Народне умотворине су мудре мисли исказане кроз песме, приче, бајке,

басне,пословице, загонетке, питалице, брзалице, разбрајалице… Настале су давно.

Због чега се зову народне умотворине?

Народне су зато што потичу из народа, односно смислили су их људи из народа. Не зна
се ко их је тачно измислио.
Зашто их зовемо умотворине? Зато што их је створио човеков ум, памет.

Народне умотворине су се усменим путем преносиле кроз народ. Најчешће су их

преносили старији млађима, а онда ови даље својим потомцима. После их је записивао
и од заборава сачувао Вук Стефановић Караџић.
Уз то, он је творац азбуке којом се ми данас служимо. Вукове познате речи су:,,Пиши
као што говориш, а читај као што је написано“

Брзалице су настале ради забаве, лакшег учења и изговарања тешких гласова или групе
речи. Добро изговореном брзалицом сматра се она која је поновљена најмање три пута,
врло брзо и без грешака. Међутим, обично се деси да при брзом изговарању дође до
грешке бар једне речи, што изазива смех код присутних.

Риба риби гризе реп.

На врх брда врба мрда.

Миш уз пушку, миш низ пушку.

Јеси ли ти то ту?
Јеси ли то ти ту?
Јеси ли то ту ти?
Јеси ли ту то ти?

Црн јарац, црн трн, црн брсти грм.

Разбрајалице су кратке песме које служе за забаву и разоноду. Казујући

разбрајалицу, онај који разбраја, показује руком на играче окупљене у кругу. На
кога падне последња реч, тај или испада из игре или започиње игру. Немају неко
посебно значење, али су мелодичне.

Један, два три, четири, пет,

шест, седам, осам, девет, десет;
Изишао бели Месец;
На њем’ седи моја сека,
Пије чашу белог млека.

Иде патка преко Саве

носи писмо на врх главе,
у том писму пише:
не волим те више.
Патка патку појела
па се није најела,
у том стиже црни јеж
па повика: беж’, беж’, беж’.
Коларићу панићу,
плетемо се самићу,
сами себе заплићемо,
сами себе расплићемо.

Еци пеци пец ,

ја сам мали зец,
ти си мала препелица ;
еци пеци пец .
Еци пеци пец ,
иде мали зец ,
а за њиме зечица
и њихова дечица
еци пеци пец.

Енци
менци
на каменци
тамо
кују
дванаест
деци;
ин
пин
чарапин
чараупе
једи супе
баш ти!

Ен, тен, тини,

Саварака, тини,
Саварака, тика, така,
бија, баја, буф,
триф, траф, труф!

Питалице су шаљиво постављена питања са духовитим и мудрим одговором. Понекад

питалица може да садржи по два или више питања, али и одговора. У форми је дијалога
са одмах датим одговором. Почињу са питањима: питао, питала, питали...

Питали ђаци старца калуђера:

– Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак?
– Краљевић Марко.
– Па после?
– После опет Краљевић Марко.

Питали миша:
„У ком селу најбоље живиш?”
„У оном где нема мачака.”

Питали пса:
-Зашто свакога репом поздрављаш?
-Зато што немам капе.
Загонетке служе за разоноду, забаву, али и за изоштравање мишљења. Оне су облик
игре погађања. Представљају врсту говорне игре. Настале су вештим скривањем правог
значења речи кроз игру. Свака загонетка има – одгонетку.

• Корице има – нож није, листове има – дрво није. (КЊИГА)

• Оца нема, мајке нема, а свако се јутро рађа. (СУНЦЕ)
• Боцкава лопта у трави стоји, да је додирне свако се боји. (ЈЕЖ)
• У наше баке стаклене очице. (НАОЧАРИ)
• Бело је, снег није, слатко је мед није. (ШЕЋЕР)
• Звоно, а не звони? (Висибаба)
• Пуна школа ђака, ниоткуда врата (ЛУБЕНИЦА И СЕМЕНКЕ).
• Ко је увек сам у својој кући? (ПУЖ)
• Два локвања око пања? (УШИ)
• Стално се умива и на крилу преде,
• Стално се умива и на крилу преде,
ако се наљути, хоће да огребе.(МАЧКА)
• После кише, кад Сунце засија, седам боја у луку се сија. (ДУГА)
• Kад ова птица долеће, носи нам славно пролеће;
и старо гнездо знаде за своје птиће младе. (ЛАСТА)

Пословице су кратке, мудре изреке, поруке, поуке. Њима су старији преносили

животна искуства на млађе. Има их о раду, лењости, правди, мудрости, љубави,
слободи. Њихов циљ је да вас поуче о животу и правим вредностима.

Допуни пословице:

1. _________________ кућу гради.

2. Моја ____________________ – моја слободица.
3. Лепа _____________ гвоздена врата отвара.
4. Тиха ____________ брег рони.
5. Ко рано ______________, две среће граби.
6. На младима свет__________________.
7. Испеци па _______.
8. У лажи су кратке …
9._____ длаку мења, ал ћуд никада.
10. Без муке нема _____.
11. Једна ласта не чини ______.
12. Ко ___ зло не мисли.

Шаљиве народне приче и песме увек се баве шаљивим догађајем који се догодио људима
или животињама чак. Прича се о лагаријама, хвалисавости, нескромности углавном. О
нескладу између скромних могућнсти и нескромних жеља. Народ се шали на рачун
животиња које желе да се понашају као људи.
Говоре нам о томе како неким својим особинама и одлукама можемо довести себе или
друге у смешну ситуацију.

Пустио бих ја њега, али неће он мене

Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он
онда, дозвавши свога друга који јe остао на путу, каже му: Ходи, ухватио сам
хајдука! Друг му одговори: Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже:
Али неће да иде. Кад му друг на то рече: Ако неће да иде, а ти га пусти, а он му
одговори: Пустио бих ја њега, али неће он мене!
Ја сам чудо видео

Пуж и во се туку,
Козе кола вуку,
Свиња брке суче,
Мачке рачун уче,
Коњ на грани спава,
Зец пут преорава,
Вук на друму проси,
А мрав буре носи,
Рода жабе служи,
Миш се с мачком дружи.

Бајке су дуже народне приче у којима се говори о нечему што се није могло десити. У
њима има натприродних сила, змајева, вила, чаробњака који стварају чуда. Знамо да
су сви јунаци у бајкама добри или зли, али на крају добри побеђују зле, правда
побеђује неправду.
Пепељуга, Чардак ни на небу ни на земљи, Девојка цара надмудрила.
Које ви бајке још знате?

Басне су поучне приче у којима се животиње понашају као људи. Указују нам на
особине, па је тако лија лукава, зец плашљив, вук прождрљив, итд. Свака басна има
своју поуку и поруку. Тако нпр. из басне о Волу и мишу схватамо да никада не смемо
да потценимо снагу и најслабијег међу нама.
Бик и зец

Спази бик зеца где као стрела бежи преко поља, па му позавиде на брзини.
Kад се једном састадоше, рече му:
– Благо теби кад си тако брз! Ти можеш да умакнеш и најопаснијем непријатељу! Ништа
у животу не бих више желео него да сам и сам тако брз. Тада бих могао да побегнем
од сваког непријатеља.
Насмеја се зец чувши бика, па ће му рећи:
– Луда је твоја жеља пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и
снажне рогове. Боље поносно се борити с непријатељем, него целог века срамно пред
њим бежати.