1. Прочитај следећи одломак из народне песме Бој на Мишару.

Одреди књижевни род којем

припада песма.
Ту смо били, очима гледали,
Кад се двије ударише војске
У Мишару пољу широкоме,
Једно српска, а друго је турска;
Пред турском је Кулин капетане,
А пред српском Петровићу Ђорђе;
Српска војска турску надвладала.
Погибе ти Кулин капетане,
погуби га Петровићу Ђорђе.
Заокружи слово испред тачног одговора. а) лирика б) епика в) драма

2. Прочитај песму Поље Јована Дучића, па одговори на захтев испод текста. Док читаш песму,
уочавај песничке слике у свакој строфи.
1. Јечмена жута поља зрела,
Речни се плићак зрачи;
Купина сја сунчана, врела,
Ту змија кошуљу свлачи.

2. Пут прашљив куд се мрâва вуче

За четом црна чета;
Железну жицу цврчак суче,
Најдужу овог лета.

3. И скакаваца мину јато...

С топола јастреб млади
Баци у сунчев сјај и злато
Свој крик вечите глади.

На линији поред назива песничке слике напиши број строфе у којој се та слика налази.

Назив песничке слике Број строфе

Крик младог јастреба _____ ,___________

Сазрела жута поља _____ ,____________
Најдужа песма лета _____,____________
3. Заокружи слова испред наслова романа.

а) Све ће то народ позлатити – Лаза Лазаревић

б) Сеобе – Милош Црњански

в) Мост на Жепи – Иво Андрић

г) Хајдук Станко – Јанко Веселиновић

д) Кроз мећаву – Петар Кочић

4. Прочитај одломак из приповетке Аска и вук Иве Андрића. Протумачи смисао

подвучене реченице.

Аска није мислила ништа. Само је из свог младог тела, које је било саткано од
чистих сокова животне радости и осуђено на неминовну смрт, извлачила
неочекивану снагу и невероватну вештину и разноликост покрета. Знала је само
једно: да живи и да ће живети док игра, и што боље игра. И играла је. То није више
била игра, него чудо. Тако се ново чудо – и вуково чуђење претварало све више у
дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, јер кад би вукови могли да се
ичем на свету диве, они не би били оно што су. А то непознато осећање дивљења
обезнанило је вука толико да га је ова изгубљена овчица, мртва од страха од смрти,
вукла за собом као да га води на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву
алку која му је протурена кроз њушку. […] Ми и не знамо колике снаге и какве све
могућности крије у себи свако живо створење. И не слутимо шта све умемо. Будемо
и прођемо, а не сазнамо шта смо све могли бити и учинити. То се открива само у
великим и изузетним тренуцима као што су ови у којима Аска игра игру за свој већ
изгубљени живот. Њено тело се више није замарало, а њена игра је сама из себе
стварала нове снаге за нову игру. И Аска је играла. Изводила је све нове и нове
фигуре, какве не познаје школа ниједног учитеља балета.

Које књижевне поступке уочаваш у подвученом делу текста? Заокружи слова испред
одговарајућих исказа. а) Коментар наратора којим се истиче узалудност и
бесмисленост борбе против судбине. б) Коментар наратора о околностима у којима се
човек може наћи. в) Унутрашњи монолог вука док се дивио лепоти Аскине игре и
уживао у чаролији. г) Аскино приповедање у 1. лицу о личним ограничењима и
пропуштеним приликама. д) Коментар наратора о могућностима које отварају важни
животни тренуци.

5. У сваком од одломака из приповетке Кањош Мацедоновић Стефана Митрова

Љубише употребљен је један облик казивања. Заокружи назив тог облика.
 1. – Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти. Наједи се Кањош да
пукне: – Моја господо! Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас
допадох.

нарација дескрипција дијалог монолог

2. Приспје Кањош у Млетке на Цвијети, у најљепше доба године. Гдје ће, гдје неће, те
он код оне тројице гдје је пио кафу.

нарација дескрипција дијалог монолог

3. Свод јој је позлатом извезен, ступови мраморни златном жицом опточени, столи од
кадифе с бисерним уресом, а дуждево престоље од слонове кости окићено ловорјем.

нарација дескрипција дијалог монолог

6. Препиши из стихова песме Вече Војислава Илића бар две ономатопејске речи.

Све грли мир и сан. Покашто заурла само

Суседов стари пас, ил’ позно дошавши с рада,

Испреже ратар плуг и стоку уморну поји,

И ђерам шкрипи све и вода жуборећ’ пада.

___________________________________________________________________

7. Прочитај одломак. Одреди којој књижевнонаучној врсти припада дело из којег је узет одломак.

За крај, рећи ћу нешто о Гали. Те жене сам се одувек клонио, немам разлога да то кријем. Први
пут сам је срео у Кадакерасу, 1929. године, на међународној изложби која је одржана у
Барселони. Дошла је са Полом Елијаром, са којим је тада била у браку. Становао сам код Далија,
километар далеко од Кадакераса, места у коме су они одсели. Дали ми је узбуђено саопштио:
„Стигла је једна божанствена жена!“ (Луис Буњуел, Моја лабудова песма)

Ово је одломак из: а) дневника; б) биографије; в) аутобиографије; г) путописа.

Заокружи тачан одговор.

8. Допиши ауторе следећих дела:

1. Хајдуци

2. Аска и вук
3. Покондирена тиква

4. Пилипенда

5. Писма из Италије

9. Прочитај две строфе из песме На шеснаести рођендан Десанке Максимовић и одреди која се
стилска фигура јавља у подвученим речима.

Од радости звала бих ласте у недрима

да ми гнездо граде, легла на земљу

и гледала како расту стабљике младе.

Пустила бих да ми набујали поток у наручја скочи,

цветним прахом бих посула груди и очи.

Заокружи слово испред тачног одговора. а) поређење б) ономатопеја в) епитет

10. Прочитај басну Пас и његова сенка Доситеја Обрадовића. Док читаш, размишљај о поруци
басне.

Носио пас парче меса. Пролазећи поред реке, спазио је у води своју сенку. Помислио је да је у води
други пас. Учини му се да је у устима оног другог пса веће парче меса, па скочи да му га отме.
При томе испусти свој комад, те му га вода однесе. После тога пас се чудио како у исти мах
нестадоше оба комада меса.

Заокружи словo испред народне пословице која одговара поруци дела. а) Пас лаје, ветар носи. б)
Ко тражи веће, изгуби из вреће. в) На псу рана, на псу и зарасла. г) Хитар одвише срећу прескаче.

11. Одреди ком књижевном роду и којој књижевној врсти припада одломак из текста Проте
Матеје Ненадовића.

Чујемо ми у Бранковини тај несрећни глас. Одма мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњих
неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима Ваљевцима – јербо су сви
ваљевски Турци мога оца и Бирчанина уважавали и пазили – дођу Фочића молити да пусти
кнезове. Фочић каже: „Нису ме лепо дочекали и конаке спремили, но најпосле донесите сто кеса
глобе па да их пустим.” Мој стриц, како то чује од Фочића, које од трговаца Срба, које и
ваљевски Турци даду у помоћ, са својим што смо имали накупи и састави 19 500 гроша.
Заокружи слово испред тачног одговора.

а) епски род – приповетка б) драмски род – трагедија в) епски род – мемоари

12. У наведеном одломку из приповетке Аска и вук Иве Андрића подвуци унутрашњи монолог.
Лукави, хладни и пословично опрезни вук, коме ни људи ни животиње нису могли ништа, био је
најпре изненађен. То изненађење претварало се све више у чуђење и чудну, неодољиву
радозналост. Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је
говорио у себи: „Да се само нагледам овог чуда невиђеног. Тако ћу од овог чудног шиљежета
имати не само месо него и његову необичну, смешну, луду и лудо забавну игру, какву курјачке
очи још нису виделе.” Мислећи то, вук је ишао за овчицом, застајкујући кад она застане и
опружајући корак кад она убрза ритам игре.

13. Одреди књижевни род којем припада делo Избирачица Косте Трифковића из којег је следећи
одломак.

ЈОВАН: Ево једно писмо!

МАЛЧИКА: Дај овамо. (Јован преда и оде – Малчика чита адресу.) „Госпођици Малчики.” Гле, гле,
још ће бити какво љубавно писмо! (Отвори и прочита.) Ко би се томе надао?! (Смеје се.)
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Шта је? Шта је?

МАЛЧИКА: Чујте и пазите! (Чита.)