Мајка Јову у ружи родила,

Ружица га на лист дочекала,

Бела вила у свилу повила,

А пчелица медом задојила,

Ластавица крилом покривала:

Нек је румен ко ружа румена,

Нек је бијел ко бијела вила,

Нек је радан ко пчела малена,

Нек је хитар као ластавица.

Успаванка припада народној лирици. Потиче из времена када се вјеровало у

магијску моћ ријечи тј.у могућност да се ријечима дјетету обезбиједи миран сан,
лагодан живот и срећна будућност.У пјесми се осјећа мајчина несебична љубав
као и брига. Мајка је изабрала мотиве пчелице која представља симбол вредноће
и марљивости, ластавице- симбол брзине, а бела вила се сматрала заштитницом
дјеце чиме заправо она исказује своје жеље за њено дијете.

Цупаљке су динамичне ритмичне пјесме, намијењене најмлађима. Добиле су

назив због стереотипних почетака са „опа-цупа“ или са „цуцу“. Њихова структура је
усклађена са ритмом у коме се дијете игра и поцупкује на кољенима. Карактерише
их обиље хумора, карактеристичне ријечи као што су: хоп, цуп, цуцу.

Хоп, цуп на калуп

Четир' баке- један зуб-

И тај један шупаљ!

Опа, цупа, танца,

Љуби баба старца,

А девојка момчића

За два за три грошића.

Ташуњаљке су пјесме које се пјевају дјетету док се оно игра у нечијем крилу, тако
што неко држи обије руке дјетета и њима удара па ташуна о длан уз лагану пјесму.
Обично почињу са „ташун, ташун, танана“ по чему их и зовемо „ташунаљке“ али
могу да започну и са „Тапши, тапши, танана“.Ове пјесме су ведре садржине, живог
али умјереног темпа, намијењене да забаве дијете и да се њима развије
моторика.

Ташун, ташун, ташана

И свилена марама.

Ко ташуни 'леба да,

Родила му шеница

И винова лозица.

Ташун, ташун, танана

И свилена марама,

У марами шећера,

Да ми дете вечера.

Тапши, тапши танана

И свилена марама-

Расте гача погача.

Брзалице су специфичне говорне игре дјеце и одраслих саткане од израза,

гласова, гласовних група тешких за изговор. При изговору брзалица међу дјецом
јавља се нека врста надметања. Учесници се истовремено забављају и надмећу а
грешке које праве изазивају смијех. Оне су данас нека врста логопедских вјежби.
Оне су погодно средство да се и нормално дијете кроз забаву учи правилном и
смишљеном изговору, ломећи језик и казујући ствари по логичном реду: осим тога
нарочито код дефектне дјеце, код оне која тешко изговарају поједине гласове као
р, ш, с, ћ... брзаличке говорне фразе могу да послуже као поправна педагошка
мјера.

Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те!

Лежи куја жута украј жута пута.

Четири чавчића на чунчићу чучећи чијучу.

Лазаљке су пјесме намијењене најмлађој дјеци како би их охрабриле у њиховим

првим покушајима да се усправе, стану на ноге или начине неколико корака.

Разбрајалице су кратке пјесмице засноване више на ритму и сазвучју, а

састављене су од низа набрајања наших, страних или неразумљивих сликовних
ријечи. Оне служе дјеци за разбрајање на стране при њиховим играма. На кога
падне последња ударна, обично кратка и наглашена ријеч, тај испада из даљег
разбрајања, односно на тога је ред да започне игру.

Еци, пеци, пец!-

Ја сам мали зец,

Ти си мала препелица-

Еци, пеци, пец!

49/18-В Бранка Товирац