U srpskim epskim narodnim pesmama opevani su

junački podvizi naših predaka i istorijski događaji,

hajduci, hrabri srpski odmetnici koji su se borili
protiv turskog zuluma (ugnjetavanja, mučenja)
i bili zaštitnici porobljenog srpskog naroda.

Lirsko-epske pesme — balade su pesme u

kojojima je opevan neki tužan događaj. Događaj je
najčešće iz porodičnog života. Balada nije vedra
pesma, već potresna, dramatična, tužna.
Događaj u njima dat je vrlo osećajno.

Govore o životu našeg naroda u periodu koji je za

naš narod bio veoma težak. Živeli su u veoma
teškim uslovima pod ropstvom ali nisu zaboravili
ni jednog trenutka koliko je bitno biti pošten i odan
porodičnim vrednostima.
JETRVICA ADAMSKO KOLENO

narodna pesma
 Narodni pevač je kroz lik Koviljke prikazao svu dobrotu,
plemenitost, saosećajnost i ljubav koju neko može imati.

Koviljka je žena adamskog kolena. Tako se kaže za svakog

čoveka koji je poput nje plemenit, koji pruža ljubаv, ukаzuje
pаžnju drugima i postojano podnosi sve životne nedaće.

Ona je posebna, obdarena bezuslovnom dobrotom,

požrtvovanošću, plemenitošću, saosećajnošću, mudrošću...
Ona jetrvino dete odgaja bolje nego svoje,
znajući kako je biti siroče.
Njena dobrota ne ostavlja prostora
da Mirko oseća da raste bez majke.

Sposobna i uvek spremna da se potpuno žrtvuje,

ne žaleći sebe.
 Koviljka kao majka, mučenica, hrabra žena

 Njen odnosa prema Mirku

(dečaku koga je prihvatila kao svoje dete)

 Uteha koju su jedno drugom predstavljali

u najtežim životnim situacijama.
Imao je ljubav prema svom narodu i borba za slobodu bila mu je najvažnija.

Izabrao je junačku smrt, a ne izdaju i život bez časti i

dostojanstva, jer su za njega ponos i častan obraz
junaka bili vredniji od samoga života.

Želeo je da i njegovi sinovi budu hrabri i izdržljivi kao on i da

kao pravi junaci istrpe sve muke koje ih čekaju. Zvao ih je
sokolovima, jer je soko simbol za hrabrost, izdržljivost i moć.

Hrabrost koju je pokazao u najtežim trenucima

potvrđuje narodnu poslovicu:
“Na muci se poznaju junaci”.
 Gusle su narodni inastrument sa
jednom, ili eventualno dve žice.

Žice su napravljene od trideset

upredenih konjskih dlaka, kao
što je slučaj i sa strunom
gudala. Gudalo se koristi tako
što se povlači po zategnutim
žicama, proizvodeći oštar i
dramatičan zvuk.
Najpoznatiji guslari od kojih je
Vuk Karadžić sakupljao i zapisivao
epske narodne pesme su:
Tešan Podrugović,
Filip Višnjić, starac Milija…

Guslanje - Jetrvica adamsko koleno

Guslanje - Stari Vujadin
U osmoj godini Tešan Podrugović je
života, posle pevač kojega je
preležanih boginja, Vuk najviše cenio.
ostao je slep. Podrugović je bio i odličan usmeni
Dete koje nije moglo pripovedač. Od njega je Vuk
zapisao dve pripovetke: šaljivu priču
ništa od kućnih
Međed, svinja i lisica
poslova da radi i jednu od najneobičnijih
vezalo se za gusle i najboljih naših
i guslarsku pesmu. narodnih bajki — Međedović.

Filip Višnjić, guslar, pevač i pesnik