RAZVOJ

MIKROPROCESORA

UCENICA:

NATALIJA MITIC I 2
MIKROPROCESOR
Mikroprocesor je integrisano Mikroprocesori opšte namene u personalnim
kolo velikog stepena integracije računarima koriste se za izračunavanja, obradu teksta, prikaz
komponenata. Funkcioniše kao centralna multimedijalnih sadržaja i komunikaciju preko interneta. Mnogo
više mikroprocesora je u sastavu ugrađenih sistema
procesorska jedinica računara na jednom
(engl. embedded system) obezbeđujući digitalnu kontrolu na
integrisanom kolu ili najviše nekoliko milione objekata, od kućnih uređaja do automobila, mobilnih
intergisanih kola. Mikroprocesor je telefona i kontrolera industrijskih procesa
svestrano upotrebljiv programabilni uređaj
koji prihvata digitalne podatke kao ulaz,
obrađuje ih prema instrukcijama
smeštenim u memoriji dajući rezultat na
izlazu. Obrađuje brojeve i simbole
predstavljene binarnim brojnim sistemom.
Pojava jeftinih računara sa intergisanim
kolima transformisala je moderno društvo.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
Dve osnovne karakteristike mikroprocesora su:

•Skup instrukcija: lista naredbi koje mikroprocesor može da izvršava.

•Širina sabirnice za podatke: Broj bitova koji se obrađuje jednom naredbom.

ARHITEKTURA MIKROPROCESORA
Najznačajnije razlike među
mikroprocesorima su u broju registara,
njihovoj nameni i međusobnim vezama. Broj
registara i njihova organizacija direktno utiču
na listu naredbi. Proizvođači su nastojali da
nađu dobar kompromis između broja
registara i liste naredbi kako bi programi
mikroporocesora bio maksimalno efikasni.
Veliki broj mikroprocesora pokazuje da u
tome nisu bili uvek uspešni jer je razvoj
mikroprocesora uvek bio ispred proizvodnje
terajući proizvođače da stalno izbacuju
nove, naprednije mikroprocesore.
Registri nedostupni pri programiranju ali neophodni za rad
mikroprocesora bili bi:
•Registar instrukcija: Mesto u koje se upisuje
sadržaj iz programske memorije. Predstavlja opis sledećih
akcija mikroprocesora.
•Dekoder instrukcija (više registara): Dekodira
sadržaj registra instrukcija pripremajući uslove za
izvršavanje. Radi uštede, neki proizvođači ne dekodiraju
sva moguća stanja registra instrukcija što je, nakon
otkrivanja ove činjenice, dovelo do stvaranja sintetičkih
instrukcija za sva nedekodirana stanja. Proizvođači nisu
podržavali rad ovih instrukcija.
ARHITEKTURA MIKROPROCESORA
•Aritmeticko logicka •Kontrola vremena izvršavanja (više registara):
jedinica (više registara): Sa obezbeđuje čitanje sledeće instrukcije, njeno dekodiranje i
akumulatorom kao primarnim registrom za izvršavanje. Utiče na stanje sve tri sabirnice (podaci,
manipulaciju podacima omogućava adrese, kontrola)
aritmetičke i logičke operacije nad
sadržajem akumulatora, registara unutar
procesora i memorije. Rezultati operacija
najčešće ostaju u akumulatoru a deo je
referenciran u status registru (prazan
registar, prekoračenje, pozajmica,
negativno...)
PROCESOR
(mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska
komponenta napravljena od
minijaturnih tranzistora na
jednom čipu (poluprovodničkom
integralnom sklopu). Centralni procesor je
srce svakog računara.
KARAKTERISTIKE
Brzina procesora izražava se u milionima instrukcija koje processor
može da obradi u jednoj sekundi – MIPS ( Milion Instruction Per
Second).
Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno
prenosi i obrađuje unutar procesora.
Radni takt je učestanost impulsa koje generiše sat ( clock )-
specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije
procesora. Meri se u GHz.
Keš ( cache ) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u
samom procesoru (interni keš) ili uz njega (eksterni keš). Ova
memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične, te se u
njoj drže podaci koji se često koriste.
ISTORIJAT
Pre otkrića mikroprocesora tokom ranih 70- Do minijaturizacije računara došlo je 1968. godine sa izumom
tih, računari su bili veliki, skupi sistemi koje su mikroprocesora. Mikroprocesori su nastali za potrebe programiranih
posedovale velike korporacije, univerziteti, kalkulatora ali su odmah našli primenu i u računarskoj industriji.
vladine agencije i institucije sličnih veličina i Prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor Intel 4004 razvijen je
značaja. Krajnji korisnici nisu direktno stupali u 1971. godine. Kao posledica ovog smanjivanja, računarska snaga koja
interakciju sa mašinama, već su umesto toga je zauzimala celu sobu tokom 1950. godine sada staje na malo parče
pripremali zadatke za računare na oflajn silicijuma veličine novčića.
opremi, kao što su bušene kartice. Određeni
broj zadataka je sakupljan za računar, a zatim
je procesiran i izvršavan u grupnom režimu
rada.

ISTORIJAT
Računare četvrte generacije karakteriše
korišćenje mikroprocesora. Zahvaljujući
tehnologiji visoke integracije omogućeno je
pakovanje još više snage u centrale. Tako je
nastala familija računara velike snage koji se
nazivaju superračunari (eng. supercomputers),
koji su razvijani za potrebe složenih naučnih
izračunavanja. Najpoznatije računare ove vrste
je razvio Seymour Cray (Simor Krej) za firmu
CDC (Control Data Computers), a kasnije za
sopstvenu firmu Cray Research.
Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunara na bazi
mikroprocesora. Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine (MITS
- Micro Instrumentation and Telementry Systems) zasnovan na Intel
procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav
softver, a programirao se na mašinskom jeziku. Zanimljivo je da su
programski jezik Basic (Beginners All-Purpose Language Instruction
Code) za Altair razvili Bill Gates (Bil Gejts) i Paul Allen (Pol Alen) koji su
kasnije osnovali firmu Microsoft.
Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi mikroračunari, koji su počeli da se
nazivaju kućni računari (eng. home computers) ili personalni računari
(eng. personal computers - PC): 1977. prvi računari firme Apple, Tandy
Radio Shack, 1980. Commodore.
Kod nas je posebno bio popularan računar Sinclair Spectrum koji je za
to vreme podržavao jako dobru grafiku i omogućavao razvoj jako
dobrih igara. Kao izlazni uređaj koristio je stnadardni televizor, a za ulaz
i skladištenje korišćen je standardni kasetofon.
PROIZVODJACI PROCESORA
INTEL
Sve je počelo 1960. godine proizvodnjom
prvih integrisanih kola, ogromnih skupova
tranzistora, dioda, otpornika i kondenzatora
smeštenih na silicijumsku pločicu. Od
integrisanih kola koja su postajala sve složenija
i sve jeftinija često su, jasno, sklapani računari
i, samim tim, njihove procesorske ploče.
Samo deset godina kasnije, 1970, Intelov inženjer Marsijan Hof
(Marcian Hoff) dolazi na revolucionarnu ideju da projektuje
integrisano kolo koje bi samostalno obavljalo određen deo posla
standardne procesorske ploče. Pokazalo se da i na tadašnjem stupnju
razvoja tehnologije integrisano kolo može da preuzme kompletnu
funkciju procesorske ploče i tako je nastao prvi mikroprocesor - Intel
4004.
4004 je bio četvorobitni mikroprocesor što znači da je podatke
obrađivao u grupama od po četiri bita; sastojao se od oko 2250
tranzistora i u svakom sekundu izvršavao 60,000 operacija.
Značajan komercijalni uspeh mikroprocesora 4004 učinio je da se Intel
zainteresuje za ovakvu proizvodnju i da jedva godinu dana docnije
ponudi tržištu mikroprocesor 8008, neposrednog osmobitnog
naslednika 4004. Smatra se da 4004 i 8008 čine prvu generaciju
mikroprocesora.
INTEL NEKADA I SADA
PROIZVODJACI PROCESORA

AMD
AMD je počeo 1969. godine kao proizvođač
AMD NEKADA I SADA
logičkih čipova, a 1975. godine je uveo
obrnutog klona mikroprocesora Intel 8080.
Tokom ovog perioda AMD je pokušao da
uhvati korak sa nadolazećim zaokretom ka
RISC procesorima izbacivši na tržište sopstveni
procesor AMD 29K.
Odlukom da se skoncentrišu samo na
prizvodnju mikroprocesora i fleševa postali su
direktna konkurencija Intelu i tako sa svojim
mikroprocesorima kompatibilnim sa x86 ( Intel
) izbili na drugo mesto na tržištu.
PROIZVODJACI PROCESORA
Razvoj CMOS S/390 procesora
imao je tri glavna cilja:
IBM smanjenje cene procesora prelaskom
na CMOS tehnologiju
Po objavljivanju računara familije uvođenje paralelnih sistema sa S/390
S/360 , IBM je stekao prevlast na mikroprocesorima
podrška tzv. otvorenim sistemima
tržištu. Dalji razvoj tehnologije
2003.god objavljuju z990,
doveo je do pojave familije S/390 i
superskalarni procesor. Procesor
z serije kao njenog naslednika.
koji može da dohvati, dekodira i
1993.godine IBM je objavio prvi
izvrši više od jedne instrukcije
model S/390 procesora
istovremeno, naziva se
napravljenog u CMOS tehnologiji.
superskalarni procesor.
PROIZVODJACI PROCESORA

IBM
RISC (Reduced Instruction Set
Computing) –procesor koji prepoznaje
manji broj asemblerskih instrukcija.
Cache memory – relativno mala količina
vrlo brze memorije, rezervisana za
privremeno čuvanje podataka ili
instrukcija.
Cache memorija unutar procesora zove se
primarni ili L1 keš.
Keš izvan procesora se zove sekundarni ili
L2 keš.