Veštica se u našem narodu naziva različitim imenima: veštica,

vještica, vištica, višćica, viška, vešterka, veštičina, cipernica,

coprnica, orbulja, štriga ili štringa, štrigna, morna, brina, brkača,
konjobarka, srkača, potkovanica. Pored ovih naziva, ima i takvih
imena koje se upotrebljavaju samo pred decom da bi se ime veštice
izbeglo. Na primer:
Krstača- ime koje se upotrebljava kao da se ime veštica „pred decom
ne bi pomenulo“
Rogulja- ime koje se „reče pred decom za vešticu kao da joj se pravo
ime ne bi pomenulo“
Kamenica- govorilo se u nadi da bi se skamenila
Okamenjenica- u nadi da se okameni
Ponekad se spominje kao i „tamo ona“

Po narodnim pripovetkama
Veštica se, kako kaže Vuk Stefanović Karadžić, zove žena koja ima u
sebi nekakav đavolski duh koji iz nje izađe i stvori se u leptira, u
kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude a osobito malu decu.
U Poljicima kažu da su veštice stare babetine, krezube, grdne a zle
krvi i naravi.
Veštice su uglavnom starije žene, preko 50 godina, retko su devojke.
Veruje se da ne treba tražiti vešticu, jer onaj ko traži njega će stići
kazna. Kažu da se u suštini ne razlikuju od „normalnih“ žena, ali ih
možeš specijalnim „ritualima“ prizvati/privući, ali, naravno, to se ne
preporučuje. Ovi „rituali“ su različiti za predeo, ali zajedničko im je
da se za večerom jede neko meso, mrak (to jest noć) i uglavnom se
životinje boje, tj. drugačije ponašaju kada je blizu veštica.
Veruje se da veštica može da tamani samo svoju rodbinu i prijatelje, a
neprijateljima ne može ništa. Negde veruju da žena ne može biti
veštica dok ne pojede svoje dete, a negde da pošto postanu veštice
pojedu svoje dete i tek onda može drugu decu jesti.
Takođe mogu i odrasle da ubiju, ali deca su im glavna meta. Čak i krv
piju, po nekim pričama.

Miško Broz je pevao Maji Bošković Stulli „Jahau je Ive v lugah

zelienih“ o tri vile, tri bele žene- majci, sestri i nevesti Ivi koje su mu
htele izvaditi oči i srce. Podseća na narodne pesme (traži da se
poznaje i staro i novo, melodično, čas stih, čas ritam).
Karakteristično za Južne Slovene, brzo se proširilo. Pored Južnih
Slovena ovu pesmu imaju još i kočevski Nemci koji su preuzeli od
susednih Slovenaca. Kao svako delo narodne književnosti ima dosta
varijanti (Olinko Delorko tvrdi da postoji 21 varijanta).
Erich Seemann najpotpunije se bavio našom pesmom, napisao je celu
monografiju (pisano delo koje detaljno obrađuje jednu temu, kao
naučni esej koji može biti objavljen kao knjiga ili članak u časopisu) u
okviru poznate kolekcije nemačkih narodnih pesama. On navodi 4
nemačka (kočevska), 77 jugoslovenskih (slovenskih, hrvatskih,
srpskih i crnogorskih) i 1 slovački, primera te pesme. Po ovim
brojevima, možemo zaključiti da je reč o specifičnoj pesmi Južnih
Slovena.
Pesma govori o tome kako se kroz ritualno ubistvo, otkriva istinski
odnos između majke i deteta, odnosno ukazuje na prirodu promene
njihove međusobne vezanosti u procesu odrastanja.
„U jednom trenutku, u noći bez meseca, u polju gde dete čuva ovce,
majka se, žrtvujući sina, oslobađa svoje prividne sebičnosti. Ona
žrtvuje srce- emociju, i time postaje slična strašnoj osvetničkoj
Boginji Meseca. Ali u drugom momentu, u jutarnjem ambijentu, ona
je dobra i brižna. Ovčarova smrt, kao smrt sina, ima funkciju da se od
njega rodi muškarac, pošto je ritualno ubistvo uslov oslobađanja od
dečije potčinjenosti roditeljskom autoritetu.“
Pošto je ovo pesma o učenju odrastanja, majke su često pevale deci u
kolevci u svako doba (izvođena je i na krštenju). Takođe je pevana na
Ivanjdan, u vreme „kad se otkrivaju tajne prirode i pali vatra da bi
izgorele veštice“ tj. malo morbidnija strana „bila žrtvovana majka u
svom tamnom vidu, a s njom i dečačka ljubav, odnosno zavisnost od
nje, i detinjasnost, i to zarad nove ljubavi prema ženi sa kojom junak
nije u krvnom srodstvu.“ Zato, pri kraju pesme, ljuba, moli majku da
poštedi sina kako bi ga se mogla naljubiti.

Po narodnom verovanju, priča se da veštice noću vade srca, uglavnom

bližoj osobi. Ovo je ljude plašilo, da nije samo tema nego je bio
stravičan i intenzivan doživljaj koji je nastao iz košmara.