Народна песма: „Диоба Јакшића“

Покосовски циклус чине песме које говоре о догађајима који се протежу скоро 80 година
после Косовског боја, све до пада утврђеног града Смедерева - Ђурђе умире (1459. године) и
тада цела Србија постаје део Османског царства. Осим о властелинској породици Бранковића,
песме говоре и о великашима Јакшићима и Црнојевићима. Најчешће теме овог циклуса јесу
поделе међу браћом, турско заузимање спрских градова, узалудна борба и јуначка смрт.

Песме: Диоба Јакшића, Јакшићи кушају љубе, Женидба Максима Црнојевића, Смрт
војводе Пријезде, Смрт војсводе Кајице.

О песми:

− Ко су били Јакшићи? (Властела, владари српских земаља.)

− Како браћа деле земљу? (Поразно делује сазнање да су браћа врло лако поделила
земљу.)
− На шта је спреман Дмитар да би се дочепао коња и сокола? (Спреман је да убије брата.)
− Због чега? (Због лакомислености, ината и пркоса.)
− Какву вредност имају коњ и соко у феудалном друштву? (Они су знак првенства и
старјештва у породичној хијерархији јер су и коњ и соко припадали оцу.)
− Какву улогу имају Месец и звезда Даница? (Они, као симбол васионе (сукоб досеже
космичке димензије), посматрају шта се на земљи догађа.)

- Драмска структура:

1. Сусрет Месеца и Данице – пролог - ескпозициона радња

2. Прича о свађи међу браћом - експозиција
3. Анђелија и Дмитар - заплет
4. Анђелија и Богдан – кулминација главна радња
5. Дмитар у лову - перипетија
6. Дмитар и Анђелија – расплет

− Дмитар: Кукавица је, себичан, јер сам неће и не може да се обрачуна с братом, користећи
своје патријархално право (моћ) наређује жени да му погуби брата. Ту одлуку донео је у
тренутку беса. Зато, кад чује речи свог сокола, схвата да је пренаглио и да није желео
братовљеву смрт. Још више ће се препасти кад вранац ломи ноге на ћуприји док журе
двору.
− Богдан: Његов лик повучен је у други план. Дубоко дирнут снахином молбом, дарује јој
коња и сокола. Он се сажалио јер је схватио колико је Анђелији стало да помири завађену
браћу.
− Анђелија: Она поступа у складу са својим високим моралним принципима. Не исказује
дилему да ли да отрује девера и тако удовољи мужу, или да то не учини и замери се
мужу. Не помишља да отрује девера јер је то велики грех пред Богом и покор и срамота
пред људима. Анђелија је употребила своју приврженост деверу и поштовање према
њему и своју молитвену чашу (донела ју је из родитељског дома и за њу има вредност
успомене која се чува као драгоценост, као веза са родитељским домом и као сећање на
 дан свадбе и венчања. Из те чаше је, према обичају, пио и девер, па сада не може из ње
да му нуди отров.

- Порука народног певача: Сви разлози за раздор и свађу су неважни. Међу браћом треба
бити више поверења, поштовања, разумевања и искрености. Љубав и доброта увек побеђују.
Треба добро одмерити своје поступке, лакомисленост је увек извор зла.

Изглед табле:

Народна песма „Диоба Јакшића“

− Песма покосовског циклуса

− Тема: Браћа деле очевину
− Идеја:
1. Сви разлози за раздор и свађу су неважни.
2. Међу браћом треба бити више поверења, поштовања, разумевања и искрености.
− Ликови:
1. Анђелија: морална, одана, привржена породици, разборита, добра супруга и
снаха, разумна, мудра, патријархална
2. Дмитар: лакомислен, похлепан, брзоплет, себичан, кукавица јер не жели сам да
се обрачуна с братом, злоупотребљава своје патријархално право, прек...
3. Богдан: пркоси брату, дирнут снахином молбом, дарује јој сокола и коња
схватајући величину снахине жртве, сажаљив