Слепа Живана

*Биографија
Живана Антонијевић или ти Слепа Живана Спада у ред
најзначајнијих певача, чије је песме записивао Вук
Стефановић Караџић.

Једна је од првих слепих жена певачица.

Не постоје поуздани извори о години њеног рођења, али

се претпоставља да је у питању 1770.

Умрла је у Земуну око 1827. године.

 *Стваралаштво
Тема Живаниних песама јесте слика српске патријархалне
породице почетком деветнаестог века. За мотив својих
песама често узима крсну славу, а једна од основних
карактеристика слепе жене – гуслара је њена велика
осећајност. Код ње је осећајност више одлика мушких
него женских јунака, а снажно су наглашени очинска и
синовска љубав као и побратимство.

На основу ових одлика, Светозар Матић и Видо Латковић

приписују јој и песме Марко Краљевић и вила, Невјера
љубе Грујичине, Женидба Тодора од Сталаћа и др. 
*Дела:
Како се крсно име служи
Ко крсно име слави оном и помаже (гусларке у српској
Марко Краљевић и Алил-ага традицији)
Марко Краљевић и дванаест Арапа
Љутица Богдан и војвода Драгија
Вучко Љубичић
Наход Момир
Смрт војводе Кајице
Иво Сенковић и ага од Рибника
Марко Краљевић и вила
Невјера љубе Грујичине
Женидба Тодора од Сталаћа
*Вукови записи
Вук ју је слушао у Земуну 1815. године.

О њој говори 1833. , по први пут, у предговору четвртој

књизи Народних српских пјесама и каже следеће:

,,Седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као

слепица ишла је чак и по Бугарској.’’

Исте речи је поновио и 1836. у предговору уз Народне

српске пословице додавши само атрибут ,,стара’’.
Из Вукове преписке са земунским пријатељима
сачувале су се још неке информације о њој, а то је да је
имала ученицу, Јецу, и да су обе умрле почетком 1828.

,,А и Јеца слепица умрла је пре 4 дана у порођају, а њена

мајсторица баба Живана отишла је пред њом 14 дана:
сада нам веч нема ко певати овде у Земуну, већ ако би
откуд са стране дошао. ’’ – јављао је Вуку Василије
Василијевић 19. јануара 1828.
Вук је објавио седам Живаниних песама:
Како се крсно име служи, Ко крсно име слави оном и
помаже, Марко Краљевић и Алил-ага, Марко
Краљевић и 12 Арапа, Љутица Богдан и војвода
Драгија Вучко Љубичић и Наход Момир.

Из наведених седам Живаниних песама, оних

несумњивих, могла би се наслутити која појединост
њене биографије. На пример поставља се питање који
је њен завичај? Она је позорницу песме Ко крсо име
слави оном и помаже у ранијим враијантама увек
Сењ замељивала Соколом, градом крај Дрине који
гуслари ретко спомињу.
Да није одатле родом? У песми Марко Краљевић и 12
Арапа удаје се посестрима јунакова у Рудник, у кућу
Диздарића. Из ових речи Светозар Матић извлачи
следећу претпоставку: ,,Како певачи воле да своје место
уплету у песме о старим јунацима, могло би бити да је
Живана од Рудника и да је знала и да је знала за неку
кућу Диздарића. ’’

Неке особине Живаниних песама одмах се намећу

читаоцу. Слепа жена је, пре свега, у великој власти
патријахалних схватања и веровања, више но многи
други Вукови гуслари.
Истицала је значај крсне славе, уздизала невину
братско-сестринску љубав, светињу побратимства,
стављала је велики акценат на осећајност (скоро па
прелазило у болећивост)...

Уметник је сложене људске душе који истиче значај

опроштаја.

То се понајвише види у једној од њених

најемоционалнијих песама – Наход Момир.
*Анализа песме ,,Наход Момир’’
Како ни Вук Караџић нити ма који други сакупљачи нису
записали ниједну блиску варијанту поменуте песме у њој
би ваљало тражити најлинију поруку Живанину.
Слутимо да је најнежнијом сликом родитељске љубави
слепа жена-гуслар заправо тражила можда поетску
надокнаду за ускраћену или изгубљену животну
вредност.
Ова песма открива још једну особину њену особину, а то
је њен смисао за грађење монументалних призора. Девет
везира клеветника је обешено о јелу зелену. Дрво,
међутим, усахне и мртва тела поцрне. Земља се затим
под њима провали и џелати онда, по царевој заповести,
откидају један по један леш и бацају у бездан.
  ,,Иди тамо са земље, неправдо!’’

Овај призор, који по својој силини под подсећа на старе

апокалипсе,не понавља се у нашем усменом песништву.
То је виђењњ слепе жене-гуслара.

Иста песма, Наход Момир, показује и за којим речима

радо посеже њен творац. Живанини су омиљени епитети:
свилен (који се овде чак 8 пута употребљава), убав и
мудар (мудрим назива не само везира већ и кошуту),
милостив, милошта, миље... И често гради деминутиве.
Побројане одлике Живаниних песама биће главна помоћ
у препознавању других њених стихова, оних за које Вук
није означио аутора. Тек издвајањем таквих текстова
између анонимних у Караџићевој збирци- а посао су већ
увелико започели са успехом Светозар Матић и Видо
Латковић- добила би се прва слика о уметничком досегу
слепе жене-гуслара.

Живани би се могла приписати и једна лирска

,,клањалица’’ коју је Вук објавио под називом Опет то
једне сљепице где на самом почетку, молећи пролазнике
да је обдарују милостињом, невољна жена помиње, с
посебним нагласком и ВЕЛИКО КРСНО ИМЕ.

Такву појединост не налазимо ни у којој другој
,,клањалици’’ Вукове збирке, а видели смо да је
Живана читаве две песме посветила величању
славе.

Лик анђела у другом делу текста подсећа на лик из

песме Како се крсно име служи. Још неки елемнти
упуују на Живану: болећивост у дозивању
пролазника, епитет убав...
Такви су били уметнички домети слепе жене-гуслара.
Одакле ли је она, само, добијала снагу за њих? Једним
делом, рекли бисмо, из својих изгубљених очију. Јер по
песми Зидање Манасије, највероватније њеној песми,
неимар коме је цар извадио очи не клоне духом ни за
тренутак, већ и даље гради силне задужбине

без очију кано и са очима.

Није ли, певајући о пркосу слепог неимара, слепа жена-

гуслар певала и о свом стваралачком пркосу?
*Литература

В. Недић Вукови Певачи, Београд: Рад, 1981, 1990: 62-83.