Veseli vodi kroz Superboul: Kako se to zapravo igra?

Pravila amerikog fudbala

D. Nikoli | 04. 02. 2011. - 09:30h | Komentara: 24

Jedan od najgledanijih sportskih dogaaja na planeti, a bez ikakvog premca u SAD,

je veliko finale NFL-a, profesionalne lige u amerikom fudbalu. Taj me u kome
Pitsburg i Grin Bej igraju za titulu, Superboul, na programu je u noi izmeu nedelje
i ponedeljka a Blicsport vas vodi kroz osnove sporta koji polako ali sigurno osvaja
planetu.

Najea kritika onih koji ne poznaju ameriki fudbal je da "predugo traje", da se

"oni tamo samo guraju" i da je "teko pohvatati sva pravila". Kroz deset pitanja i
odgovora koji slede praenje Superboula bie vam lake nego ikada pre, naroito
ako ste se uveliko navikli na klasian fudbal.

1. Kako se to zapravo igra?

U amerikom fudbalu je cilj doi "iza gola". Kako sad iza gola? Lepo, taj prostor se
zove endzona, obino je obojen nekom drugaijom bojom od ostatka terena i ko tu
stigne sa loptom u ruci, bilo da je dotrao u endzonu ili je u njoj uhvatio dodavanje,
postigao je tadaun. A to je osnovni nain poentiranja u ovom sportu i donosi est
poena onoj ekipi koja to uspe.
2. Aha, dakle uzme loptu i pokuava do besvesti sve dok ne poentira?

Zapravo, jedina zakoljica je u tome to pravila igre upravo zabranjuju "pokuavanje

do besvesti". U klasinom fudbalu jedna ekipa (panci, na primer) moe da dri
loptu 90 minuta. Oni e kad-tad ve nai neki atraktivan nain da postignu gol
rivalu koji bezuspeno pokuava da im oduzme loptu. Meutim, u amerikom
fudbalu postoji jako jako jako bitno pravilo, oko kog se vrti itav sport. Moete
komotno da ga pamtite kao pravilo pod imenom "Ima etiri pokuaja da bude
panac".

3. Kakvo je to pravilo? Jel' uo avi za njega?

Pravilo je jednostavno: ekipa koja ima loptu ima samo etiri pokuaja da osvoji
deset jardi (9,14 metara). Ako to ne uspe, loptu na mestu gde se zavrio etvrti
napad - uzima rival. Ko uspe da iz tokom etiri pokuaja zbirno osvoji deset jardi -
dobija na poklon nova etiri pokuaja. I tako ponovo, pa onda ponovo. Glavni cilj
ostaje isti, stii u endzonu rivala.

avi moda i nije uo za pomenuto pravilo, Dejvid Bekam svakako jeste

4. Zar se to, stii "iza gola" sa loptom ne radi i u ragbiju?

Kada je ameriki fudbal poeo da se igra krajem 19. veka, sve se zasnivalo na
guranju dve grupe od po 11 ljudi. Bilo je, kau, i bukvalno zgnjeenih u takvim
gomilama. Onda su uveli pravilo da u jednoj napadakoj akciji - lopta sme da se
jednom baci unapred. To je promenilo ovaj sport za sva vremena, a potpuno ga
razdvojilo od ragbija gde je to najstroe zabranjeno.

5. Jel' istina da u napadu petorica ljudi ne smeju ni da pipnu loptu jednom kad
akcija krene?

Igrai su, kada je uvedeno dodavanje unapred, umesto da svi budu ogromni i da se
samo guraju, poeli da se dele. Ne, nije to ono "Eto ga sad, dele se! Naa posla!", ve
su poeli lepo da se dele na one koji se odlino guraju, na one koji hvataju
dodavanja i naravno, na jo dve kategorije: one koji umeju da bace jajoliku loptu
(nije ni malo lako!), kao i na one koji su mnogo veti da tre sa njom u naruju. Da,
lako se pamti: hvatai, trkai i jedan baca. U meuvremenu je doneto pravilo da
oni krupni momci koji se ba ba ba dobro guraju, a igraju u napadu, ne smeju da
diraju loptu kada akcija krene, kako bi oni "atletski graeni" doli do izraaja i
uinili igru jo atraktivnijom.

6. Ali zato bi iko od igraa voleo da uestvuje "a ne uestvuje"?

Ima neeg udnog u oseaju pripadnosti, ali ima i neeg lepog - u oseaju korisnosti.
Ti momci koji se brinu da baca lopte ostane iv i zdrav, ili da trka ima kuda da
proe, zovu se ofanzivna linija. Ima ih pet na terenu kada je napad u igri. I, ako
postanu profesionalci (NFL) - najplaeniji su sportisti na svetu jer brinu da ostatak
sveta uiva u arima amerikog fudbala.

7. A ko je taj "kvoterbek" o kome se stalno pria kada se spominje ameriki

fudbal?

Glavnu ulogu na terenu je u davna, pradavna vremena imao momak koji je razgrtao
protivnike tranjem kroz sve njih. Zvao se ful bek (i doslovno je bio "full". Sirove
snage). Onaj koji je to isto radio - ali koristio se, dok tri, vetim pokretima za
izbegavanje protivnika - bio je "pola oveka", half bek. Pa mora da bude malo
drugaije graen za sva ta vijuganja po terenu, zar ne? E, tog "half beka" su kasnije
preimenovali u raning bek, jer upravo to i radi - tri sa loptom u naruju. Ful bek je
postao njegov "vodi", jer najee slui da svojom snagom pravi prostor da
raningbek protri, i u tome mu pomae zajedno sa ofanzivnim linijaima. A onaj
koji je maltene najmraviji, ali koji mora sve da organizuje, koji ima precizno oko
a'la Jasna ekari, a i ba preciznu ruku, "upola je manji" od half beka. Zato je i
"quarter back". Kasnije se to spojilo u jednu re, a mi nemamo nau koja bi
odmenila "kvoterbek". E, taj je glavni na terenu. Taj, "etvrt od oveka". Ako, kad
rei da baci loptu, grdosije iz odbrane krenu na njega svom silinom, ma ne samo da
mu pomau ofanzivni linijai, nego i raningbek i ful bek. Taj kvoterbek je najvaniji.
Dibidus.

Ben Rotlisberger (Pitsburg) i Aron Roders (Grin Bej) - Dva kvoterbeka za titulu

8. Matematika je jasna stvar, imamo pet ofanzivnih linijaa koji se staraju da se

napadaka akcija sprovede u delo, imamo dva trkaa (raningbeka i njegovog
pomagaa ful beka) i imamo kvoterbeka koji je glavni. To je osam. A na terenu ih
je 11? Ko su ostala trojica, hvatai?

Tano. Treneri se onda igraju raznoraznim postavkama u igri, a najvie

razmetanjem kojekuda te trojice hvataa (koji su u stara, pradavna vremena, stajali
iskljuivo uz aut-liniju, pa su zbog tog "irokog postavljanja" dobili ime "wide
receivers"). Ali, nekad je potrebno da se jo vie pojaa ona petorka uvara na liniji,
pa treneri u igru ubace jednog od snanijih hvataa koji em ume (i sme) da hvata
loptu, em moe lepo da blokira protivnike. Poto se on smesti tik uz ofanzivne
linijae, na samom kraju te petorke (zbijen uz krupne momke) dobio je ime "tight
end". Ni za to nemamo nae rei, pa je on i na srpskom "tajt end". Protivnik nikada
nema pojma dal' e on da istri napred pa uhvati dodavanje, ili e da stoji i pomae
u blokiranju. Mnogo vano mesto u ekipi, iako tajt enda mnogi zanemaruju kada
spominju glavne zvezde. Dobro, ipak su u amerikom fudbalu najatraktivniji potezi
vetih raningbeka, kome (zamislite) takoe sme da se baca lopta. To je tek da
odbrana poludi ako protivnik ima takvog, svestranog igraa u napadu. Em em tri
sa loptom u naruju, em ume da je uhvati ako se iskrade.

Tajt end (sa brojem 85) uz ofanzivnu liniju

9. Dakle, ameriki fudbal treba pratiti tako to se petoro oiju otvori kada akcija
krene: tada se gleda ta kvoterbek radi sa loptom koju mu kroz noge doda onaj
sredinji ofanzivni linija (centar). A kvoterbek sa njom moe da radi svata, od
toga da dobaci hvataima ili tajt endu, moe da je urui trkau (raningbeku, a sve
ree i fulbeku), a moe i sam da proba neto da izvede sa njom. I tako, mic po
mic, teren se osvaja, gleda se da ne izgubi lopta jer odatle gde se izgubi - kree
protivnik. etiri puta po 15 minuta i to je to?

Ba tako. Kad god se prikupi deset osvojenih jardi iz etiri (ili manje) pokuaja,
dobijaju se etiri nova pokuaja. Naravno, nekada se desi da ekipa to ne uspe. Ako
vide da su mnogo blizu svoje endzone, a ve su iskoriena tri pokuaja, onda se
neretko etvrti pokuaj koristi da se lopta (nogom) ispuca to dalje - da bi protivnik
morao mnogo vei deo terena da pree jer, rekosmo, tada on dobija loptu.

10. Iju, ve deseto pitanje! Da sumiramo to poentiranje na brzinu. est poena se

dobija kada se postigne tadaun. Ali, u tom amerikom fudbalu ima i nekog
utiranja lopte se zemlje, zar ne?

Da. Posle svakog tadauna napadaka ekipa utira za jedan, dodatni poen. Ako eli
da osvoji dva poena, moe da odigra jo jednu napadaku akciju ali tada mora da
ue sa loptom u endzonu (tranjem ili hvatanjem lopte). No, ako se dolo blizu
endzone, a potroena su ve tri pokuaja, onda se etvrti pokuaj najee koristi za
ut kroz "stative". To se zove fild-gol i vredi tri poena. Kao to smo ranije napisali,
ekipa koja je daleko da bi postigla fild-gol, alje na teren svog utera da loptu ispuca
daleko u protivniko polje. Dakle, u amerikom fudbalu ili "napreduje, napreduje,
napreduje pa poentira", ili ne uspe - pa utne pri etvrtom pokuaju. A ut pri
etvrtom pokuaju je ili za tri poena, ili, ako je daleko, ispucava se protivniku da bi
onda on morao mnogo da napreduje ne bi li poentirao.
Dobro, nekada se lopta ne ispuca kako treba...