženje podataka.
Programiranje na mašinskom jeziku bilo je
veoma teško i podložno greškama
 1 2 3

DRUGA GENERACIJA RAČUNARA

Druga generacija računara se

proizvodila pedesetih i ranih šezdesetih
godina XX veka. Njih karakteriše
upotreba tranzistora koji su u
računarima zamenili vakuumske cevi
koje su bile velike i trošile mnogo
struje
 1 2 3

Zahvaljujući tranzistorima, računari

druge generacije su postali manji,
pouzdaniji, brži i njihovo korišćenje
je bilo jeftinije. Ipak, to su još uvek
vrlo skupi uređaji, koje su uglavnom
nabavljali univerziteti, vladine
institucije i velika preduzeća.
 1 2 3

Računari druge generacije mogli su da

.

izvrše oko 100.000 operacija u sekundi. U

toku ovog razvojnog perioda svaki
računarski sistem je u sebi imao
memorijsku jedinicu u kojoj su beleženi i
programi i podaci zasnovanu na fon
Nojmanovoj ideji. Memorijske jedinice
gradile su se od feritnih jezgara. Za
programiranje računara druge generacije
koristili su se asemblerski jezici koji su
koristili skraćenice ili simbolička imena za
kodove instrukcija i adrese u memorijskoj
jedinici. Programiranje na asemblerskom
jeziku učinilo je rad programera efikasnijim.
 1 2

TREĆA GENERACIJA RAČUNARA

– INTEGRISANO KOLO

Računari treće generacije mogli su da

izvrše oko milion operacija u sekundi.
Treća generacija računara dovela je do
razvoja operativnih sistema kao grupe
programa koja upravlja i nadgleda rad
računarskog hardvera. Sa operativnim
sistemom koji nadgleda memoriju računara,
postalo je moguće istovremeno izvršavanje
više programa
 1 2

Za programiranje računara korišćeni

su viši programski jezici. Korišćenje
ovih jezika eliminisalo je potrebu da
programer za svaki računar uči njegov
asemblerski jezik. Tako je 1957.
godine nastala prva verzija jezika
FORTRAN . Jezik je ušao u široku
upotrebu šezdesetih godina, a njegove
novije verzije koriste se do današnjih
dana.
 1 2 3 4

ČETVRTA GENERACIJA RAČUNARA

Do dalje minijaturizacije računara došlo je 1968.

godine sa izumom mikroprocesora.
Mikroprocesori su nastali za potrebe
programiranih kalkulatora ali su odmah našli
primenu i u računarskoj industriji. U prethodnoj
generaciji, računarske mogućnosti su bile
raspodeljene između više integrisanih kola.
Mikroprocesori kombinuju integrisana kola za
obradu podataka, ograničenu memoriju,
kontrolu ulazno izlaznih operacija u jedan čip.
 1 2 3 4

Računare četvrte generacije karakteriše korišćenje

mikroprocesora. Zahvaljujući njihovoj snazi, neki
računari su smanjeni do veličine kalkulatora. Na
drugoj strani, zahvaljujući tehnologiji visoke
integracije omogućeno je pakovanje još više snage
u centrale. Tako je nastala familija računara velike
snage koji se nazivaju superračunari (eng.
supercomputers), koji su razvijani za potrebe
složenih naučnih izračunavanja.
 1 2 3 4

Za računare četvrte generacije je

karakterističan razvoj neproceduralnih
programskih jezika koje mogu da
savladaju i korisnici koji nemaju
specijalno računarsko obrazovanje.
Korisnik treba da navede šta su ulazni
podaci, kako ih treba obraditi i kako treba
predstaviti rezultate obrade. Ovi jezici
koriste u njih ugrađeno znanje da bi
generisali program koji treba da obavi
postavljeni zadatak
 1 2 3 4

Tržište mikroračunara je veoma brzo raslo, pre svega sa pojavom personalnog

računara i softvera koji je ljudima najrazličitijeg profila omogućavao da lakše
obave mnoge zadatke:
ü pišu i menjaju dokumenta (word processing)
ü prave tabele (spreadsheets)
ü crtaju grafikone (graphics packages)
ü prave i održavaju svoje baze podataka (database programs)
PETA GENERACIJA RAČUNARA

Peta generacija računara je još uvijek u razvoju.

Bazirat će se na masivnom paralelnom
procesiranju i vještačkoj inteligenciji, gdje će
računar biti u sposobnosti odlučiti šta je
najbolje u tom momentu, sam raditi neke stvari.
U principu zadatak naučnika je da u budućem
vremenu podare računaru mogućnost
"razmišljanja". U to možemo ubrojati robote.
Neki roboti su sposobni sami odlučiti neke
stvari (ali ipak ograničeno).
ROBOT

Robot jeste elektro-mehanička jedinica koja je u

stanju da autonomno, po nekom programu, ili
pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke.
Roboti se koriste za izvođenje zadataka opasnih,
teških ili napornih za ljude. Na primer
sakupljanje nuklearnog otpada ili slaganje
velikog broja žica prema boji, kao i repetitivne
poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost,
kao što je sklapanje motora i šasije automobila
PRENOSIVI RAČUNARI

Prenosivi računar je vrsta računara projekotvana

da se prenosi sa jednog mesta na drugo i
uključuje monitor i tastaturu. Prenosivi računari
se zbog svoje veličine često nazivaju „koferi“.
Glavna prednost prenosivog računara nad
laptopom i drugim vrstama pokretnih računara
je upotreba standardne matične ploče koja
omogućava dodavanje dodatnih kartica.
SUPERRAČUNAR

Superračunar je veoma moćan računar

velikog kapaciteta, sposoban da
obradjuje veliku količinu podataka u
veoma kratkom vremenskom roku.
Ovakvim računarima obično se
smatraju računari velikih mogućnosti
i brzine obrade.
 1 2 3 4

BLAISE PASCAL

Veliki doprinos automatizaciji procesa

računanja dao je francuski matematičar,
fizičar i filozof Blaise Pascal (1623-
1662). On je bio „Čudo od deteta"
čijimse obrazovanjem se bavio njegov
otac. Dao je veliki doprinos matematici i
fizici. Zbog svega toga jedan programski
jezik koji je natao 70-tih godina XX veka
nazvan je paskal.
 1 2 3 4

CHARLES BABBAGE
Njegov najvažniji rad je
konstrukcija mehaničkih
računarskih strojeva. Prva
mašina je napravljena 1822.
diferencijalna mašina i mogla je
samo sabirati koristeći dekadni
brojni sistem.
 1 2 3 4

ALAN TURING

Alan Turing je bio engleski

matematičar, logičar i kriptograf, koji
se s pravom smatra ocem modernog
računarstva. On je 1936. godine
definisao apstraktnu mašinu koja se
po njemu zove Tjuringova mašina,
koja daje matematički preciznu
definiciju algoritma ili "mehaničke
procedure".
 1 2 3 4

ŽOZEF MARI ŽAKAR

Žozef Mari Žakar (franc. Joseph-

Marie Jacquard, 7. jul 1752 — 7.
avgust 1834) je bio francuski
pronalazač. Godine 1801. javno je
prikazao svoj automatski razboj sa
revolucionarnim tehnološkim
elementima.