Народна песма: „Ропство Јанковић Стојана“

О песмама хајдучког циклуса: Тешки намети притискали су рају: кулуци, трећина и

десетина, харач, данак у крви. Људи су били приморани да се одметну у хајдуке - борце против
зулума и намета, заштитнике раје и осветнике за сва зла, које су Турци наносили поробљеној
раји. Хајдуци су у шумама од Ђурђевдана до Митровдана, а зиму су проводили код јатака (у
потпуној тајности или као радници у домаћинству). Од XVI до XIX века хајдуци су пружали отпор
Турцима.

Најчешће теме ових песама су: одлазак у хајдуке, стварање дружине, избор харамбаше,
однос међу људима (другарство, приврженост), јуначки подвизи, освете, тамновање, мучење,
издржљивост, погибија, жена-хајдук, жена неверница. Епска поезија о хајдуцима има велики
број јунака: Старина Новак, Мали Радојица, Дијете Грујица, Стари Вујадин, Бајо Пивљанин,
Костреш Харамбаша, љуба хајдук-Вукова.

О песмама ускочког циклуса: Многи људи су бежали од турског зулума преко Саве и
Дунава, у крајеве под аустријском влашћу. Аустрији су ти људи били добро дошли као граничари,
па их је насељавала дуж границе са Турцима. Тај простор је назван Војна Крајина, а граничари су
добили назив ускоци, јер су често упадали (ускакали) на турску територију, пљачкали и са пленом
се враћали. Аустрија је толерисала ове ускочке акције, али је тај став често и мењала због свог
односа са Турцима. Највише ускока било је у Клису и Сињу. Долазили су у сукоб са млетачким
властима јер су пљачкали и робили и у приморју. Ускочке песме певају о упадима на територије
под турском влашћу, с двобојима, отмицама турских жена и девојака, о ропству и повратку из
ропства. Песме овог циклуса: Иво Сењковић и ага од Рибника, Сењанин Тадија, Женидба Стојана
Јанковића, Ропство Јанковић Стојана...

О песми:

Тумачење непознатих речи: арови – коњушнице, тестир - по вољи.

− Историјска основа. (Јанковић Стојан - ускочки поглавица у Равним Котарима, у млетачкој

служби, син сердара Јанка Митровића. Живео у 17. веку. Погинуо код Дунава.
Четрнаестомесечно робовање у Цариграду послужило је као тема ове песме, мада у овој
песми Стојан робује 9 година и 7 месеци и враћа се на дан женине удаје. Смиљанић Илија
- ускок из Равних Котора, син личког харамбаше Петра. Илију епске песме опевају као
рођака или побратима Јанковић Стојана.)
− Колико времена проводе Стојан и Илија у ропству и какав је њихов однос са султаном из
Стамбола? (У ропству су 9 година и 7 месеци, за то време од султана су добили дворе и
пажњу, да би му остали верни (као потурчењаци) и у његовој служби.)
− Како беже из Стамбола? (Кад су сви отишли у шетњу, краду кључеве од штале и ризнице.
Накупивши се блага, хитају домовима, где су оставили тек венчане љубе.)
− Где се Стојан упутио и ког тамо затиче? (Упутио се прво своме винограду. Тамо затиче
остарелу мајку, која косу реже и везује виноград њоме.)
− За ким жали остарела мајка? (Она није препознала сина, па му говори како је заробљеног
сина одавно прежалила, али снају Јелу не може. Објашњава „странцу“ да јој се снаха,
после толико година, поново удаје и да она то не може поднети.)
 − Како открива свој идентитет и где? (На венчању своје жене, у својој кући, певајући песму
о птици ластавици и сив-зелен соколу.)
− Ко га први препознаје? (Његова љуба, која дозива и своју заову да поделе срећан долазак
домаћина.)
− Шта се дешава са сватовима, који су се и уплашили, а и пуно истрошили приликом
просидбе? (Стојан лепо поступа с њима. Дарује их, а младожењи даје своју сестру за
жену.)
− Кад долази до преокрета у песми? (Кад се мајка увече вратила и сазнала да јој се син
вратио, а снаха остала у дому.)
− Да ли мајка може поднети толику срећу после толико година патње и мука? (Не може.
Она умире не могавши да издржи силину осећања.)
− Да ли је наслов песме у складу са текстом? (Није у складу са песмом. Песма уопште не
садржи детаљан опис робовања, већ само кратак увод о заробљавању двојице ускока.)
− О чему, онда, говори песма? (О последицама робовања: старица је ископнела од туге,
љуба, и поред упорног чекања, мора да се уда.)
− На који је начин Стојанова мајка доживела снахину преудају? Каква су њена осећања
према Јели? (Снаху назива неношеним златом и адамским коленом. Она цени снахину
пажњу и достојанствено држање у мужевљевом одсуству. Преудају Јеле није дочекала
са срџбом, већ као нешто природно и нужно. Снаху је прихватила као сина кога више није
било.)
− Које су стилске фигуре употребљене у овој песми? (Употребљене су: алегорија, метафора,
реторичко питање, алузија - фигура замене (ластавица - љуба).)

- Поређење Стојана и Одисеја. (Одисеј у бесу и срџби убија све просце.)

Изглед табле:

Народна песма: „Ропство Јанковић Стојана“

− Народна песма ускочког циклуса

− Тема: Стојанов повратак кући после много много година.
− Идеја: Верношћу, сналажљивошћу, храброшћу и досетљивошћу може се спречити
могућа несрећа.
− Композиција:
1. Заробљавање Јанковић Стојана и Смиљанић Илије.
− Код куће им остале младе љубе.
− Боравак у Стамболу.
2. Договор о бекству и бекство.
3. Долазак у Котаре, растанак Стојана и Илије.
4. Стојан одлази у виноград.
− Тужбалица Стојанове мајке.
− Мајчина прича о Јелиној удаји.
5. Стојан долази свом дому и пева песму.
6. Стојанова љуба и сестра.
7. Нежни однос између Стојана и сестре.
8. Стојан дарује сватове и удаје сестру.
 9. Вече.
− Тужбалица Стојанове мајке.
− Мајчина смрт.
- Лутајући мотив - муж на свадби своје жене (Одисеј и Пенелопа)