Megi Stifvater

VILINA SONATA
Obmana vilinske kraljice

BIBLIOTEKA:
^arolija
 Megi Stifvater

Vilina
SONATA
OBMANA VILINSKE KRALJICE

Leo Commerce, 2010

 Naziv originala:
Lament - Maggie Stiefvater
Naziv knjige:
VILINA SONATA – MEGI STIFVATER
Copyright © 2008 by Maggie Stiefvater
Copyright © 2010 za Srbiju Leo commerce, Beograd
Vilina sonata: Obmana vilinske kraljice © 2008 od Megi Stifvater. Sva prava zadr`ana.
Nijedan deo ove knjige ne sme biti iskori{}en niti ponovo proizveden u bilo kom obliku,
uklju~uju}i i kori{}enje na Internetu, bez pismenog odobrenja od strane izdava~a, osim
kratkih citata upotrebljenih u kritikama i prikazima.
Ovo delo je beletristika. Imena, likovi, mesta i doga|aji ili su proizvod autorkine ma{te ili
su upotrebljeni za potrebe romana. Svaka sli~nost sa stvarnim osobama, `ivim ili mrtvim,
poslovnim ustanovama, doga|ajima ili mestima potpuno je slu~ajna. Modeli korica mogu
biti kori{}eni samo u ilustrativne svrhe, a ne u smislu predstavljanja predmeta knjige.

Urednik:
Nenad Peri{i}
Prevod:
Mirjana @ivkovi}
Lektura i korektura:
Bosiljka Deli}
Prelom i korice:
Pintor Project
Za izdava~a:
Nenad i Sla|ana Peri{i}
Izdava~:
ID Leo commerce, Beograd
Plasman:
ID Leo commerce, Beograd
Mihajla Bandura 36
011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/507-334
E-mail:
nesaperisic@gmail.com;
info@leo.rs
www.leo.rs
[tampa:
Kultura - Ba~ki Petrovac
Tiraž: 1000
ISBN 978-86-7950-096-0
„Vilina sonata je roman prepun gneva i natprirodnih mo-
}i, kao i muzike i magije, to je zapravo bajka koja se {iri
svuda unaokolo. Osve`avaju}e odevanje starih tradicija u
novo ruho, savr{en za pronicljive umove i poeti~na srca.“
– Sintija Lajtik Smit, autorka Neprolaznog

[esnaestogodi{nja Derdra Monegan neverovatno je nada-

rena muzi~arka. Predstoji joj da otkrije i da je detelina{ica... to
jest, da je u stanju da vidi vile i vilenjake.
U Derdrinom sasvim obi~nom `ivotu, naizgled niotkuda,
pojavljuje se tajanstveni mladi} Luk za kojim ona gubi glavu.
Me|utim, njegovo zanimanje za nju mo`da u sebi krije i ne{to
mra~nije od obi~ne letnje romanse. Kada se pojavi zlobni vile-
njak po imenu Aodan sa smrtonosnim nare|enjima od vilin-
ske kraljice, Di se protiv svoje volje na|e usred ~arolije. U una-
krsnu vatru, zajedno sa Derdrom, biva uhva}en i D`ejms, njen
duhoviti i odani, najbolji prijatelj.
Derdra je pri`eljkivala da se dogodi ne{to {to }e uneti ma-
lo `ivosti u dosadno leto, ali joj nije ni palo na pamet da bi mo-
gla da se pretvori u vek staru vilinsku kraljicu.

W
Posve}eno mom tati, jer je poput mene,
i Edu, zato {to on to nije.
Zahvalnice
Ovaj roman ne bi ugledao svetlost dana bez pomo}i nekolici-
ne ljudi: mog velikodu{nog i {armantnog urednika Endrua,
koji je verovao u ovaj roman dok je bio jo{ u povoju; mog pri-
jatelja Nai{a, koji je ostavljao sve da bi prisustvovao zamornim
redigovanjima i ispravljanju gramati~kih gre{aka koje ne bi
napravili ni pijani majmuni kojima engleski nije maternji je-
zik; mojoj sestri Kejt, ~ije je neizmerno odu{evljenje Lukom i
Derdrom pomoglo da ova pri~a ne izgubi na `ivotnosti i koja
se kikotala zajedno sa mnom dok smo smi{ljale zaplete (jedna
re~, Kejt: „splet{mir“); zahvaljujem svojoj sestri Liz, koja me
je pretnjama naterala da po~nem da pi{em ovu pri~u... zaista
mi je pretila – imam to napismeno; mami, jer da nije nje, ni
mene ne bi bilo; mojim sajber-drugarima na entuzijazmu, na-
ro~ito Vendi, koja `ivi na mestu gde se `ivi naopa~ke; i razu-
me se, mom mu`u/robu ljubavi Edu, ~iji pa}eni~ki izraz lica
krije ne`no srce.

7
N
ije znao koliko dugo je ve} tu. U svakom slu~aju dovolj-
no dugo da mu ledena voda umrtvi noge. Dovoljno du-
go da mu se prsti umore od upiranja da zadr`i glavu iznad vo-
de. Sablasno zavijanje pasa traga~a negde u daljini nateralo je
njegovo srce da br`e zakuca.
Zatvorio je o~i i pa`nju usredsredio samo na dr`anje za
neravne zidove starog bunara i usporavanje otkucaja srca. Ne
smeju te namirisati ovde unutra. Izgubi}e tvoj miris u potoku i ni-
kada te ovde ne}e na}i.
Osetio je da mu ledeni prsti vode puze uz vrat i poja~ao sti-
sak, zagledan ka vedrom no}nom nebu. Uzdahnuo je. Umor-
no. Koliko dugo ve} ovo radi? Od kada zna za sebe. Zavijanje
iznad bunara polako je zamrlo; izgubili su miris.

9
 Samo me ostavite na miru. Zar nisam dovoljno platio? Molio se
da se oni vrate odakle su do{li, ali nije o~ekivao odgovor. Bog je
izlazio u susret onima koji imaju du{u, a on je taj status izgubio
pre hiljadu godina, a mo`da i vi{e. Progutao je knedlu. Duboko
u grudima osetio je blago i neobi~no {u{kanje {to je samo mo-
glo zna~iti da su oni u{li u sobu sa kavezom. Spustio je {aku
kroz vodu do d`epa, izvukao dva stara, zar|ala eksera i ~vrsto ih
stegao. Jedino nije smeo da vrisne. Mo`e on to.
Na nekom drugom mestu, u maloj, okrugloj, sivoj sobi od
kamena i mahovine mekane poput dlake mladun~eta lisice,
golubica je mahnito mahala krilima u kavezu od mre`e istkane
od `ica tankih poput vlasi kose. Krila su udarala o re{etke, a
kand`ice greble po {ipkama u uzaludnom napadu na `icu ka-
veza. Imala je mahnitu `elju da pobegne... kavez nije imao
vrata... od straha. Bila je to ona najgora vrsta straha... bezna-
de`na vrsta straha... od koje je ve~no pti~je srce kucalo kao lu-
do dok nije dobilo izgled kao da }e joj isko~iti iz grudi.
Vitke {ake uspele su nekako da izvade bledu golubicu sa
dna kaveza gde je drhtala i da je predaju vedroj dami, tako
~udno zlatastoj u ovoj sivo-zelenoj sobi.
Njen glas je zatreperio u sobi kada je progovorila. Bio je
toliko lep da je terao suze na o~i. „Krilo“, ne`no je kazala, po-
digav{i sve}u. Prsti su ne`no odvojili krilo golubice od tela i
ponudili dami pticu koja je te`ila da se nagne napred. Sve}a
koju je dr`ala odbijala je boje sunca u oku golubice.
Dama se ovla{ osmehnula i prinela bledi plamen pod krilo
golubice.
Mladi} u bunaru se stresao. Grizao je usne, pritiskao ~elo na
ruke i upinjao se da ne pusti ni glasa od sebe. Bol u grudima ga je
izjedao i pekao, stezao mu srce plamenim dodirom. Isto onako
brzo kao {to je po~elo, sve je i prestalo, i on je nemo zadahtao.

10