BRANISLAV CRNEVI

(Kovaica, 08.02.1933 Beograd, 14.04.2011)

POETAK roen je 8. februara 1933. u Kovaici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila zadnja pota
Virpazar. Ni etnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica", napisao je u "Dugi" "svom sinovcu"
(serija tekstova zbog kojih je esto napadan od Jugoslovena, zbog srpstva).
DETINJSTVO "Kao dete platio sam crnogorsko poreklo. U NDH me nije titilo to to mi je majka Sremica
(roena je pre onog rata, u posveenoj Austrougarskoj). Izbaeni smo iz NDH-a. A majka k'o majka, nije
nas ostavile same, povela je Crnogorie u Srbiju", sea se. Zapamtio je da je prvi novac zaradio 1942.
prodajui karamele ispred hotela "Moskva" u Beogradu.
NACIONALNOST "inilo mi se loginim da, zato to mi je otac Crnogorac, a majka Sremica, ne moram
dokazivati srpsko poreklo. to bi Crnogorac i Srpkinja mogli roditi izuzev dvoglavog udovita Srbina i
Crnogorca. Jesam li ja kriv to sam dvonacionalno genetsko (jugoslovensko) udo? Jo mi se nije dogodilo
da, kad u meni proteraju Crnogorca, Srbina ostave na miru", rekao je i, dodao: "Srpski sam nacionalista".
VERSKA OPREDELJENOST pravoslavna. Kad je JUL uveliko poeo da "posprema nam dvorite", Crnevi
je upozorio (1995. u svojim napisima "Srpska posla"): "Vaistinu me ne bi iznenadilo da i za Patrijarha
srpskog bude predloen neko iz Udruene (JUL-a prim. a.), i u Udruenoj ima bradatih, a po onome kuda
smo krenuli ba bi nam i priliilo da nam crkvu prikljui dravi neko ko u Boga ne veruje, a ljudi se ne
stidi".
OBRAZOVANJE u zvaninoj biografiji pie da je studirao Filozofski fakultet u Beogradu.
KARIJERA slubovao je u zrenjaninskoj fabrici piva u Novom Sadu. "To je bio zlatan period u mom
ivotu", navodi. Prijatelji dodaju da su ga zvali BIP (zbog bureka i piva). Posle "pivarskog perioda" usledila
je novinarsko-ureivaka faza u "Jeu" i listu za decu "Malom jeu". Onda se raspisao. Vaistinu (omiljena
re g. Crnevia). U "NIN"-u, "Dugi", "Politici"... U meuvremenu, objavio je prvu knjigu (zbirku aforizama)
"Pii kao to uti". Proglasili su ga satiriarem. "U trenucima kad je sramota biti satiriar. Onom ko bude
proglaen za satiriara odmah se stavljaju u ruke ma od kartona i praporci. Bavim se istinom, a ona
ponekad zalii na satiru", objasnio je i "priloio stihove": "Osetio sam, u polju, sred lai/Istina, veto
satkana od lai/Umara srce, glavu moju trai/La me, k'o metak, gaa sred ela/pada moja glava, zato to
je zrela.
Onda je knjievnik sa trideset godina dugim staom glavnog antikomuniste i profesionalno srpskog
nacionaliste uao u politiku. Pravo na listu SPS-a, pa posle i u Saveznu skuptinu. "Osmu sednicu sam
posmatrao kao komunistiki obraun. Miloevia smo zvali "Rumeni", Stambolia "Kudravi". itav
disidentski klan je gledao ko e da pobedi. Za mene je Miloevi ranije pogodio nato to drugi nisu... Za
Miloevia sam se opredelio zbog njega lino, ali, boga mi, i zbog drugih", ispriao je zaetak prijateljstva.
Kad je sve prolo, "priznao je": "Miloevi je do prvog embarga na Srpsku (Republiku) bio ovek sa kojim
sam ja tesno saraivao. Kad su stvari poele da se odvijaju onako kako se meni nije dopadalo, zadrali
smo neku vrstu blagog prijateljstva, sretali smo se, ali ja se vie nisam ukljuivao ni u jednu od akcija".
Godine 1990. izabran je za predsednika Matice iseljenika, i to je funkcija po kojoj ga mnogi pamte. Zbog
nje su ga pitali da li ima dve javne kue u Vojvodini, od kojih uzima procenat, do onog da li uzima po 400
maraka po stanu koji dobijaju izbeglice. I jo mnogo "to pas sa maslom pojeo ne bi". On je strpljivo
demantovao ovakve gluposti i trudio se da objasni zato je bilo (kad je bilo) profiterstva u humanitarnom
radu. "Prvi talas humanitarne pomoi bio je estok. Ljudi su svojima u domovini slali sve. Normalno je,
zato, da se tu pojavi profiterstvo. Tu su, pre svega, pediterske organizacije koje naplauju porez od
lakovernih...".
Politiku je batalio kad je JUL poeo da je osvaja. Kratko je bio u svojevoljnom "izgnanstvu", onda se opet
javnosti obraao sa tekstovima u novinama, u kojima je mnoge okrpio na sebi svojstven nain. Sve po
zaslugama, vaistinu.
STRANAKI ANGAMAN nikad nije bio lan nijedne stranke, bar tako tvrdi. "Politika nije samo jedna
kurva. Ona je kupleraj. A teko je poverovati da je neko u kupleraju sauvao nevinost", kae.
ZANIMLJIVOSTI veruje da Srbima niko osim Srba ne moe nauditi i da niko kao Srbin Srbinu ne moe
"smestiti tako". Sad se videlo da Srbima i Maari mogu da "smeste". Kao to je "njemu smestio"
(poklanjanjem "audija 4") Mihalj Kertes, bivi direktor Carine. Dao mu "tui auto", pa sad g. Crnevi
priznaje greh.
24.10.2000 | Glas javnosti

BRANISLAV CRNEVI

BIBLIOGRAFIJA:
1963. Bosonogi i nebo
1963. Cipelice od krokodilske koe
1963. Njen prvi aj
1965. Devojka sa tri oca
1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvoeno i kao predstava u Ateljeu 212)
1965. Pii kao to uti
1968. Dunavo
1967 1971 Zanati
1971. Kapetan i lula
1971, 1981, 1989, 2006. Dnevnik jednog...
1978. Peta strana sveta
1982. Sibiri
1982. Emigrant i igra
1984. Mrav dobra srca
1985. Snovi bez tumaenja
1990, 2006. Srpska posla
1992, 2006. Srpska i hrvatska posla
1994. Glasnik
1997. Crni avo, crveni rep III 2001. III
2001. Pesme
2003. Zatitnica umetnosti i druge pripovetke
2005. Zemlja nadimaka
2006. Knjiga zadunica
2006. Obeani svet
2007. Sedam mokrih majica i drugi zapisi
2008. Ima da nas nema
2009. uvari pepela
2010. ta ima
2011. Crni avo, crveni rep I-II
2011. Zatitnica umetnosti i druge pripovetke / Wikipedia

DNEVNIK JEDNOG....

BRANA CRNEVI
Moete ga voleti ili ne, smatrati da je ispravan ili pogrean, da je politiki korektan ili nekorektan.
Branislav Brana Crnevi je ovek koji nikoga nije ostavljao ravnodunim. Mnogo toga to je govorio
danas se citira. Ja izdvajam jedan deo iz knjige "Dnevnik jednog..." za koji smatram da nas odlino
opisuje. Do tanina.
Ako mi zapadne ast da budem rtva, a budem mogao da biram ija u rtva biti, voleo bih da budem
Srpska rtva. Samo Srbi i neki drugi Sloveni, koje nisam tako paljivo kao Srbe prouavao, imaju prema
rtvi ljudski, human i lirski odnos.
Nemci zaboravljaju rtve. U Francuskoj biti rtva znai biti nespretan. veani smatraju da je biti rtva
znak primitizma. Englezi su tu stvar obavili u tami srednjeg veka. Velike sile smatraju da je nepristojno to
raditi kod kue. vajcarci to odbijaju. Italijanima je to smeno.
...Srbi su moji favoriti...
Zato to sam i ja Srbin, pa ta stvar ostaje nekako meu nama, postaje prisna, prijateljska i topla. Kad
Srbin Srbinu smesti to se pamti, pripoveda, oplakuje! I delat i rtva ostaju u tamnim prostorima smrti
nekako zbratimljeni, nerazluni, besmrtni. Kao Vod Milo i Vod Crni ore i mnogi od njih manji primeri.
Uvek je tako bivalo: Jedan je Srbin malo mrtav zato to ga je drugi Srbin malo ubio! Laka im je bila Srpska
zemlja, vesela im bila Srpska pesma, obojici!
Dua je Srpska pokajnika, a oi Srpske bogate suzama.
A biti oenjen, opevan i oplakan, to je navie to jedan mrtav ovek moe doiveti.
A, ako ne bude imao tu ast?
Nikom nita.
iveemo, pa ko due!
I tako iv i u ivotu i tu se moe, neko manje neko vie, biti rtvom.
I tu su Srbi moji favoriti.
Ako budem odbaen, Srbi e me najdalje odbaciti, ako budem ponien, Srbi e me najvie poniziti, moe
da se vrea ko hoe, ja u svoje imam najvie poverenja!
PONEKAD JE TEKO BITI SRBIN, PONEKAD ASNO, ALI NIKAD DOSADNO... / Ivin svet

***
"Udruenje knjievnika Srbije sudi nama, potpisnicima 'Predloga za razmiljanje'. Uobiajena atmosfera
ideolokog osuivanja preti da doraste do pogroma. Pravoverni bezono napadaju. Optueni, oni tanjih
nerava i tanje hrabrosti, kaju se i povlae potpise. Brana Crnevi gleda sa prezirom revolucionare i
obraa se skupu: Zahtevate od mene da povuem potpis?! Uinio bih ja to vama kad vam je toliko
stalo. Ali, ljudi boji, ako povuem svoj potpis, ime u se onda ubudue potpisivati?"
[Borislav Mihajlovi Mihiz: "Autobiografija o drugima" BIGZ, Beograd 1992]

BRANA CRNEVI

VETINA PREUTKIVANJA
Jeste li nekad bili odbaeni, gospodine? Ne priajte mi o malim progonima, o linim neprilikama kad vas
drutvance s kojim ste se druili sa, ili sasvim bez razloga, napusti. Ne govorite mi kako ste se oseali kad
su vas vaa ena i ljubavnica, ne mogavi da se dogovore iji ste, obe utnule... Ne brbljajte o svom
malom i neprimetnom antikomunizmu zbog kog ste, da su vas otkrili, mogli stradati... Ne govorite mi o
svom strahu da e vas bivi reim dokrajiti i kako ste prizivali i prizvali u pomo ceo svet, sa sve
bombarderima, ne bi li odahnuli i iveli slobodno.
Nekada, ne tako davno, za vreme predsednika, cara i kralja Tita, odbaenost je bila asna privilegija. Borili
smo se za titulu otvorenog, a ponekad i zatvorenog, antikomuniste. Setite se druga ide. S vrha drave, u
orku. Kaznili su ilasa zbog toga to se usudio da misli drugaije. Bivi drugovi su se takmiili ko e ga
dalje i doslednije odbaciti u zaslueni antikomunistiki mrak u kom nema ivota. Kad je ido prvi put
izaao iz orke, videlo se da je neprilagodljiv. Opet govori, i pie. Nazad u orku! Koliko je muka priredio
onima koji su ga otvoreno prezirali, divei mu se kriom. Nitkovi su, overavajui svoje partijske knjiice, u
intervjuima i feljtonima, opisivali "veleizdaju i jad biveg voe". Poznavaoci komunistike partijske istorije i
danas spore o tome ko je koga odbacio, partija ilasa ili ilas partiju. Neka ih, nek spore. Tek, istina je, od
ilasa se moglo uiti da je, uz lini rizik, o komunizmu mogue misliti i ono to nije dozvoljeno.
Milovan ilas je, okreni-obrni, bio nepokorni disident u vreme jednostavnije od ovog u kom danas
bivakujemo. Mogao je da bira izmeu Istoka u koji je sumnjao i Zapada, koji je proveravao. Ne znam da li
bi se i sam Milovan ilas, prekaljeni revolucionar i ne manje vrsti disident, snaao danas i ovde, u ovom i
ovakvom svetu. U ta bi danas, kad vie nema ni komunizma ni demokratije, verovao!? Milovan ilas,
Aleksandar Solenjicin i drugi od njih manji primeri, imali su rezervnu stranu sveta, Zapad je titio i slavio
one koji su sumnjali u Istok, a Istok svom najmonijem protivniku Zapadu nije ostajao duan. Obe
ideologije, i demokratska i komunistika, poraene su istovremeno. Pojeo ih je globalizam. Demokratiju su
ubili, a tamo gde nisu stigli jo je, malecku i nikakavu, ubijaju, pretvarajui je u bljutavu demokraturu; a
komunizam je stradao ne mogavi vie da podnese sebe.
Probaj danas da bude Milovan ilas, s kim, zato i protiv koga! Nekada, ne tako davno, pod kraljem,
carem i predsednikom Brozom, mogao si biti kriv za ono to misli, govori i pie, to te je moglo unititi ili
proslaviti. Biraj, bori se ili prilagoavaj. Demokratura je svugde u svetu, a u Srbiji posebno, uvela novu
vrstu terorizma, dogovoreno preutkivanje! Borba je besmislena, predaj se bez borbe. Ako misli, govori i
pie drugaije nego to demokratorima odgovara, postae rtva preutkivanja. Jue si bio poznat ovek,
to ne znai da, ve sutra, zahvaljujui vetini preutkivanja, nee biti proteran u anonimnost. Svaku
kritiku, politiku, filosofsku, naunu ili knjievnu, zamenio je svemoni marketing. Ako veruje u Koaliciju
za razumevanje poluokupacije u kojoj se Srbija nalazi, bie miljenik dogovorenog marketinga, u
suprotnom nigde te nema. Jedinka je priterana u oak, u stresu je, ime e se baviti ovek koji ostane
bez posla, od ega e iveti?
Politika Vladajue koalicije ili Koalicije za razumevanje poluokupacije ist je marketing. Prua ti se prilika
da bira izmeu Legije asti bez asti, ili ast bez Legije asti, a ti se koleba. Umesto da se raduje zbog
esto najavljivane i odjavljivane Bele engenske, tuguje zbog Kosova. Krivo ti je to se Bela engenska
reklamira, a Kosovo preutkuje. Pie i govori da ti je sumnjivo to se dolazak Bele engenske proslavlja,
a ono to se istovremeno dogaa na Kosovu i sa Kosovom preutkuje. E, ako je tako, idi u anonimne! Ne
ume da preuti, bie preutkivan! Gleda li televiziju? Vidi li muke parlamentarne? Opozicija postavlja
Vladajuoj koaliciji pitanja na koja nema odgovora. Vladajua Koalicija ignorie sve parlamentarne dane,
izuzev dana za glasanje. E, taj dan im je najvaniji.
eka li, jo, kao nekad, izbore i dan kad e svi, ak i oni koji misle kao ti, imati pravo da glasaju. Hoe li
se jo jednom, ili, hoe li te jo jednom, prevariti. Lako je bilo Milovanu ilasu, on je platio ono to misli, ti
plaa ono to oni misle. Ne nadaj se da e, dobije li Belu engensku, imati gde da zbrie.
Brana Crnevi
Petak, 15.04.2011. | Kurir

BRANA CRNEVI SASVIM LINO

TATA NA SLUBENOM PUTU

Spada u one retke ljude koji se uvek ude kako ga u porodici trpe. ak i u ovim
godinama kad je potpuno smiren, kae eni: "Alal ti vera! Izdrala si ono to ja
ne bih!" Za prijatelje, knjige i pie je uvek imao vie vremena nego za porodicu
Knjievne veeri uporeuje sa komemoracijama i zato ih Brana Crnevi ne voli. Ipak je nekako izdrao
promociju najnovije knjige "Zatitnica umetnosti i druge pripovetke" ("Igam", Beograd). Zbog obaveza
prema itaocima i izdavau. Smatra da na knjievnim veerima kritiari govore lepo iz utivosti, a ne to
stvarno tako misle, dok on, autor, sedi i mora to da slua. Kao mrtav ovek. A poznat je po tome to u
kafanama, ali i na drugim mestima, zabranjuje da se pria o njemu. Takve razgovore grubo prekida: "Ne
bih ja mene zajebavao!", to u prevodu znai: "Ajde da priamo o neem drugom". Lake podnosi, veli,
kad se o njemu govori loe, jer onda moe da se svaa. Ovako, kako da se svaa s nekim ko istie tvoju
pamet?
Sramota ga je i da se raduje kad nekome neto pokloni, kao to jedva odglumi oduevljenje kad i sam
dobije dar. I to je jedna od njegovih davno primeenih osobina.
Gledao sam mati Vidu i tri godine starijeg brata Nikolu kae. On joj pokloni al, ona se divi alu, a
on se divi tome to se ona divi. Tada ja izaem iz kue: "Divite se bez mene!"
Mrzi revolucije, mrzi preobraenike, one koji su zahvaljujui novcu, uticaju i porodinim vezama uspeno
ispratili nekoliko vlasti, a prave se da su bili estoki protivnici svega i svaega. Mrzi naknadne antititoiste,
naknadne antimiloevievce, naknadne antiinievce, kao to e mrzeti i naknadne antikotunievce.
Kad Brana kae da neto "mrzi", to pre odgovara izrazima da neto prezire, da se gadi...
Prijateljstvo je kod Srba zanat. O tome je pisao u drami "Prijateljstvo zanat najstariji". Najvie cveta kad
je korisno.
Kad su mog prijatelja Dragiu Gileta uria svojevremeno "skidali" s mesta direktora Aerodroma
"Beograd", on mi kae: "Nema veze, bar mi je ostalo dvestatrista prijatelja" sea se Brana. A ja mu
velim: "Gio, sumnjaj. Svedi to na prste jedne ruke. Budi oprezan". Pravo prijateljstvo je kad se deli
nemo, kad se drui s nekim iako od toga nema vajde. Ako vajda nije lepo sedenje u kafani, lepo
ispijanje piva, razgovori, ogovaranje drave...
DRUENJE SA MRTVIMA
esto se budi s mrtvim prijateljima. Sanja ih i misli o njima. Nedostaje mu Mika Anti, ovek koji je u
njemu prepoznao talenat i uveo u novinarstvo. Imao je dvadeset jednu godinu kad ga je doveo u
novosadski "Dnevnik" gde je pisao pod pseudonimom Branislav BIP (burek i pivo).
Mika je verovao da je besmrtan.
Mogao je, udvarajui se eni, da pojede buket cvea zajedno s drkom i da o tome peva: "Kneginjo,
pojeu ovo zbog tebe". Vie puta se enio, tancovao decu. Nedostaje mi kad odem u Novi Sad, u kafanu
"Kod Bate Peoa". Tamo stoji velika Mikina slika. esto mi se dogodi da popijem pie za njega.
Nedostaje mu i Duko Radovi. Lucifer, duhovit ovek, lapidaran, dobar i zao. Dobar zato to je za
prijatelja bio u stanju sve da uradi, a zao, jer nije podnosio nedarovite ljude.
Onda, neverovatni Zoran Radmilovi. Brani je uvek govorio: "Ti si izvoa pisakih, a ja sam izvoa
glumakih radova". Znao je da bude armantan, da od svega napravi burlesku. Bio je i neobino precizan
ovek. Kad su radili uvenu emisiju "Petkom u 22" na Beogradskoj televiziji ("Ta emisija se esto
pominjala, znalo se da su urednici bili Zora Kora i Muharem Pervi, ali se redovno zaboravljalo da sam ja
pisac scenarija"), on tekst nije uio napamet. On ga je studirao. Nije ga mrzelo da i po nekoliko puta vrati
reiju da to ponovi.
Nedostaje mu ovih dana i mirnoa nedavno preminulog Ljubomira Mucija Drakia koji je u Ateljeu 212
reirao njegovu uvenu dramu "Kafanica, sudnica, ludnica", te veliki glumac Slobodan Cica Perovi, pesnik

i boem Slobodan Markovi koji je ulaskom u kafanu inio da ona bude drugaija. Nedostaje mu i tolerantni
i talentovani politiar Branko Pei, kao i ef samozvanog salonskog antikomunizma i nacionalizma
Borisav Mihailovi Mihiz...Sve su to ljudi koji su predstavljali ukras Beograda.
Ponekad mi se ini kao da su me naselili, da svi oni malkice ive u meni istie Brana. Pridajem im
ak komandno svojstvo. Kao da mi govore "Radi to", "Nemoj to da radi". To ja zovem druenje s mrtvima.
Pretekli su me. Umrli su pre mene. Nadam se da u i ja nekad nekome nedostajati.
Brana, inae, veruje u teoriju jednog ludog ruskog kozaka da ovek ne moe potpuno umreti. Kad neko
umre, njegov dar prelazi na onoga ko je to zasluio. Zato je ve sa esnaest godina pevao: "Neu umreti,
ak i da elim, neu umreti".
"BORBA" S MILOEVIEM
Tvrdi da vladari nemaju prijatelje. Oni imaju podanike, poslunike. Ako je tako, kako je onda bio prijatelj sa
Slobodanom Miloeviem?
I sad sam prijatelj s njim kae. Ali nae prijateljstvo nije bilo politike prirode. Bila je to jedna teka
borba. On je pokuao da prepravi mene, a ja sam pokuao da prepravim njega. I obojica Matija Bekovi,
Brana Crnevi i Duko Radovii smo uspeli, jer je nad njim vladala mona sila koju iz pristojnosti neu da
imenujem. Gledam ga sad u Hagu. U Hagu se ponaa kao vladar, a u Beogradu je vie sluao demonske,
mrane sile, nego sopstveni glas. Volim da kaem: da je Miloevi tako veto branio Srbe kao to se sad
brani Srbima, sudija Mej bi bio turista u Hagu.
Brana ne trpi kolektivni ivot i zato nikad nije bio lan nijedne partije, pa ni SPS. I nikad nije prihvatio
nijedan istaknuti politiki poloaj u Srbiji, jer nije eleo da bude Miloeviev inovnik. Nezavisnost je
privilegija pisca.
Ako uete u politiku borbu, onda ste ili predsednik ili u Hagu, ili na vealima ili mrtvi, ili prokaeni ili
uspeli. Kod Srba je to obiaj. Danas si knez, sutra si rob. Zato je politika samo za neozbiljne ljude.
Dodue, pristao je poetkom devedesetih da bude predsednik Matice iseljenika Srbije. Iz linih razloga.
Poetkom Drugog svetskog rata proterali su majku, brata i njega iz Rume u Nedievu Srbiju, tako da vrlo
dobro zna ta znai odrastanje po izbeglikim domovima. Znao je kakav je to jad i patnja i svim srcem je
eleo da pomogne. Iz itave prie je izaao posle operacije "Oluja" i pada Srpske krajine. Demonstrativno
se vratio pisanju za novine i knjigama.
Od svojih stradanja nikad nije pravio paradu. Ni kad su ga kao nacionalistu i antikomunistu isterivali sa
Beogradske televizije, ni kad su ga liberali izbacili iz "Jea", ni kad je partijska organizacija Ateljea 212
spreila postavku njegovog komada "Srebrni svenjaci", ni kad je 1966, posle skandala u Zagrebu, zavrio
u Padinjaku. Naime, dogodilo se da je posle nekoliko ispijenih aica na jednu provokaciju odgovorio,
takoe, provokacijom. To je dolo do uiju Krlee, zatim Tita i Centralnog komiteta partije. Sve se zavrilo
kod sudije za prekraje. Izreena mu je kazna od mesec dana zatvora. Tada su na scenu stupili prijatelji
Dobrica osi i Srba Savi, omoguivi mu da bude smeten u aneksu za strance. Velika privilegija u to
vreme.
U svoj "sluaj" nikad nije meao porodicu. Prva supruga Simka, po struci geolog, uvek je imala
razumevanja za ono to mu se dogaa. Krene, recimo, Brana da potpie nekakav "Predlog za
razmiljanje", to je bio nacionalistiki gest i kao fol opasan, i to kae Simki: "Ja moram to da potpiem". A
ona: "Potpii ako mora". I Brana potpie. Nedugo potom krenu napadi na njega. Simka na to veli: "Pa
dobro. To emo izdrati".
RAV MU
Decu je od svega titio. Vida je imala est godina, a Ivan se tek bio rodio kad je on otiao u zatvor. Za njih
dvoje je tata bio na slubenom putu. Kad se vratio kui, doneo im je gomilu igraaka.
O mojim neprilikama se u kui nije prialo kae Brana. erka Vida je saznala da sam kao
nacionalista isteran iz "Jea" tek na fakultetu, na studijama dramaturgije, od svog profesora Slobodana
Bobe Selenia. Usplahirena je dola kui i pitala me: "Tata, ta je to bilo?" Instinktivno sam branio svoju
porodicu od moguih negativnih posledica. U zdravim brakovima teret mogu da dele dvoje. Troje je
previe, jer to negativno utie, stvara ovisnika od porodine tragedije. To je kao droga. Presisate sa
priama o neprilikama roditelja i dedova i one ponu da vladaju vama.
Gospoa Simka je bila draga i zanimljiva osoba. Za Branu je obino govorila da je savren otac i rav mu.
Brana je prihvatao tu njenu presudu. Uprkos branim neprilikama, nisu se razvodili. Bio je to njihov
preutni dogovor. Tek kad je pre neku godinu Simka umrla, Brana se oenio Ljiljanom Neovi, sudijom
Trgovinskog suda, s kojom ima 22-godinju erku Minu.

Priznaje da je decu bio prepustio majkama. Veliki greh proizaao iz boemije. Kao otac je bio tu samo da bi
neto odobrio, kupio ili astio. Dok je radio u "Jeu", po ceo dan je provodio u redakciji i pravio novine.
Kui bi dolazio mrtav umoran kasno uvee ili tek sutradan posle pia s prijateljima. Dobre ene to toleriu
i zato ne dolazi do razvoda.
Deca to gledaju, ocenjuju i opredeljuju se za jednog od roditelja ili za oba tvrdi Brana. Malo i pate.
Malo su i zauena. Recimo, moja mlaa erka Mina, s kojom sam uvek u dobrim odnosima, mene je uvek
videla kao oveka koji je doao da poseti nju i mamu, i teko je sa pet-est godina mogla da shvati ta se
to dogaa kad sve tate idu kui, a njen tata ide od kue. Ima tu neke tragedije.
Spada u one retke ljude koji se uvek ude kako ga u porodici trpe. ak i u ovim godinama kad je potpuno
smiren, kae eni: "Alal ti vera! Izdrala si ono to ja ne bih!" Za prijatelje, knjige i pie je uvek imao vie
vremena nego za porodicu.
Bogati ljudi to ispravljaju tako to enu i decu aste nekim dugim putovanjem. Ali, ja nisam bogat i
moja erka Vida nije imala tu privilegiju, nisam mogao da joj kaem: "Evo, poto sam ja dobar, ali
nemaran otac, poslau te na est meseci u Pariz".
Ali ne grize ga savest. Uvek je ovako razmiljao: "Pa dobro vam je. ta u vam jo i ja?" Naravno da je to
pogreno.
Moj prijatelj Bata Peo, pravdajui sebe i mene za nemaran odnos prema deci, ima obiaj da kae: "Ta,
imaju matere! Evo, kad dete padne, nijedno ne vie "tata!". Svi viu "mama!" To je, valjda, neki alibi.
GREAN PREMA UNUCIMA
Brana je ponosan na svoju decu. Najstarija erka Vida je brza na njega. Studirala je dramaturgiju i
uspeno se bavila tim poslom. Prvi put se udala za Milana Delia Delu, a drugi put za knjievnika
Svetislava Basaru, trenutno ambasadora Srbije i Crne Gore na Kipru. S njim ima blizance Taru i Relju koji
su protekle jeseni postali aci prvaci.
Sin Ivan radi na carini. Oenjen je Tamarom koja je nedavno diplomirala na farmaciji. Imaju sina Mateju,
takoe aka prvaka.
Najmlaa erka Mina je jo student Fakulteta primenjenih umetnosti, na odseku kostima.
Ima li Brana Crnevi sad bar vremena za unuke?
Grena mi dua kae iskreno. Redovno ih viam, ali retko. Ne spadam u one dede koji se toliko
zablesave, pa kau da unuke vie vole nego erku ili sina. Ne verujem da je deda za unuke neto vie od
male slatke zajebancije. Ja ih oboavam, mislim o njima i obradujem se kad ih vidim, ali sam prema njima
zadrao isti odnos kao i prema svojoj deci.
Na stolu u Braninoj radnoj sobi, u stanu na Banovom brdu, na istaknutom mestu stoji knjiga njegovog zeta
Svetislava Basare "Na gralovom tragu". Branino omiljeno tivo?
Svetislav je roeni pisac javno hvali zeta. Kad se bavi porocima, on ne pie, a kad ga uhvati da
napie knjigu, on na njoj radi brzo i efikasno. I tu je razlika izmeu pisaca jedne i druge generacije. Imam
utisak da ja to ne mogu. Evo, pisao sam jedan roman sedam godina i sad se spremam da ga razbijem u
pripovetke, dok drugi "Tata e" piem ve godinu i po dana. U kompjuteru trenutno imam pet naslova na
kojima paralelno radim. Svetislav je bio moj italac, a ja jesam njegov. Vida mi kae da je ovu moju
poslednju knjigu pripovedaka dva puta itao. Neto je traio u njoj. I to me raduje. I ja ovu njegovu knjigu
stalno drim na stolu i ponekad je prelistam.
Sneana Miloevi | Ilustrovana politika

PREMINUO BRANA CRNEVI

Knjievnik i jedan od lanova Srpske napredne stranke Branislav Brana Crnevi preminuo je rano jue u
Beogradu, potvreno je iz njegove porodice.
Crnevi je bio knjievnik, aforistiar, novinar, scenarista. Roen je 8. februara 1933. godine u Kovaici, a
studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Karijeru je poeo u listovima "Je" i "Duga", a objavljivao je kolumne u brojnim drugim listovima poput
NIN-a i "Politike".
Prvu knjigu za decu "Bosonogi i nebo" objavljuje 1963. godine, a potom i prvu zbirku aforizama "Pii kao
to uti".
Tokom svoje karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, prie, pesme. Dobitnik je nagrade
"Zmajevih deijih igara" za stvaralaki doprinos savremenom izrazu u knjievnosti za decu 1987. godine.
Crnevi je bio i politiki angaovan i mnogi ga pamte kao dobrog prijatelja biveg predsednika Slobodana
Miloevia. Bio je i zagovornik nevinosti Radovana Karadia pred Hakim tribunalom i lan najpre Srpske
radikalne stranke, a potom, posle cepanja te stranke, Srpske napredne stranke.
Predsednik Srbije Boris Tadi uputio je izraze sauea pievoj porodici. [Tanjug]
***
Borislav Mihajlovi Mihiz je smatrao da je Branislav Brana Crnevi (19332011), jedan od etiri naa najvea satiriara u drugoj polovini 20. veka. Tom sazveu jo pripadaju: Duan Radovi, Vlada Bulatovi Vib
i Matija Bekovi. Oni su znali da je satira barometar slobode i da njen posao nije samo da nasmeje itaoce, ve i da ismeje ono to je opako i zlo.
Satira i humor Brane Crnevia, i kad zasjaji nostalgijom, okreui se detinjstvu, i kad plane gnevom nad
oskudnom hrabrou savremenika, smatra Miroslav Egeri, uliva se u onaj lep niz naih satirinih pobeda
koje nas uveravaju da nije sve propalo, da su poduhvati opte pameti, jasnog vienja stvari i ljudi, prihvatanja rizika da se kae svoja misao bez rezerve i ogranienja, neto zaista dobro i ozdravljujue. Velika je
teta to se taj sremaki borac uutao i to ga ne vidimo i ne ujemo na osvetljenoj pozornici.
Nije ga bilo jedno vreme, zbog politike. Televizije su izbegavale da ga zovu, naroito u ive emisije, a izdavai su prestali da objavljuju njegove knjige. Posle deset godina utanja, na knjievnu scenu vratio se knjigom "Zadunice", koja je posveena njegovim prijateljima: Mihizu, Crnjanskom, Zoranu Radmiloviu, Slobodanu Peneziu Krcunu... Zahvaljujui Miroslavu Toholju i njegovoj izdavakoj kui "Igam", Brana Crnevi je, u kratkom vremenu, objavio nekoliko svojih novih knjiga, i nekoliko starih, kao to su "Srpska posla"
i "Dnevnik jednog". Tako se Brana Crnevi vratio svom zanatu.
Njegove kolumne u novinama: "Srpska posla" (Glas) i "Crna taka" (Kurir), itale su se i prepriavale. itale su se i njegove knjige, ali ga je knjievna kritika zaobilazila. Njemu su bili vani itaoci, a kritiare je doivljavao kao "meupsihijatrijsku stamicu". Kritiari i pisci se prema knjizi odnose kao deca. Kritiar tvrdi
da zna ta je pisac hteo da kae, a pisac je to kao fol razumeo.
Nije se odricao svojih prijatelja, ni Slobodana Miloevia, ni Radovana Karadia, ni Milana Martia... Smatrali su ga srpskim nacionalistom. Iz politike se, praktino, povukao 1994. godine, zbog srpske blokade
prema Republici Srpskoj. Bio je, kako je govorio, jedan od "mrtvih poslanika" u mrtvom jugoslovenskom
parlamentu. Tako je sam sebe lustrirao.

Hvalio je eeljevu odbranu pred Hakim tribunalom: "eelj se podjednako veto slui i komediografskom
i tragiarskom tehnikom. Hoe da ih zasmeje, pre nego to ih oneraspoloi i nasrne na pravne norme Hakog tribunala. Ne verujem da e eelj prihvatiti neku malu ulogu koju bi mu mogli podmetnuti".
Vrlo je otro govorio o Dejtonskom sporazumu: Dejton je istorijska Miloevieva zabluda. Neoprezno je
potpisao dogovor koga se jedna strana mora pridravati, dok druga strana, i druge strane, to ne moraju
da ine. To je uvod u istorijske greke koje e plaati i nai potomci. Javno je govorio da je protiv Jugoslavije, i Aleksandrove, i Brozove, i Miloevieve.
esto se, priao je, budi s mrtvim prijateljima. Nedostaje mu Mika Anti, koji je, udvarajui se eni, mogao
da pojede buket cvea. Nedostaje mu Duko Radovi, dobar i zao ovek. Dobar zato to je za prijatelja bio
u stanju sve da uradi, a zao jer nije podnosio nedarovite ljude. Nedostaje mu Zoran Radmilovi koji je govorio: "Ti si izvoa pisakih, a ja izvoa glumakih radova". Nedostaju mu Ljubomir Muci Draki, Slobodan Cica Perovi, Slobodan Markovi, Borislav Mihajlovi Mihiz, Branko Pei...
Verovao je u teoriju jednog ludog ruskog kozaka da ovek ne umire potpuno. Kada neko umre, njegov dar
prelazi na onoga ko je to zasluio.
Branislav Brana Crnevi, autor je aforizama: "Povukao sam se u sebe, a oni su me ba tu ekali"; "Od
svih pogleda na svet najalosniji je poslednji pogled na svet"; "uo sam da e sutra biti bolje, a ja ba
sutra neu biti ovde".
Z. Radisavljevi | objavljeno: 14.04.2011. | Politika

In memoriam Brana Crnevi 19332011

BRANA JE PISAO KAO TO UTI
Knjievnik koji je jue preminuo u Beogradu ostavio je neizbrisiv trag meu
ljubiteljima pisane rei knjigama, aforizmima i kolumnama
Rei su bile njegov zanat.
Vest o smrti Brane Crnevia (78), knjievnika, satiriara, novinara i ta jo sve ne, osvanula je, kao to joj
i dolikuje, ruku pod ruku sa prohladnim i kinim aprilskim danom u Beogradu. Onima koji su ga poznavali,
ali i armiji onih koji su odrastali uz njegove pesme, smejali se njegovim aforizmima, ostae zauvek u
pamenju kroz onaj njegov nasmeen i nekako deaki neotesan lik.
Prolo je bezmalo pola veka otkako se Brana lansirao u besmrtnike. Davne 1963. objavio je prvu knjigu
"Bosonogi i nebo", a do ovih naih dana police knjiara obogatio je sa jo skoro 30 naslova. Decenijama je
pretakao svoje misli na papir i na stranice tampe. Oiani je, Politika, Duga, NIN, Telegraf i Glas javnosti
samo su neke od novinskih adresa na kojima su mogle da se proitaju britke rei spakovane u samo
njemu svojstven crnevievski stil.
Pisao je Brana dobre tri godine i za Kurir redovnu kolumnu "Crna taka". Najmanje toliko je trajalo i
njegovo redovno druenje s nama kurircima, tokom kojih smo mogli da se uverimo da ne samo da je pisao
kao to uti nego je i govorio kao to pie. A to ta je i kako je govorio nekome je moglo da se svidi,
nekoga da naljuti, samo nikoga nije moglo da ostavi ravnodunim.
Danas e sigurno biti i onih koji e u njegovoj politikoj zoni delanja traiti izgovor da omalovae njegovo
delo. Natovarie mu takvi na vrat i Slobu (bez Mire), i Kertesa, i Martia, i Karadia, i Krajine i eelja.
Naravno, i Tomu i Vuia. Da ne zaboravimo, i nacionalizam. Ali, slaba im vajda. Time nee moi da se
ospori talenat koji je Crnevi do poslednjeg dana crpio iz sebe i darovao ga generacijama.
A kakav je Brana bio moda najbolje svedoe njegovi skromno-hedonistiki odgovori dati u Kurirovoj
redovnoj rubrici "Ej, da mi je" od pre pola godine:
* ta biste uradili sa 1.000 evra?
Potroio bih ih na cigarete, pie i hranu.
* A sa 100.000 evra?

 Potroio bih ih na isti nain...

Brana Crnevi je, eto, na kraju potroio i svoj ivot. Pamtiemo ga doveka. I itati iznova. Neka mu je
vena slava i hvala.

AFORIZMI
Zvezda Brane Crnevia u punom sjaju je zasijala jo davne 1965, kad je objavio knjigu britkih aforizama
"Pii kao to uti", koji ni danas nisu izgubili na aktuelnosti. Evo nekoliko:

Volite male ljude i igrajte se njima.

Oseam da bi rtvovali moj ivot za svoja ubeenja.
Otkako sam sebe uhvatio u lai, ne verujem vie nikome.
Bio je besmrtan dok je bio iv.

REKLI SU O BRANI
* Milovan Vitezovi, pisac
Umeo je da govori i imao je ta da kae, to su svi priznavali, bez obzira na to da li su se slagali s njim
ili ne.
* Rajko Petrov Nogo, pesnik
Odlaskom Crnevia otiao je jedan vaan ovek i jedan glas koji je imao iroku akustiku. Starost i
bolest neke ljude prolepaju, a neke porune. Gledao sam Branu Crnevia kako se ispoen i oceen
telesno gasi, a ostaje pribran i u pribranosti prolepan.
* Miroslav Toholj, pisac
Crnevi je bio veliki aforistiar, koji se radovao svakoj knjizi i poklanjao ih prijateljima. Sve reenice
koje je izgovarao privatno i javno zvuale su kao aforizmi.
Petak, 15. April, 2011.| Autor: Jovica Krtini | Deo teksta preuzet sa: Kurir