BIOGRAFIJA

Desanka Maksimovi je roena 16. maja 1898. u selu Rabrovici, u okolini

Valjeva.Otac joj je bio uitelj.Osnovnu kolu i gimnaziju zavrila je u Brankovini i
Valjevu.Posle Prvog svetskog rata upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu gde
studira svetsku knjievnost,optu i istoriju umetnosti.Kada je 1923. god.
diplomirala postavljena je za suplenta u III enskoj gimnaziji u Beogradu.Jednu
godinu je provela na usavravanju u Parizu kao stipendist francuske vlade.Kratko
radi u uiteljskoj koli u Dubrovniku i onda prelazi u Beograd gde kao profesor
radi u I enskoj gimnaziji.Poetkom Drugog svetskog rata dobija penziju,ali se u
slubu vraa 1944. i u istoj koli ostaje do konanog penzionisanja, 1953.

11. februara 1993. godine stalo je srce Desanke Maksimovi, najprostranije i

najplemenitije srce za koje se na ovim naim prostorima zna.Srce, netedimice
poklanjano svima, nije se troilo, ve se irilo i bogatilo od toga davanja.Bivalo je
prostranije i pristupanije za sve.To srce, glavni junak poezije Desanke
Maksimovi, odselilo se u venost narodnog pamenja, u samo sredite srpskog
jezika.

<<poetak

sledei>>

O POEZIJI

Desanka Maksimovi je bila pesnik, pripoveda, romansijer, pisac za decu, a

povremeno se bavila i prevoenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenakog,
bugarskog i francuskog jezika.Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu
prevoeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u antologijama
poezije raznih naroda.Vie puta je nagraivana naim najviim knjievnim
nagradama. Prvo priznanje dobila je 1925. nagradom za pesmu Strepnja na
konkursu asopisa Misao.Bila je lan Srpske akademije nauka i umetnosti od
1959. god.

Desanka je bila od onih priroda u kojima se jo u detinjstvu zametne ljubav koje

se do kraja ivota ne odriu.Jer, sve u Desanki je pesniko:i re, i odnos prema
svetu, i filozofija.Reklo bi se ak da nita drugo nije mogla biti do to to jeste.Sve
to je napisala, napisala je srcem.A to njeno srce otvoreno je uvek i svuda, svemu
i svakome.

Prva Desankina pesma bila je o zalasku sunca.Sunce odlazi, a sve, i ljudi i priroda,
pruaju prema njemu ruke i dovikuju-nemoj otii, ostani... Tada je imala 14
godina.Sedela bi obino na nekom panju i pisala.To je bio njen pesniki atelje.Sa
14 god. se ne moe stvoriti udo, ali se moe osetiti miris zemlje.Moe se doiveti
no, uti uk.Moe se zaspati na pokoenoj livadi i zapisati prva ljubavna re.Sa
14 god. moe se znati istorija i upoznati ratnik.A tu, u Brankovini, imalo je ta i da
se vidi i da se uje o istoriji.Sa 14 god. mogla se doiveti samoa, i strah.Prve
ocene Desanka Maksimovi je dobila u Valjevu, od drugova iz gimnazijskih
klupa.itala im je, a oni su je hrabrili i proricali joj blistavu budunost.

Njena pesma je uvek bila sigurna streha i zaklon svakome ko je obeleen

oseajnou, uskraen za neto, ugroen.Retko je koji pesnik u nas kao Desanka
Maksimovi jo za ivota stekao ime i ugled i zadobio toliku naklonost, potovanje
i privrenost brojnih ialaca.Desanka Maksimovi nema drugu biografiju sem
knjievnu, ni drugog poroda sem pesama.Onaj ko je itao njene pesme upoznao
je ne samo njenu duu i njeno bie, ve i duu naroda iz kojeg je potekla.Mnoge
njene pesme su poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da
potuju ljude drugaijih naela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave i
tueg sveca, da uvaavaju neistomiljenike, da budu strogi prema svojima kao
to su i prema tuim manama.Od svih vrednosti u ivotu ona je posebno isticala
slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

Za razliku od mnogih liriara, naroito novijeg doba, koji su svaki komplikovaniji

pesniki problem reavali i sloenijim sredstvima, naa pesnikinja je uvek ila za
tim da najjednostavnijim i najpreim putem dopre do takvog zamuenog i
skrivenog jezgra kakvo je ljudska bespomonost pred tajnom.

Ma koliko bile raznolike i neujednaene sve Desankine pesme istovrsne su, istim
glasom ispevane.Melodija njene poezije je sestra govorne melodije.Otkriva itavo
obilje novih aliteracija i rima, koje i kada nisu izmeane sa poznatim, u kontekstu
nekako zazvue poznato;skoro uvek su nekako prirodno na svom
mestu.Desankina poezija saoptava o ljubavi, prenosi impulse mladosti.Ljubav je
vodi u svet, uitelj duha.Bog o kome i kome peva Desanka Maksimovi, prisutan
je svuda i nigde ga nema; on je milosrdan i ravnoduan; prisan i neuhvatljiv;
ispovednik i stranac.On nije sabran u jednu iu, ve je rasut u hiljadu
mogunosti,a pesnikinja nam saoptava da svaka od njih moe biti, ili jeste
prava.Sve te suprotnosti se usklauju u ljubavi.

Lirika Desanke Maksimovi se od samog poetka doivljavala kao ista ispovest

srca, to je i sadrano u stihu Ja sam lovac srca svoga roenog.Njeno osnovno
pesniko geslo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena
prema oveku i ivotu, da izvire iz njih.

U kasnije dane lirika Desanke Maksimovi dobila je svoju patinu, kao i njena
rascvetana priroda u jesen, koja se u ovu liriku sve vie uvlai.Njena poezija je
dobila ono to vreme ljudskim motivima namee: smirenost u nemirima,
utianost u akcentima.Godine ova pitanja neizbeno donose.Da li traiti odgovore
na njih? Ne traiti nenalazivo, tj. pomiriti se sa zakonima.Traiti ga i ne nai znai
neizbenost kraja bez novog poetka.Misao Desankina pred krajem, slutei ga
ve, je samo konstatacija neobilaznoga i samim tim odricanje da se bilo kuda
okolo proe.Ona kao ptica uureno uti i eka ono to doi mora.Prirodno i
jednostavno je pevala o ivotu i sada tako peva o smrti.

<<poetak

sledei>>

PODELA POEZIJE

Sve pesme Desanke Maksimovi su razvrstane u sledee pesnike krugove:

1.Intimistike pesme su najprisutnije u Desankinoj poezije, naroito s poetka

njenog stvaranja.To su pesme o mladosti, enji, samoi, devojakoj strepnji i
strahu od onoga to bi moglo ubiti iluziju o istoj, idealnoj ljubavi.One su
ostvarenja iz pesnikih knjiga Pesme i Zeleni vitez, u kojima je puno izvornih
oseanja i devojakog bezazlenstva.Strepnja, esto prisutna, dolazi od
neizvesnosti da se san o nekom ko je predmet enje ne srui nekim novim
saznanjem.Zato pesnikinja trai da ljubav ostane iluzija, snevanje, iekivanje i
strepnja.Svaki dodir i susret poneto bi oduzeli takvoj idealnoj slici voljenog,
ljubav bi, time, bila umanjena.

2.Pesme o zaviaju i svetu u njemu.Desanka Maksimovi je jednoj od svojih

pesama dala ime Pesnik i zaviaj.Pesnik i zaviaj? ta je to zaviaj pesnikov?Da
li je to vinograd, negde u Brankovini, u kome je jedna devojica pobeivala svoj
strah, sluajui none jauke slavuja i ukova,kukavica i sova, oseajui prve
pesnike klice u sebi?Ili je to prvi zalazak sunca u aku svesku unet?Ili prva
knjiga proitana u sunanoj uionici seoske kole to mirie na jabuke i hleb iz
ake torbice?Ili trenutak kad se shvatilo da mnogo tota u ivotu nije ba onako
kako se u deijoj mati doivljavalo, ve ima druge, krupnije i grublje dimenzije i
znaenja? Zaviaj je sva patrijarhalnost pesnikinje, ljudi, jezik, proplanci, zvuci i
slike.Zaviaj je zagrljaj koji utopljava, razneuje, odmara.Zaviaj je i potresna
balada o seljakovoj smrti.Desanka Maksimovi se obraa zaviaju kao
oveku:neposredno, prijateljski, i ljudski.Nije vano da li peva o enji, tugovanju,
smirenosti, nenosti,radovanju, prva re u susretu sa zaviajem uvek joj je ljubav.

3.Pesme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu.Drugi prilaze prirodi sa

oseanjem uznemirenja, sa izvesnim strahopotovanjem, sa mistinom idejom o

zagonetki, sa jednim divljenjem koje je u isto vreme i oboavanje.Desanka ide u

prirodu sa punim poverenjem, sa mirom u dui, predano, intimno, ne kao to se
prilazi vrlo monome nego kao to se ide vrlo dragome.Priroda za nju je lepota,
radost, sloboda.Jednom reju, poezija Desanke Maksimovi je poezija prirodnoga.

4.Pesme o rodoljublju i socijalnim motivima.Rodoljublje Desanke Maksimovi nosi

u sebi mnogoznani smisao, a iskazuje se kao iskrena ljubav prema predelima
zaviaja, prema epskoj prolosti koju su obeleile bitke i bune,podvizi i junake
pogibije, prema jeziku.Ona peva o slobodarstvu i nepokorstvu predaka, o njihovoj
odanosti zemlji, veri i obiajima, ognjitu, peva o vrlinama svoga naroda.Zbog
ovoga, njeno rodoljublje podrazumeva i Brankovinu, staze i proplanke, reke i
livade, nebo i pticu nad gorom, igre i smeh dece u slobodi, veru i jezik, pretke i
potomke, istoriju, sve prie i pesme...

5.Pesme o ivotu, prolaznosti i smrti.Misao o prolaznosti, koja prati sve to ivi,

oduvek je bila prisutna u Desankinoj poeziji, ali sa starenjem i godinama
stvaranja postajala je sve uestalija.Nekada je dolazila spontano, a kasnije kao
opsesija koja nastanjuje ne samo pesme ve i knjige- Nemam vie
vremena,Niija zemlja.Sve poinje da lii na jedno veliko spremanje pred
konaan odlazak;sve ima oblik opratanja i potpunog mirenja sa onim to e doi.
STREPNJA

Ne, nemoj mi prii!Hou izdaleka

Da volim i elim oka tvoja dva.

Jer srea je lepa samo dok se eka,

Dok od sebe samo nagovetaj da.

Ne,nemoj mi prii!Ima vie drai

Ova slatka strepnja,ekanje i stra`.

Sve je mnogo lepe donde dok se trai

O emu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi prii!Nato to, i emu?

Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne,neka mi ne priu oka tvoja dva.