I) Анализа народне успаванке „Мајка Јову у ружи родила“

„Мајка Јову у ружи родила“

Мајка Јову у ружи родила

Ружица га на лист дочекала,
Бијела вила у свилу повила,
Пчелица медом задојила,
Ластавица крилом покривала:
Нек је румен ко ружа бијела,
Нек је бијел ко бијела вила,
Нек је радан ко пчела малена,
Нек је хитар ко ластавица.

Наведена лирска пјесма је успаванка, породична обредна пјесма*. Пјесма се састоји из

једне релативно дуже строфе, а строфа броји девет стихова. У пјесми постоје двије групе
стихова и први стих који им је контраст. Стихови: други, трећи, четврти и пети
представљају прву групу стихова и дају нам кључне податке за ову лирску пјесму.
Зашто? Зато што нам казују реално стање ствари у пјесми; иако реалност у пјесми и
реалност у животу немају додирних тачака, ако изузмемо чин рођења и моменат кад
мајка узима у наручје своје дијете. Стихови: шести, седми, осми и девети чине другу
скупину стихова која је попут одговора на претходну групу стихова, јер откривају
разлоге због којих су чињени поступци у групи стихова испред. Стихови су уједначене
дужине.
Тема успаванке је љубав и брига мајке за дијете. Тематика је породична, психолошка,
митолошка.
Ритам пјесме је умјерен до спор. Заступљена су узастопна рима, која и доминира, и
укрштена рима. Пјесма је исказана кроз наративни тон. Јовина мајка говори у трећем
лицу. Пјесма је еуфонична, тј. милозвучна. Атмосфера пјесме је топла. Већ сам назив
успаванке – „Мајка Јову у ружи родила“ – нам наговјештава да ће успаванка имати осим
топлу атмосферу, какву свака успаванка треба да има, и изразит набој њежних
мајчинских осјећања.
Вријеме радње је недефинисано. Мјесто радње је такође непознато. Мотив
неодређености мјеста и времена - (некада и негдје) су добро познати мотив из бајке,
те се тако добија универзалност казивања, што се тиче времена и мјеста, баш као и у
овом случају.
У пјесми је присутан синкретизам* који у овом случају подразумијева: говорење
(текст), пјевање (мелодија) и њихање колијевке (покрет).
Синкретизам* је спој двају или више умјетности. (poducavanje.com> srpski- jezik-i -knjizevnost-
24> teorija-knjizevnosti)

Породична обредна пјесма* ( rastko.rs/isk/isk_11_c.html)

Пјесма је топла и чиста, и као таква симболизује и исте емоције које владају у пјесми.
Доминира чиста и лијепа емоција. Пјесма приказује психолошку промјену код жене кад
постане мајка. Из наведене успаванке видимо да се сви стихови односе на Јову, тј. на
дијете, што нам говори да у чину рађања жене као мајке, жена, као човјек, престаје да
води рачуна само о себи и одриче се, спонтано, егоцентричности коју сваки човјек има
(макар је тако у патријархалном свијету). Исто важи и за мушкарца када постане отац
(исти свијет је у питању).
Мајчин глас је изузетно њежан и смирујућ. Мајка пјевајући дјетету, успављујући га,
потврђује своје присуство, које дјетету пружа осјећај да је сигурно и заштићено.
Мајка из наведене успаванке је прави примјер патријархалне мајке. Мајка из
патријархалне средине, без сумње, воли своје дијете, али се „не усуђује“ да своје емоције
директно испољи, него то увијек чини индиректним путем. Јовина мајка је испољила
своју љубав ка Јови кроз бригу о њему, те пјевањем пјесме.
Мајка за своје дијете прижељкује највредније и најпожељније људске особине јер зна, из
свог досадашњег животног искуства, какве особине човјек треба да посједује да би
успјешно одолијевао свакодневним животним изазовима које носи живот у
патријархалној средини.
У патријајрхалној средини се тежи ка калокагатији (складу), која подразумијева
истовремено постојање физичке, умне и моралне љепоте.
Главни лик је Јовина мајка.
Споредни ликови су: Јова, ружа, вила, пчела и ласта.
Пјесничке слике: 1. Јовино рођење и рађање једне мајке којој дијете постаје биће за које
ће се она убудуће жртвовати; 2. Сусрет мајке и дјетета; 3. Чињење поступака за дјететово
добро. Неке пјесничке слике су апстрактне.
Слика природе - У пјесми је приказано јединство човјека са свим елементима природе,
тј. јединство са биљкама, животињама и са појавама мистичне природе. Елементи из
митологије су наведени кроз присуство виле, љубав је исказана кроз пажњу, бригу и
жеље, а природа је насликана сликама руже, пчеле, ласте, листа и меда.
Ријечи које носе најјаче значење у пјесми су: мајка, ружа, вила, пчела, ластавица.
Стилске фигуре које запажамо су: асонанца, алитерација, анафора, метафора,
епитет, алегорија, симбол, поређење, градација.
Вокали су отворени и доносе благу атмосферу. Вокали који се често понављају су -а и
-е. Сугласници који се чешће понављају су: в, д, ј, л, н, р.
Мотиви у пјесми су: мотив мајке, дјетета, рођења, живота, љубави, бриге, мотив
одговорности, жеље, мотиви из природе, мотиви из митологије, мотив здравља, чистоте,
радиности, хитрине. Централни мотив у пјесми је мотив чисте љубави.
Ружа, вила, пчела и ласта доносе Јови дарове, по Јовином рођењу. Од Јове се очекује
да очува примљене дарове кроз цио свој живот. Све дарове који су били намијењени Јови
су све саме тежње патријархалне средине, а то су: морална чистота, љепота, радиност и
хитрост. Колико су наведе тежње патријархалне средине вриједне и пожељне у истој, не
треба посебно објашњавати. Особа са свим поменутим особинама биће изузетно
поштована од стране своје заједнице и позиваће и друге да и сами буду такви.
Постоје симболи руже, виле, пчеле и ласте, који симболишу, редом, здравље, љепоту
и храброст; моралну чистоту; радиност и хитрост.
У пјесми су приказане бијела, зелена и црвена боја.
Идеја је познавање идеала патријархалне средине и начин одгоја у истој средини.

II) Анализа народне успаванке „Спавај чедо, родила те мајка“

Спавај, чедо, родила те мајка

У горици гдје се легу вуци,
пчелица те медом задојила,
б'јела вила злату баба била,
у свилене пелене повила,
мушкијем те опасала пасом,
дала тебе капу вучетину,
вучју капу и од орла крило,
и на капи свакојака биља,
кад ми будеш момак за женидбу
да те нико урећи не може!

Наведена успаванка је запис Вука Стефановића Караџића. Ова успаванка се састоји из

једне дуже строфе коју чини 11 стихова уједначене дужине. У питању је десетерачка
пјесма. Ова успаванка има, осим писаног (визуелног), и аудио запис. Аудио запис
пјесме су урадили Биљана Петковић, која вокално изводи пјесму, и Зоран Бранковић,
који је задужен за музику и аранжман пјесме. Пјесму издаје ПГП РТС.
Тема успаванке је мајчина љубав и брига за дијете. Тематика је породична, природна,
митолошка, социјална.
Ритам пјесме је спор. Рима није значајно и систематично изражена.
Атмосфера пјесме је пријатна. Пјесма је милозвучна.
Вријеме радње је неодређено. Мјесто радње је неодређено, такође.
Главни лик је мајка која пјева своме дјетету успаванку.
Споредни ликови су: дијете, вила, пчела, вукови.
Пјесничке слике су: 1. Утонуће у сан; 2. Пажња на дјететов одгој (пчелица медом задаја
дијете, бијела вила повија дијете у свилене пелене, опасује га пасом, те му даје вучју
капу, крилом орла покривају дијете, а на капу стављају и разног биља); 3. Откривање
кључног разлога због чега су се сви поменути процеси чинили, тј. ради предупређивања
урока који би могли да омету срећу дјетета, будућег момка.
Мотиви који се јављају у успаванци су: мотив љубави, бриге, пожртвованости, природе,
магије, одрастања, урока (клетве), вука (нашег тотемског претка).
Доминантан (лајт) мотив у пјесми је мотив вука, који симболизује оданост,
вјерност, приврженост заједници, интелигенцију, родитељски инстинкт,
независност, тежњу ка истини, снагу, спремност да се одбране властити ставови,
породица и територија.*
Мајка из успаванке рађа дијете у гори, гдје се рађају и вуци, дјетету се доноси вучија
капа управо да би му се наслутиле све малоприје поменуте вучије особине. Све особине
вука су итекако пожељне и потребне у патријархалној заједници.
Ријечи које носе најјаче значење су: спавати, чедо, мајка, горица, вуци, пчелица, вила,
опасивање мушким пасом, вучја капа, биље, момак, женидба, уроци.
„Чедо“ нам казује љубав мајке ка дјетету (мајка зове чедом своје дијете); гора (горица)
симболише отпорност; вукови и вучја капа симболиш вука и вучије особине; пчела
симболише радиност; вила симолише свјетлост; мушки пас симболише јунаштво (данас
би се јунаштво могло превести у џентлменско држање); биље симболише здравље;
(момак и женидба је јасно); уроци симболишу вјеровање у магијске појаве. У
патријархалним срединама су честа вјеровања о магијским појавама, те отуда и
страх од урока, а уроци обично иду ка онима који су у нечему успјешнији од осталих.
Те мајка из успаванке, гледа како да поступи у садашњости да би заштитила свог сина у
будућности од урока људи, који и иду из љубоморе.
Стилске фигуре које је јављају у пјесми су: асонанца, алитерација, метафора,
метонимија, епитет, алегорија, симбол, хипербола, градација.
Идеја је нужност опреза од недобронамјерних људи.

Успаванке су пјесме које се казују кад се дијете успављује, а обично почињу са „буји,
паји“, са ,,алула, анина“, или са „нинај“. Успаванке које имају култичку намјену су
сличне молитви или набрајалици. Успаванке су највреднији дио лирских пјесама и могу
да буду високе поетске љепоте. Успаванка је најприје имала магијски, обредни
карактер.

*Одлике вука – (sensa.hr/clanci/duhovnost/simbolika-zivotinja-sto-sve-predstavlja vuk)

 III) Значај одабраних кратких лирских врста у развоју говора, игре,
маште, те навођење њихове естетке функције

Значај кратких лирских врста се огледа у томе што су те лирске врсте забављачког
или васпитног карактера.

➢ Ташунаљке су таква лирска врста чији је нарочит значај у томе што позива дјецу
на пјевање, као и на праћење ритма пјевања (нпр. ударањем длана о длан).
Ташунаљке имају наглашен забавни карактер и веома је наглашена рима.

➢ Цупаљке су значајне због његовања хумора, јер су често шаљивог карактера (пр.
шаљиве цупаљке: „Хоп, цуп, на калуп / Четир' баке – један зуб! И тај један
шупаљ!“). Озбиљне цупаљке, које су праве пјесмице о животињама, су значајне
по свом образовном карактеру, дајући богата знања о животињском свијету.

➢ Разбрајалице су важне због развијања маште и тјелесно-кинестетичке

интелигенције код дјеце, јер се заснивају на ритму. Значај разбрајалица је и у
томе што се „пјевањем“ разбрајалица дјеца уче да поштују правила игре јер
схватају да није у реду да се љуте ако нису имали среће, те су испали из
разбрајања, па је требало да они започну игру.

➢ Ређалице су значајне због развоја говора и маште јер захтијевају од дјетета да

одржавају концентрацију да би испратили што се говори, обзиром да су ређалице
дуже говорне творевине.

➢ Брзалице су неизоставна појава у сваком дјетињству, јер су забавног карактера,

а осим тога дјеца се уче брзом и спретном говору.

➢ Загонетке су вриједне јер оштре ум. Та функција загонетки је довољна сама по

себи.

Младенка Јовановић, 11/18 - Р