ВЈЕЖБА 1

КЊИЖЕВНОЦТ ЗА ДЈЕЦУ

ТЕМА: Усмени облици

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ СТУДЕНТА: Тамара Игњић 39/18-р, Татјана Босиочић 37/18-р

Стиховна казивања, настала као творевине одраслих за пјевање дјеци и њихово забављање
могу бити различитог значаја за дијете. Неке од њих су: цупаљке (љуљанке), лазаљке,
брзалице, бројалице и сл. Оне се насљеђују од претходних генрација, прилагођене су узрасту
дјеце којем се пјевају, али њихова вриједност је искључиво забављачка или васпитна.

Цупаљке или љуљанке су добиле назив због стереотипних почетака, са „опа-цупа“. Ове
пјесмице се казују дјетету док га цупкамо на кољену или у крилу. Могу бити озбиљне, о
животињама, а дјеци се најчешће говоре шаљиве, као на примјер: „Хоп-цуп, на калуп/ Четир'
баке-један зуб! И тај један шупаљ!“

Ташунаљке захтијевају да се удара длан о длан док се пјевају. Обично почињу са „Ташун,
ташун, танана.“, због тога и такав назив.

Брзалице се убрајају у говорне игре, које су у облику питања, а за циљ имају да се изговоре
брзо, обично трипут, без застоја и погрешке. Творене су тако да својим распоредом гласова и
слогова стварају тешкоће при изговору, као на примјер: Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу
те! Могу бити и ризичне за брз изговор, јер изговоримо ли наопако изазваћемо комичну
реакцију, а понекад и непристојну ријеч. Такође могу бити и праве пјесмице, које дјеци
омогућавају да ломећи језик уче правилан и смишљен изговор.

Бројалице или разбрајалице су ритмичне пјесмице састављене од низа набрајања. Оне

служе дјеци за разбрајање при њиховим играма, а на кога падне посљедња ударна, наглашена
ријеч тај испада из даље игре.

Лазаљке или лагарије пјевају о ономе што је немогуће да се деси у стварности.

Значај усмених облика

Народне говорне творевине немају љепоту и реномираност народне пјесме и приче, али
замјењују све то, јер на свој начин носе посебну вриједност и захвалну функцију. Преко ових
малих творевина ишао је пут у велика књижевна дјела. Како је игра саставни дио дјечјег
живота, ови облици потпомажу игру, развој говора и маште, извор су забаве, а служе и као
психофизичка гимнастика, помоћу које дијете постаје свјесно биће.

Успаванке су пјесме које се пјевају када се дијете успављује и заслужују посебну пажњу због
своје поетичности.

Мајка Јову у ружи родила јесте топла и њежна успаванка, која наглшава љубав мајке према
дјетету. У њој се исказују мајчинска топлина и заштита, које сликовито описују снагу љубави.
Ова успаванка се сматра пјесмом са највише лирских елемената, јер је у њу уткана највиша од
свих љубави, љубав мајке према дјетету. Такође се осјећа мајчина брига за будућност дјетета и
исказује се радост и понос јер је мајка сина баш под ружом родила.

Спавај чедо, родила те мајка јесте успаванка која носи поруку мудрости и снаге, коју мајка
жели своме дјетету, описујућу разне видове заштитног понашања који ће дијете сачувати од
урока, што идеализује слику његове будућности. Ово је у народу најпознатија и најчешће
пјевана успаванка. Некада су људи били много више повезани са биљним и животињским
свијетом, што нам говоре стихови у којима се помињу пчеле, орао и вук, гдје је вук симбол
снаге, а орао симбол брзине, вјерујући да ће они дјецу заштитити од урока и разних несрећа.