: n :

n : n
: n :

n :
n -:
n :
n : n :

( ,
, , )

: n
: o n
: , ,

n -: ,

:
n :
n :
n . : n
:

2008.
 CIP
,

008+82(05)

: /
. . 1, . 1 (1974) .
: " ", 1974 .
24 cm

.
ISSN 03510425

COBISS.SRID 295191

2

, - 2008,
. 35, 132-133

, ,

" "

: ; -
: , , ,
, ; : .
; : ; -
: ; : "-
", I 11; :
025433-103; e-mail: zavicajnoso@eunet.yu;
; 500,
800 , , -
- 840 131668 11; 250 -
; : , ;
: "", ; : 300 .

3
 :

7


17


19


23


25






37


50

-
54


62


 67


93

( ,
,
, )
109



117


122
, ,


125




[CXXIXCXXXVI]
-: ",

"



137



 141



145



149

.
154

6
 RE

vuina eki

besani

Mukarcima u etrnaestoj svaka ena je uzbudljiva; i sva-

ku preivljava kao poseban dogaaj i naroito oseanje, sva-
ku kao izuzetno otkrie. Svaka je ena, mislim, dragocenost,
udesna i neprocenjiva, ona koja se ne sme uludo troiti niti
ikome poklanjati. Zbog nje mukarcu vredi postojati.
Iskuenje mog postojanja uvuklo mi se u krevet sa Anom
u vreloj prolenoj noi. Kad sam se usred noi probudio, le-
ala je na boku, okrenuta leima prema meni. Ustuknuo sam
u prvi mah, ne shvatajui ta se zbiva u krevet sam otiao
sam i, pomislivi da je to jedan od snova onih mojih, udob-
nije sam namestio glavu na jastuku. Dok sam se lenjo gnjez-
dio, u trenu sam shvatio da se fitilj pod mojim pupkom pokre-
nuo, a da desnom rukom steem neto svilenkasto glatko i to-
plo. Onda se Ana pokrenula; osunut strahom, trgao sam ruku
sa njene butine i smrzao se ne sanjam, ona je zaista tu.
Kao sev otrice, iznenadno i kratko, srazi me strepnja ta
bi Boina rekao kada bi me video u ovoj situaciji i vrati se u
kaniju. Verovatno bi me, onako s visoka, roditeljski (o, ili ta-
ko muki, jer to jesmo, zaboga!) potkresao iza uiju kako bih
lake ovarisao njegovu omiljenu tiradu o prilici. ivot ne pru-
a previe prilika, rekao bi, da ovek uradi neto vredno (i-
taj: korisno za sebe) i zato je vano da ih prepozna i iskoristi.
Kad mu se prilika iole ukae na dohvatu ruke, mora je smesta
zgrabiti. Ne uini li to, u sledeem trenu je ve zamakla u ne-
prolazima i zalud e je opet ekati do sudnjeg asa, nepovrat
je njeno drugo ime. Postoji, naravno, opasnost da je data pri-
lika greka, ist gubitak, ali to ovek nikako nee znati ako je
ne dohvati.
Znai li to, Boina moj, da je ova no, ovaj nesan sa
Anom, jedna od mojih malobrojnih prilika? Ili nije? I da li

7 Dometi
je onaj tren ve proao dok zaludu ponavljam trice tvog isku-
stvenog sveznanja?
Dok mi se Boina zaludu vrteo po glavi, Ana se obrnu-
la na lea, bliu nogu malo je savila u kolenu (to sam zaklju-
io po blagom udarcu u moje ukoeno), a ruku podigla iznad
glave. Njena rasuta crna kosa ulivala se u tamu sobe, a lice
joj se naziralo u obrisima iako sam ga video jasno u kratkim
bleskovima prizvane poznatosti. Upravo u jednom od tih tre-
nutaka mi je palo na pamet da to to vidim, te prosjaje na ta-
mnoj pozadini, kao da je skinuto sa neke od Vermerovih sli-
ka, i bio sam zateen mogunou lepote koja mi se do sada
nijednom nije prikazivala.
Drao sam oi toliko irom otvorene ne bih li bolje video
da su me zabolele. Zbog vreline noi pokrivao sam se sa-
mo tankim aravom, ali se i on sfuljao na nae bokove prili-
kom Aninog okretanja. Sa levog ramena smaknuta bretela la-
ke letnje spavaice doputala je da se nazru uzbudljivi prede-
li i meni se inilo da nema nita loe ako pogledom uivam
u njima. Ne usuujui se ni prstom da maknem, upirao sam
oima tim upornije u blisku tamu i ono to je prikrivala, ime
me je izazivala, pa sam se ubrzo umorio. Na tren sam sklopio
oi da bi se oporavile od silnog naprezanja, a pod kapke mi je
sletela nedoumica kako se Ana nala u mom krevetu.
Tog dana popodne su mrzovoljni Boina i napanovana
Bogdanka otputovali u Studenicu na jedan od svojih sve ue-
stalijih mirovnih vikenda. Postojala je ozbiljna opasnost da se
vrate pre vremena, tavie, istog popodneva oni su iv pri-
mer koji obara sve moje teorije iliti iluzije o ljubavi i ove
noi ne bi ni bilo u tankoj slikovnici mog sveta. Takva opa-
snost, naravno, nije mogla zaustaviti lako zapaljivu maturan-
tkinju Inu, moju stariju sestru, da ostvari stalan naum ur-
ku, im matorci okrenu lea petkom u sumrak. U tome joj je
uvek glavna saradnica bivala Ana Vidakovi, koja se i poja-
vila na vratima jo dok je registarski broj automobila s mojim
roditeljima zamicao na poslednjoj sivakoj krivini.
, ae o
tipnula me je u prolazu Ana za obraz i za sklono-
sti prema ruskoj literaturi i povremenim prozaistikim ispadi-
ma. , ,
uzvratio sam njenim leima i srednjem prstu pod ragastovom
vrata Inine sobe.
Bilo je to uobiajeno i bezazleno palacanje jezicima ume-
sto pozdrava, posle koga sam se, uvek, iz nekog razloga bar
tren oseao potiteno, pa i poraeno, kao da sam izgubio u
vanom dvoboju. Naime, imao sam gorak utisak da u meni

Dometi 8
vidi tek klinju, jo gore, samo neodraslog Ininog brata, zgod-
nog za usputno zadirkivanje. Naravno da sam smatrao da za-
sluujem vie uvaavanja, pa su me izluivale njena nehaj-
nost i lakoa kojom bi me svakad skinula sa dnevnog reda.
Ponekad bih, za trenutak, s ogorenjem (i kapljom pakosti,
priznajem) zadovoljenje nalazio u tome to je bog zaboravio
na nju kad je lepotu delio. Skovao sam priu da je Zevs (ako
negde bogovi postoje, onda sam verovao iskljuivo u staro-
grke, ponajvie ovekolike), uvi za Anino roenje, bio
krenuo da je obilato daruje, ali je usput svratio Mnemosini
i zadrao se, zainjui Muze. Sedam dana kasnije, mamuran
od ambrozije i ljubavi, grekom je lepotom dvostruko obda-
rio moju tek roenu sestru Inu. Tako su njih dve, sluajnom
bojom voljom, ve po roenju bile predodreene da se ukr-
caju na isti ivotni splav. I da povremeno splavare po mojim
modanim vijugama.
Priu sam zadrao za sebe; i tako sam prezirao sopstvenu
slabost koja me je podstakla da je izmislim. Odloio sam je
u fioku pamenja meu druge svoje budue neobjavljene ru-
kopise, uveren da u je jednom, kao i sve ostale prie, obliko-
vati na nain dostojan pisanja. Ipak, nisam je mogao sasvim
kontrolisati u njenom nesigurnom sklonitu kad god bi Ana,
kao tog predveerja, zavravala raspravu ostavljajui me iza
svojih lea. Istih ovih na koja me pogled trenutno izluuje i
iza zatvorenih kapaka.
Tiina noi, inilo mi se, nikada nije bila ovako podmu-
kla. Mogao sam uti i kako podiem kapke oteale od nesna,
kripe kao nepodmazana kapija. Lovim Anino disanje, ali ga
ne ujem, samo to ne ujem, i pitam se da li je budna, pra-
ti li ovih nekoliko besanih minuta i hoe li sutra mojoj zbu-
njenosti i neodlunosti (kilavosti, rekao bi Boina) pokaza-
ti prst. Dodue, nije mi ga pokazala kada sam oko ponoi, sil-
no se dosaujui na urci, mahnuo rukom u njenom pravcu i
otiao na spavanje. Nije mi tada izgledalo da se ona zabavlja,
za razliku od Ine, koja je dola na svoje, izigravajui centar
sveta nekolicini sivakih dileja. Ina uiva u tome, dri klipa-
ne oko sebe do iznemoglosti, pri emu je Ana vazda nekako
kao dekorativan elemenat, na koji se dripci oslanjaju kad sa-
svim izgube tlo pod nogama i shvate da su do tada birali po-
grenu stranu. Noas je neto krenulo drugim tokom, oigled-
no se dogodilo neto zbog ega Ana, po obiaju posle urki,
ne spava u Ininoj sobi (razlog sam nasluivao, ali ne elim da
mislim o tome), ve se zavukla pod moj arav.
Eh, Ana, uzdahnuo sam neujno i dotakao njeno koleno.
Bio je to refleksan pokret, onakav kakav smo esto i ovla-

9 Dometi
no pravili u raznim naim izmotavanjima (kad je nalazila vre-
mena za mene, obino dok eka Inu). Ili nije? Svejedno, kad
sam je dodirnuo, ponjeo me je mesec mlad.
Prestao sam da diem, dok mi se vrelina vatrometno sli-
vala na ui, a jabuica zaribala visoko pod bradom. Vrhovi-
ma jagodica jedva sam doticao nabore svilaste i tople koe
na pregibu njenog kolena, i to sam se vie otimao neoeki-
vanom nagonu, to sam manje uspevao da se obuzdam. I sa-
njiv zelen fitilj se mimo moje volje protezao u svom logu te-
ei kao gusenica u leptira da se prometne u sveu. Samo
strah da se Ana probudi spreavao me je da akom zagrabim
sa njenog tela kao edan sa izvora. Pomerio sam prste tek mi-
limetar nagore, ili manje, pitajui se da li Ana i kroz san u-
je kako veverica ona tabana kroz moju utrobu i trai vrata da
umakne.
vrsto sam sklopio oi moja naroita camera obscu-
ra jer sam tako potpunije doivljavao ono to mi se deava,
i tako sam mogao jasnije da vidim Anu, pod onim uglovima
svetlosti seanja kako je inae golom oku nevidljiva. Pod mo-
je kapke sletela je ona slika Anina sa prologodinjeg kupa-
nja jednog okasnelog avgustovskog popodneva u nevelikom
bazenu na brani na Malom Staparu. Bilo je to jedino koliko-
-toliko pristojno mesto za kupanje na potezu duem od est-se-
dam kilometara prilino zamuljenog Velikog bakog kanala,
i tu su dolazili oni malobrojni koji su izbegavali guve na ba-
zenima u okolnim mestima.
Dok sam sa drutvom sedeo i kartao partiju preferansa u
hladu proreenog umarka, Ina i Ana su malo dalje u mini-
jaturnim kupaim kostimima na proelavom proplanku poci-
kivale igrajui odbojku. Zapadajue sunce zadravalo se tik
nad vrhovima bagremara na suprotnoj obali kanala i svoje cr-
venkaste zrake bacalo prema nama. Posmatrao sam Anu (Ina
mi je sestra i sve duhovne i fizike osobine njene sam do-
bro poznavao) koja je bila neprestano u pokretu, njeno telo
se odbijalo od zemlje, saginjalo, klealo, lomilo se i krilo,
i opet uspravljalo, i hvatao sam slueno sunce izmeu bie-
va zavitlane kose, na kapima vode koje je otresala, pa pod pa-
zusima, iznad bokova ili izmeu nogu. Kroz zgusnutu vreli-
nu u vazduhu, zamreenu zracima u svim nijansama crvene,
kao da je Ana traila svoje zatureno mesto meu kupaicama,
idijankama onim moda. Bio sam oaran. (Mnogo puta ka-
snije, u noima kad sam bivao sam i sa sobom, vraala mi se
ova Anina slika u misli, nenadano i lekovito.)
Oh, kakva basnoslovna riba, rekao je Harli sjaktei oi-
ma prema Ani. Pogledao sam ga mrzovoljno, kao da je neto

Dometi 10
moje prisvojio, a onda sam primetio da je ve naduvan, i bi-
lo mi je lake.
Obe, obe bih tako voleo, sine, smejuljio se znaajno De-
mo na nas i ritnuo utrnulom nogom u stranu. Dakle, i on je
duvao, inae se ne bi usudili da preda mnom tako govore, po-
gotovo ne o mojoj sestri. Rojo je utao, samo je razrogaenih
oiju gledao u devojke, a na krajevima usana skupljale su se
bistre kaplje.
ule su dobacivanja.
Oladite, komarci, pripretila je Ina. Samo glupo zujite, i to
je dosadno
Osnovao si drutvo kromanjonaca, Lave, podsmehnula
mi se Ana lebdei ispod sunca.
Uao sam u vodu, bila je plitka, mlaka i bljutava. Prekrio
sam se ogrtaem nevidela i nesluha i zaronio u svoj svet iza
zatvorenih kapaka.
Tako je, zasijala je misao u mojoj kameri opskuri. Ina je
znala da e Ana spavati u mom krevetu. Za nju, ja sam bio sa-
mo derite, tunjavo eljade koje dangubi sa nekakvim nevas-
pitanim duvaima lepka, bezopasna osoba, jednostavno b.o.,
neto to bi moglo da odraste, ali eto jo nije. Dakle, dogovo-
rile su se, zakljuio sam, da Ana spava u mom krevetu ku-
i nikada nije ila sa urki, u spavaoj sobi naih roditelja bi
se plaila da bude sama, a sa mnom su svi problemi reeni jer
nee biti sama, a ja sam nekakav smeten dobrica komarac
koji ne ujeda od koga ni po kom osnovu ne treba zazirati.
Pa dobro, Ina, pomislio sam sanjivo radosno jer je sada
cela aka blentavog kromanjonca na Aninoj butini, i tako je
toplo, i dobro, i tako je, toplo, i dobro.
Moda sam i zadremao, iako je to teko zamisliti u datim
okolnostima, ali sam ipak snano streknuo kad je naduvan
Harli na hondi bez auspuha protutnjao trotoarom ispod mo-
jih prozora da elja ivce usnulog sela. Ana se takoe trgla
i promekoljila. Prestravio sam se i molio Zevsa da je ostavi
da spava, neka sanja kao to nikad nije. Nisam mogao sa si-
gurnou da pretpostavim njenu reakciju kada bi shvatila da
je milujem po nozi. Moda bi mi amarom zavarila ui ume
jako da pljesne, moda bi mi u svom stilu zaila ui zajedlji-
vom dosetkom koja boli vie od udarca, moda bi se okrenu-
la na drugu stranu i obe stvari ostavila za dobro jutro, ko zna
ali bi mi u svakom sluaju ui rasle kao u poslednjeg sivca
onog predvodnika stada ovaca (da li ga se seam samo iz pri-
a?) na sivakom ataru.
Zevs je dobar bog, Zevs je moj bog. Ana je mrmljala ne-
to tiho i nerazumljivo i disala sa prekidima, kao da sa nekim

11 Dometi
u snu poravnava raune. Oseao sam slabaan miris vina po-
mean sa mirisom crne ljubiice, koje je neuspeno vee pre-
selilo meni. Usudio sam se da malo protegnem svoje ukoeno
telo, ali sam se brzo ponovo zgrio i umirio. Posle trenutka-
-godine Ana se, u stvari, tek jo malo okrenula licem prema
meni i ruku koju je dotad drala visoko na jastuku iznad svoje
glave samo je ispruila ravno preko mog ela. Savijenu nogu
je malo ispruila, pa su tako moji prsti i nehotice zali u to-
plije predele. Potapala me je u blagu vrtoglavicu ta zadivlju-
jua vrstina butine i glatka povrina koe, i dok se pod mo-
jim pupkom razgorevala svea za sveom, doiveo sam ozar-
je novog saznanja nita na svetu se ne moe porediti sa do-
dirom usnule koe, moda samo njen miris. A tek sam na po-
etku tog nepreglednog predela kojim treba da proem ovim
slepim i sanjivo budnim prstima!
I na samu tu pomisao obrvae me savrena udovita za-
dovoljstva i naas me obesnaie, pa sam leao nemoan da
uinim ijedan pokret. Bio sam zbunjen. Izgleda da oveku ni-
ta nije toliko iznenaujue kao njegovi postupci i nepoznato
kao sopstveni doivljaji. Kud sam to krenuo, i ta u stvari to
inim? Jesam li to sagoreo pre vremena, ili ba na vreme da
ne uinim kakvu glupost? Ili je moja nagla bespomonost po-
sledica neznanja ta valja raditi sa enom u krevetu?
Istina je, moja iskustva sa enama u krevetu su bila mi-
zerna i neupotrebljiva. Kao ono sa Inom, iz vremena kada
je Boina umislio da je dobri Samarianin i od kue privre-
meno napravio izbegliko svratite. Nesrenim ljudima sam
obino ja morao da ustupim svoju sobu, i selio se u Ininu, na
obostrano nezadovoljstvo. Pogotovo to se spavanje pretvori-
lo u pravu nonu moru za mene, jer mi je Ina utvrivala pro-
stor od desetak santimetara uz ivicu kreveta, tako da sam bio
srean ako se ujutru ne probudim na patosu. Ubrzo je, meu-
tim, Boina shvatio da su za smetaj izbeglica mnogo pogod-
nije prazne kue, kojih je u selu bivalo sve vie. Njegovo pro-
svetljenje sam prihvatio sa oduevljenjem konano zbrinutog
(onda) jedanaestogodinjeg azilanta u sopstvenoj kui.
A Bogdanka se zavlaila u moj krevet onih noi kada je
bilo pametnije ostaviti Boinu da svoje besove i alkoholom
probuene strasti istresa sam po podu spavae sobe. Ja sam
tada na neki nain bivao zaloga Bogdankine sigurnosti i us-
nulo utoite za neto suza od nemoi, od ega li. Njenog pri-
sustva u krevetu sam se kasnije seao kao kroz san, pre po
mirisu, kao neeg to je bilo daleko i nestvarno, dok ona to
nije nikad pominjala. Poslednji put se zavukla kod mene pre
vie od dve godine. Seam se da sam uporno pokuavao da je

Dometi 12
zagrlim, ali mi je ona strpljivo i tiho govorila neto nerazu-
mljivo i neno, i okretala me na drugu stranu, sve dok najpo-
sle nisam zaspao.
To je sve, nekako sa aljenjem sam procenjivao svoja prak-
tina saznanja o enama, drugim reima to je nita. Moje
iskustvo na tom polju ostalo je nepromenljivo isto, na nivou
pria Harlija ili Dema, ili nekog drugog deaka iz drutva.
Naime, veina je brbljala o svojim iskustvima hvaliui se iz-
miljenim praktinim prodorima u svet ena, ne razlikujui
pri tom stvarnost od fikcije, ali i ne prezajui da preu gra-
nice pristojnosti u opisivanju svojih podviga. Opet, oni drugi
meu koje i sebe ubrajam nerado, i tada krto, ili nikako
ne govore o svojim najuzbudljivijim oseanjima, kojih ima u
obilju i iz asa u as prelivaju se jedna u druge, a pogotovo
ne o uspesima kojih nije bilo. Sve u svemu, due ili krae pri-
e za ubijanje dugog vremena. U njima, pouzdano sam znao,
za Anu nee biti mesta.
Otvorio sam oi, tama u sobi se razredila neodreenom
sivom kao da je svaka boja predodreena da se prelije u
neku od beskonanog broja nijansi sive, pomislio sam jetko,
svestan da je to znak promicanja noi uprkos mojoj neodolji-
voj potrebi da nikad ne svane. Dotakao sam rub kratke saten-
ske spavaice i oprezno zavukao dva prsta ispod nene tkani-
ne. Nadlanicom sam lako dodirivao pregib prema kuku, osut
sitnim svilastim maljama, a prstima guvao porub posuvra-
ene svilenice, dok je no sviloprelja vezla meke crvene, kao
uzavrelom krvlju pokapane, niti mojih buduih nesporazuma
i stida.
Odnekud se, kao san, u sobu uvukao um poznate ruske
muzike, iste one po kojoj sam raspoznavao raspoloenja svo-
ga oca Nemogue je, potekla je svilasta strepnja mojim ve-
nama i utekla u Anino nerazgovetno mrmljanje. Pomerila je
ruku sa mog lica i spustila je niz telo, istovremeno inei mali
pokret bokovima, traei udobniji poloaj, i izmakla mi kraj
satena iz prstiju. Pod nadlanicom sam osetio tvrdu izboinu
kuka, i lopovski, kukavno, kliznuo na omamljujui predeo
stomaka. Sporo, i dugo poput subote u koli, okretao sam ru-
ku dlanom prema njenom telu. Bio sam napet i uznemiren do
suza jer me je psetance dana upozoravalo da inim glupost, a
apkun noi podsticao da se prepustim otkrivanju boanskih
tajni enskog tela, a spasonosnog kopna zore nije bilo na vi-
diku. ovek je slabo bie, motalo mi se pod svodom loba-
nje, dok sam dlanom lagano prekrivao predeo Aninog pup-
ka i irio prste u istraivanje geografije njenog stomaka. Mali
prst sam sputao nie, u priobalje mukih snova, sve dok sam

13 Dometi
dotakao svilenu tkaninu rublja, palcem sam dodirivao za-
liv grudne kosti, dok su ostali drhturili pod uznemirenim re-
brom. Kroz vrhove prstiju uvlaila se topla struja i lako osva-
jala moje telo, i sve to ga je inilo vlas kose, eludac i udo-
ve, i svaku njegovu upljinu, i svako jedro u mozgu, ono to
sam nazivao misao, dok se klepetua u grudima raspevala i
razbijala muk noi. Drao sam tako ruku sekund ili venost,
ko zna, nepokretan i zarobljen u blagoslovenoj nonoj buji-
ci, i eznuo da ovi trenuci ne upoznaju kraj. Onda je Ana na-
glo uzdahnula, nekako grevito i nalik jecaju kojim isputa
sve terete ovog sveta koji su se navalili na njene grudi. Trgao
sam ruku i privukao je sebi, i tek tada shvatio da sam potpu-
no ukoen i da mi, pritisnuta mojom teinom, trne druga ru-
ka. Oprezno sam se protegao, pomno, itavim telom, pratei
svaki Anin pokret i glas koji je dolazio iz njenog pravca, ali
se neobjanjivo, kao uprkos, u mojim uima uskopistilo samo
ono . Sva moja ula su bi-
la otvorena i budna, nikad budnija, a ja sam bio pospan, toli-
ko snen da s arobnih vrata fantazije o Ani (koja se moda ni-
kada vie nee vratiti) nisam mogao da odagnam suludo pri-
vienje ruske romanse. eleo sam da uteknem od nesnosnog
sporog ritma, da nestanem iz njega, od njega. A sa mojom e-
ljom rasplamsavalo se sve vie svea na rtveniku pod pup-
kom i obasjavalo magare koje besramno brzo raste.
Okrenut Ani, naprezao sam vid to sam vie mogao i po-
kuao da iz svojih ula iskljuim svaki doivljaj spoljnog sve-
ta. Pri mrljavoj svetlosti razreene boje noi, onoj koju kat-
kad nazivaju cik zore, posmatrao sam usnulu Anu. Leala je
na leima, oputena i toliko tiha da joj ni disanje nisam uo.
Niz ramena srozane bretele, ionako majune spavaice, otkri-
vale su grudi, zajedrene prema tavanici. I pre sam viao njene
grudi, kad sam sluajno nailazio dok je sa Inom isprobavala
nove krpice, ali to je bivalo samo na tren i nikada ovako izbli-
za. Mogao sam ovim tajnim rukama noi i usnama ovim da
ih dotaknem, mamile su onako tamnoliko izvirujui iz svojih
skrovita, nevelike i okruglaste sa bradavicama napetim kao
da neto oslukuju, ali nisam micao, telo je otkazalo pokor-
nost eljama.
Polako sam, prelazei blagim udubljenjem meu dojka-
ma, podizao pogled prema udolini u podnoju Aninog vra-
ta. Lenjo sam posmatrao njen izduen tanak vrat i jedva pri-
metno damaranje u ilama. I njeno lice je odisalo nekim spo-
kojem, prema jagodicama su se sputale duge trepavice, malo
povinut nos nad jedva rastvorenim usnama, brada malo opu-
tena. Vlasi njene rasputene kose golicale su me u nosu i is-

Dometi 14
punjavale mirisom dima i cvetnog ampona. Sivi zraci zore
davali su ujednaenost linijama i finu mekou oblicima, smi-
renost koju ranije nisam primeivao, i Ana mi se iznenada i-
nila lepom kako to nikada nije. Lutao sam pogledom izme-
u trepavica i usana, premiljajui da nekako prebrodim tih
nekoliko santimetara razmaka i pokradem njeno lice za jo
nekoliko poljubaca, ili makar za jedan, suvenir onaj to se
ostavlja u vitrinama prve nesanice.
Onda je Harli na svojoj hondi precepio zoru.
Ana se trgla iz sna, okrenula prema meni i kolenom okr-
znula ara meu mojim nogama. U istom trenutku suknu va-
tra pod pupkom i jezici slatkog bola krenue krvotokom, i
laptahu kao da su namerni u njemu zasvagda da se nastane. A
poslednja nerazgovetna misao zapreila se u grlu i proizvela
neoekivan jecaj koji je podrhtavao u ustima punim jastuka.
Dogorevao sam tako neko vreme i, potopljen strepnjom i sti-
dom, utihnuo u san.
Kad sam se probudio, sunce je ve odskoilo, u sobi je
mirisalo na omaru. Bio sam sam, nigde traga neijem prisu-
stvu, nijedne tue vlasi na jastuku, ni mirisa pod pokrivaem,
ni kaplje znoja na aravu. Osvrtao sam se okolo dok se otud
iz ogledala na mene kezio lik sebinog kengura, koji je svu
no samo u svoju torbu gurao. I kao da mi se podsmehivao,
ena koje sino nije bilo jeste ena koje sada nema, ista ona
koje u budunosti nee biti, , , -
, bilo koja ena, svejedno, to neposredno,
jedinstveno olienje ivota. Torbarei pod okriljem noi, je-
sam li je doista opljakao? Ili je ovo jutro samo nastavak sna
iji se putevi ne daju uhvatiti?
Pourio sam da zapiem, ta bih drugo, ove razrova-
ne misli, pesma bi od njih mogla jednom, ispovedna, da se
no-stvarnost-san, ne spepeli u ognju zbunjenog srca etr-
naestogodinjaka. Ali misli su mi beale ispod pera, moda
i zato to je iz trpezarije medved onaj Boina, izvlaei od-
nekud glas nalik na pretuen basso profondo, brundao
, a raspolo-
ena Bogdanka obotala poput zebe privijajui se glasom uz
svog plavoglavog mujaka. Nikad tee kakofonije ni veeg
zadovoljstva od njih dvoje nisam uo. Atmosferu je podizao i
grlen Inin, i neto tii, uzdraniji, Anin smeh.
Bilo je toliko oiglednih razloga za dobro raspoloenje.
Matori su noas prevazili svoj problem isprobanim govorom
utanja i tela pod nehajnim zvezdanim sjajem. Cure su izbe-
gle objanjenje nenajavljene urke, i svega to se deavalo
pre i posle nje, dobro poznatim preutkivanjem i udvorikim

15 Dometi
duvanjem niz vetar. I moja no bi se mogla uvui u trpezari-
ju vedrih raspoloenja. Mogla, velim. Ali nije mi se tako brzo
dohodilo prvom pogledu sa Anom posle besane noi.
Prvo da je zapiem. Stvarnu, koliko god bila i sam san.
Jer, slutim, iz razloga koje jo ne umem da objasnim, za do-
dirom ove noi tragau u svakoj eni koja skrene u moj ivot.

Dometi 16
 dejan orevi

etiri pesme

NIJE LAKO

Nije lako udaniti se,

Osloboditi se slutnji i snova,
Mudrost je ispijena naiskap.
Svi putevi izgledaju isto.
San pred zoru je rezervisana istina
Za one koji hoe da preive dan.

SANJAJTE, LJUBITE, PEVAJTE

Nemojte ivot shvatiti ozbiljno

jer to bi bila najvea greka
koju bi svet zabeleio.
Sanjajte, ljubite, pevajte.
Nemojte ni smrt shvatati ozbiljno
jer to bi bila najvea prevara
koju bi uinio ivot.
Sanjajte, ljubite, pevajte.
Kupite malo ivota i malo smrti
ionako sve je na prodaji.
Sanjajte, ljubite, pevajte.

PESMA OD GLAGOLA FILOZOFIRATI

Sve je to
Groblje umrlih ideja
Mada se iz njih raa ivot,

17 Dometi
 Misli uznemirene na dnu svesti,
Istrgnute jednom iz srca,
Prenesene na ovu hartiju
I zgusnute u nepromenjivom obliku
Mrtva su tela.
Ostavi ili uzmi,
Razum se nee poveriti ivotu.
To je drugi deo prie.
To je osnov tragedije.
"ivot protiv razuma",
Kako to gordo zvui.

UIVO SA TRGA

Pustite me da sanjam
Ako je taj san moj ivot,
ne budite me.
Ja verujem u besmrtnost
I to je sutina moje due.
Tako ostavljam potvrdu o sebi.
Sa dna bede
Izbija nov ivot.

Dometi 18
 saa hadi tani

na pojilu

LOV

Tiina. Isuvie velika.

Oslukujem. Oekujem. Vrebam. I hvatam.
U predvieno vreme, ni minut due.
Negde oko etiri po podne najzad puka tucnu, i posle
hitrog metka, dade nam na znanje da je pred stareinom zec.
A za njim sledili su drugi.
Dogaaj, s oiglednom radosti. Najednom je pobudio u
meni dragu uspomenu: pliani je uzalud ulio ui.
A ja na pomen o izostaloj orbi.

PAS

Ma kako da sam stvar posmatrao, okretao, prouavao:

rep glavi ne moe utei. Takoe sam upravo razumeo, barem
u irokim crtama, i spoju svih svojih iskustava, nije u meni
ostalo sumnje, ba tako, i na svaki drugi nain, u krajnjoj lini-
ji: ni glava repu!
Mada sam morao uvideti, u svakom sluaju, da ni pred-
nje, nema govora, ne mogu umai zadnjim nogama. A onda,
posebno za mene i najkorisnijem obliku inata, moradoh pri-
znati: ni zadnje prednjim nogama.

KORNJAINA PRIA O PUU

Ili ljubavna igra
Pueve-mueve nisam nikako umela da hvatam: bri su
od mene. Po dobro vidljivoj sluzi mogla sam da izmerim trag,
da uivam u isleenju. Pueve brokatne kuice sve su se od
vlage sivele. Rogove su uvlaili svaki put kad sam poelela
da ih dodirnem.

19 Dometi
 I smem da tvrdim kako jo nikad nisam oseala trku be-
zizglednijom. Posle nekog vremena sam jo samo gledala to
gmizanje, taj apetit prestia, tu neskrivenu sreu od kuevno-
sti.
Ipak sam u velikoj urbi ve pridruila i svoj oklop, da
se najzad skuimo. Pronala sam ga u zalivenoj bati; u gusti-
u, a uzalud se obraao i za pomo. Smestila sam ga na poki-
sao lim jednog kamiona i otpremila ga u oblinje mesto koje
se blistalo od vlage, njemu ugodne. Verovatno pri otkriu ne-
kog naglog mirisa, pod utiskom neizbenih zapaanja, izloio
se novoj neprijatnosti, prinuen da izdri voden mlaz to ga
je napao i svuda ga sledio iz jedne gumene cevi. Kada sam ga
izbavila i toga, najzad je bio slobodan, preputen samo me-
ni da po volji provodimo vreme. S laganim stiavanjem sr-
ca spoznah, meutim, prihvatih da me samo dua boli i da
sam u najgorem sluaju ponovo izneverena. S mesta na me-
sto prenosi svoju kuicu, oguljenu i razdrtu, dotle da je posta-
la zelenouta. Najzad, na trikau iglu nalik rokiima ugura-
va se izmeu dva cveta, da ih ubere meni za ljubav, kako mi
je objasnio.

UBOD
A ja jedva mogu da ivim a da mi se koa ne najei.
Zbog monika svih vrsta, najgorih koji se daju zamisliti. U
svakoj prilici nabodljan svaom prema svima koji ispituju,
zapovedaju, jednako prete. A samo odmahnu na mene ili jo
kau: Zatvorio se u sebe! I tad prepuste stvar meni, jer naj-
zad najbolje znam, i nastavljam da mirujem sklupan. Kao da
se izvan nita ne deava.
etam uokolo ispitujui. Gde je onaj s mojim ubodom?
Ovde ili onde? Opisuju neodreenim pokretom negde u
predelu butine, bedra, prstiju, oekujui, pourujui, zahteva-
jui stavljajui odgovor meni na duu.
Ne kaem nita, ali se iznova spremim da se ustremim.
ene koja je iznenada ipak pokuala da me se domogne u-
jem uzdah: "Ah!", ispruene ruke, ranjene mojom bodljom
(na taki tela, gde se jo dugo video trag), s im se i mu sme-
sta saglaava, kao da se i njemu upravo dogodilo: odigran vr-
lo udan, neuobiajen, pa i nepristojan dogaaj, jo nikad do-
ivljen u njihovoj sobi, koji se jedva i moe da gleda bez ne-
kakve zbunjenosti, stida.

POZDRAV
Danas nisam iao u ribolov. Ako ne alim, onda neko
drugi.

Dometi 20
 Inae je nedelja, i u taj dan, kao i u bilo koji drugi, moje
popodne pripada ribama. Ali sam im dao do znanja: danas ne
mogu da vas ishranim. Verujem da sam ih naljutio. Na kraju
krajeva, danas moram crviima da se prilagoavam. Moram
da raunam i na njihovo odgovarajue ponaanje pre i posle
kie.
Sm odredim teinu ulova. Vidim svaki put da je to za
mene dovoljno. Pod povetarcem koji mi se suprotstavlja, pod
preklopljenim oblacima na stutenom nebu i pod drvetom za-
saenim nepropisno i vie nego to mi treba.
Ve sam paljiviji u ponekim vrstama ribe. Akvarijum
je tu u blizini, u sporednoj sobi. U vodenoj polutami, u dnu,
drugaije im je nego pod vedrim nebom. Koliko znam, da bi
mogle da sauvaju svoju tamonju imovinu, dnevnog obro-
ka crviima kao najslaeg dobitka u to vreme morale su da se
odreknu. A nisu. Jer su se u nekom smislu uzdigle tapom na
stari, varljiv nain.
Poigravale su u svim pravcima, spremne kao spakovana
roba koju je bilo najbolje da "odmah ponesem". Zato sam iz
futrole izvukao dug savitljiv bambusov tap, a iz pljosnatog
paketia kutiju. A u kutiji crvii i tome slino. Potom je meu
ribama dolo do male rasprave: sve bi po svaku cenu da za-
grizu moju najbolju robu. Jedva imadoh vremena da s njima
maknem udicu iz vode. Jedna s drugom su zaboravile i da se
pozdrave.

MUA
Sve je potpuno u redu, da ne kaem uobiajeno: meni
mleko, a njoj slama. Uostalom, to spada u njen obavezan le-
aj.
Izmeu dva reda uobiajenih jasala, odskora, viri glava
teleta.
Kad god bih uao da je pomuzem, vedro na brzinu pod-
meem pod vimena, svaki put priznajui da sam tu radi nje-
nog mleka. I ta injenica se, neporecivo, svakog trenutka ob-
navlja iznova, poto ga delim s teletom, kojim ga hrani.
Na toj osetljivoj taki snabdevanja, za stolom zastrtim
belim stolnjakom, mleko shvatam njenim maloanjim da-
rom "iz dejih usta", bez ikakve sumnje. Opsluuje nas obo-
je, i po tome bi i moje mesto zapravo bilo onde, kad bih ko-
jim sluajem na njihovo pitanje priznao istinu.

MIJA RUPA
Gle, izgleda da je i ovde na snazi obiaj koji vai meu
ljudima. Tim vee je moje iznenaenje kad je odozdo, posle

21 Dometi
kratkog iekivanja, zaitalo, zaklokotalo i zacijukalo. Ne
mogoh nita da uinim kad se posle ove pokretljive ume ne-
prijatnih zvukova najednom omotae oko mene.
Pamtim mia o svom ramenu glavom napred, a nogama
nazad, jo jednog zauenih oiju zbog svetlosti koja mu se
uspuzala zenicom.
Zagledao sam ih s divljenjem, a oni gledahu mene. Tek
tad primetih njihova usta i da mi od nekog vremena u uima
stalno zvoni njihov cijukav jezik.
eleli su da neto saznaju od mene, ali sam mogao jedino
da tresem glavom: ne razumem.
No s nekim iznenaenjem shvatih da moj glas zato, ni
sam ne znam odgovara na pitanje: Jesam to jest da sam i
ja jedan od onih, sateranih u miju rupu.

GOLUB I GOLUBICA
Odasvud ve kreu da me trae.
Tek s laganim stiavanjem srca spoznajem greku. Bilo
mi je, reju, potrebno jedno vreme dok sam potpuno povero-
vao. Prihvatio sam saznanje koje se preda mnom rastvorilo,
pouku stvarnosti: otila je drugom.
Eh, a da smo kod kue, u kavezu, da je sve u redu! U
poetku suanjstva oseao sam se kao gost u njemu iz ra-
zumljivih razloga, i zbog varljive navike svih nas perjaa, a
u krajnjoj liniji zbog ptije prirode. Kavez, taj prostor izloen
nemilice suncu na terasi, izgledao je pust u zamraenoj sobi,
gde nas premetahu u vreme odlaska na poinak. Bez ikakvih
ukrasa, oigledno na dom Uokolo povrtnjak, travnjak ili
bata.
Nisam ba najbolje umeo da sledim njeno srce.
Rekoh joj: "Kako eli!"
Zaista oekivah njen drugaiji odgovor.
Primetio sam, stvarno, vie puta: ovako vie ne moemo.
"Ne mogu drugaije", pokuala je da se pravda.
Najzad je svoju nameru sprovela do kraja.
Moda je i glupo, ali mene je ovaj gubitak nekako i vie
povredio od gubitka slobode. Malo sam bio i iznenaen i lju-
tit ali sam uvideo da bi bilo smeno muiti sebe zbog jed-
ne enke, u osnovi. Sem toga, video sam da su drugi golubovi
proli slino, pa su i za njih govorili: "Ljubomorni".

SVE ZVERI NOJEVE

Ali su se iz barke i one opet iskrcale na zemlju, razume
se.

Dometi 22


. -
. , .
, ,
.
.
.
, .
, , ,
, ,
.

. -
, : '' , -
''.
,
: , ,
.
, . , ,
, .
, , ,
: '' ?''
.

. : ''
?''
-
, .

23


, -
. , , -
.

. .
-
. , ,
.
, 11, -
.
. -


1969. 1970. .
, ,
: '' 11, ''.
.
''", , " , -
, .''
, , ,
, .
. -
,
, .
. .
'' !'' .

24


, ,

, ,
,
, -
. , ,
, , -
: -
, , , , -
, -

-
, -
, , -
. ( -
, , ,
.) -
-
/,
,
,
, -

,
.

( -
); ( ),
, , , . -

25
 -
,
. , -
" ", ,
. .
-
(. "", " , -
?", " "), -
; -
,
" " " ".
""
,
, -
, , -
-
/-
.
,
,
-
, , , , -
. . -
-
" "
,
. -
, ,
, . -
, , ,
. ,
,
, , . ,
,
,
,
, " " "
" , , -
.
" " (" "),
; " . " ( -
), -
, , , -
, , ;
,

26
 , " ,
" ( ""). -
, , :
" ". -
, , ,
, .
, ,
, ,

. ,
; "
".
, ,
: , "" "-
", -
, ,
( "", "", "-
"). , ,
, ,
. ,
, , -
-. ,
,
,
(" ", " ", . 1).
/,
, ;
,
; -
,
: , , ,
, , , -
, ,
, ,
, , -
-
.
-

" ,
" (" ", . 7),

, -
,
, .

27
 " ".
" ", -
" -
, -
, ", , ,
"
", ,
, " -
: , ,
,
", ("
", . 7).
"
", "
". , , -
: , -
, , .
,
. -
" ,
, , ,
" ? "
,
,

" (" -
").
;
, , :
, ;
: ,

( ).

, .
. -

, -
. -
.

-
, , , ,
,
.

28
 ,
,
,
, .

, , -
-
.
" "
" " , , ,
, ,
" ", .
, , -

, ,
. ,
, ,
, ,
. -
. -
, ,
; -
, , , -

, -
.

, , ,
,
: " , , -
,

! , ,
,
, ,
" (: " -
", . 7). -
: -
,
; , . , ,

.
, , , --
.
"" -

29
 : , , ,
, , .
, ,
. .
,
, , ,
, , -
"".
, , ,

,
"". ,
, , -
,
, . , ,
,
.
, -
, -
, , "
"; ,
, , ,
; . -
-
; -
, , -
, , , -
(" , , -
,
"). "
",
, ,
, .
;
, ,
(" ", . 1).
, ,
, .
, -
"
" (. 1), " ,
, ,
, ,
, , ,

30
 ,
"

,


. .
,
,
-
,
.
,
,
: "
". : "

,
" (" ", . 7).
" -
". , , -
, , -
, " -
"; " "
" ",
" ", "
" " ", , -
,
" ". -
, "
,
"
,
" -
" "" ,
.
, ,
, -
, . , , -
, , .
, -
""
"", . ""
, , .
-

31
 ;
, :
" , , , -
(), ,
. -
().
" (" ", . 7). -
"" -
,

. , , "
, : , ,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , " ("
", . 1). , ,
, ""
, ,
,

""
,
, . ,
, , ,
, -
, -
.
-

,
.
, " []
, , ,
" ("");
,
" ". -
,
( -
) . (, -
, )
.

. ,
,
. ,

32
 .
.
: "
" " "; " ",
" " , , " ".
,
, , ,
.
, , -
-
,
,
,
; .
, ,
. " "
(). ,
.
, ,
" "
; .
, -
.

,
, , , ,
("").
,
,
. ,
, : ,
""
"" .

. " ": "
,
". , ,
,
,

. ,
( ), o
, , -
" ",
" ", : "

33
 ". -
-"" ; :
" , ,
". ?
, .
, -
, -
, " -
, ,
, ".
? -
, :
" ,
" ("
", . 7), ;
.
,
,
,
-
. " ,
", -
.
, , ,
" ", -
,
().
,
.
" "
:
, , , , .
(-
), (
): " , ,
!" , ,
(
, " ", -
, . -
. , , :
" ,
, , , ! , ,
!" , ,
. , ,
,

34
 . ,
? , .
"
", "
" " ",
,
, , "
". (, ,
), .
, -
, . ,
, -
: ; -
,
. -
" "
" ", , , -
( ). -
" ". -
, .
, , ,
, "
". :
, ; -
.

: ;
, , , , , -

. , ,
" ", , -
,
. , ,
. , -
, -
. , ,
-
", , (),
, -
, , " (" -
", . 7), -
.
-
, ,

35
, ///
, , -
, -
, ,
-
, ,
, ,
, , -
, , ,
. , -
/
.
" "
, 14. 2007.

36
 mirjana anelkovi

i senka ima svoje telo

enski likovi u prozi Dragomira Popnovakova

U prozi Dragomira Popnovakova likovi su iz sveta real-

nosti, sveta odraslih, obinih ljudi, mali heroji i veliki tragi-
ari, jurodivi i sanjari, ali i ereti ije je prie razvijao i raz-
granavao u prie i romane. To je niz mukih likova i samo
nekolikih enskih potpuno u senci mukih likova, kao njiho-
va sen koja je dobila svoje telo. Osim njih je, i jedan kamion,
traktor, dva konja, ptice bregunice Osnovni ton koji preli-
va njegovu prozu je izmaglica tuge i blaga ironija zbog tra-
ginosti ivota u celini, a koja treperi iznad ivopisnih, svaki-
danjih deavanja, dobrih ljudi koliko i nitarija. To je, ustva-
ri, snano izraen strah od smrti pada u nitavilo, koje te-
nom i zanimljivom priom, satirom i groteskom pisac eli da
prevlada. ivotni istinit se otima tom nastojanju, ostaje razu-
mevanje i pratanje svemu ljudskom.
U istoriji ljudskog drutva i religije potpuno je margina-
lizovano mesto ene u mukarevom svetu. ena je bila roba,
slukinja, majka, ljubavnica manje ili vie cenjena i obo-
avana, ali ponajee uniavana i zavisna od mukarca. Ma
kakvo njeno mesto i poloaj bili, mukarac tei eni, gradi je,
uzdie i velia raznim oblicima umetnosti. Koreni ovekove
tenje ka besmrtnosti materijalizovani su prvenstveno u umet-
nosti. Nema umetnikog dela bez ene ili je ona iza njega. Na
toj osnovi moemo itati i opus Dragomira Popnovakova, a-
nalizirati muko-enske odnose i posredno nekolike enske
likove.
Neosporno je da je proza D. Popnovakova svet mukog,
nikao na hiljadugodinjoj mukoj nadmoi, kao odraz patri-
jarhalne, ruralne i graanske sredine, ali i pieve sklonosti
da posmatra svet kroz takvu vizuru ne vrei nasilje nad sa-
mim sobom. Delo D. Popnovakova je naseljeno svetom mu-
karca koji dominira u skoro celom njegovom opusu, od na-

37 Dometi
turalistikih i ruralnih tipova, antiheroja i tragiara, do oset-
ljivih umetnikih tipova graanske sredine, koji jo nisu sa-
svim oistili seosko blato sa cipela. Taj svet, naravno, nase-
ljen je i enskim likovima. Svi oni postaju iz knjige u knjigu
psiholoki sloeniji, ali je najvie uznapredovalo umee pis-
ca u njihovom umetnikom oblikovanju. Namera mi je da ba-
cim vie svetlosti na enske likove u prozi D. Popnovakova.
Knjievne teme i forma su odredile kompleksnost, ivotnost
i metodologiju stvaranja i enskih likova. Forma romana je
kao panorama i omoguila je ostvarivanje nekolikih enskih
likova, fragmentarno jer je tema nametnula dominaciju mu-
kih likova, a enski su ostali u njihovoj senci. Kratka forma
je bila bolji ram za celovit i samostalan enski lik, mada se on
pojavljuje tek kao izuzetak od pravila, retko.
enski likovi u prozi D. Popnovakova se mogu podeliti
formalno i uslovno na:
a) epizodni, kroki likovi, kratki opisi;
b) nerazvijeni likovi koji su u pripovedanju izdvojeni,
dato im je mesto da se u manjoj meri realizuju, a psiholoki
su ostvareni fragmentarno;
c) samostalan lik, realizovan celovito, iznijansirano, u-
metniki realno i objektivno.
Za analizu sam odabrala one likove koji se nameu du-
hom, nekom zaokruenosti, groteskom svog bia koje je i tra-
gino, ili njegovom filigranskom fragmentarnou u slubi
vie, pieve ideje slikanja posredno drugih likova ili pojava.
To su: Jovanka, Tejka (iz pripovedaka), Marija Perkacijeva,
Marija polkerija, Upresna, Jagla i Dora (iz romana).
enski likovi u romanu Srpska rapsodija su epizodni i
nedovoljno razvijeni, samo minu u panorami dogaaja i li-
kova. Lik ene u ovome romanu poiva na kulturnom feno-
menu svog vremena (kraj 17. veka), na civilizaciji mukog
tipa, a eni namee pasivnost, podreenost, zavisnost, ne-
retko i ponienje. Muki elemenat dominira, ena je u nje-
govoj senci, tragina, dostojanstvena, prosta, onakva kakvu
ju je stvorio mukarac koji odreuje njen poloaj u vreme-
nu, dakle, i u romanu. Ostvarene su tako da odraavaju onaj
tamniji deo mukareve prirode. Sa njima i oko njih, stvar-
ne ili u fikciji, mukarac oslobaa svoj erotski naboj tela i du-
e. Njegovo ponaanje je nagonsko budui grean i nesvestan
svoje bezbonosti. Jedino glavni lik romana Gaja Sudarev
skoro filozofski sluti da sa enom, eninim telom, ili u ljuba-
vi, postaje kompleksnije ljudsko bie. Neki enski likovi su
samo kroki slike (Marija polkerija, Upresna), a neki epizod-
ni (Marija Perkacijeva, Jagla). Njihova sirova telesnost nije

Dometi 38
samo deo njihove vrele krvi, no i posledica mnogih okolno-
sti na koje one, budui ene, nisu mogle da utiu. Ipak, i ne-
svesno, one imaju filozofski odnos prema ivotu ma koliko
on bio ruan, pievom voljom doveden do groteske. Marija
Perkacijeva "je doivljavala sebe kao bie koje vie ne posto-
ji, ili se sad u ogledalu privia poslednji put Vidi sebe mr-
tvu, svoju lobanju punu zemlje Oseti hladan vetar nitavila
duboko u kostima i jak prezir prema domu u kome ivi i pre-
ma gospodaru kojem pripada kao i svaka stvar u kui". Mu
je zapostavlja emocionalno i fiziki, njen poloaj je ponia-
vajui. Ona je, ipak, u dubini due osetljivo i usamljeno bie.
Njena osetljivost je deformisana spletom okolnosti u kojima
je ivela, beskrupuloznou klase kojoj je pripadala. U svojoj
usamljenosti ona je beskrajno slobodna i zato nestabilna, lice-
merna i nepouzdana, pa ne moe nikome iskreno i bez ostat-
ka verovati, pripadati ili ga voleti. Budui plemkinja, bila je
samosvesna i gorda u ophoenju, ali slabog karaktera i mora-
la, jer joj je ivot prazan i bez smisla. Promenljiva raspoloe-
nja, mogla je biti i surova i blaga bez nekog razloga. "Prema
svakom je bila plemenita i paljiva, ak popustljiva. Svi lju-
di su joj se inili dobri, svet mio Gospoa Marija se svemu
ivom radovala. Za sve ivo imala je nenu ljubav."
Slian psiholoki okvir pisac je upotrebio slikajui neo-
bino Tejkino ponaanje i oseanje u istoimenoj pripoveci.
Marija Perkacijeva je bila takva kad su joj ula bila mirna i
zadovoljna. Projektovala je kao obrnutu sliku u ogledalu svo-
je promaene ljubavi, poniavajui poloaj u braku okruena
surovou i svu prazninu svog ivota. Ali Marija Perkacijeva
je bila toliko daleko od same sebe da je bila sramotno nezaja-
ljiva kad je strast obuzme. Ona propada toliko duboko da je
taj, tajni, a jai deo njene Iinosti, potvrda da je biblijska pri-
a o Sodomi i Gomori ne samo mogua no i stvarna, iva kroz
vekove u krvi pojedinaca. Ona je sirova snaga tela koja biva
upotrebljena i odbaena. Kao i Upresna i Marija polkerija.
Ova dva lika su ula u priu samo u nekoliko crta, ali upe-
atljivo. One dopunjavaju ono to je Marija Perkacijeva bila,
one nju ponavljaju kao varijetet. I muki i enski elemenat su
jednako nesvesni da ih je Bog stvorio kao celovito bie: kre-
u se od poude i vulgarnosti, a zavravaju u praznini, mrnji
i strahu od smrti.
U toj galeriji sirove poude, kao senka na kaleidoskopu,
promine blag, nean lik Jagle. Pisac joj ime izvodi iz imena
biljke jaglike (jaglac), pa je i time izdvaja od drugih likova.
To je jedini enski lik u romanu koji je normalno bie u su-
rovim uslovima, pomalo stidljiva, ali bie sposobno za iskre-

39 Dometi
na oseanja i zahvalna za kratke trenutke ljubavi i nenosti.
To je jedini enski lik kome je pruena nena Gajina ljubav,
satkana od straha da e je povrediti, da e uiniti neku sebi-
nost. Ipak, Gaja izjednauje seks i istu emociju i takvu je i
Jagla prima. Ljubav postaje drugi ivot, tajni: za nju pritaje-
na enja, potpuna predanost i svest o lepoti zrelog tela i nje-
govoj moi, a za njega su to trenuci nehajnog zaborava. Tako
se Jagla predavala i uzimala u tiini. Ali i takva, ona samo
odraava mukarev doivljaj ljubavi. Ljubav je zaslepljuju-
a svetlost, kao suoavanje sa smru i prolaznou.
Ovaj elemenat slike upotrebio je pisac vie puta, kao os-
novni elemenat doivljaja ljubavi. U tome ima mutnog misti-
cizma. Gaja Sudarev, kao muki elemenat ove slike o eni, u
zreloj ljubavi prema Jagli spoznaje svoj ego u punoj lepoti i
snazi davanja i uzimanja, onog boanskog u oveku. Jer su
za trenutak celovita ljudska bia. Istovremeno Gaja bei od
snage tog oseanja kad spozna drugo lice ljubavi i propada-
nja duboko u sebi. Kao da su oboje svesni da je ljubav "klat-
no koje ide od zadovoljstva, zaborava do praznine". I Jagla fi-
lozofski prima takvu ljubav: mirno i kad je gubi. "Samo neki
ljudi oseaju straan huk vremena. I oni su usred sree uvek
na gubitku." I takva, eljena i voljena, ona postaje teret, mu-
karac bei od nje, bei od sebe samoga, goni ga strah od smr-
ti. "Zaludno lovi neku toplu, melemnu maglu, a iz lova se vra-
a prazan, oseajui u sebi neto kao malu smrt." Lik Jagle je
ostvaren samo u glavnim linijama i gubi se u nizu drugih li-
kova. Psiholigija ovog lika je ostvarena posredno, nenamet-
ljivim njenim postupcima i retkim reima, a naroito Gajinim
odnosom prema njoj u kome se ogleda ona, a on ostvaruje. U
detaljima ovaj lik ivi kompleksnije no ostali enski likovi u
romanu.
U romanu Slikari Donje zemlje, osim vie zanimljivih to-
kova pripovedanja, imamo i ljubavnu priu izmeu slikara
Jovana Klajia i beke grofice Dore Hajdl. Grofica je mlada,
lepa, sigurna u sebe, razmaena, purgerski obrazovana. Njen
brat ponosito veli za svoju sestru: "Dora ve sad zna ono to
bogati trgovci ne znaju i nikad nee znati. Dok oni stvaraju
privid vrednosti, gomilajui imanja, moja sestrica izuava fi-
lozofiju, muziku, slikarstvo". Za njega je to statusno pitanje
klase kojoj pripada, a za Doru pokuaj da stvarno slobodno
die. Pisac posredno slika Doru, kroz vizuru slikarevih ose-
anja, uverenja i predrasuda. Neznanka iz visokog drutva je
osvojila mladog slikara iz Donje zemlje. On ne moe da odoli
Dori, predstavniku drugaijeg, slobodnijeg sveta od onog si-
romakog, priprostog, nekad i vulgarnog, koji zna iz svog za-

Dometi 40
viaja. Odmah sagledava razliku izmeu vapskog i srpskog
sveta. Ovaj svet u Beu je arobno zanosan i on mu se pre-
daje iskreno i naivno. Slikar tanane i prefinjene due zaljub-
ljuje se u lepotu samu, "njen vedri osmeh i radosne oi, hra-
brile su moje srce". Zaljubljen je u lakou sa kojom ona i-
vi ivot, slobodna u ophoenju, emu sigurnost daje poreklo
i bogatstvo njenog oca. Klajia je opinila i mladalaka hra-
brost da kri neke drutvene norme, a to je za nju, i nesve-
sno, bila samo proba njene linosti i odanosti klasi kojoj pri-
pada. Osvojilo ga je ba to nedostino i nemogue u toj ljuba-
vi. Klaji se u ljubavi menja prihvatajui i ono to inae pre-
zire: sticanje. "Voleo je sve one umetnosti kojima se njegova
Dora radosno bavila. Bez nje, sigurno ne bi. Uostalom, njemu
se ponekad inilo da u samom sticanju ive sve vrste umetno-
sti, a posebno muzika koja se odnekud sama raa. Za muzi-
kom i slike opredmeenog sveta." Njegova ljubav je tolika da
zaboravlja svoje ja, sve to po Dorinom knjikom receptu koji
ona prihvata kao ram njihovoj 1jubavi. I ne znajui, ona time
pokazuje sve ono plemenito i detinjasto u sebi; osea se slo-
bodna od umale graanske kuerine i stroge, a lano moral-
ne dadilje. Dora je ljubav prvo prihvatala kao igru, koketuju-
i sa mladiem, pa onda kao udo otkria sopstvene linosti,
da bi shvatila da je sve to je do tada znala i oseala bilo la, i
ta sloboda, i sva znanja, i vetine. Sve to od nje stvara tunog
sanjara i usedelicu. Dora grubo nestaje iz slikarevog ivota.
Ljubav kao fikcija odrava Doru. Samosvesna i prkosna, mo-
e sve jer je okruena oboavanjem oca i brata, ima slobodu
da svoj ivot ispuni snovima. Pokorena, ona je slobodna da se
odrekne drugih ljubavi, da ivi od seanja, snova i uporno ne-
guje svoju fikciju. Ona je emotivna, ali istovremeno i svesna
svoje unutranje snage da svoju ljubav materijalizuje portre-
tom mladog uitelja slikanja. Klaji je svestan svog poloaja.
Ljubav je za njega od prvoga dana bila bolna i takva je osta-
la do smrti. Za njega je ona ista, oduhovljena ljubav i veli-
ka praznina istovremeno. Ovaj motiv praznine, nitavila, pa i
smrti, vie puta ponavlja D. Popnovakov u prozi kao psihi-
ko stanje, kao drugo lice ljubavi. Klaji, pak, nikad, ni uprkos
velikoj elji, nije smeo da pokua da naslika Doru, koju jasno
vidi u snovima, u strahu da e nestati. To nije samo drago li-
ce, no njena dua, smeh i razgovor, muzika koja i sada bruji
kroz vreme i prostor. U njegovim snovima vizija se udaljava
do kraja horizonta poljem u etar. On se jo u Beu, uvreen,
odrekao Dore prkosei sudbini. "Mudra vabica zna redosled
stvari u ivotu", optuuje je Jovan Klaji i tako odbacuje kao
nedostojnu. Oajan, s ludim ponosom i prkosom, vraa se u

41 Dometi
zaviaj, ali ipak ceo ivot sanja o njoj. Sve to je ona bila za
Klajia se bolno inkarnira u njenoj bratanici i on sagledava
svoj promaen ivot i neiskorien talenat. Kad je grubo od-
baen, on postaje ono to uistinu jeste: uvreen, samosaa-
ljiv do preputanja lenjosti i sanjarenjima kad bi ga rad ozdra-
vio. Svoju ljubav doivljava kao arobnu svetlost. Ljubav kao
svetlost je takoe elemenat koji ponavlja D. Popnovakov kad
eli da opie boansko izvorite ljubavi. Ali Klaji se jalovo
troi u sanjarenjima koja idu od svetlosnih i zvunih vizija do
erotskih, u kojima sanja Doru, enjivu i predanu, to na javi
nikako nije smelo biti. U tim snovima se toliko istroio da se
telesnosti preputa sa potpunim ravnodujem, da bi, kao mi-
slei i oboen Gaja iz Srpske rapsodije, video la: "Sve ono
to je do maloas raspaljivalo divlju strast, najednom postade
hladan pepeo od kojeg zebe dua Jovanu ostaje samo da se
beskrajno kaje i saaljeva", i da u tom uasu praznine uzvi-
kne: "O, duo varljiva, vrelo ivota, tvrda trcava podvalo!"
Dragomir Popnovakov nije izgradio Dorin lik samostal-
nije i kompleksnije. Lik Dore i nije graen da bude samosta-
lan, ona je epizoda jednog drugog ivota. D. Popnovakov ju
je naslikao onako kako zamiljamo beku gospoicu iz naj-
boljih trausovih vremena: vizuelno, ona deluje lutkasto,
svileno i porculanski krhko i nedodirljivo. Iako obrazova-
na, iskrena, deluje neubedljivo i povrno, pa nismo sigurni ni
da li ona sebe ozbiljno uzima ili je to sve deo nauenog ar-
ma. Njena sudbina usedelice verne svojoj ljubavi-fikciji delu-
je romantino. Ovaj lik nije psiholoki produbljen i samosta-
lan moda i zato to mu je koncepcija romana odredila mesto
i ivotnost. Ona je agens psihologije i sudbine slikara Jovana
Klajia. Ona je odraz u ogledalu njegove velianstvene intim-
ne promaenosti, slui nijansiranju i celovitom ostvarivanju
lika slikara. Bolna ljubav beke grofice i mladog slikara osta-
je na nivou melodrame u teatru jednog vremena i jedne gene-
racije mladih ljudi koji su uili u velikim gradovima daleko
od zaviaja.
Dragomir Popnovakov je filozofsko prihvatanje veno
enskog ostvario u pripoveci "Tejka". Glavni lik Tejka je pot-
pun i samostalan lik, iznijansiran psiholoki, tragino realan.
Ivo Andri kae: "Jedno, da su zlo, i nesrea i nemiri me-
u ljudima stalni i neprolazni i da se u tom ne da nita izme-
niti. Drugo, da e se na kraju svaka stvar nekako rasplesti i
reiti, jer nita na svetu ne traje" Tako je sa Anikom, sa
Kotanom, sa Sofkom, a tako je i sa Tejkom. Ne zna joj se
pravo ime, a ime Tejka joj je ba pristajalo. Selo nepogreivo
oceni oveka i nadimak mu bude priliniji i dugoveniji i od

Dometi 42
krtenog imena. Iako je bila iz sela, ne pripada mu ni izgle-
dom, ni svakodnevnim navikama. "Do jue potena ena, iz
dobre porodice, dodue udovica, ali ipak, tako najednom pre-
obratila se u bestidnu oberkurvu", a "lepa je, teta to je neva-
ljala", uzdisale su i ene kad je onako mirna, ista i namirisa-
na prolazila sokakom. I to se kao odjek irilo selom, kao to
se i za Anikom, Andrievom junakinjom, irio lo glas ari-
jom. Svi preobraaji se deavaju naoko iznenada i bez razlo-
ga. D. Popnovakov ne obrazlae prauzroke Tejkinog iznenad-
nog preobraaja. Moda je slom u njenoj dui izazvala smrt
voljenog, a slabog mua, te ona iva, beskrajno osetljiva i po-
udna, eli svim mukarcima da prui iluziju snage i samopo-
uzdanje? "Njena oseanja, kao rasuta svetlost, suvie su jaka
da bi bila lana. Tejka nije prodavala ljubav ni za novce, ni za
bilo kakve poklone." Na uporna pitanja o svom nedolinom
ponaanju, odgovarala je filozofski: "Volim bogatstvo, jako
volim bogatstvo" A ona je pod "bogatstvo" mislila ono to
misli: daje i uzima, pa se tako bogati. Divinum dare, huma-
num accipere, tj. davati je boanski, primati je ljudski. ove-
kova dua je ogromno bogatstvo zatoeno u telu Tejka svo-
ju daje i uzima od drugih. Moda se tako ponaa jer sluti da
zatoen ovek ne sme ni da ivi, ni da mre dok ne nae ili
stekne slobodu. I Tejku, zatoenu sudbinom, ta enja za slo-
bodom goni na osvajanje slobode davanjem i uzimanjem to
je njen nain. Njena pojava iz korena menja atmosferu i du-
hove u selu. "Neki ereti u svemu su videli seosku zabavu, ili
temu za posprdna saaptavanja, a drugi, opet, narodno posr-
nue i propast." Svako selo nae temu za zabavu, beskrajne
razgovore i ogovaranja, vebanje mate ili zlobe: to su esto
jurodivi, udaci, dobrovoljni komedijanti, pijanice, pa i posr-
nule ene. To je bila Tejkina sudbina. Tejka je dobro uzdrma-
la temelje brakova, morala, pa i vlasti jer je se nije bojala. Ne
meajui Boga, ali meajui mnoge aktivne i aktuelne institu-
cije, iji zadatak inae nije bila briga o seoskom moralu, ve
napretku sela (politika fraza onog vremena koja laju pokri-
va la), Tejka je postala i politiki problem, o njoj su rasprav-
ljali na sastancima AF-a, ali i drugih institucija. A to je vr-
hunac ironije i kritika morala novoga doba koji se nije mnogo
razlikovao od starog. Jasno se ocrtava sva la i nemo pred
jednom enom. "Tejka je neno saaljevala sve svoje mu-
karce pojedinano, a sve zajedno ih je volela." "Uvek kada je
bio pun Mesec, Tejku je obuzimalo neodoljivo ushienje, pa
se otvarala kao nebeski oduak na koji su se okupljali svi oni
koji su eznuli za slobodnim uivanjem. Kao to refren ini
pesmu lepom, tako je Tejka imala prirodno razvijen oseaj za

43 Dometi
ljubavna ponavljanja. Tada, po prianju, nikog nije odbijala.
Svi su joj se, po meseini, inili lepi i privlani. [] Po me-
seini, mukarci su dolazili sa velikom navadom i sa ulice i
kroz bate, kao da su zajedno s meseinom svi s neba padali,
a drugi kao da su iz zemlje i tu se u Tejkinom dvoritu sai-
mali u opti nagon ljudske vrste. Tejkina zaljubljenost u mu-
karce dostigla je takvu silovitost kakvu nijedna ljudska elja
ne moe da ima." Ova mistina veza izmeu svetlosti i likova
ponavlja se kao refren u prozi D. Popnovakova (i Marija
Perkacijeva se takoe preobraavala na meseini). Tejkinom
liku ta svetlost daje nevinost i opinjenost ivotom samim i
ona sama postaje vanzemaljska vizija ljubavi. Meutim, sli-
kajui biranim detaljima dogaaje koje Tejka nesvesno izazi-
va, celu atmosferu u selu i silnu buru u mukim duama, pi-
sac gradi Tejku kao grotesku do koje bubre i ostali likovi i
dogaaji. Njen lik je ostvaren posredno kao eho njenog po-
stojanja i njegovog odraza na muki deo sela. Istinski nikome
nije naudila. Bila je toliko razliita od drugih, a bila bi i "ne-
vidljiva" da nije bila toliko poudna i irokogruda kakvu ju je
Bog valjda stvorio. A, ipak, za selo je bila prava poast, tajno
i javno borili su se protiv nje ogovaranjima i sitnim pakosti-
ma. "Neto neodoljivo opojno privlailo je seoske mukarce
Tejki, kao da su svi nesvesno eleli da se vrate u toplu, blae-
nu matericu mone ene, odakle su svi na svet doli." Tejka
je za njih bila sloboda izgubljena izgnanstvom iz raja. "Svi su
oni, opet, bili tieni od Tejke sa puno nenosti. Svakome je
apnula: Ti si moj veliki mukarac, i u toj izreci bilo je i ohra-
brenja i pohvale za otklon svake nesigurnosti Sve ih je bla-
gou prisvajala, a da toga nisu bili svesni, kao to nije bila
svesna ni ona Ona je ljudima bila poslata kao radost, kao
isceliteljka i otvara slobode." Tejka ih je branila od njih sa-
mih, njihove grubosti, nametljivosti ili zatvorenosti. Negovala
je svojim neumornim davanjem u njima samopouzdanje i sa-
mopotovanje, ega su, moda, na drugim mestima i u dru-
gim vremenima neslobode zgusnute tradicijom, porodicom ili
predrasudama, bili beskrajno i bestidno eljni. Oko Tejkinog
tela stvorila se aura nadrealnosti, nebeske dobrote i slasti, ta-
ko suprotne skuenom seoskom ivotu, a bliske oveku rado-
znalom i okrenutom dalekom i nadrealnom. Tejka je daleko
od svesti da je posrnula. Ona nema istu svest o moralu kao
selo, niti je se on tie. Ona prostoduno mirno odbija svaku
optubu i savet jer njen zadatak je samo njoj znan, potpuno
van njene moi izbora hou-neu. Zato i ne osea krivicu.
Tejka je ipak morala da se suoi sa "kaznom". Ona nije shva-
tala ni prihvatala "kaznu", nije o njoj ni mislila, samo o ne-

Dometi 44
pravdi i usamljenosti. Prvo se izolacija manifestovala prezri-
vim okretanjem glave pri susretima, zajedljivim saaptava-
njem iza njenih lea, ili prostakim pljuvanjem za njom.
Svesna sitnih pakosti i ponosita, opratajui, nepovreena,
trajala je sve dok narodna vlast svoj rat sa njom nije odluno
okonala potpunom izolacijom. "Tako brutalno zatvorena,
osetila je da je vreme za nju stalo, da je itav njen ivot zau-
stavljen. Ustvari, tek sad je shvatila da vreme ne doivljava
kao kakvo proticanje, ve kao stajae nitavilo." Vreme je za
nju sam ivot u kome ona izvrava svoju misiju. Ona ivi
izvan stvarnog vremena kao lebdei u nitavilu. O tome nije
ranije razmiljala jer je bila slobodna od smrti i nestajanja.
"Pomiljala je da se ubije, prestala je da uzima hranu, a poe i
povazdan da cvili i jeca. U grudima joj se javlja onaj nesno-
sni bol kao zarobljeni jauk." A onda je zamukla. Nju je bolela
dua. Dugo se u ivotu borila za slobodu svoje volje. Posle
pada u ludilo, nasmeila se i umrla. Tako se zavrilo njeno
dugo putovanje od strasti i radosti do bolnog ispatanja.
Sahranie je tajno, u sumrak, kao da se stide ili kradu, sahra-
nie je kao nedostojnu u zabaenom kutku groblja u korov i
koprivu, kao to i prilii siromasima, samoubicma i izopte-
nima. I bi kao u Andrievoj pripoveci: selo je brzo dolazilo
sebi, do nekih drugih buduih "zlih" ena, kojih je uvek s vre-
mena na vreme bilo i koje su uzburkavale umalo selo, kada
iste krv i "moral" sela. Hedo Kajmakam iz Andrieve pripo-
vetke "Anikina vremena" je rekao za Aniku: "Od tolike lepo-
te nita nije ostalo". To se odnosilo i na Tejku, nita nije osta-
lo od one magije kojom je zraila i zaarala celo selo, oboga-
tila se i obogatila mnoge. Meutim, za Tejku tu nije kraj.
Jedne noi na njenom grobu osvanu beli spomenik sa epita-
fom: "Nezaboravnoj Tejki zahvalni mukarci". Tajanstveni
spomenik je materijalizovao pohvalu nesebinom davanju
koje se u duhovno bogatstvo pretvorilo, u slobodu, u zaborav.
Tejka je suta dobrota bez obzira na njeno "nedolino" pona-
anje. Kao da je pisac njenim likom ostvario onu iskonsku,
boansku dobrotu koju svako ljudsko bie ima. U dobrotu lju-
di pisac je iskreno verovao jer je njegova proza puna dobrih
ljudi, dodue malo iaenih, ali i bezazlenih. Tejka je u tom
mozaiku dobrote samo kameni, sjajno oblikovan, izglaan i
individualizovan. Ona u belini spomenika izrasta u simbol
osloboene linosti, veno edne due i veito eljenog tela,
o emu svedoi muka zahvalnost za pouke i dobrotu koje i-
vot ine smislenijim.
Dragomir Popnovakov je sa humorom, a nekad i sa bla-
gom ironijom opisao selo, ljude i dogaaje, atmosferu i bes-

45 Dometi
potednu borbu licemerja sa bezazlenou i dobrotom. Od
"idile" reda i sklada postepeno koraa ka klimaksu zla i ne-
oekivanom kraju: do dobrote i zahvalnosti ljudske. Taj uza-
vreo kotao je vrlo slikovita pozadina za psiholoku sliku o
Tejki. Iz njega posredno izrasta Tejkin lik, velianstven i tra-
gian, groteskan. Lik Tejke, svako stanje njene due ili ose-
anje psiholoki je iznijansirano, ali je postupak statian. Ona
se kao lik ne razvija, ne raste psiholoki u prii: u celoj pri-
poveci ona je ista, ni bolja, ni gora. U prii se samo otkriva-
ju postojea stanja i oseanja, nema uzroka i posledica tog
stanja, kao da je vanzemaljska i nepromenljiva. Nju ne truju
sopstvena strast, ni strast mnogih mukaraca, ona ivi izvan
sebe i izvan sveta, samo se ponavlja kao plima i oseka pod
uticajem meseca. Kad je takvu uskrauju, ona fiziki propa-
da, nema je. Prolazi ispod duge da bi zala u nitavilo. Tejka
je kao lik data u kontrapunktu: s jedne strane je selo, lani
moral, lani mir pasjeg ivota ispod pokorice proticanja pra-
znog vremena, sa druge strane Tejka sa svojom velikom taj-
nom, i tugom, "zla", a beskrajno dobra, to ljubavlju obasipa
"svoje" mukarce. Na kraju, iscrpavi svu svoju dobrotu, po-
stala je simbol: izoptena, omraena, ali i voljena, uvek pri-
sutna ena. Tako ovaj lik sa Anikom i Sofkom ulazi u na-
u prozu. Ovom pripovetkom, jedinom u kojoj se pisac pri-
hvatio umetnikog prikazivanja komplikovane enske due,
D. Popnovakov je dosegao umetniku zrelost. Sve to je rani-
je rasuto po priama i romanima bilo je nagovetaj ili osnova
lika koji je postao ubedljiv, realan, iznad svega samostalan,
celovit i iv enski lik.
Pripovetka "Jovanka" je iz ranog perioda stvaranja ovog
pisca, objavljena u njegovoj prvoj zbirci pripovedaka Karpati
1978. Zanimljiva je ne toliko po tome to je to prvi, ne-
an, lelujav, indirektno naslikan enski lik, ve prvenstveno
zbog toga to je ona model koji nosi sve one elemente ko-
je D. Popnovakov ugrauje kao svoj etiki i filozofski kredo
i umetniki metod. Upotrebio je metod koji kasnije koristi u
slikanju enskih likova: posrednost u ostvarivanju lika u dru-
gom liku, atmosferom, ponaanjem lika i retkim opisom nje-
govih unutranjih konflikata; statinost prikazivanja unutra-
njih bura u liku; kad slika ljubav, odnose mukarca i ene, on
slika najee iza teksta. Tako senka dobija svoje telo.
Tema pripovetke "Jovanka" je prvo, svesno oseanje lju-
bavi prema biu suprotnog pola. U deaku se prvi put bu-
de telesni fluidi i sva ona oseanja koja e mukarac, ma-
nje ili vie, nenije ili grublje, imati prema eni u prozi D.
Popnovakova. Deak odjednom u sebi otkriva novo osea-

Dometi 46
nje za devojicu Jovanku, koja se niim osobitim ne izdvaja
od ostalih devojica. Jednostavno je iskrslo neto meu nji-
ma to ih nevidljivo odvaja od drugih. Pisac ne slika osea-
nja devojice, ve njeno ponaanje koje je prirodno, sa ma-
lo treme i nesigurnosti. Ne znamo da li i ona njega voli ili ga
samo izdvaja iz gomile deaka. Ne znamo uopte njenu duu,
samo znamo ta ona budi u deaku. Ali zato se u njenom li-
ku, kao u ogledalu, odslikava deakova ljubav. Jovanka je sa-
mo dokaz promena koje se u deaku deavaju. U njenoj bli-
zini kao da ga malo zanese blaga nesvestica, grane neka jaka
svetlost koja pomera predmete, menja boje i zvuke. On lju-
bav osea kao razotkrivanje, izgubljenost u vremenu i prosto-
ru, a samim tim i ranjivost. To oseanje strujanja u telu i dui
snano je do bola. Istovremeno se javlja i stid od malih, sva-
kidanjih stvari, a raa se i oseanje krivice zbog svoje nesa-
vrenosti. Kad Jovanka umre, ljubav postaje praznina i prvo,
istinsko suoavanje sa smru kao delom ivota koji do tada
nije poznavao. Najsnanije oseanje jeste saznanje da je smrt
drugo lice ljubavi i ovo saznanje ostaje upameno i utkano u
svest mnogih likova ove proze, pa i enskih, samo nekad di-
rektno, a najee posredno. Tako deak prihvata ivot i nje-
gove neumitne sadrine.
Ovih nekoliko najbitnijih elemenata, kojima je opisana
prva ljubav i deakovo sazrevanje, i sasvim sporedno lik a-
gens, devojice Jovanke, kasnije u prozi D. Popnovakova po-
staju motivi, refreni sainjeni od nijansiranja i prelivanja, me-
anja svetlosti i zvuka, i postaju metod realizacije duevnih
stanja likova. Taj motiv razvija, grana, slika grubim ili ne-
nim potezima i bojama muko-enske odnose kao svoj etiki,
moda, kasnije, i filozofski odnos prema eni, tj. enskom li-
ku. enski lik je senka ispunjena mukarevim oseanjima i
njegovom linou, najee. Lik je silueta, manje ili vie ra-
zvijena, ali se ostvaruje u mukarevim oseanjima i linosti.
Najjae oseanje koje proima likove jeste oseanje straha od
smrti, od nitavila. Muki likovi Dragomira Popnovakova su
njime snano odreeni, a enski likovi ga odraavaju posred-
no, kao da mentalno nisu sposobni za takvo poimanje sop-
stvenog ivota. Oseanje blizine smrti, u prisustvu mukarca,
bitno odreuje psihologiju i duhovnu snagu ene, kao to su,
na primer, Marija Perkacijeva, Tejka, pa i Jagla. Iako epizod-
ne, one su psiholoki jae osvetljene: jedne oseanjem mr-
nje, druge davanjem, pa i duhovnim sjedinjavanjem s mu-
karcem. Jagla u Gaji sluti huk prolaznosti vremena i smrt kao
drugo lice ljubavi. Otud i strah od onoga to ljubav daje jer
na prazninu i smrt lii. Lik Dore je naslikan spolja, bez psi-

47 Dometi
holokih bura pred nama. Ona je samo nesrena, neostvare-
na ljubav, kasnije opsesija i vizija mukarca, ali ne vie iv
lik. Tejka, pak, ivi samu sadanjost, tj. osea da za nju vre-
me stoji, sluti nitavilo i smrt, ali ona se ne boji, ona mu se
predaje. enski likovi se realizuju posredno, npr. ljubavlju
koju bude u mukarcu. Nekada je to sirova strast sama sebi
cilj, a pievim postupkom prenaglaena do groteske (Marija
polkerija, Upresna), nekad strast kao mrnja i osveta (Marija
Perkacijeva), nekad kao potinjavanje i davanje svesno i mi-
stino (Jagla ili Tejka), i na kraju jednostavno oseanje lepote
ivota, lepote koja nestaje (Dora i Jovanka). Ljubav je i naj-
oiglednija manifestacija koja govori o ivotu enskih liko-
va, manje ili vie ostvarenih i kompleksnih. Oni nisu samo-
stalni likovi, oni podravaju i realizuju muke likove. U pro-
zi D. Popnovakova kao da ena nije svesna svoje snage: tela
i oboene due. One kao kristali proputaju zasenjujuu svet-
lost boanske ljubavi, njenu bezvremenost i materijalizuju je
u sebi. Lik Tejke je graen na toj mistinoj boanskoj svetlo-
sti: njena prava linost se otkriva u vreme punog meseca. Ta
neshvatljiva, bezmerna enja i strast se ne mogu ni meriti ni
zaustaviti. Inae statian lik, sada narasta i nestaje kao plima
i oseka tad se ona menja od ene do vizije i tad se otkriva
prava sadrina njene due: bespomonost. Ostale manifesta-
cije koje imaju muki likovi, kao to su svest o nesavrenosti
oveka, kajanje zbog lai koja zamenjuje sutinu, neki en-
ski likovi doivljavaju pasivno i uglavnom se predaju mu-
kraevom doivljaju, to ih psiholoki prikazuje kao manj-
kave, nedovoljno samosvesne. enski likovi, uslovno pode-
ljeni na epizodne, nerazvijene i samostalne, imaju u prozi D.
Popnovakova zadatak da pomognu da psiholoki razvije mu-
ki lik, da bi, ipak, onaj jedini samostalan lik Tejke izrastao
neto drugaije od ostalih likova. enski likovi su odgurnuti,
odbaeni deo jedinstvenog ljudskog bia, njegov bolji deo jer
sadri ljubav. Tog enskog elementa, mada mu neprestano te-
i, mukarac se i boji, pa se ponaa kao ketman. On celog i-
vota, rvui se sa svojom nesavrenosti, filozofski (kao Gaja u
svesnom propadanju sveg materijalnog i vraanju na poetak;
Jovan Klaji u neostvarenosti) sluti tu drugu, nedostinu po-
lovinu svoje due koja bi ga odbranila od straha od smrti.
D. Popnovakov nije skrivao svoj stav i emocionalno se
odredio. Neki enski likovi su mrana strana ivota, potpu-
no negativna, groteskna. Neki su slikani sa blagim podsme-
hom jer su simboli vremena, drutva, sistema vrednosti, emu
se pisac podsmeva. A neki likovi su dostojanstveni, u ljuba-
vi i ponienju, u grehu, uspravan i vredan deo ljudskog ivo-

Dometi 48
ta. Kao izraz umetnikog senzibiliteta, nezavisno od svesti i
namera, izmeu redova ove proze prisutne su ene, ive i tra-
gine, svakako dostojne panje.
U tom kontekstu nuno se javlja glas Virdinije Vulf:
"Stoleima su ene sluile kao ogledala koja su imala tu mo
da prikazuju pojavu mukarca u dvostrukoj veliini". enski
likovi D. Popnovakova ilustruju rei V. Vulf o eni i be-
sumnje je da su one u njegovoj prozi potpora celovitoj slici
o mukarcu. Mukarac pisac, koga je ponela tema, istorijska
graa i vreme, teko da moe da doara sklad izmeu mu-
kog i enskog lika, ali neosporno je da Popnovakov uspeva
da svaki lik bude upeatljiv i iv, lik za pamenje.

49 Dometi
 -

, ,


, .

,
.

,
.


.

,
,
'
.
,
: !





.

50


, -
.

.
,

:
?
.
?
, ,
.

, , , -
. ,
, ,

,
,

,
!

.
:
, !
, -
.
:
, !
, -
.
, :
, ?
:
!
, ,
!
:
!

51
 A !

,
,
,
, :
!

.
,
:
!
, .
, -
, .
, :
!
:
, ,
!
,
.
,
:
!
,
,

, .
.

-

!
,
: -
.
:
, !

, ,
, .

.

52


!
, .
,

:
!

.
, -



:
! !
:
! !
.

.
.

:
.

,
,

( , -
).
.
1946. . .

.
: (,
1977), (, 1981),
(, 1991), (1993), (,
1995), (, 1997), (
, 1998), (, 1999).

( , , 2005).
. . .

53
nuora sie nekve

beba za poglavicu bajo

Poglavica Tokumbo Bajo je bio uspean ovek. Imao je

est kua u raznim delovima Laosa: jednu u Ikoji, dve u Su-
ruleri i tri u Jabi. Jedna od poslednjih, masivna trospratnica,
bila je preobraena u hotel i donosila je puno para. Poglavica
je takoe imao etvoro kola, od kojih su dvoja bila velike li-
muzine kupljene za biznis i specijalne prilike. Ostala, merce-
desi benz i peoi 404, kombiji, bili su za potrebe domainstva
Tokumba Bajoa. Koristila ih je debela ena koja je sluajno
bila i njegova supruga. Zvali su je Gospoa Bajo i bila je ta-
koe otra i uspena u poslu. Imala je po jednu radnju u sva-
koj kui svog mua, osim u hotelu i jednu u Ikoji. Njihov i-
vot je bio luksuzan, ali su oboje bili nesreni. Nisu imali dece
i tako su se uvek oseali nepotpuni. esto su ostajali razdvo-
jeni i inilo se da su venani za svoje poslove.
Periodi kod kue su za poglavicu Baja bili najgore vre-
me. Dom ga je uvek podseao na njegovu nedovoljnost. Imao
je obiaj da poseuje svoje poslovne partnere i viao kakva bi
porodica trebalo da bude: deca se igraju okolo, obarajui na-
metaj, plaui, pentrajui se na svoje roditelje i prljajui svo-
je odelo. Katkad bi postali veoma neprijatni, ali to nije mari-
lo. Imao je obiaj da nesvesno moli: kad bih samo mogao da
dobijem dete, pa i devojicu oh, kakav ivot! Njegovu ku-
u je nastanjivalo preko deset slugu koji su opsluivali njega
i njegovu enu. Bez obzira kako se ponaali prema njima, oni
su uvek bili stranci. Pokatkad bi bili veoma odvratni, naroito
kada bi krali stvari. Kad bi ga njegova deca potkradala, to bi
bilo drukije. Bilo bi divno imati nekoga nainjenog od iste
krvi da ga potkrada.
Ali koga je trebalo kriviti za to to nisu imali dece? U
Nigeriji je to uvek ena. ena je jalova, rekli bi. Gospoa
Bajo je uskoro poela da veruje da je ona sterilna. Javnost

Dometi 54
nema potovanje prema enama bez dece. Poglavica Bajo je,
pak, znao uzrok njihovog problema. Potroio je puno para na
leenje svoje ene, ali je situacija ostala ista. Veina lekara je
bila suvie aljkava da bi se brinula o pravom pregledu. Kad
bi jednom novac bio u njihovim rukama, pretpostavljali bi da
gi Bajo nije dobro i poeli bi da je snabdevaju lekovima koji
su se na kraju pokazali neefikasnim na eninu krajnju frustra-
ciju. Nekoliko lekara koji su doneli potpunu dijagnozu nisu
rekli ta su videli. To bi svakako uvredilo poglavicu.
Samo jedan lekar, ljubazni privatan lekar opte slube u
Suruleru, bio je dovoljno smeo da kae poglavici da je s nje-
govom enom sve u najboljem redu, i da bi on trebalo da se
podvrgne potpunom lekarskom pregledu. Posle pregleda le-
kar je rekao poglavici Bajo da je "seksualno ukoen" i da mu
je potreban dosledan i celokupan lekarski pregled i leenje.
Kad su poglavicu pregledali i leili ga tri nedelje, lekar je bio
primoran da kae tiho dok je njegov pacijent odlazio sa klini-
ke:
"Hm, ovaj poglavica! Sterilan! Kao hirurke rukavice".
Leenje je bilo beskorisno, ali lekar nije mogao da mu to
kae. To bi bilo isto ubistvo, kao rei pacijentu da e uskoro
umreti. Poglavica Bajo, koji se oseao pun poverenja u efika-
snost svog leenja, bio je u potpunosti spreman da plati ogro-
mne svote, ako bude potrebno, da povrati svoju muku snagu.
Nema nita to novac ne moe da uradi, mislio je, kad god bi
razmatrao svoje anse o izleenju.
Poigravao se idejom da se oeni novom enom, ali je
kasnije pomislio da je razumnije pokuati sa devojkama pre
nego to se ponovo obavee. Tako, zahvaljujui svojim pa-
rama i kolima, imao je uskoro vie od sedam ljubavnica u
Lagosu. Pokuavao je i pokuavao, ali je uvek bila ista pri-
a. Neprekidno je nalazio nove i odbacivao ih kao koru po-
morande, poto bi tenost iznutra bila isisana u stomak. U
poetku bi provodio puno vremena sa njima. Kupovao im je
puno poklona i davao im beskrajne ekove. Kad se nita nije
dogodilo iz te veze, on bi ih mirno ignorisao kao neko ko ne
eli da se sea loih snova.
Jednoga dana u hotelu Majnlend poglavica Bajo nale-
te na poznato lice. Bio je siguran da ju je negde ranije sreo.
Mlad ovek je sedeo pored nje i poglavica Bajo posumnja da
to mora da je jedan od onih siromanih mladia koji ne zna-
ju svoju veliinu. Smeei se kao ambasador, on poe ka nji-
ma i ree devojci:
"Sreo sam vas ranije".
"I ja takoe", ree ona smeei se.

55 Dometi
 "Ali se ja ne seam gde i kada".
"Ja se seam gde i kada". Njene oi trepnue od dubokog
zadovoljstva. Mladi pored nje je izgledao malo ljut na nju
zbog njenog suvie oiglednog interesvanja za starca. Po-
gleda na stranu da bi izbegao pogled uljeza.
"Slatka devojko", nastavi poglavica, "recite mi gde".
"Trebalo bi da znate Sreli smo se vie puta, ali niste
marili da me ak i pogledate. Pa, to"
"Vi znate da poslovni ljudi nisu nikada pribrani".
"Ali ja Vas viam sa drugim enama. ta je s tim? Jesu li
one Vae poslovne partnerke?"
"Moglo bi da bude. ene pokuavaju da nas izbace iz po-
slova u ovom Lagosu U svakom sluaju, prihvatam svo-
ju greku. Sresti tako zgodnu devojku kao to ste Vi i ne us-
peti!"
"Radim u Ekvatorskom osiguravajuem drutvu".
"Da", ree poglavica iznenaen. "Da, da, da Pitao
sam se Sada se seam. Vae ime?"
"Filip je moga oca, a moje je Helen".
Poglavici Bajo se dopada njena duhovitost i srdani ma-
niri, znaci rafiniranosti i zrelosti. Neke devojke koje je sretao
su bile ravo vaspitane i bez ikakvog znaka humora. esto
su bivale suvie iznenaene to im je on prilazio, bivale ta-
ko preplavljene njegovom linou da su ga skoro izluiva-
le svojim beskrajnim "da, gospodine" i "hvala, gospodine".
eleo je Helenu za ljubavnicu, ali prisustvo njenog deka ili
roaka inilo je stvari malo krutima. Pomisli: ta sad da ra-
dim? Pa, moram da guram, najzad njeno ponaanje me ohra-
bruje.
"Mogu li Vam se pridruiti?", skliznuvi na jednu od ta-
paciranih stolica, ree on. "Ko je Va partner?"
"Ovo je Dosef Adeojo, stadent istorije u Ibadanu".
"Nije udo".
"Zato?"
"Poznam studenta im ga vidim Adeojo, drago mi je
to sam Vas upoznao Ja sam Tokumbo Bajo".
"Ja Vas poznajem", ree student.
"Kako to?" ree poglavica Bajo, pravei se da je iznena-
en.
"Nema nikoga u Lagosu ko za Vas nije uo. Bogatai su
uvek popularni, znate".
Poglavica Bajo pritisnu dugme. Kelner pouri. Bajo se
okrete Heleni i ree:
"ta ete Vi?" Helen je oklevala. Bajo se okrete mladiu.

Dometi 56
 "Prijatelju moj, ta ete Vi?" I Adeojo je takoe oklevao.
Poglavica Bajo ree:
"Zato ste bojaljivi?" Obraajui se kelneru, Bajo re-
e polako: "Donesite mu dve boce jakog crnog piva. Za me-
ne dva gutljaja viskija Tanjir peene piletine za gospou
ekajte minut Helen, zar neete i Vi malo viskija, tako-
e?"
"Napred", ree Helen smeei se.
Bajo onda ree kelneru:
"Donesi jo dva gutljaja viskija, jedan za njega i jedan za
nju", pokazujui na njih vragolasto svojom oelavelom gla-
vom.
"Danas sam iscrpen. Od jutros nisam bio kod kue. Ovim
tempom jednog od ovih dana ja u kolabirati na putu".
"Ali Vi ne usporavate", ree Helen. "Najzad Vi imate pu-
no kola. Kad bih imala kola da me voze okolo, nikada ne bih
stala. Ona bi samo nastavila da se kreu kao Mesec".
"Ne krivim Vas to razmiljate tako. Ali uveravam Vas,
kola nee reiti Vae probleme. Zaguenja saobraaja u
Lagosu e biti dovoljna da poludite".
Kelner donese pia i pile na posluavniku, otvori boce
crnog piva i stade sa strane. Poglavica zavue aku u veliki
dep svoje agbade i izvue est naira koje stavi na posluav-
nik, govorei kelneru:
"Moete uzeti kusura kao malenkost".
Kelner, smeei se, ree: "Hvala, gospodine hvala, go-
spodine hvala, gospodine''.
"O kej Moete da idete", ree poglavica alei se. "To
je kazna kroz koju ovek prolazi zato to daje malenkosti o-
binim ljudima".
Podie svoju au viskija i poe da pije. Adeojo podie
svoje pivo. Helen ree smeei se:
"Svi mi moramo da jedemo ovo pile, inae ja neu jesti".
"Adeojo", ree poglavica. "Molim Vas pomozite joj".
"Ne, hvala".
"U redu Ja u joj pomoi", ree Bajo privlaei svoju
stolicu blie Heleninoj.
Nije se urio da ode kui. Dobro se zabavljao. Svaka lepa
ena ga je fascinirala, ali nije bio nikada u stanju da i jednu
razume. Posmatrao je Helen sve vreme i primetio nevin sjaj u
njenim oima. Zamiljao ju je u krevetu sa sobom. Oko jeda-
naest asova Helen najavi:
"Vreme je da se poe".
"Zato tako brzo?", ree Bajo pogledajui svoj runi a-
sovnik. Adeojo zakopa svoj sako i otpi pivo iz svoje ae.

57 Dometi
 "Bolje da saekate. Ja u vas odvesti kui".
Svi pooe niz stepenice kao da su doli skupa. Helena je
ila ispred. Napolju Bajo ih uvede u svoja kola. Helena sede
pored njega napred, dok Adeojo sede na zadnje sedite.
"Nisam Vas ni zapitao za Vae odredite", ree Heleni.
"Ja ivim u Suruleri", ree ona.
"Ja stanujem u Jabi", ree Adeojo.
Lagoka kola su prolazila pored kao trake svetlosti koje
su izmakle kontroli na nebu.
"U Lagosu je prijatnije voziti nou, nego danju", ree
Helena.
"Sigurno sigurno. Nikada ne vozim danju. Suvie je
ludaka za volanom".
U blizini Jaba autobuske stanice Adeojo ree:
"Za mene je dobro ovde".
"Ne, ne Odveu Vas kui. Ne budite nestrpljivi. U ko-
joj ulici ivite?"
"Veliko hvala, ali je meni sasvim dobro ovde. Ne elim
da Vas nepotrebno uznemiravam".
"Ne. Daleko od toga U svakom sluaju ako insistira-
te".
Kola stadoe, Adeojo otvori vrata, izae i ree, ne gleda-
jui ih:
"Laku no svima".
"Laku no", Helena i Bajo rekoe skoro istovremeno.
"Pretpostavljam da je ovo Va deko?", upita Bajo
Helenu.
"Da".
"Mnogo mi se svia".
"Zato?" skoro ga trgnuvi, ree Helen otro.
"Samo zato to je on Va deko. Helen, Vi ste veoma le-
pi".
"Ne laskajte mi".
Kola nastavie, ali oni ne rekoe nita vie jedno dru-
gom.
Posle neka tri minuta Bajo ree:
"Molim Vas, Helen"
"ta je to?"
"Ne brinite, kazau Vam kasnije. Gde je Vaa kua?"
"Br. 5, Fanagan ulica".
Kad su doli do njene kue, Bajo zaustavi i stavi svoju
desnu ruku preko njenog stomaka i oko struka.
"Helen", ree, "od danas, pa dalje mi smo prijatelji. Vi
ste tako lepi. Ako budete imali bilo kakvih problema, samo
mi javite".

Dometi 58
 Ona izae iz kola, a njegova ruka skliznu dok je ona izla-
zila.
"Laku no", promrmlja ona.
Bajo ju je posmatrao dok je hodala kroz kapiju i nestaja-
la. Uzdahnu i odmahnu glavom, govorei:
"Ova zna znanje".

Uskoro posle toga Bajo i Helen postadoe sasvim intim-

ni, pojavljujui se skupa po zabavama, esto provodei noi
po Ikoji u hotelima. Dobijala je mnogo novca od njega i odla-
zila u kupovinu skoro svaki dan. Premestio ju je u jedan stan
u Ikoji. Tu ju je mogao esto da poseuje, a da ne izaziva o-
govaranja.
Ali ne zadugo posle toga Bajovo interesovanje za Helen
poe da opada. Viala ga je manje i poela je da sumnja da
flertuje sa nekom drugom devojkom. Bila je veoma nesre-
na, ali nije dizala ruke jer je verovala da s njim moe da iza-
e na kraj.
Jedne noi pozva poglavicu Bajo. Kad njegov glas dopre
do nje, ona ree:
"Tokumbo elim da te smesta vidim".
"ta je?" Nikad je nije uo da govori tako ozbiljnim to-
nom.
"Kad bude doao, znae".
Posle nekih trideset minuta on zakuca na vrata. u njen
slab glas iz spavae sobe:
"Molim te ui".
Otvori vrata, pree preko dnevne sobe u njenu spavau
sobu. Leala je ispruena na svom krevetu. Lice joj je bilo
sumorno. Imala je cigaretu meu prstima. Gorela je, a njen
dim se upletao ka plafonu. Mala pepeljara bila je na stoiu
pored njenog kreveta.
"ta nije u redu?", upita on, sedajui pored nje na kre-
vet. Stavi ruku na nju i na krevetski arav na drugu stranu
od nje.
"ta nije u redu?", zapita ponovo, postajui zabrinut.
"Kao da ne zna?"
"Ja nita ne znam".
"Da li ita zna ili sve, ono to ja elim jeste abortus".
Oi mu zasvetlucae. Nagnu se napred, podie njeno lice
i poljubi je. Ona ne ree nita. Izgledala je krhka kao cvet.
"Helen, zar se nee udati za mene?"
Mali nevaljao smeak koji je pokuala da suzbije poe
da izbija na povrinu, ali ona upotrebi zube da zadri donju
usnu. Osmeh brzo nestade.

59 Dometi
 "Tokumbo, molim te, odvedi me lekaru".
"Ne Helen, ne reci to Kad bi samo donela to dete!"
"Kao ta?"
"Kao moja ena".
"Tvoja ena pomonica, je li tako?"
"Ne to. Bie sasvim nezavisna od gospoe. Ona nee
imati vei presti nego to e ga ti imati".
Ona ispusti opuak cigarete u pepeljaru i ree:
"Ne elim neprilike. Tvoja ena e me ubiti".
"Oh Helen, ne reci to. Bie veoma srena da bude s to-
bom".
Bajo ustade, zavue ruku u dep svoje agbade i izvue
odatle sveanj naira koje stavi na stoi pored pepeljare.
"Potroi ovo kao deparac. Uskoro se vraam".
"Molim te, uzmi svoj novac. Posle svega, ti si me sasvim
zaboravio".
"Oh, Helen Nisam te zaboravio. Bio sam jednostavno
suvie zauzet prolog meseca".
"Neu tai te pare".
"Mora ih uzeti".
"ali se".
Bajo izae iz sobe. Bio je uzbuen i pomisli da joj kupi
kola. Dok je vozio kui, jedva da je mogao da odri kola na
putu.
Sledeeg dana on podie hiljadu naira iz banke. Uvee
doe u njen stan i dade joj ih, ali ona odbi. Sveanj novanica
je jo bio na stoiu pored njenog kreveta. On se vrati u ban-
ku i uplati hiljadu naira na njen raun. Kad se vratio, baci pri-
znanicu na nju. Nije ni re izustila.
Odlazila je na posao svaki dan. Kod kue bi leala na
krevetu i putala Demsa Brauna i puila. Na um njegovih
koraka postala bi utljiva i utuena.
Jednog dana gospoa Bajo doe sa poglavicom da pose-
ti Helen. Helena je bila ljubazna prema postarijoj eni. Nisu
mnogo govorili iako je gospoa dala Heleni poklon zlatnu
ogrlicu.
Vreme je prolazilo i Bajo ju je paljivo posmatrao. Posle
dva meseca on se poali eni kod kue:
"Plaim se da je ova devojka abortirala".
"Ne posle onoga to smo uradili za nju".
"Sada su skoro dva meseca, ali nema znakova".
"Ne sme da se sekira. Kod nekih ena to se ne pokazu-
je ak ni prvih pet meseci".

Dometi 60
 Jednoga dana Bajo odlui da se sukobi sa Helen. U svo-
joj spavaoj sobi ona je kao obino putala Demsa Brauna i
puila. On sede na stolicu u podnoju njenog kreveta.
"Helen", pozva kao da se plai njenog imena. "Da li ti je
dobro?"
"Zato zato pita?"
"Hou da kaem ta se desilo?"
"ta? Ne mogu da razumem ta hoe da kae".
"Hou da kaem dete".
"Koje dete?"
"Ono koje si oekivala".
"Sada nemam dete".
Navala oajanja obojena strahom proe kroz srce pogla-
vice Bajo. Oseti se kao neko ko se davi u jezeru u mraku.
Ustade oseajui se lak kao moljac. Otetura se do vrata i na
ulicu, dok su oi slabile, a mozak postajao tup. Ode do svoje
limuzine i stavi klju u bravu. Dok je otvarao vrata, u kripu
njenog gramofona i glas Demsa Brauna kako vie: "Oseam
se dobro".
Prevod:
Nadeda Obradovi
Onuora Osie Enekve je roen 1942. u Nigeriji. Studirao je
engleski na Nigerijskom univerzitetu, a 1982. je stekao doktorat
iz pozorinih umetnosti na Univerzitetu Kolumbija, u Njujorku.
Napisao je knjigu pesama Razbijeni lonci (1977), roman Doi, gro-
me (1984), Ibo maske: jedinstvo obreda i pozorita (1987), i objav-
ljuje kratke prie i pesme po Africi, Americi i Evropi. Urednik je
knjievnog asopisa "Okike".
Bio je gost Oktobarskih susreta pisaca u Beogradu 1989, napi-
sao je predgovor za Antologiju kratke prie Afrike, Bagdala, 1989.
Pria koju objavljujemo je preuzeta iz zbirke pria Poslednja bitka
i druge prie (1997).

61 Dometi
petar arkov

pesme

DUBINA DUE

Rano pre svanua

Bacih pogled
Iz mate
U sliku stvarnosti
U sablasnoj igri
Poput seiva
No ljuti
Izrezbarene oblake
Izlaze
Likovi i lica
Vedra i hladna
A poda mnom
Tiina
I nalik na buenje
Dlanovima oblikujem
Izgubljene senke

STAKLENI MEHUR

Istrgnut
Iz lavirinta
Metafore
Staklenog mehura
Korak i vreme
Sudara(ju) se
S nonom rosom

Dometi 62
Iznad glave
Ni iz ega
Modifikuje se znak
U simfoniji
Pejzaa
Ranog jutra
Samo pogled
Spaja prostor
U zelenkasto ogledalo
Sa ugraviranim
Belim oblacima
Ve iezlim
U ostacima
Protoka dana

POGLED U NIGDE
U raskoraku
Apsolutne tame
Zvuk i miris
Ispunjavaju prostor
Izlizanih snova
A pogled
Izmeu niega
I neega
Po praini sivoj
ara preslikanu
Trule
U vetrovitoj noi
Pred vratima
Zora bez svitanja
Posrebri oblak
Na utom papiru
Prosuta misao
I otpale grane
U mirisu kie

ROSOM ZABORAVA
U tek osunanom
A kiom ispranom
Praskozorju
Razgrem
Nadolazei val senki

63 Dometi
 Sveina
S udarom koave
Zatalasa se
U umne slapove
I bela kap rose se sliva
Niz zelenu tiinu oraha
I tako zagledan
Izmeu zaborava
Razotkrivam
Dobrojutronjicu
U amoru predgraa
U igri i cvrkutu vrabaca

IZ OVOG U ONAJ TREN

Ve sasvim
Spustila se no
Pod kamenitim
Pragom
Zakopanim
U zemlji
Iskrenuh dlan
Pod kosim uglom
U ulo dodira
A ono u aci
Praznina i hladnoa
Jesenjeg beznaa
Samo je vetar
Pred sobom
Iz ovog u onaj tren
Unu koljku
Zagolicao vatrom
Meseca
Pogled u staklo
I odraz lika
Dogoreva matu
U nepovratnost(i)
Iluzije

I KORAK ZASVETLI

I zora
Zalepra

Dometi 64
U jesen utu
I oima svojim
Kosu elja
Uz zvuk
to se raa
Sveinom
Polja i brega
Korak se zasvetli
Dubinom vetra
Ispred
I oko sebe
Zastajao je dah
U utanju
I blesku seanja
Zjapila je
Samo praznina
Svemira
U oivelu prolost
Postojanja

UZ POKRET RUKU

Negde izmeu
Misterije vremena
Okrenut
Niz no i pusto
I produhovljeno
Se pretapam
S razgovornim umovima
Zamagljene boje
1 daleke jesenje zore
I u znoju
Lica svog
Bistrim pogled
Izbliza
U mlenom sjaju
Utonule
Du zidova
Meseine
Uz pokret ruku
I u okretu jezika

65 Dometi
 Beskimeno ujem
Smeh vetra
Negde iza
Misterije vremena

Dometi 66


()

, ,
, , "", , -
, " ",
, ,

, 1981.

.

, -
-
,
-
, . -
,
-
, ,
. ,
. ,
. ,
,
, .
, , -
, , -
, , -
, -
,
.
. .
.

67
 ,
.
,
, ,
, .
, ,
. .
,
.

,
, .
-
. , . -
-
. , ,
,
. -
, -
.
.
-
. , .
, ,
, .
.
?
, ,
,
. -
, , , -
.
, -
() ,
, , , -
.
, , .
,
, , -
.
,
.
, , ,
,
: " , !"

68
 , -
, .
, , . ,
: (
), (
, ), (
), ( ),
( ), , , .
, , .
, -
,
, , ,
,
,
, ,
,
-
.

-
.
, , -
-

! .
,
, . . -
: .
-
-
. ,
, . ,
, -
.1

.
.
,
, -

.

, ,
1.
, .

69
 ,
.
?
, . -
, , . -
.
.
, , -

,
.2
-

, .
,
-
.
*
, "-
", .

, ,
,
, -
, -
, , ,
.

.
,
,
. -
, -
, -

( -
, -
, , ). -
,
2. , , ,
. .
, , ,
, , , .
, .
, ,
: .

70
 -
-
.
-
,
-
, -
. -
, ,
-
,
.
.
,
,
,
, -
, -
,
.
-
,

,
.
-
, -
-
, -
-
, ,
, ,
, , -
. ,
-

.
-
,
,
.
-
.
, -
,

71
 , ,
, ,
.
. ,
.
, .
,
,
.
-
. -
-.
, " ", , -
.3

,
. , ,
, ,
.
*
, -
:
-
, ,
.
, , - , -
.
.
"",
. ,
, , -
. ,
.
. ,

.
,
, ,
, , -
3. :
, .
, .
"" :
/ / / / / /
/ .

72

. "",
.
" " -
, -
.
*

. -

" -
, " -
, , -
,
,4
-
. -
,5 -
, , -
.
-
, ,
.

-
, .
,
, -
,
,
, -
-
.
,
, , , -
-
4. . (19311998), -
, .
,
.

.
5. . (19222003), -
, ,
.

73
 .
.
*
"-
" " -
" ( -
19. ), , -
.
, , , -
, ,
,

( , , -
, ,
" " -
"").
,
6
,
, ,
,
"".7
, -
. ,
, . "" 1974.
,
6. . -
, -
,
, ""-. ,
, , ,
" " .
: " -
, ,
, ,

".
2008. ,
,
(

, .)
7. . . -
,
,
. .
.
,
.
.

74
 ,
-
, -
. , -
, , ,
, .
, -
, " ", -
, , -
,

-
(, ,
),
, ,
, -
.

. , .
, , "-
" ,
.

-
. , -
"",
, .
, -
, , -

( ), -
, ,
, -
, , -
,
.
, .

, , "-
",
( , ,
),8
8. .
"" ,

.

75
 , ""- -
.
-
.
.
*
. -
(),
, . ,
""
, ,
.
, , -
"" ,
-
,
, -
,
, -
,
,
" " "".9
. -
, , --
, , -
,

.
, , , -
, ,
(
), ,
, , .
9. ,
. ,
,


,
,
-
- . -
, ,

, ( )
.

76
 , -
,
. -
, -
. , -
,
, , ,
, ,
,
, .

,
.
, -
, , , -

. : , , -
, , , -
, , -
, , , -
, , ,
, ,
, , , , -
, , , -
, , , -
, ,
.
-
-
.

,

, -
.
-
-
, -
, ,
-
.

, ,
-
, -

77
 -
!
-
.
.
.
, .
:
, ?
: ,
,
?
.
!
. -
?
,
? , -
, -
! -
, . -
, -
.

, , .

.
? ,
? -
-
?
.

, ,
.
. -
, .
, , , -
, .
,
, ,
,
, ,
,

78

.10

( ) -
.
,
. ,
,
. -
. , -
. -
,
,
,
. , ,
.
, ,
-
;
,
-
, .
, ,
: .
, ,
-
.
,
-
.
.
.
-
,
. , .
, ,
, -
10. . , -
, ,
, -
,
" ".
. -
. , , -
, , ,
-
. -
.

79
, . ,
.
, -
""
"" -
.
, -
, , :
"" "" -
. ,
,
,
.
.
.
-
, . .
,
.
:
.
.
-
, , -
.
: -
! !
.

. , -
.
" ?" .
" !" ,
, , ,
.
"-
" -

-
. " ". -
, .
,
.
.
.

80
 , .
,
, .
,
.
.

,
, .


, -
. ,
, ,
.
, , (-
),
,
" " ( ),

300
!
*

.
-. ""
40-
-
. ,
. .
,
.
. (, ,
)
, ,
.
.
, ,
, ,
,
.
,
, 7. , ,
,

81
 "-
". .
. , ,
. .
, . ,
, -
, -
-
. , , -
,
,
.

, -
, , -
,
-
- ,
,
.

, .
, , -
-
.


,
.
-
, .
-
,
-
.
,
, -

-
, -
,
.11
11. ,
,

. , -

82
 *
-
1974. ,
,
.
:
"
1975. ,
, ,
, , ,
, ,
1976.
1. , ,
-
. ' ' -

,
.12
:
) -
. -
,
-
, .
) -
.
-
, -
.
) -
, ,
-
.
, -
.
.


. , ,
,
.
12. (1975),
, ,
18. ,
, ,
20. . ,
, ,
1991. .

83
 , , -
.
)
-
,
.
' '.
, -
' '.
2.
, :
) , ,
,
,
.
) -
, -
-
".
, , -
. -
. - -

, ,
, .13 -
,
.
"" , -
.
-
, , .

, 1778. , -
( ,
1821), -
. -
. -
,
.
,
.
, -
,
13. .
(1970).

84
 .
, -
,
,

.14
,
, -
, ,
-
, . -
-
, -
. , -
, -
,
, -
.15

?

, 19. . ,
-
. , -
, , .
, .
.
14. . (17561826),
, 1778.
.
(, 1796)
(,
1821).
()
,
.

, (1816),
,
,
-
, ,
, -
, ,
.
-. , .
15. . (18301910), ,
, 1871.
1875. .
" ", .
.

85
 . ,

. -
, -
.16
-
. ,
, -
. -
, " ", -

. , , -
, , , -
,
" " (
) ,
,
. -
-
, -
-
-
, "
". -

, .
, , ?
, -
,
, ,
, -
-

.
. -
,
, .
, -
-
? -
16. . (18411888), ,
"", .
(, 1874) 1874-1884 (,
1884).
( -
, , 2002).

86
 ?
?

, , , -
.
. ,
, -

?
,
,
?
, -
?
: -
?
*
-
" " -
. ,


, , , " ". -
, . -
-
,
. -
. ,
.
,
? -
?
?
?
!
, . ,
, .
.
-
. -
, , ,
. ,
. -
. , ,

87
, , ,
.
,
.
, , -
, .
, -
.
, , "-
"
" ", -

, -
, -
. -
,
. -

. -
. , -

1980. , -

!
: -
, ?17
*
-
" -
". , -
,
-
, ,
,
,
, ,
.
, , . , -
,
.
,
,
, . ,
17. .

88
, , pater familias,

. -
, . -
-
.18
-
-
.
,
, cta historica medi-
cinae, stomatologiae, pharmaciae et veterinae.
,
. ,
.19
. -
. .
-
,

"
",


, -
, ,
,
.
,
.
-
. ,
, ,
. , , -
: -
.20
18. . (19201994) -
.
.
19. . (1923) -
. --

. ,
"".
20. . (1923)
, -
, (2000),
, "-
".

89

-

() .
,

,
. ,
,
.
,
. ,
,
,
, -
, ,
, -
, .
, -


-
. , -
,
,
.
, ,

, , -
.21
*
-
,
. -
-
,
,
-
.
, , , ,
,
21. 1987.
,
(1989).

90
. , ,
,
.
, 1975.
( " -
", ), ,

() .
,
,

.22


.
, -
,
.

,
. ,
, -
, .
,
,
.
, , -
.
-
.
*
, ,
, -
. , , -
, , ,
, , ,
.
22. 2000. , -
. ,
, ,
. , ,
.
!

91
 -

.

. (
, ), , -
, , -
, -
,
, ,
,
,
, ,
. -
(1845), , ,
, 1901. .
"-
" 1849. , -

. -
-
, "", -
,
.

92


-
( " ", ,
2007) , 28. 2008,
.

. -
. ,
1898.
, , -
, , .
, , -
.
:
, 16. . , ,
. , -
, , , -
, ?
( .
,
, , -
)
, , :
, .
, , -
, , (
13. , ),
.

93

.
:
-
, -
?

.
, ,
,
.
, -
(, , , -
, ) , -
, ,
"",
. .
, , ,
,
.
.
-
(, , , ),
, . . -
. .
. .

?
, -
, , -
, -
. -
: , -
, -
,
-
, , ,

.
, -
,
, .

, ,
. ,

94
 ,
, ,
,
.

, -
,
,
.
-
,
, .
,
, -
.

-
, , , -
, -
.
-
, -
,
, -
.
, , -
: , , -
. , ,
,
,
,
, , -
.
, , , -
,
, , -
, ,
,
, , , ,
-
.

, , .
, . . , -
, -

95
 , ,
, , , ,
.

bela duranci
"Zato pisci, a manje istoriari umetnosti"

Mislim da je sve u samom onom naslovu predgovora

knjige "Pismo slike".
Drako je, naime, naslovio predgovor ba tako "Pismo
slike". Drugaije i nije mogao jer knjievnici piu da bi bilo
itano promiljano!;
kreacija i nije drugo do i n koji podstie zapitanost,
zahteva iitavanje u ime promiljanja i doivljavanja;
za doivljaj nune su e m o c i j e a mi ivimo u doba
i n f o r m a c i j a, a ne emocija!;
ali se ne informiemo "gledajui se oi u oi", ve u
osami "dijaloga sa internetom";
o emocijama danas i ne govorimo, jer smo poput mr-
guda, za koga su stari znali rei: "ode na tavan da se nasme-
je", okrueni slinima, ivimo usamljeni;
"sve znamo to se u avliji sveta dogaa" u trenu zbi-
vanja samo nam promakne da je prvi komija j u e bio
sahranjen!
Milan Konjovi bio je elnik umetnikih kolonija kada
su u selu ili varoici, metani sa njim "na ti"!
Meutim, znam umetnike, savremenike (ovde u Voj-
vodini), koji njega "uivo" nikada nisu videli!
Tu je sutinska razlika izmeu o n d a i s a d a:
kontinuitetom do sebe, kao samosvojnog meu poseb-
nima,
od sebe kao "zvezde" meu bezimenima.
Zauzeti sami sobom u trenutku sadanjosti, nismo uko-
renjeni. Tako danas nema onih od jue, a sutra nam je samo
toliko aktuelno koliko je ono nama "produeno danas". Plu-
tamo, zapravo, izmeu prolosti koju zanemarujemo i budu-
nosti koja e nas brzo "izbrisati".
Maltene, izuzev pisaca skoro niko ne ita! Tako i "go-
vor" istinskog kreativnog isijavanja, odnosno plodovi demi-
jurke tajne ostaju izvan itanja i promiljanja. Nema povezi-
vanja izreenog u paljivom oslukivanju s v e g a o k o s e-
b e.

Dometi 96
 Ne ujemo predmete, ne razaznajemo huk prirode, dama-
re srca zagluili smo drekom reklame u promociji sopstvene
prolaznosti. Ne traimo onu "stvarnost istinitiju od realnosti"
to ree, svojedobno, Danilo Ki.
Zato toliki uvod?
Zato to sve ostalo to mogu rei samo je povod za obli-
kovanje zakljuaka koji otvaraju beskraj promiljanja, ko-
jima smerokazi i meai staze zapravo, jesu "pismo slike"
odnosno njena poruka o svemu onom to nas ini samo-
svojnima i linostima u okruenju sa uljuenom prolosti i u
strepnji pred enigmom obezliene n e i z v e s n o s t i.
Mislim da knjievnici, bolje od drugih, uoavaju sazvu-
je predmeta, okoline, prostora i vremena, svega onog to je
struktura neega, to je samo po sebi u biti pria o neemu.
esto sam, dolazei u situaciju evo, priseam se gleda-
jui Paju Blesia da razgovaram sa slikarima, onda shva-
tao da su, zapravo, pisali slikajui, podstaknuti predmetom,
naravno predmetom kao esticom celine. Na kraju, oblikova-
la se slika. Orhan Pamuk, nobelovac, razmiljajui o slua-
ju, to dalje sve vie, uveren je da s l u a j moda i nije ne-
to to se dogodilo bez razloga. Na kraju prologa u romanu
Bela tvrava pie: "Ja smatram da videti sve kao meusob-
no povezano jeste bolest naeg doba. A ovu priu objavlju-
jem poto i sam bolujem od iste bolesti".
Pisci bolje uspostavljaju komunikaciju sa svim onim to
je okolo i to ostavlja traga u njima. Prema tome, u pitanju je
pismo slike. Znai, slika se moe i i t a v a t i, a ne samo
initi to je danas najee odreivati da li je to "faza" koja
je zapoeta pre nedelju dana ili traje pedeset godina, odnosno
prepriavati kako je predmetna izloba ve "druga tradicio-
nalna". Ne daj boe, neko ima ak i "deset iza sebe". Znam
slikare u pravom smislu te rei koji nikada nisu imali retros-
pektivu, nikada ni izlobu nisu priredili. Neki su, pak, ima-
li brojne. No, svi su oni slikali zato to su iveli u dijalogu sa
svojim okruenjem. Ostavljali su s l i k e, a slike su predme-
ti, zato da bi se "itale" i proitale.
Naravno, svaka kreacija je predmet. Svaka oekuje da
kao kreativni in bude izazov zapitanosti. Prema tome, umet-
niko delo ima svrhu jedino kada je obostrano, kada onaj ko-
ji posmatra, zapitan tim umetnikim delom, kreira u sebi, za-
pravo oslukuje tajnu. Prema tome, nuno je iitavanje.
Naravno i doivljaj jer samo zajedno neto predstavljaju. Tek
tada delo isijava slojevitost dostojnu nezaborava. Kada kae-
mo da ivimo u vremenu informacija, podrazumeva se da je
sve manje emocija. Sve smo ee u gomili sami. Verujemo

97 Dometi
da pred ekranom interneta "u svetskoj avliji prisutni" ba sve
znamo, ali nita ne oseamo. Poput mrguda sami sebi dovolj-
ni, okrueni smo slinim "ovisnicima".
Trebalo bi da budemo, drutvenim biima saglasno, k o-
l o p l e t razmiljajuih, razliitih jedinki, koje objedinjava
zajedniko nastojanje da kreativnim inom ostvare bogatstvo
razliitosti, da, podstaknuti delom, tragaju i doive uljuenost
zajednitva, a ne odbrambenu nudu opora. Putevi su bes-
krajni jer i stvaralatvo ne priznaje granice.
Slikarstvo nije, to malopre ree Drako, "tri kruke, a
jedna malo naherena". Pitanje je ta kruka uopte znai na
slici, pitanje je ta znae tri kruke, zato su kruke ute.
Mnogo prostora za pitanja ima u jednoj kruki, kao i u onom
crviu koji je izvirio, a slikar ga naslikao. Neega u svemu
tome ima!
Milan Konjovi je bio jedan od elnika umetnikih kolo-
nija i, prema tome, oigledno, bio je opredeljen za ovaj pro-
stor.
A ta je to "ovaj prostor"?
Ovaj prostor je S o m b o r !
Uzmimo kao primer pozdravno slovo predsednika u ko-
jem on pie, kako je i red da predsednici piu, ali taj isti pred-
sednik, sem ostalog, kae: "estetsku oblandu najviih vred-
nosti".
Re o b l a n d a je obina re, ali veoma neobina ako
je svestranije osmotrimo. Ona je, u stvari, ono pljosnato testo
"duansko" (kupljeno). A poslastica je ono iznutra "do-
mae" (svoje). Ono to je spolja "duansko", to je zapravo
graansko, a ono to je iznutra "domae", to je u biti paor-
sko jer Sombor je, ipak, krenuo od paorije i razvio se u po-
varoenu palanku (maarski lepe, a tanije "mezvros",
bukvalno "poljska varo" ili varoica u polju). Vremenom,
postao je grad, a "estetska vrednost u oblandi" zapravo i je-
ste Sombor, takav kakav je, izmeu jedne i druge krajnosti
znai Somborci su povaroeni paori ili "gospodstveni paori",
g r a a n i kada to mnogi jo nisu. Nemojte zaboraviti da
je Sombor imao 1869. elezniku stanicu, kada drugi nemaju
ama ba nita! Prema tome, imamo grad koji pripada neobi-
noj strukturi. Sombor jeste u skupini gradova, ali jeste u po-
lju. Mez je livada kao beskrajan predeo, krajolik, a vros je
grad, a mesto (lokacija) tog ljudskog stanita je neto u pre-
delu gradsko, to je zapravo graansko.
Prema tome, u pozdravnoj rei dr Jovana Slavkovia do-
voljna je jedna r e oblanda pa da iz nje, posle, moe da
se plete bezbroj pria o samom Somboru!

Dometi 98
 Uzmimo Tanju Kragujevi. Ona u svom saoptenju go-
vori da je Konjovi permanentno slikao svoju sadanjost, ali
na jednom mestu citira Margrit Jursenar: "Samo sadanjost
je punoa, sve drugo je seanje, potraga za njom" Milan
Konjovi jeste od poetka do kraja konstantno slikao svoju
sadanjost i ne obazire se na to da se ta sadanjost menja. Ona
je za njega konstanta! Ispunjena beskrajnim promenama, a
one su zapravo njegovo slikarstvo. Promene su njegova pa-
leta, gest, damari njegovog srca. Uokvireno, to se zove sli-
ka. Znai, Tanja Kragujevi citatom, i pominjui da je elnik
kolonija, podsea nas da je Konjovi slikao iskljuivo sada-
njost, a kolonije su to bile.
Moramo pomenuti kolonije zato jer su one predstavljale
jedno razdoblje u kojem nisu bile to to su danas. Uvredio se
neko, ne uvredio, ali dananje kolonije jesu jedna vrsta biz-
nisa: ti slika, jede, ja dobijam slike, koje obesim ili prodam
nekom. Ako ne prodam, bankrotiram. Posle i ja idem u kolo-
nije da slikam. Vrtimo se u krug.
Umetnike kolonije, onda kada je Konjovi bio u njima
elnik, pod jedan bile su izazovi drutvu, dogaale su se
u sredinama koje po pravilu treba da su konzervativne i od-
bojne prema inovacijama. Naprotiv, u Vojvodini su se ba u
slikarskim kolonijama, deavale mnoge inovacije u likovnim
umetnostima. Zato je Konjovi tako svesrdno u njima delo-
vao? Zato to pripada vojvoanskom prostoru, smatra da mu
je ovde mesto i tu uloga kreativnog angamana.
Konjovieva s a d a n j o s t je u sazvuju sa "estet-
skom oblandom najviih vrednosti". Domaa poslastica u du-
anskoj "oblandi". Domae i duansko udrueno jeste
znak povaroenja, formiranja specifinog stalea: Somboraca!
Oni postaju gospodstveni (povaroeni), ostaju paori (nisu po-
kidane spone sa prirodnim okruenjem), j e s u g r a a n i
(veza sa "Evropom").
Jedinstveno, samosvojno, neponovljivo na razmei de-
vetnaestog i dvadesetog veka, kao sadanjost i poputbina u
naredni milenijum. Sve to, i mnogo vie od napisanog u sa-
optenjima, jeste Sombor i Konjovi u njemu.
"Simfonija lirica" (T. Kragujevi) podsea nas i na "pro-
iavajui vetar umetnikih kolonija u Vojvodini", na Isidoru
Sekuli, Crnjanskog i "krv zaviajnu".
Miro Vuksanovi je u svoj "etvorougao" sabio mnogo
toga, "s prozorom na svakoj strani" pa mi, zavirujui, iita-
vamo. Ali pokrenuo je i vremeplov! ta je sve u tom "etvo-
rouglu" obgrljenom "vencima booa"? Pre i posle gradona-
elnika koji ih je "sadio" (Csihs Ben, 18531893). Bio je

99 Dometi
tu, svojedobno, inovnik mit (Eugen Schmitt, 18511916),
sudski pisar, koji se dopisivao sa Tolstojem. Potom je filo-
sof idealistikog anarhizma u Berlinu, cenjen u naunim kru-
govima Pete. Na njega se ugledao, takoe utopista i "biljo-
jed", Arpad Juhas, slikar somborski, koji e potom biti meu
osnivaima secesijske umetnike kolonije, pored Pete ( G-
dll).
Aleksandar Gatalica tvrdi da je "Konjovi, ini se, pre
svega poeta mraka, odakle se, kao iz nekog neobeleenog
prostranstva, na svim njegovim slikama " Obavetava nas,
sa aljenjem, da nije uspela zamisao "Proces Franca Kafke
sa ilustracijama Milana Konjovia i Grobnica za Borisa Da-
vidovia Danila Kia sa ilustracijama Vladimira Velikovi-
a". Pie on: "Ono crnilo koje poraa oblike ponovo bi se po-
krenulo i zaoijalo i mi bismo, siguran sam, bili svedoci no-
vih veoma uzbudljivih kafkijansko-konjovievskih prizora".
"Obraun" Miroslava Josia Vinjia, sem toga to tvr-
di: "Motivi njegovih slika traili su rei, boje su beale u rei,
teme su kao stvorene bile za opisivanje, a ono to su njegove
slike poruivale nije moglo da stane tek u ramove", pomenuo
je i izlobu u "prestonici okupatora".
Zaista, Milanu Konjoviu brojni pakosnici prebaciva-
li su samostalnu izlobu u Budimpeti, prireenu po nago-
voru prijatelja sa kojima je drugovao u Parizu. Isti pakosni-
ci su uvek "prevideli" da su umetnici iz Zagreba aranirali
smotru hrvatske umetnosti u Berlinu januara 1943, meu nji-
ma i Antun Augustini (19001979), proslavljen vajar, sku-
pa sa Bakiem, Radauem, Kriniem Narednu izlobu u
Berlinu, juna 1943, Augustini vie nije pravio. Te godine u
Jajcu modelirao je bistu Tita. Posle rata cenjen je, kao i dru-
gi, kreativnim domaajem! Konjovi je dugo nekome "sme-
tao". Uprkos tome, takoe ugledan somborski knjievnik i
Konjoviev prijatelj Jano Herceg (19091995), povodom
izlobe u Peti, veoma smelo je tvrdio kako sprski slikar bo-
lje poznaje duu vojvoansku od maarskih umetnika.
Borda (Bords Gyz) je svoj prilog naslovio "Kua".
Oevidno, namera mu je bila da nas podseti kako su pod
"istim krovom" Laza Kosti, Veljko Petrovi, Jano Herceg
i naravno Konjovi, ali i Ajzenhut i Joef Pehan. Naravno da
jesu!
Drako Reep, savren i elokventan poznavalac "Maes-
tra", uz mnotvo drugoga, pie " ratovi i knjige su prati-
li Milana Konjovia do smrti. Ratovi i knjige, uostalom, i bi-
li su najee uzronici njegove prevashodne spoznaje o pa-
ralelnim sudbinama. Sa Crnjanskim je u austrijskom kopora-

Dometi 100
nu ratovao na Pijavi, jedva na razdaljini od nekoliko stotina
metara" Naravno, Drako pominje i Miku Antia (1932
1986), ba ono to e rei u filmu Trojica iz starog Sombora
o Konjoviu: "ini mi se da je biografija pravog umetnika
istorija jednog vremena i jednog naroda"
Zanimljiv je zapis Radovana Popovia o somborskim
"antipodima" iz iste ulice: "Dok je Konjovi itao Veljka Pe-
trovia, dotle Veljko, iako je rado pisao o umetnicima i likov-
noj umetnosti, nije mnogo mario za njegovo slikarstvo ()
Dakle, Veljko Petrovi i Milan Konjovi roeni su u istoj uli-
ci, ali su odrasli u dva sasvim razliita miljea".
Tako redom, "U traganju za istinom i lepotom", Lji-
ljana Joki Kaspar, piui o lepoti i emocijama, upozorava:
"Svako ko moe da bar na trenutak dotakne aroliju stvara-
latva, zna kolika je muka pomiriti san i javu"
Laslo Blakovi "u sive ditirambe" objedinio je neto kr-
hotina iz mnotva surove zbilje ovog prostora i memorije i-
telja. Dobro je, u sve aktuelnijem svesnom zaboravu, pod-
setiti na sivu fazu! Kae Blakovi: "Ratna i poratna s i v a
Konjovieva faza zaputena je ponegde u likovnoj recepciji
njegovog stvaralatva"
Dodao bih tome da je u eri posleratnog, sverazarajueg
i famoznog "otkupa", kada se u "praskozorju slobode" plan-
ski rastura graanstvo, u kuama gospodstveno paorskog sta-
lea Konjovieva slika se posmatra kao svojevrsna i k o n a
dostojanstva, odnosno potvrda somborskih ambicija da se po-
ravnava sa evropskim vrednostima!
Na kraju, Saa Radoji je, razmatrajui "Umetnost bez
kompromisa", ostavio razloge da se i dalje iitava i promi-
lja, jer "bilo je neto u njegovom slikarstvu to mu nije do-
zvolilo () da izneveri svoju umetnost "
Milan Konjovi je, nedvojbeno, u sazvuju sa "gradom u
polju", istorijom u "etvorouglu" i nedogledima horizonta u
okruenju.
Kao i svaki Somborac, voli da bude paor, ali radozna-
lou gospodstven. Imao je voz i mogao eleti da putuje u
Evropu. Somborci se povarouju na prekretnici vekova, ima-
ju jednog Lazu Kostia i pesmu "Santa Maria della Salute",
koja je zapravo iskaz tog duhovnog lika prekretnice "meu
javom i med snom". Koja je velianstvena biserna knjiga se-
cesije i njene duhovnosti.
Sombor nema "subotiku gradsku kuu", koja dolazi, re-
kao bih, na kraju tog avangardnog razdoblja, skoro kao "e-
erlema". Laza Kosti je iznedrio pesmu duhovnosti koja
iskri ono najznaajnije iz secesije kao stila prekretnice, kada

101 Dometi
je proklamovan vek koji nastupa. Bie to stolee nemoguih
mogunosti i, naalost, moguih nemogunosti!
Veoma je bitno ono o "dva velikana iz istog sokaka",
odnosno dva sveta na razmei u sazvuju sa Evropom. Je-
ste Veljko Petrovi stariji. On je bio zavrnica nekih pria
o Somboru u onom, prolom veku. Konjovi je bio printer
mlad, koji je taj predeo smatrao izazovom. Odluio je da u
njemu ivi svoju sadanjost, da otkriva neke vlastite svetove.
Na razmei prolosti i budunosti nije nikakvo udo to
je Konjovi ponekad govorio: "Kad ovde zvoni podne, onda
je to centar; kad ja prelazim 'elavi trg', onda prolazim cen-
trom sveta".
Za njega je to centar sveta jer mu je on ishodite i ste-
cite. Sve je to, zapravo, u njegovom slikarstvu. Uostalom,
stvaralatvo je sredite, i a ovekove uljuenosti.

,
: "". -
"" "".
" ,
".
,
-
( : "-
", -
),

, ,
.
.
.
,
,
, -
-
. -
,
.

102
 . -
,
,
. .
, -
, , -
. ,
-
, .
, ,
, , ,
,
, , .
-
-
.
, -
2006,
, ,
, , -
, , , , -
, .
, , , ,
, -
, ,
. -

: , , ,
?
, -
-
, , -
,
.
.
.
, -
. , -
, ,
, ,
, -
,
, , -
,
,

103
 ,

. , ,
.
, ,
, ,
. ,
.
. ,
, , -
: ,
, . , ,
. !

irma lang
LIKOVNI PRILOZI U ZBORNIKU
"MILAN KONJOVI DANAS"
Petnaest grafika Milana Konjovia

Milan Konjovi je bio uvek otvoren za nove stvaralake

izazove i neretko je svoj bogat kreativan potencijal uspeno
iskazivao u razliitim likovnim tehnikama, pa i u oblasti pri-
menjene umetnosti.
Tako, sem uljanih slika, pastela, akvarela, tempera i cr-
tea, najpoznatijih i najuestalijih likovnih disciplina, u mo-
nom i kompleksnom opusu Milana Konjovia nalazimo plo-
donosne stvaralake digresije u vidu pozorine scenografije i
kostima, vitraa, mozaika, keramike i tapiserije.
Za tehniku grafike Milan Konjovi se zainteresovao u
svojim ve poznim godinama i to na podstrek svoga prijate-
lja, slikara i publiciste Tomislava Hrukovca iz Zagreba, ko-
ji ga je ee poseivao, pisao o njemu i priredio nekoliko us-
pelih izlobi.
Prve su bile serigrafije grafike raene u tehnici sito-
tampe, mahom crnobele ili u dve boje, koje je na visokoj
tehnikoj razini izveo Brana Horvat iz Podsuseda. Milan Ko-
njovi je za serigrafije odabrao crtee, predloke, uglavnom
svoje radove iz pedesetih godina prolog veka, raene tuem,
irokim linijama, motiva svedenog na sutinu, na arhetipski,
stilizovan likovni znak. Na grafikim listovima su sinteti-
nost i snaga, to zbog veeg formata (35x50 cm), to zbog in-
tenziteta tampe, jo istaknutiji i naglaeniji. Milan Konjovi
je bio oduevljen, te inspirisan uinjenim, on je eleo da u jo

Dometi 104
veoj meri i neposrednije uestvuje u procesu nastanka grafi-
ka.
To mu je omoguavala jedna druga grafika tehnika, teh-
nika ofset litografije, koja je u to vreme spadala u novije teh-
nike te vrste. Za razliku od klasine litografije, gde se otisci
rade sa obraenih kamenih ploa, za ofset litografiju umetnik
crta na transparentnoj foliji, zatim se crte prenosi na tanke
aluminijske ploe koje su prevuene osetljivom foto emulzi-
jom, a sa tih ploa ofset, to jest ravnom tampom se crte pre-
nosi na hartiju.
Kao to se od Konjovia i moglo oekivati, on je s jese-
ni 1981. godine u svom ateljeu u prisustvu Tomislava Hru-
kovca i Kree tefanovia, majstora tampe, izvoaa gra-
fike mape, uradio, inspirisan svojim uljanim slikama, u jed-
nom danu ak etdeset i pet crtea predloaka za litografije.
Skoro neshvatljivo smelim zamahom raali su se moni ri-
tmovi njegove snane likovne vizije, bio to akt, mrtva priroda,
ulica, suncokret, bilo krunica to oznaava sunce "Mak-
simalnom sublimacijom", po reima Lazara Trifunovia,
"predmet dobija drugi smisao i vodi u ono to je 's one stra-
ne', iza slike, tamo gde se krije njena sutina."
Grafike su bile premijerno izloene u Galeriji "Milan Ko-
njovi" od kraja decembra 1981. do marta 1982. godine, da bi
ih s jeseni iste godine video i Novi Sad, a posle Novog Sada
Ljubljana.
Dr Drako Reep, koji je otvorio novosadsku izlobu u
"Malom likovnom salonu" na Bulevaru, tom prilikom je re-
kao: "O Konjoviu nije doputeno govoriti u glosama naeg
unjkavog regionalizma. Toliko je, naime, u njegovim slikar-
skim oima, u njegovom vihoru, u njegovom potezu planetar-
nog, univerzalnog. Ustvari problem tela i zemlje ovaj slikar
nije nikad sagledavao u njihovim ogranienjima, ve u iluziji
njihove bezmernosti.
Sve ovo oko nas nastalo je, kako kau svedoanstva, u
ciglo jednom jedinom danu".
Narednih godina nastajale su serigrafije "Ulica", "Tele u
toru", "ena i ratnik" i "Ritam", da bi se maestro 1987. pono-
vo obratio, za njega sada ve savladanoj i poznatoj grafikoj
tehnici ofset litografije. Pokrenut i ovog puta uljanim slikama
uradio je u dva dana etrnaest predloaka za grafike. Bili smo
svedoci munjevite metamorfoze uljanih slika u esencijalni li-
kovni znak.
Za improvizovanim montanim stolom irokim potezima
etke rodili su se crtei redukovanih oblika, uzbudljivi i gusti
u ritmu, gestualni i nadasve lini. Maestrov tempo "sprintera"

105 Dometi
(kao gimnazijalac trao je sto metara za 11,6 sekundi) pri-
morao nas je da pourimo sa obeleavanjem i slaganjem crte-
a predloaka da ne bismo zaostajali. "Kako ja iz istog mo-
tiva mogu napraviti ta hou", zadovoljno i ushieno prime-
tio je Konjovi.
A kada je s jeseni pred njega stigla mapa sa etrnaest gra-
fika, on je kliknuo: "Ovo je sada Konjovi duplo jak! Ovo je
Konjovi na kvadrat!", i dodao je: "Ja sada tako i slikam. Tri
boje istisnem na staklo, ranije je to bilo est boja. Sa zelenom
napravim crte. Kod ovih grafika je fino to iz slike vadim cr-
te. esto mi je kad slikam ao crtea".
Izlobu grafika iz mape otvorio je novembra 1987. go-
dine u Galeriji "Milan Konjovi" istoriar umetnosti Pavle
Stanojevi reima: "Da je Milan Konjovi sposoban da nas
iznenadi i da ostaje veiti mladi po spremnosti za nove stva-
ralake izazove i akcije, potvrdio je i ovom mapom grafika.
Neobino je to autor prihvata jednu novu tehniku ofset li-
tografiju, bez nepoverenja, i kao kroz igru dolazi do rezulta-
ta. Kako nam je sam rekao dok smo ih zajedniki razgleda-
li 'Konjovi na kvadrat'. To je jo jedan dokaz njegove neve-
rovatne stvaralake potentnosti i gotovo mladalakog pristu-
pa novim izazovima. () On i dalje traga za vizurama i mo-
tivima koje slika jo od svog povratka iz Pariza, samo to ih
stvaralakim inom transponuje u jedan novi, sopstveni svet.
Potez je i dalje irok, hitar. Crte je uzbudljivo ekspresivan,
emotivan, esto neobuzdan, ali 'pogaa u srce', kako je rekao
pokojni profesor Lazar Trifunovi".
Septembra 1989. godine izloba je postavljena u Biblio-
teci grada Beograda i bila je pravo otkrovenje za tamonju
publiku, ali i za Konjovieve prijatelje slikare, Miu Popo-
via, Veru Boikovi-Popovi i druge, koji su doli. A De-
sanka Maksimovi je tokom otvaranja izlobe sedela pored
Konjovia, iako prvo nije htela da sedne, jer, kako je rekla,
"hoe da odstoji u maestrovu ast".
Grafike je video na izlobama i abac i Ljig, i Novi Kne-
evac, i ne samo video, one se nalaze u mnogim domovima i
prostorima, te na najbolji nain vre i danas misiju irenja i a-
firmisanja pravih umetnikih i estetskih vrednosti.

Dometi 106
 ,

107
 ,

108


, ,
.

(18401907) , 2. -
" ", -
, 8. 2007.

K , -
, , ,
, ,
. -
, 25-30 ,
, :
" , , ,
". , ,
,
,
, -
, -
, , , , ,

.* ,
.
, ,

. ,
,
, , -
, , :
.
* , ,
. .

109
 ? ,
, .

, ,
. ?
,
: .
, , . XIX

, " ,
,
".
,
, , .
, , , -
, -
, -
, -
, .
, -
, , -
, -
, ,
,
,
, -
.

.
. -
: , . ,
-
70- XIX .

. :
" ",
"", "".
, ,
, ,
, , .
. ,
,

,
, ,

110
 , ,
, ,
,
. ,

,
-
, , -
. -
, 20
30 , , ,
, , ,
- -
, -
. -
,
,
, -
, , ,
. -
. ,
.
, .

, ,
. .
: " -
!" -
,
, .
,
, , ,
.
, -
, , , -
,
,
-
.

, , ,

, , ,

.

111
 -
, , -
. , -

,
, ,
, .
, ,
,
. -
. ,

, ,
-
.

.
.
, , ,
, ,
,
. , , , -
, " 1848/49.
, .
[]
".
. : "
, "
. , ,

, ,
, ", , " .
" ". ,

. , ,
, , ,
. ,
,
, .
,

, ,
, .
,
.

112
 , ,
-
.
-
, , , -
, ,
,
, . , ,
,
:
,
A'

' !
,
. , , -
, , -
, " " -
,
. -
(
), ,
" " -
, , ,

. ,
,
,
. , -
,
, ,
-
-- .
,
, , , ,
.
56.
. "
". , , , -
, ,

-
-, , ,

113
 . ,
, .
, , ,
,
,
. (
, ,
.) -
, -
"
", -
,
1848-49. ,
" ",
.

.
, ,

.
-
-
, -
. -
, -
, , 56
-
.
,
, -
, .
.
, -
, "", . -

,
, , ,
-
, ,
.
, ;
,
. -
, .
: " -

114
 .
,
,
, " [] "

. '
'. ,
. , ".
(
, )
: " , !"
, ,
,

, "". "
", , -
. -
. M, ? , , -
,
, -
1869. , -
. -
,
. ,
,
. ,

.
,
: ,
, ,
. ,
, " ",
, -
,
1872-73,
( );
,
- , -
,
, , -
, ,
, , -
, , , , ,

115
,
. 1884, -
, -
,
, , ,
.

-
. , -
-
, -
-
, -
. , -
, -
,
, "
" ,

.
. ,
, , -
.

116


, ,
,
.
,
.
-
, .
:
30 , 27
, ,

, .
, ,
. , -
(
, ) " -
".
E
(1948)
* ,
,
, . -
, -
, , .
, . -
,
*
. The Medieval Bases of We-
stern Thought, 3. 1949. (),
, , -
. -
.
. .

117
 , . -

-
. ,
, , -
. ,

o -
, . -
, , ,
, ,
,
-
,
.
, '' ",
, -
, . ,
, , -
.
,
, ,

.
, -
, -
, .
, ,
,


,
.
. -
. , , -
.
-
.
.
, ,
, , -
, , , -
,
,
, -
.
. , ,

118
 .
,
. ,
. ,
, . ,
, , , .
. :
?
J , ,
, , -
, .
, ,
. , -
.
'''', '''' ''''.
-
. , ,
,
, .

, -
. , -
. , "-
", , ,
, , -
,
. ?
-
-
,
. "-
". , ,
.
, -
, , , :
, ,
, .
, , -
, ,
.

.
,
.
,
. -
: ,

119
 -
. -


. -

-
, .
:
, ? -
, .

.
.
. , ,
,
, -
-
. ,
'''', . -
,
,
, . ,
, : ? ?

. , , -
- -
, -
, -
. , ,
, . -
, ,
. -
, -
-
. , ,
-

. '''',
, ,
, ,
,
. ,
.
-
, ,
. ,

120

? ?
,
.
, ?
?
, ""-, ""--
,
.
. :
? ?
. -
,
. -
. , je , ,
, ,
,
,
?
K

.
( ).
. .
, :
.
. -

. , -
.
? ,
. -
, 30-40.000
?
.
?
, ,
,
. .
, .
,
. -

, , 303 .

121


, ,

-
-
, -
, 22. 2007.

, "-
", (, ), -
: " ",
" ".
, -
, "" ,
, -
, ,
.

.
, -
.
, -
, -
, , ,
" " "", -
"" . . , -
, ,
.
( ) ,
,
, .
,
.

122
: , , , , , -
, ,
, , ,
, ,
.
.
-
.

.
, .

, .
,
.
" ".
"" -
,
.
-
,

.
, -
, " -
", "".
, .

, . -
, , -
.
""
, ,
. ,

. ,
.
,
.

(. 18-19, 94. 151, " -
"), , -
"" "-
" . " " -
, . ,

123
 ,
.
. -
,
(
,
""). -
(
), ,
-
: " , ".
,
( ), ,
.
, , -
(7/20. 1908): "
". "-
" , . -

.
-
, ("
" " ") -
. -
.
.
,
.
, -
,
( -
) .
, .

124


, 29. 1972.

,
-
.
, ,
.
:
-
" -
".
1915.
,
"" -
, , , 30
.
,
.
" " ,
, -
"" -
"".
"" "" -
,
.
9. 1895.
10- .
-
, ; -
; "--".
-
. ! -

125
 ; -
.

" ". -
.
, , -
. -
. . -
.

.
.
, , -
. ,
,
.
.
-
, ,
.

,
.

,
,
,
, -
, ,
, , -
, ,
, , -
. ( .) -
, ,
. . -
, ,
-
,
-
. -
, 10. ,
10. 1895 (
" ") -

126
 " ", , -
. -

, , .
, , . -
-
, 8. 1895. , . (
-
, 9. , .)
-
-
,
: " -
'
'".
, ,
, ,
,
,
.
, , ,
-
. ,
. , , . , . -
? " " -

,
(
, , -
, . 6, , 1968, . 242-
-245). "" .
-
. , -
, . .
.
. . -
" "
-
. -
, ,
.
.
(18891977) -
. ,
,

127
 .
(18791966) -
-
( , 1987). , -
,
, .

(" -
", , 2001, . 104-105). -
: " , , -
, -
, , , -
, ,
, . , -, -
, ,
".
, -
, , -
. -
? ?
.
. -
, , "-
".

128
 -:
", "

-

, , 22. 1984.
( )

[CXXIX]


-
( )

[CXXX]
 -
-, ,

( )

[CXXXI]
 No comment! 2008.
( " ")

[CXXXII]
 No comment! 2008.
( " ")

[CXXXIII]
"" , . 2008.
( )

[CXXXIV]
"" ,
( )

[CXXXV]
""
( )

[CXXXVI]


: ; , -
, 2006.

, XX ,
- -
,
,
, , .
, -
,
.
XX ,
-
. ? -
, -
, -
, , -
-
. , ,

,
, , -
. -
, ,
,


. ,

, " ".

" " (tabula rasa)

137
 XX
"
; ,
". ,
, ,
, -
, ,
. -
-
?
, -


. -
-
, ()
, - XVII ,
,

-
. ,
XIX
,
, 1880.
;
, -
, : " -
". -
XX , ,
, ,
, -

"
". -
. -
, -
, -
, -
, -
-
. ,
, " -
".
-
,

138
 ,
? -
(
, ) . ,
-
, -
" " ;
, ,
.
" " -
: "
: , -

-

-
,

, ,
".
-
, , -
, . ,
, -
, , -
?

( )
, -
,


. ?
, ,
,

XXI -
: 1.
, 2. (-
) -
, 3.
, 4.
5. "

.

139
 .
. -
. , -
".
:


? -

: ,
.

140
 marija stojanovi

pisac kao knjievni lik

Saa Hadi Tani: Melanholija; Rad, Beograd, 2006.

Meu savremenim srpskim piscima znaajno mesto pri-

pada i Sai Hadi Taniu. elja za duhovnim bogatstvom
usaena je u ovom piscu jo u staroj graanskoj porodici u ko-
joj je odrastao i sazrevao. Roen Leskovanin, Hadi Tani
stvara uglavnom u Niu. Bio je novinar "Narodnih novina",
glavni i odgovorni urednik asopisa za knjievnost, umet-
nost i kulturu i istoimenog izdavakog preduzea "Gradina"
i direktor Umetnike kole "ore Krsti" u Niu, direktor
Narodne biblioteke "Radoje Domanovi" u Leskovcu, dok
je u novije vreme, takoe u Niu, direktor Narodnog pozori-
ta. Kao plod njegovog svestranog dara pesnika, pripoveda-
a i esejiste nastala su brojna dela. Zastupljen je u vie an-
tologija i pregleda savremene srpske proze u nas i u svetu.
Dobitnik je Andrieve nagrade i nagrada Osloboenje Nia,
"Lazar Vukovi", "ak Konfino" i "Ramonda serbika".
Izuzetan dar pripovedanja Hadi Tani potvruje i u
romanu Melanholija, koji sledi za romanima Sveto mesto,
Crvenilo i Karavan Svetog Vlaha, mada i delo Galopirajui
vojnik jedni vrednuju kao pripovedaki venac, dok ga recen-
zent Sveta Luki i drugi kritiari prihvataju i kao romanes-
kno delo.

1.
Roman Melanholija poinje opisom smrti glavnog ju-
naka, njenog neumitnog sleda u borbi sa surovom bolesti u
Sokobanji. Slede opisi najvanijih deonica line i umetni-
ke sudbine Stevana Sremca, jedne od najznamenitijih knji-
evnih linosti srpskog realizma kraja XIX i poetka XX ve-
ka. Tako se italac vraa s junakom u svet njegovog ranog
detinjstva u Senti, upoznaje njegovu majku Katarinu i oca

141 Dometi
Avrama, ujaka Jovana orevia u svojstvu deakovog za-
titnika i upravnika Narodnog pozorita u Beogradu, prati ju-
nakovo gimnazijsko kolovanje, tromeseni praktikantski
rad u Ministarstvu finansija i neodoljivu elju za odlaskom iz
Beograda: "Smuile su mu se beogradske gospe u mondenim
toaletama, i beogradska gospoda sa profesorskim i bakalskim
naoarima, njihove tugaljive osude rata, da oni nisu uestvo-
vali, da oni nisu ni za ta krivi. Optereen takvim prizorima,
usamljivao se, okruen zvucima prolea u kronjama".
Dolazak u Ni uinio je srenim 24-godinjeg Sremca.
iveo je u zapadnom delu varoi, u dve sobe sa doksatom,
to je za mladog predavaa nie gimnazije bilo preskupo, ali
je iao svetom irom otvorenih oiju, upijajui, kao suner,
svaki tren ivota. Pri ruci je uvek imao male sveske i notese
u kojima je beleio svaku re, izraz, reenicu ili poslovicu,
anegdotu ili dijalog, neko ime ili pesmu, maksimu, psovku,
gest ili tik, nain kretanja ili crte neke linosti, sve ono to bi
mogao uneti, u odgovarajuem trenutku, na zgodno mesto, u
neku od svojih pripovedaka.
Hadi Tani nee propustiti da opie i Sremevo prisu-
stvo jednoj svai Cigana u gostionici koja e se zavriti ubi-
stvom, Sremev doivljaj smrti deakovog mlaeg brata, od
roenja paralizovanog, prvu napisanu pripovetku dok je jo
bio gimnazijski profesor, prikupljanje knjiga i osnivanje prve
biblioteke u Niu, poplavu grada, pokuaj enidbe u Pirotu,
povratak u Ni i odluku da pie o "starom", o Niu koji ne-
staje. Po povratku u Beograd od grae u belenicama Stevan
Sremac pie Ivkovu slavu, srcem, duom i mislima zauvek
vezan za Ni. Od Nuia, ondanjeg konzula u Pritini, uo
je i priu o porodici Zamfira i lepoj Zoni, to e ga podsta-
i na stvaranje Zone Zamfirove. Hadi Tani umetniki one-
obiava odnos tvorca prema knjievnoj junakinji kao motiva-
ciju nastajanja dela, idui za impulsima srca umesto da nji-
me upravlja. U tome je i poseban kvalitet Hadi Tanievog
knjievnog dela, budui da u svojoj unutranjoj i dubo-
koj estetskoj sutini nadgrauje stvarnu linost pisca u pis-
ca kao knjievnog junaka. On je odraz apsolutno jedinstve-
nog umetnikog oseanja, nostalgine vizije prolog kao sve-
vremenog. Posle samo etiri godine od povratka u Beograd,
Sremevim biem ovladala je surova bolest koja je uzimala
sve vie maha i krala pievu energiju. Radi leenja otputo-
vao je u Dubrovnik, potom u Mostar, Kotor, Sarajevo, pono-
vo u Beograd, da bi se 1906. godine poslednji put zaputio u
Sokobanju. I poslednje dane ivota, kradui ih od surove bo-
lesti, provodio je u pisanju, detinje uivajui u novoispisanim

Dometi 142
stranicama. Borbu sa smru je izgubio. Ali ko ju je jo do-
bio?

2.
Dominantan pojam melanholije u Hadi Tanievom ro-
manu za pretpostavku ima otklon od uvreenih sudova o Ste-
vanu Sremcu kao linosti pune ivotne i umetnike vedrine i
humora, manje ili vie oitovano u njegovom knjievnom de-
lu. Hadi Tanievo delo nastalo je pak iz onog razloga ko-
jem je melanholija kljuna psiholoka ravan detinjeg perio-
da njegovog izrastanja do velikog pisca i znamenite linosti
svog doba. Meu izvanrednim doivljajima nesumnjivo su
rano ostajanje bez roditelja i ujakova briga o deaku, to se u
razliitim ravnima Hadi Tanievog pripovedanja ispoljava
kao vrlo snaan motivacioni kontekst uslovljenih konsekven-
ci graenja knjievnog lika. Pievo nastojanje ilo je za tim
da se sudbina knjievnog lika ispria od kraja, od njenog naj-
vieg metafizikog odreenja, same smrti, a ne (samo) onog
to je prolo. Motivski i tematski za sadrinu dela, za proces
njegovog nastajanja, ovaj oblikotvoran postupak podstaknut
je retrospekcijskim i retrospektivnim karakterom pripoveda-
nja, pri emu ga je sam pripoveda shvatio kao polazni sta-
dijum u oblikovanju totaliteta junakove egzistencije. Time je
takav postupak oblikovanja obezbedio odluujui napredak:
umetniku objektivizaciju junakove svesti koja sebe (pre)is-
pituje.
Ova Hadi Tanieva koncepcija posebno je znaajna za
noviju romanesknu oblikovnost u srpskoj prozi, a naroito za
postupak graenja knjievnog lika po prototipu znanog knji-
evnika.
Karakter knjievnog junaka graen je na individualite-
tu Stevana Sremca, graenjem bia prikazanog istovremeno
kao sutinski karakter stvaralakog bia pisca uopte. Na in-
dividualnosti stvaralakog duha stvarnog pisca dat je u ovom
umetnikom delu karakter pisca kao knjievnog lika. Prema
ovom postupku, romanu Melanholija pripada, dakle, ono vr-
hunsko znaenje koje samu umetnost pisane rei i ini umet-
nou.

3.
Roman Melanholija Sae Hadi Tania istovremeno
stvaralaki razmatra pitanje odnosa stvarne ivotne grae i
njenog umetnikog oblikovanja. Budui pregnantno pove-
zano sa sudbinom pisca kao knjievnog lika, utemeljeno je

143 Dometi
na ivotnoj i knjievnoj vertikali reprezenta srpske realisti-
ke proze, ijim tragom Hadi Tani razvija poetike domi-
nante umetnike slike ivota i sveta obnovljenog realizma se-
damdesetih godina dvadesetog veka sa generacijom pripadni-
ka takozvane stvarnosne proze ili proze novog stila, potonje
bitnije odvojen od njih.
Pripovedanje Melanholije stoga ne podrazumeva samo
knjievno-istorijsku prirodu pristupa ovoj dragocenoj lino-
sti srpske kulture ve istovremeno postupak umetnike obli-
kotvornosti jedne poetiki posve autentine narativnosti, ko-
ja roman i izmeta iz biografizma u anrovskom smislu re-
i. Melanholija je fundamentalno stanje unutranjeg sveta
Stevana Sremca kao subjekta pripovedanja Hadi Tanievog
dela, koje se ve po tome razlikuje od srodnih u nekim obla-
stima neposredno saznajnih osobenosti njegove linosti, nje-
gove umetnike egzistencije, doba u kojem je iveo i stvarao
i dominantne drutvene formacije. Saa Hadi Tani je i-
taocima potvrdio neiscrpne mogunosti koje pisac kao knji-
evni lik moe da prui savremenom romanu. Zato je njegov
Stevan Sremac iz biografskog konteksta veoma spontano i
uspeno mogao da bude prenet u narativni kontekst i da od
stvarne linosti postane upeatljiv knjievni lik.

Dometi 144
 ksenija katani

poema o zemlji i rau

Boko Ivkov: ZEMLJA I RAE 7 itanka Vojvodine:
predeli i prizori, bia i dogaanja; Samostalno pievo izdanje,
Novi Sad, 2006.
Boko Ivkov: ZEMLJA I RAE 8 itanka Vojvodine:
predeli i prizori, bia i dogaanja; Samostalno pievo izdanje,
Novi Sad, 2007.

Pisane sa asketskom odanou, itanke Boka Ivkova

(od 2000. do 2007. nastalo je ukupno osam zamanih knjiga)
u srpskoj knjievnosti predstavljaju jedinstven monumenta-
lan spisateljski poduhvat. Kao dokaz pievog ogromnog kre-
ativnog potencijala i potpune posveenosti pisanju, itanke
su, takoe, i ogledalo Ivkovljevog neposustalog duhobor-
stva. Kreirajui (preteno) esejistiki stil (ali i pesniki jer e-
sta itanka, na primer, obuhvata izbor iz poezije), pisac ne-
umorno traga za esencijalnom vizijom sveta. Ivkov je goto-
vo prometejski opredeljen da, udubljen u misao o ivotu, is-
pita same njegove korene i da rasvetli sve one tajanstvene ko-
respondencije izmeu pojavnosti sveta i ina duha. Duhovno
razigrani, sasvim osobite specifine teine, eseji otkrivaju sav
sjaj pieve due. Po konstituciji vievalentni, nesvakidanje
mnogoliki, izuzetno pitoreskni, jarko obojeni, temperament-
nih ritmova i pitki, svedoe da su meditativno prijemivom
Ivkovu analize dostojni svi motivi ako doprinose da pisac,
uz elan istraivanja i pronalaenja, iz studioznog ugla kriti-
ki opservira i integralno osvetli mnogobrojne pojave u sin-
kretikom proimanju, kao i mnogostruke protivrenosti i-
vota. itanke odslikavaju pisca pregnantne logike, koji svo-
jim analitiko-psiholokim prodorima sve(t) potinjava re-
fleksiji. Autentian po afektivno-misaonoj logici i rafiniranim
raspoloenjima, pokazujui strast doslednog miljenja, Boko
Ivkov je i u svojim itankama 7 i 8 duhovno usredsreen na
odgonetanje smisla ovekove sudbine. Misaon, refleksivno

145 Dometi
okretan, ovek psiholoke nijanse, Ivkov je u svojim pronica-
njima zapravo fenomenolog koji neprestano traga za sutina-
ma i egzistencijalno-filozofskom sintezom.

U svim svojim dosadanjim itankama, kao i u itan-

kama 7 i 8, serijom zapisa duboke ivotne misaonosti, Ivkov,
u stvari, belei razgovore sa sopstvenom duom. Oni su, da-
kle, psihoanalitiki obojeni jer u monolokoj formi, reeni-
com koja se raskono asocijativno bokori, pisac i u itanki 7 i
u itanki 8 osvetljava svoja opsesivna promiljanja. Poseui
za introspekcijom (i retrospekcijom) kao oblikom zapisa, Iv-
kov, zapravo, daje svoj psiholoki, egzistencijalni i moral-
ni autoportret. Duevno, subjektivisano i refleksivno pisane,
itanke 7 i 8, takoe, odaju kontemplativnu linost koja vie-
dimenzionalnim i metaforski bogatim kazivanjima doarava
najtajnije i najnekazivije trenutke utisnute na mapi due. Kao
esejista nijanse, asocijacijama koje se grozdaju, Ivkov maj-
storski izgradira svoju poetsku meditaciju, izgravira detalj.
Eseji teku u obilju duhovne dinamike, u kojoj se upeatljivo
odslikavaju svaki drhat, titraj i leluj due, to im daje karak-
teristinu emotivnu boju: delujui molom, oni su i katarzini,
a nose prosvetljenja kojima autor vodi u nenametljivu univer-
zalnost, u emu se i sastoji opojna magija Ivkovljevog eseji-
ziranja i filozofisanja.
I u itankama 7 i 8 mnogolikom portretu Vojvodine i an-
tejskom kontaktu sa neizmerno izdanom vojvoanskom ze-
mljom Ivkov vazda daje prvenstvo, pri emu se ini da je, od
poetka svog knjievnikovanja voen i veljkopetrovievskim
savetom: "Zai u atar" (iz "Ravnice"). Iako odvojen od pri-
marne prirode, on je, duboko privren rusoovskoj ideji, do-
ivljava dijalektiki i antropomorfno, u svoj raskoi njene le-
pote i venih mena. Sve to je u prostorima vojvoansklh in-
terijera ostavilo snaan upeatak, Ivkov, kao dubok i oset-
ljiv umetnik vojvoanske prirode, sa religioznom predano-
u doarava u gustini vizuelnih fenomena. On rado religira
u prirodnom okruenju: voli Vojvodinu u treperavom obasja-
nju impresionistikih boja, kad se u paganski veseloj svetlosti
vazduh "oprolei" i ravnicu orosi kia prolenica, voli ar let-
nje atmosfere kad boji lu sunce ee i proiga svaku trav-
ku; zadivljen je oarljivim prizorima kad jesen utire ravniar-
ske boje, kad u proarici senke hladne i probleuju, a timo-
rasto plavetnilo obzorja pretvara u olovastu maglenu kopre-
nu, kao i kad sune severac nosei mrzlu stud podzimnih da-
na i sneg to oklopi ravnicu, sve dok se opet povrne prolee
to sve opsine vedrinom. U svemu je otisak Bojeg duha, ce-

Dometi 146
la priroda je bogoduhnovena, a prozirui njenu duu, Ivkov-
-luminista u svemu umanovievski trai imanenciju svetlo-
sti, koja vazda dominira u jezgru pieve estetske strukture.
I u itankama 7 i 8, etiki veran rodnom kraju (Stapar),
Ivkov lirskom evokacijom doarava seoski svet (vitalisti-
ki proniui u psihu paora), u kome su kondenzovane starin-
ske moralne vrednosti, kada se ivelo po Bojim zapovesti-
ma i ljubio blinji svoj. Pisac neprestano lamentira nad izu-
miranjem vojvoanskog sela i trai nadahnue u ehu deti-
njih dana. Najproivljenije pie o detinjstvu i, prustovski pre-
finjenim i psiholoki nijansiranim elegino-ispovednim sea-
njima, osvetljava i istoriju siromakog ivota svoje porodice.
Rano je otkrio paradoksalnosti sveta, rano stekao deprimira-
jua iskustva zbog nematinom, emerom i samotnou po-
drovanog deakog ivota (vrlo esto ino mesto itanki su
dugovremene porodine patnje zbog sudbinskog siromatva
i nepravedno ustrojenog sveta; pisac se rano osvedoio o bo-
lesti i smrti, prerano je proao kroz mnotvo udesa, zbog ko-
jih, naroito posle smrti oca, ozbiljnost ivotne drame dosti-
e kreendo), koji, iako je sve minulo, i danas, kad nahrupe
uspomene, pisca titi nespokojem i duboko pogruuje, otkri-
vajui jezu duevnih dubina, zbog ega i itanke 7 i 8 nose
patinu melanholije. Polazei iz fokusa intime, iz samoponi-
ranja i sve stavljajui u refleksivni kontekst, Ivkov nepresta-
no razlae bivstvo i, irei radijus svojih meditacija, dospeva
do brojnih pouka kojima univerzalizuje svoje teme, stavlja-
jui u centar svojih stvaralakih razmiljanja i spoznaju da bi
ivot uvek morao biti dostojan oveka, koji je, i po ekspiru,
"ukras sveta".
U obe itanke, uz neizbrojne onodobne ivotne dogaa-
je, uz upeatljive slike pejzaa, atmosfera i situacija, u ese-
jima koji odslikavaju pisevu meku duevnost i subjektivna
mikro-stanja u obilju faseta, Boko Ivkov dosledno sprovodi i
princip iskrenih misaonih traenja savremene biti. Uz katego-
rian imperativ: rei istinu koja je sinonim etike, belei aktu-
elnosti i tenzije svakodnevnog ivota, nudei svoju moralnu
opciju. Re je o politikim esejima, u kojima pisac dananje
pojave prosuuje u etikom duhu. I u itankama 7 i 8 Ivkov
je antiratni pisac. Otkrivajui istorijsko-politiko i patriotsko
lice svoje literature, on radikalno kritikuje svako jednoumlje
(ideoloki model komunizma, socijalizma, radikalizma), ko-
je je dovelo do ekstremizma 90-ih, kada se orgijama rata sve
obesmislilo i zauvek izmenio pejza Balkana. Sa prezirom
gledajui na svaki totalitarizam, koji je i doveo do fatalnog
kraja Jugoslavije, Ivkov, kao jugonostalgiir, dramski razgiba

147 Dometi
svoje zapise, smatrajui da je misija umetnosti da prui uto-
ite istini. Pie i o vremenu promena i zaokreta, o petookto-
barskom "velikom asu", konstatujui da se ideja preobraa-
ja zemlje izjalovila jer su politiki daltonizam i turbulencije
nastavljene i u inu "posle". Piui sa sigurnou pravednika
pisac se zalae za slobodu kao neotuivu karakteristiku sva-
kog intelektualca, pledira za depolitizaciju umetnosti, koja bi
svagda morala biti osloboena zagrljaja politike.
(itanka 8 sadri i izvrsnu obimnu studiju o novosad-
skom knjievniku Dragomiru Popnovakovu (19382005), u
kojoj je Ivkov dao kritiku sintezu njegovog opusa.)
Do mikroskopske finoe razlaui fenomene, Ivkov pie
figurativno vrlo vitalnim stilom, jezikom najbogatije frazeo-
logije, verbalistiki virtuozno. I u itankama 7 i 8 razvijen
je topao pripovedako-esejistiki govor, izbruenom, sintak-
siki visoko kultivisanom meandarskom frazom lirske faktu-
re. Pesniki razuena i neusiljena, vibrantna i igriva, reenica
barokno vijuga, propinje se i giba (svoju umetniku re Ivkov
nastoji da otkrije u punoj semantikoj istoti), to, menjanjem
tembra i tremola, doprinosi lirinoj muzikalnosti zapisa, u ko-
jima je, uz bogate metaforike sinteze i snagu jezike energi-
je, verno odraena mapa pievih misli.
Uzgredna napomena:
U svojim samostalnim izdanjima Ivkov je okupio zavidan broj
pretplatnika u itanki 8 broj prenumeranata-"bokofila", na pri-
mer, ve je dostigao cifru od gotovo 300 uesnika, koji su vrlo rado
ispomogli tampanje knjige.

Dometi 148
 zoran r. popovi

dranje za vazduh
Slavomir Mroek: U iekivanju (po drami "Peice"); a-
daptacija i reija: Vladimir Lazi; Pozorite "Zoran Radmilovi",
Zajear

U pozoritu postoji samo jedno vreme: pozorino. Nje-

gova je posebnost u tome to objedinjuje vie razliitih vre-
mena: vreme pisca i vreme u kome je napisano odabrano de-
lo, vreme zbivanja u njemu i vreme u kome se ta zbivanja iz-
vode na scenu, vreme pozorinog igranja i vreme gledanja,
vreme/vremena stvaralaca-izvoaa, vreme/vremena gledala-
caTek u sadejstvu, sa-vremenosti svih tih vremena, pozori-
te ostvaruje svoju savremenost. Predstava Vladimira Lazia
"U iekivanju" uvodi nas upravo u jedan takav as pune (po-
zorine) savremenosti koji obeleava ekanje. Ali nije to vi-
e ono iskonsko ekanje-kao-postojanje, ekanje kao arhetip,
mitski prauzor, metafora (gde jo opstoji junak "eljan idea-
la i beskraja"), niti beketovsko ekanje nekoga-neega-niega
za koje opet sledi sutra za isto ekanje na istom mestu; ovo
je ekanje bez kakvog jasnijeg oekivanja, ekanje bez na-
de, bez oseanja stvarnosti, budunosti, ekanje-kao-ekanje,
kao tragino sazrevanje usamljenosti. I bez naravouenija.
Nad otvorenim znamenitim Mroekovim tekstom stil-
ske i kompozicione osobenosti, vie postavljenih perspekti-
va i proputenih tema o vlasti, nasilju, snovima, slobodi,
ljubavi, vernosti, strahu, porazu, smrti, reditelj izdvaja sop-
stveno, inspirativno sredite pune panje. Dramski predlo-
ak "Iekivanja", iju okosnicu ini komad "Peice" oboga-
en "parafrazama iz tekstova Vitkijevia, Pirandela, Beketa",
nalazi se iza "uproene naznake dogaaja" (negde u bespu-
u, na kraju Drugog svetskog rata, ljudi ekaju voz koji e ih
odvesti na bezbednu teritoriju), da bi se kroz sudbinu "mar-
ginalizovane grupe na vetrometini znaajnih deavanja" sa-
gledao na sadanji ivot. Prepoznatljiva situacija, koja kao

149 Dometi
da odvajkada traje, pa je samo zateena u datom asu, nje-
ni akteri kao proizali iz nekog drevnog pokazanja, sve je to
samo uzbudljivo polazite za sloenija pretraivanja stvarno-
snog. Raseljeni, koji (misle da) se (nekamo) vraaju (gde je
zemlja, dom?), poraeni, ravnoduni, suvini ljudi nose sa so-
bom, kao obavezan prtljag, hrpu suvinih rei; njihove ispre-
kidane fraze, pitanja, nasumini odgovori, izjave stanja, iska-
zi oseanja, uzgred saoptene "nebitnosti", grade celovitu pri-
povest, autonomnog dramaturkog koda, koja se sama sobom
pie i ita. (Dokle da idemo ovako u stvari nema jo mno-
go, najtei je prelaz preko, koji su ovi nai ili njihovi, ka-
ko je bilo posle tog rata posle ovog bie drugaije, kada do-
laze sloboda, budunost, barem utopije pa posle rata, e-
ga ti je ao vraamo se kui, odlazimo u bolji ivot a on-
da pone bombardovanje; itava je venost otkako beimo,
gde je poeo ovaj nesporazum, ovo je centar sveta, sve ostalo
je magla, u fragmentu svetlosti zablista dogaaj i iezne, ka-
da i to prestane, kao da nieg nije ni bilo, ako je ovo radi bo-
ljeg ivota, ta uiniti sa starim; sve su jeseni iste, prole, i-
tav na ivot negde je odreen, ta nas jo eka, peice idemo
samo blie, ali emu, da li neto tee moe da nas pogodi
to ionako prekasno shvatimo, pusti da te vodi neka nevidlji-
va sila i nita ne osea; doi e tvoje vreme, dobie i ti svoj
rat, rodie se jo dece, ratne, posle rata, njihovi su oevi ima-
li tako lepe oi, voz ionako nije bio na, iluzija, treba pronai
drugu stanicu i drugu prugu, zasviraj neto o ljubavi)
Reditelj Vladimir Lazi dodeljuje sebi skromniju ulogu
(ne naglaeno prisutnog) pripovedaa; on priu preputa sop-
stvenom, zasnovanom poetku, tokovima koji se sami ukazu-
ju i grade, razgreva njihovu unutarnju energiju (odnosa, su-
koba, apsurda), dramski jezik konfrontira situaciji scene/vre-
mena/pozorinog stila, pronalazi pravu brzinu radnje (sugeri-
ui "kolosalno ubrzanje procesa"), podrava dramatinost u
razvoju zbivanja/miljenja, pri emu se jasno ocrtani likovi i
prilike lagano raslojavaju (do sublimirane sutine ili ne-oeki-
vane negacije), a teatarski inventivno vezuje sa komiki oset-
ljivim (ironijsko dopunjava setno, beznadeno) i ljudski an-
gaovanim. Veoma ubedljivo se pokazuje da se Mroekovo
delo bez prireivanja, namere, nametanja, zaudno poklapa
sa "metaforama sadanjosti". Otuda se "U iekivanju" pri-
stupa raitavanju (i) pozadine narativnih kompozicija, gde
se odreenje situacija, dogaanja, karakterizacije njihovih
uesnika predaju igri sa objektivnom stvarnou, ali i sa fe-
nomenima pozorine/stvaralake/gledalake percepcije. Time
se ire, sa novim zamahom i vanou , postavlja pripovest o

Dometi 150
razorenom identitetu pojedinanom / grupnom / nacional-
nom, o gubljenju i one jedva izgledne mogunosti ("Uhvati
jedan kraj, drugi izmakne"), o ljudskoj nepostajanosti, krhko-
sti bivanja, o nelagodnosti, neukosti, nesvrsishodnosti posta-
janja. Kontekstualizuje se istorijska saga bez junaka i juna-
tva, odiseja epopeja bez ikakvog (obeavajueg!) kraja (na-
govetaja promene!), ishoda (koji ita drugaije kazuje), zna-
enja; u njoj je re o nastojanju i nestajanju u postistorijskom
svetu zamuenih obrisa i izmetenih granica, o pokuaju da se
sopstvena pria (p)ostvari, prevali rastojanje (i peice!) i "ta-
mo" stigne, da se u krugu linih / zajednikih lutnji / bekstava
/ traenja nasluti makar arhetip smisla, doe u posed vlastitog
identiteta. Negde na pola puta, odakle vie nemaju kud (i po-
vratak u prolo i trk u budunost jednako su let-u-mestu), oni
otrgnuti (iz neega to su / gde su bili), a neprihvaeni (onde
gde "e biti"), poneseni nasumice (tokom "napred"), bez ci-
lja, sada bez pripadanja (negde / nekome), ostaju zaglavljeni
u vakuumu prostora i vremena "novih" drutvenih promena.
Meu zagonetnim znakovima u ogranienom ifarniku nazi-
vanom sudbinom, to to se jo da razumeti zanemarljivo je
u poreenju sa onim to tee mimo oveka, njegovih sazna-
vanja; potonuo u razoaranja, opijen samoom, on troi svo-
je zemaljske dane u venom ponavljanju istog, eka da voz
doe, da ivot pone. A voza niotkud.
Na fonu ovako opseno miljenog Mroekovog dela
predstava Vladimira Lazia predoava sadrinu i status teksta
stvarnosti. Ona nas uvodi u mrano, zaputeno, prljavo me-
sto sveta, pa ipak dobro osvetljeno, gde se ini da je preosta-
lo, ne-upotrebljivo, smeteno bez ikakvog izbora, pravilno-
sti, odrivog reda, najavljujui se kao pogodno utoite stvar-
nosti problematinog izgleda i anra, troene metaforinosti,
ve viene, a opet udovite vremensko-prostorne "formule".
Postavka scene, podsticajne scenografske intervencije (autor
Sneana Ma), ne ustanovljuju tek pogodno polje igre; ele-
menti prostora / u prostoru (njihov raspored), delovi koji se
"imenuju" i razmenjuju, to jesu inioci igre same, oni ue-
stvuju, povezuju, pulsiraju, stapaju se sa ljudskim ivotima.
Impresivne vizuelne kompozicije prepoznatljive rediteljeve
originalnosti (likovnost prosvetljenost aranmana sa paui-
nom iz postdikensovskog "Velikog iekivanja", objektnost
"retkih" predmeta, eleznika pruga kao varljiv trag nade koji
se iz "crne rupe" propinje napred i prekida u zbilji gledaoca),
nose dodatne znaenjske konotacije; poetski uzbudljivo i ma-
tovito reprezentuje se mutni odraz realnosti / fiktivnog / ne-
svesnog, istinska prostornost kroz koju tumaraju usamljeni i

151 Dometi
prokleti ljudi kao privienja, oronuli, odsutni, bolno tragiko-
mini. Zatamnjeni, apokaliptini prizori, uznemirujuih tono-
va (melanholino je i pretee), zasnivaju koncentrisanu idej-
nu sutinu: sukob lepote, udnje i destrukcije je nerazreiv,
razorno, mrano, sirovo, pokree prepletene i zamrene rad-
nje sveta ljudi ("nema kraja, ali ima nae kobi"). I u vreme-
nu "novih" iaenih uda izdvaja se samo mesto prolaznog
boravka / bivanja (bez ekskluzivnijeg statusa), gde se jo lepo
pati, pije i eka.
Pria koja odavde proistie gotovo da sama sebe plasti-
no opisuje ona je bez odreenijeg, obavezujueg oblika, su-
enog strukturno tematskog plana uvek u samorepetitiv-
nosti istog (parafraza i sadrine i sebe same). Kazivano, pri-
ano, izjavljeno, moglo bi da bude i glava kakvog romana-
-ljudske komedije, i saet anegdotski zapis, aforistina ska-
ska, lirina pesma i epska pripovest (sa citatima mita), fe-
ljton, dokument rutinski izvetaj, esej, tlapnja, savremena
bajka; potpunost utiska osvetljava upravo efektnost uprizore-
nja i proimanja pojedinih delova (koji se pozivaju na dru-
ga izvorita, anrovske pripadnosti, stilske uzore), asociraju-
i udrueno na (ne)zvaninu verziju komara to se iscrpljuje
kabaretskom numerom (novonastalog) "stanja slobode". ini
se da je ovakva razoblienost, amorfnost, tronost materijala
prie-stvarnosti predodreena, neizbena, ime se izotrava
uvid u njen status i format: ne-postojano dramatsko rasipa se
prema parodiji, travestiji ("stvarno" se premee u fikcional-
no), pastiu (bez ieg izdvojivog, ne-tipinog), sve do cinine
hronike doba zajedljive po-etinosti, sarkastinog dozivanja
niega, lakrdije sa opominjuim pokazanjem sa nebesa (pad
od biblijskog u ponor populistikog, revijalnog). Pratei bur-
na previranja u tekstu predloku zbilje (koji reditelj ume-
no iitava iz Mroekovog dela), predstava pravi irok raspon
stilskih anrovskih ogledanja. Nadahnuta, psiholoki ni-
jansirana dramska igra vodi i naglaenijoj (hiperrealistikoj)
izraajnosti postignue zgusnutog, metaforinog u govoru
dodiruje dublja / dalja znaenja obinog / pokazanog, ili "od-
sustvu" realizma, viestranoj stilizaciji u nastupu / gestu, i-
me se nadilazi pojavno, pribliava skrivenom, neizreenom,
latentnom u znakovniku udne maskarade. Pomeranje u gro-
tesku kreativno nadgrauje vienje: groteskno, humorno jeste
imanentno traginom nedostajanju smisla, naporu dezorijen-
tisanog bia u oajnikoj potrazi za znaenjem. Pojavnou,
prisustvom / udelom u igri poigravanju, svojstveno obliko-
vanom kretnjom i potezom, likovi tee da otkriju svoje me-
sto i put u varljivim zbivanjima, da odrede sebe same u po-

Dometi 152
veanoj "ponudi" identiteta razlistane, "unapreene" prie-
-ekanja: tako se oni pronalaze izmeu obnovljene neoneo-
realistike storije superioran tandem oca i sina (Predrag
Grbi i Vladimir Miloevi), brehtovskog igrokaza (Selena
Risti Vitomirovi) i filmske-strip ikonografije "ljudi u cr-
nom", prepoznaju i kao prikaze joneskovskog apsurda i kao
marionete burlesknog kabarea slobode ("europolis ekspres").
Saoptavajui svoju ljudsku situaciju, prepriavajui (u ie-
kivanju) strepnje i beznaa, oni su i sentimentalni i grubi, i
pribrani i mahniti; suptilne emotivne prelaze preseca banal-
na kaa i sirova muka, retorike uzlete od bujice (lepih) rei
rezimira usputna, gusta fraza, tih monolog, mehaniko, krto
reagovanje dopunjava bolna iskrenost govora, pri emu i poi-
gravanje dramatinim biva dramatino uzbudljivo.
Reditelj podstie igru asocijativnosti, sugestivnih na-
voenja i zavoenja, preokreta, refleksija, referenci i na tzv.
umetnost i na tzv. stvarnost. Iznova se redefinie odreenje
pozorine (ne)stvarnosti predoavanjem jedinstvenog, "mon-
tanog" vreme-prostora, gde kao u skladitu virtuelne biblio-
teke i stvarnost istorija i drama pozorite susreu sami se-
be i preputaju mogunosti uzajamnih itanja renikom raz-
menjenih arhetipova. Ne zapaa se samo da fantastino pro-
dire na neoekivano ozbiljnim mestima, da je istoricizam ko-
nano fantazmagorian, da je uzvetaj-iz-stvarnosti (predska-
zanja, najave, slutnje nesree smrti) tek dalje poglavlje ma-
ginog realizma (tako bliskog poetici Vladimira Lazia); uka-
zuje se zapravo polje imaginarne geografije stvarnog u koje
su istovremeno upisani mit, san, privienje, iluzija, umetnost,
stvarnost. Pri tom se stvarnost preuzima, objavljuje kao po-
tvrda o svetu iluzija, stecite raznolikih montiranih "atrakci-
ja", a privid kao ugaona taka "nove", emancipovane realno-
sti. Dogaaj nestaje potroen u slici, sve nezamislivija real-
nost (izgubljena kao princip) i sama postaje fikcija, "realno se
dodaje slici kao jeza vie", kao fikcija koja prevazilazi fikci-
ju.
Uobiajeno beketovsko pitanje ta da radimo dok eka-
mo zamenjuje se novim: kako se snai u ovakvoj dodelje-
noj realnosti poslednjoj najstranijoj fikciji, kako biti stva-
ran? Odgovora nema ili je uvek isti. Ono to preostaje je ho-
danje (napred?), peice. Dranjem za vazduh. Za privid.

153 Dometi
srba ignjatovi

pevanje o ustanku
Duan olovi: UZDARJA; Fond Prvi srpski ustanak, Aran-
elovac, 2008.

Kada je re o tematskom odabiru pesama, i to pre sve-

ga onih o Prvom srpskom ustanku, valja istai da se, i pre po-
jave Uzdarja, Duan olovi viestruko ogledao u tom knji-
evnom poslu (izbori Svetkovine zaviaja, Sretenjske zore,
Zahvalno potomstvo). To iskustvo vidljivo je, rekao bih, i u
ovom najnovijem njegovom poduhvatu jednom zaista inte-
gralnom antologijskom izboru.
Taj izbor, sam po sebi, otvara i niz pitanja o poeziji i o
njenoj dananjoj sudbini, o njenoj specifinosti i pogotovo o
tome ta se danas podrazumeva pod pojmom rodoljubive lire,
tj. patriotske poezije. Sve to je u antologiji sakupljeno izve-
sno je da pripada tom specifinom pesnikom anru.
Pripada, ali u izvesnom irem smislu rei. Paljiv italac
e, naime, lako primetiti izvesno raslojavanje i promene u pe-
vanju do kojih s vremenom dolazi.
Tri su osnovna oblika ove vrste lirike. Prvi je oda, svea-
na i uznosita pesma u slavu naciona, njegovih odlika, junaka
i heroja. Drugi je budnica, pesma mobilizatorski angaovana,
svojevrsni poziv na pregnua i delanje zarad postizanja kru-
pnih ciljeva. Ona je zov da se bude na sudbinskoj i istorijskoj
visini, najava i obeanje bolje budunosti, poletni doziv i pro-
klamacija optih interesa. Ali ne treba zaboraviti ni tugovan-
ku, pesmu to opeva rtve i nedae, pokleknua i traumati-
na zbivanja. I u njoj je zabravljena elja da se sauva ak i
negativno predako ili lino, aktuelno iskustvo. I nije tu re
o lirskom mazohizmu, ve o traganju za melemom, makar da
e i u njoj esto na ljutu ranu biti privijena ljuta trava.
Sve to je dosad reeno odnosi se na izvesno klasino i
tradicionalno lirsko trojstvo u okrilju anra.

Dometi 154
 Od ponuenog opisa jo su zanimljivija "odstupanja" i
promene, modelativni preobraaji vidni u Uzdarjima.
Stie se utisak da je vrsta pesama o kojima je re danas
prevashodno prepoznatljiva kao osobeno, eliptino, gnomsko
svedoenje o vremenu. Cilj je trajnost, trajanje, a oslonac in-
sistiranje na viim jezikim i uopte oblikotvornim vredno-
stima. Koje su promene vidne u poetskom jeziku, videe-
mo upravo listajui i iitavajui Uzdarja. Uporedimo, reci-
mo, kako je Tanasije Mladenovi, doskoranji bard naeg sti-
ha, pevao o Prvom srpskom ustanku sa onim to ine pesni-
ki potomci poput Ivana Lalovia ili Mirjane Kovaevi kada
poseu za istim motivom.
Razlikama i promenama uprkos, sutinski pokreta je
isti. To je elja da se spram istorijske podloge artikulie bitno
ona vertikala vredna spominjanja u savremenosti i nadah-
nutog projektovanja u budunost naeg roda.
Trudoljubiva, pregalaka, odgovorna knjiga Duana o-
lovia podstie me da s mnogo razloga zahvalim kako njemu
samome, tako i svima koji su uestvovali u njenom oblikova-
nju i potpomagali da se pojavi na svetlo dana. Okupljeni da-
nas i ovde verujem da svi imamo utisak da prisustvujemo jed-
nom lepom i sveanom inu.
Izgovoreno u Udruenju knjievnika Srbije 11. februara 2008.

155 Dometi