Motivi prirode u pesmama za decu

(Desanka Maksimović)

Pojava Desanke Maksimović je veliki dobitak za poeziju. Ona je kvalitetom svojih pesama
izdvojila od savremenika, daleko od sivila i epigonstva.

U pesmu je uvela elemente lirike. Njeno detinjstvo provedeno na selu prepoznaje se u gotovo svim
pesmama, a priroda je osnovni resurs njenih tema.

Ljubav prema prirodi prerasta u opsesiju i postaje najplodniji izvor njenog nadahnuća.

U njenim pesmama su akteri životinje predstavljene kroz personifikaciju i imaju didaktični

karakter. Primer jedne takve pesme je pesma ,,Krtice" .

U ovoj pesmi deca uče da su tuneli, odnosno podrumi, mesto stanovanja krtica u kojima one
sakupljaju svoju hranu.

Da je hrana još ukusnija ako se podeli sa još nekim, te na taj način podstiče decu na deljenje.
Deljenje je divna osobina svakog čoveka, te zbog toga ova pesma ima didaktični karakter.

,, krtice, škrtice vi imate podrume

Pune još od lane
Svakojake hrane
…
Slađe će vam biti
Ako što imate i drugome date."
Desanka Maksimović piše i pesme za najmlađi uzrast. One su jednostavne i imaju cilj, prevashodno,
da zabave. Koristi onomatopeju zbog koje su omiljene najmlađima.Primer je pesma ,,Livadsko
zvonce"
,,Bim-bam, udaram,
Već je dan, već je dan."
Pesma ,, Paukova ljuljaška" pored ustaljenih odlika, didaktičnosti - gde deca uče da paukovi prave
mreže na kojima stanuju , bogata je humorom, prilagođenog dečjem uzrastu. Iako u Desankinim
pesmama nije čest humor, ovde ga uočavamo, kroz neustrašivog paučića, koji ima iste osobine kao
dęte . On čeka da njegova majka zaspi, te da se jako zaljulja na svojoj ljuljašći, dok svi iż šume
strahuju zbog mogućeg pada:
,,Opazi ga cveće kako kroz zrak šeće.
Zaplaka u glas:
-šta će,šta će biti
Ako prsnu niti
A paučuć-tras! "
Desankine pesme odlikuje liričnost i duboka osećajnost. U pesmi ,,Bela vrana" , Desanka
poistovećuje sudbinu bolesne majke, ostavljenje od sviju, sa vranom, glavnim akterom ove pesme.
Njena sudbina identična je ljudskoj, zbog čega budi empatiju u čitaocu:
,, neka vrana samohrana
Razbole se sred planine;
Nigde sina, nigde snahe…"
Kroz celu ovu pesmu se proteže kontrast u vidu dva tona, crnog i belog ( vranina rodbnina je otišla u
profesije koje imaju ili belu ili crnu uniformu)
,,…što imala od rodbine
Otišlo joj u mornare
I monahe. "

Desanka Maksimović piše i za stariji uzrast a prirodu kao glavni motiv, retko kada izostavlja.
Adolescetnski uzrast dobija pesmu ,,Vožnja" koja je sa naglašenom deskripcijom pejzaža, koje njeno
oko obuhvata prilikom vožnje. Opisuje sela, potoke, konje, miris cveća i livada, bele seoske kuće,
plavo nebo i nasmejani mesec:
,,gle seoske kuće bele,
Kao strela tek prolete.
Pored puta stabla vita,
Šiblje, žita, lete,lete."
Čin košenja trave je Desanke opisalana veoma emotivan način, koristeći se metaforom i
personifikacijom kao glavnim sredstvom. ,, Pokošena livada" u kojoj :
,,jutros dođoše divovi neki
Kao hrašće u domovinu trava;
I mrtvo pade bezbroj ljupkih šarenih glava;
I bezbroj nežnih tela zdenuše
u plašće divovi kao hrašće."
,,Pokošena livada" je pesma u kojoj je livada bojno polje, a div, odnosno čovek neprijatelj prirode. On
kosi travu i sa njom zajedno sve prelepo cveće zbog čega zrikavci ostaju bez doma, pa tužno zriču i sve
pati i plač se do neba čuje.
Liričnost ne izostaje ni u pesmi ,,Kiša na livadi" :
,, umijte , umijte dobro oči
Govori livada deci-cveću,
Dok kiša ovako iż neba toči
I pere krovove, krune drveću."
U ovoj pesmi je livada majka cveću, i uči ih, kao svaka majka, u ovom slučaju da se umiju, kišom,
koja se iż neba spušta. Maksimovićeva, koristeći se alegorijom, na jedan predivan način opisuje čin
padanja kiše na jednu livadu i tako budi najlepše emocije u čitaocu.

Desanka Maksimović, pesnik prirode, očarana svojim detinjstvom opisuje svakodnevnicu. Ona
približava seoske poslove svoj deci sveta, bilo gde da žive, pa čak i u Lukićevim soliterima, negde
daleko. Svaki čitalac kroz njenu pesmu zavoli prirodu i uči da joj bude prijatelj. A Desanka, iako svojim
radom bliža tradicionalnoj nego Zmajevoj školi, uspela je da kroz panteizam dočara svet oko sebe i
tako ostavi neizbrisiv trag, te usadi ljubav prema prirodi u srca ljudi.