#44 - MUMA PADURI Baba Ikonija, hajde pričaj nam malo o vlaškoj mitologiji.

– Da, učiteljica nam je rekla da je vlaška mitologija slična rimskoj i grčkoj, da je prepuna Bogova, demona i legendi. Je li istina babice, da u njoj vlada matrijarhat? – Jeste, Milice. I običaji se prenose po ženskoj liniji. – To znači da meni nećeš ništapričati? – Ne brini, Marko. Pričaću vam oboma. E, pa ovako... Među demonima, u čije postojanje Vlasi veruju, čini se, postoji i određena, kako se ono beše kaže… - hijerarhija? – E, to. I u njoj vlada demon Muma Paduri tj. Velika majka. Muma Paduri pominje se jedino kod Vlaha. Oličava izuzetnu dobrotu i neizmerno zlo zajedno. Muma Paduri obožava žene, štiti ih po svaku cenu, a često je spremna da napakosti muškarcu koji na bilo koj način kinji njen voljeni pol. Muma Paduri je i sama čisto oličenje ženstvenosti. - Čula sam za nju. Ona je pandan Lilit, demonu koji živi na dnu mora. – Da, da. Ona je, kaže legenda, prva Adamova žena, načinjena, kao i on, od zemlje, slično kao Muma Paduri, ali je braneći prava svog pola, koji jedini ima snagu da nastavi potomstvo, posle žučnih borbi sa mužem, napustila raj i odmetnula se u demone. Mit kaže da ona u svakoj prilici staje na stranu žena. Jedino joj smeta Eva. Ne zato što je u Božjem i Adamovom srcu zauzela njeno mesto, već što je sebi dozvolila da postane oličenje podređene i ugnjetavane. Veoma slično Velikoj majci. Po predanju Muma Paduri je imala muža Padurioul, vodenog duha i ćerku Fata Paduri. Ona je ubila muža ne želeći da pusti svoju ćerku drugim demonima. Nekadašnje posebne pomane Muma Paduri još uvek se više puta godišnje zakazuju pored rečica u Timočkoj krajini. Na njima se okupljaju isključivo žene, kako bi joj prinele jelo, piće i u njenu čast palile sveće. Sa sobom obavezno povedu devojčice i mlade devojke, govoreći im što su one o Muma Paduri na istim mestima nekada davno čule od svojih majki i baka. Muma Paduri je kraljica noći. Ima dugu kosu i nokte. I velike grudi. Hoda naga naokolo šumom i opseda uglavnom mlade loše momke. Ljuta je i opasna, ali uvek pomaže ženama. Vlahinje u to zaista duboko veruju. Vrlo često, dok putuju i sede u autobusu, može da se čuje kako nešto nerazgovetno mrmljaju sebi u bradu. Onaj ko sedi na sedištu do njih u mnoštvu reči razazna da često pominju “Muma Paduri”. Mnoge vlajne upotrebljavaju i ritual sa prstenom skinutim sa ruke preminule osobe. Kažu da je dovoljno kroz njega samo jednom pogledati odabranog muškarca pa da magična formula vrlo efikasno zarobi srce onoga za kojim devojka pati. – A koja je to formula bako? - “Pomozi Muma Paduri da bude samo moj” ali naravno na vlaškom. – Ali Milica hoće izvornu verziju, možda joj zatreba nekad. – Ne lupaj, Marko, molim te.

Vampirske grešne duše (4)

ČUDESNA vlaška magija poznaje i biće Mojor. To je vampir, čovek koji posle smrti nije našao mir zbog dela koje je činio, i zato oseća neodoljivu potrebu da se ponovo aktivira u materijalnom svetu. On uznemirava okolinu u kojoj je živeo, pa su vlaški običaji prepuni rituala kojima se vampirima ukazuje pomoć, da se oslobode greha što su ga počinili za života, da vrate svoje dugove, i umire svoju nemirnu dušu. Prema verovanjima među Vlasima, postoji i drugi, mnogo češći i opasniji činovi vampirisanja. To su ljudi koji su umrli iznenada bez sveće, ili žrtve tragedija, a njihovi najbliži im nisu posebnim pomanama pomogli da na drugom svetu nađu pravi put. Vampir postaje i onaj kojeg je, dok je mrtav ležao na odru, preskočila neka životinja, obično mačka. Duša ovako preminulih ne odvaja se od tela. Ne odlazi na onaj svet, već prvih 40 dana luta uzimajući čas svoj stari oblik, čas se transformiše u pticu ili neku drugu životinju. Noću dok svi spavaju, oni pokušavaju da saznaju šta im se dešava. Besomučno jure ulicama, sede na obližnjim raskršćima i nikako ne mogu da dokuče iz kog su pravca došli i kojim bi putem trebalo da pođu, prenose etnolozi verovanje naroda u Timočkoj Krajini. Sudbina ih je strašno kaznila. Neki se nikada ne snađu, a oni koji se dosete gde

im je stari dom, vraćaju se u njega. Lupaju po prozorima, ulaze na tavane i sve škripuće i pucketa dok oni "hodaju". Živi ukućani postaju preplašeni i paralisani neizvesnošću. Jer zbunjenom vampiru svašta može pasti na pamet. On je i tamo i ovamo, ili ni tamo ni ovamo. Po verovanju naroda i zapisa etnologa Svetislava Prvanovića, jedini lek koji postoji u ovako drastičnim situacijama jeste da se preminuli (ako postoji iole sumnje da će se povampiriti) pre sahrane probode iglom ili trnom. Da mu se telo načne. Zato nikome u Timočkoj Krajini nije čudan zahtev živih da otkopaju grob svog preminulog rođaka. To se toleriše čak i na velikim gradskim grobljima. Ukoliko se, međutim, ni ta četrdesetodnevna šansa ne iskoristi, Mojor nastavlja svoj dvostruki život, možda i zauvek. Kada se oporavi od sulude dvostrukosti, ponovo se pretvara u čoveka. Pojavljuje se kao ljudsko biće, pohodi ljude ili svoju staru kuću i preživelog bračnog partnera, ili svoje bivše komšije. Upravo se to desilo u selu Malajnica kod Negotina. I to u kući Jovana Nikolića. On je svoje stravične doživljaje ispričao pred mnogo novinara i fotoreportera. Pribrano, rekao je: - Usred zime, pre dve i po decenije, dok su nam deca spavala, u našoj kući počele su da se događaju razne strahote. I žena i ja, čuli smo prvo kako nam lupkaju okna od prozora, a onda su se sami od sebe otvorili šaloni. Narednih dana bilo je sve gore. Čaše i tanjiri na stolu pomerali su se sami, madrac na krevetu pored kojeg niko nije stajao, gibao je gore-dole, a ormani su se tresli dok je drvo pucketalo. Prava strahota je počela kad je porodica Nikolić jedne večeri shvatila da im po bašti trče kokoške. Kad su izašli, zapanjeni su gledali kako se i vrata od štale sama otvaraju a krave, koje su inače bile dobro vezane nad jaslama, besomučno su mukale. Potom su se i one pojavile i besomučno trčale po dvorištu. - Bio je to vrhunac – nastavlja Jovan. - Kad smo ih dva dana kasnije našli u šumi, onako prestravljene, rešili smo da potražimo pomoć. Žena je obilazila sve čuvene vračare. Jedna joj je rekla da to mora biti vampir, neko iz komšiluka, ko je mrtav a ko se tokom života bavio mađijama. Setili smo se da to može biti samo baba Jovana. Ona se za života bavila nekim čudnim rabotama. Njena kuća bila je u blizini i pusta. Ali su vračare ipak našle njen grob i tokom punog Meseca, pored njene humke su zapalile vatru, zagrejale dva litra crnog vina i polile to u rupu koju su iskopale na grobu. Od te noći, više se evo, decenijama nije pojavila nigde u kraju. Rešili smo se vampirice. GDE JE BLAGO U SELU Halovu, po zapisu etnologa Slavoljuba Gacovića, prave se razlike između Moroja i druge vrste vampira, kojeg zovu Prikoljič. On je živi vampir koji se obavezno posle smrti vraća u selo, može biti dosadan, ali retko pravi štetu meštanima. Štaviše, pomaže im, pa za njih hoće čak i da iskopa neko blago. Za

razliku od živog čoveka, kojega bi zbog kopanja prokletog blaga snašla velika bolest, oduzela bi mu se desna strana, moć rasuđivanja, pa i govora, Prikoljiču se ne može desiti ništa loše. Zato u mnogim selima, kada se neko očigledno iznenada obogati, ne sumnjaju u nepoštenje. Kažu: "Za njega radi Prikoljič".