B.

МАЈАКОВСКИ

Б0ЉЕ TAM
АБОМ
ВЛАДИМИР MAJАКОВСКИ

БОЉЕ ТАЊЕ
A БОЉЕ
П РЕ ВЕ О

РАДОВАН ЗОГОВИЋ

НОЛИТ • БЕОГРАД
1967
 JA ЛИЧНО

TEM A

Ja сам пјесник. Тиме сам и занимљив. О томе hy и да

говорим. О осталом само ако ce сталожило као ријеч.

ПАМЋЕЊ Е

Бурљук je говорио: y Мајаковског je памћење као

пут y Полтави — свако каљачу остави. Али лица и датуме
не памтим. Запамтио сам само да су ce 1100. године некуд
преселили некакви „Дорјани". Појединости тога догађаја
не памтим, али то je, no свему судећи, била озбиљна ствар.
Памтити пак: „Ово je написано 2. маја. Павловск. Водо-
скоци“, — то je пука бесмислица. Зато ja слободно бара-
там својом хронологијом.

ГЛ А В Н О

Рођен сам 7. јула 1894 (или 93 — мамино мишљење

не слаже ce с очевим службеничким листом. У сваком
случају, не раније). Завичај — село Багдади, кутаиска
губернија, Грузија.

САСТАВ П ОРОДИЦЕ

Отац: Владимир Константинович (багдадијски шу-

мар), умро 1906. године.
Мајка: Александра Алексејевна.

5
 Сестре:
а) Људа,
б) Оља.
Других Мајаковских, изгледа, нема.

1- ВА УСПОМ ЕНА

Појмови сликарски. Мјеста ce не опомињем. Зима.

Отац ce претплатио на часопис ,.Домовина“ . „Домовина44
има „хумористички" додатак. Смијешно препричавају и
очекују. Отац хода и пјева своје стално „алон занфан де
ла no четири“ . Стигла je „Домовина". Отворим и тај час
(илустрација) викнем: „Ала je смијешно! Чика ce љуби
с тетом“ . Сви ce смију. Доцније, кад je стигао додатак
и кад ce стварно имало чему смијати, испоставило ce да
су ce онда смијали мени. Тако су ce разишли наши пој-
мови о цртежима и хумору.

2- ГА УСПОМ ЕНА

Појмови поетски. Љето. Долази гомила. Лијепи сту-

дент-дугајлија Б. П. Глушковски. Црта. Велика кожна
свеска. Блистав папир. Ha папиру дугачак човјек без пан-
талона (a можда су биле приљубљене) пред огледалом.
Име му ie: Евгениоњегин“ . И Борја je био дугачак, и на-
цргани je био дугачак. И ja сам, јасна ствар, сматрао да
je управо Борја тај „Евегениоњегин14. Ово мишљење ce
одржало три године.

З -Ћ А У С П О М Е Н А

Практични појмови. Hoh. Иза зида ce бесконачно са-

шаптавају тата и мама. О клавиру. Цијелу ноћ нисам
заспао. Једна фраза ми није дала мира. Ујутру сам одју-
рио главачке: „Тата, шта je то куповина на отплату?*4
Објашњење ми ce веома свидјело.

6
 РЂАВЕ НАВИКЕ

Љето. Запањујуће мноштво гостију. Заређали су

имендани. Отац ce хвалише мојим памћењем. Пред сваки
имендан мене тјерају да учим пјесме напамет. Сјећам ce
— специјално за татин имендан:
Једнол приликол пред гомилол
Саплелеиих плаиина . . .
„Саплемене" и „литице“ су ме љутиле. Ko су и шта
су оне, нисам знао, a y животу ми ce нису изволеле по-
казати. Доцније сам дознао да je то поетичност и почео
сам да je потајно мрзим.
К О РИ ЈЕ Н И РОМ АН ТИ ЗМ А

Прва кућа које ce јасно сјећам. Приземље и спрат.

Спрат je наш. Приземл»е — винска радионица. Једном
годишње — волујске двоколице с грожђем. Муљали су. Ja
сам jeo. Они су пили. Све je то била територија древне
грузијске тврђаве код Багдад£. Тврђава je очетвероуг-
љена бедемом. У угловима бедема су табље за топове.
Ha бедемима пушкарнице. Иза бедема — ровови. Иза ро-
вова шуме и шакали. Изнад шума дижу ce планине. Од-
растао сам. Попео ce на највишу. Планине ce спуштају
према сјеверу. Ha сјеверу ce отвара пространство. Маштао
сам: то je Русија. И неописиво ме тамо вукло.

НЕОБИЧНО

Седам година. Отац je почео да ме води са собом y

обиласке шумског ревира на коњима. Превој. Hoh. Ухва-
тила нас je магла. He видим чак ни оца. Стаза најужа.
Отац je, мора бити, рукавом закачио грану шипурака.
Одапевши ce, грана ме ударила бодљама y лице. Тихо
цвилећи, извлачим бодљике. Одједном — нестаје и магле
и ноћи. У просјелини магле испод ногу — сјајније од неба.
To je електрика. Фабрика буради кнеза Накашидзеа. По-
слије електрике изгубио сам свако интересовање за при-
роду. Неусавршена ствар.
7
 УЧЕЊ Е

Учила ме мама и свакојаке сестре. Аритметика ми ce

учинила бесмислена. Ваљало je срачунавати јабуке и
крушке дијелећи их дјечацима. Међутим, мени су увијек
давали, и ja сам увијек давао без рачуна. Ha Кавказу
има воћа колико ти душа хоће. Читање сам научио са
задовољством.

ПРВА КЊ И ГА

Некаква „Гушчарка Агафја“ . Да ми je тада дошло

до руку више таквих књига, сасвим бих баталио читање.
Срећом, друга je била „Дон Кихот“ . To je књига! Начинио
сам дрвени мач и оклоп, задавао ударце десно и лијево.

и сп и т

Преселили смо ce. Из Багдада y Кутаис. Пријемни

испит за гимназију. Положио сам. Питали су ме о сидру
(на мом рукаву) — добро сам знао. Али non je запитао —
шта je то „око“ . Одговорио сам: „1280 грама“ (тако je
то на грузијском). Љубазни испитивачи објаснили су ми
да je „око“ — „глаз“ на старом, црквенословенском. Због
rmnra умалп нигам пао. Зато сам јелном заунијек замрзио
све старо, све црквено и све словенско. Можда je одатле
никао и мој футуризам, и мој атеизам, и мој интернаци-
онализам.

ГИ М Н А ЗИ ЈА

Припремни, 1. и 2. Најбољи сам. Све саме петице.

Читам Жила Верна. Фантастику уопште. Некакав бра-
доња почиње да открива y мени даровитог сликара. По-
дучава бесплатно.

8
 ЈА П А Н С К И P A T

Код куће ce повећао број новина и часописа. „Руске

новине“, „Руска ријеч", „Руско богатство“ и остало. Чи-
там све. Инстинктивно сам узбуђен. Одушевљавају ме
разгледнице с крстарицама. Увеличавам и прецртавам.
Појавила ce ријеч „прокламација". Прокламацију су вје-
шали Грузини. Грузине су вјешали козаци. Моји су дру-
гови Грузини. Почео сам да мрзим козаке.

И Л ЕГАЛ Ш ТИ Н А

Из Москве je стигла сестра. Усхићена. Кришом ми je

дала некакве дугачке папире. Допало ми ce: веома ризи-
чно. Сјећам их ce и сада. Први:
Опамети ce, друже, опамети ce, брате,
што прије баци пугику из руку.
И још некакви, са завршетком:
. . . ипаче, пут под ноге —
к Нијемцима, са сином, са жеиом u матером. . .
(о цару).
To je била револуција. To су биле пјесме. Пјесме
и револуција су ce на неки начин сјединиле y глави.

годи н а

Huje ми до учења. Наређао сам двојке. У четврти

разред прешао сам само зато што су ми каменом разбили
главу (потукао сам ce на Риону) — на поправним испи-
тима ce сажалише. За мене je револуција почела овако:
мој друг Исидор, попов кувар, од радости je бос скочио
на шпорет — убили су генерала Алиханова. Умирилац
Грузије. Заређаше демонстрације и митинзи. И ja сам
ишао. Дивно. Перципирам живописно: y црном анархисти,
y црвеном есери, y плавом еоцијалдемократи, y осталим
бојама федералисти.

9
 С О Ц И ЈАЛ И ЗАМ

Говори, новине. Из свега — непознати појмови и ри-

јечи. Тражим од својих објашњења. У излозима бијеле
књижице. „В је сн и к буре“. О истом. Купујем све одреда.
Устајем y шест. Читам књигу за књигом. Прва: „Доље
социјал-демократи“ . Друга: „Економске расправе“ . Дожи-
вотно ме запањила способност социјалиста да размршују
чињенице, систематизују свијет. „Шта да ce чита?“ —
чини ми ce, од Рубакина. Прочитао сам препоручено. Мно-
го шта не разумијем. Питам. Увели су ме y марксистичку
групу. Доспио сам на „Ерфуртски". Средина. О „лумпен-
пролетаријату". Почео сам да сматрам себе социјалдемо-
кратом: здипио сам очеве берданке и однио их y соци-
јалдемократски комитет.
Kao појава свидио ми ce Ласал. Сигурно зато што je
био без браде. Младоликији. Ласала сам побркао с Демо-
стеном. Одлазим на Рион. Држим говоре, напунивши уста
камичцима.

РЕАК Ц И ЈА

Почело je, чини ми ce, од овога: y паници (можда

растјеривању) на демонстрацији посвећеној Бауману ja
сам (кад сам uao) добио огромним добошем no глави. Уп-
лашио сам ce, учинило ми ce да сам ce распрскао.

906. Г О Д И Н А

Умро je отац. Убб ce y прст (шио je папире). Тровање

крви. Отад не подносим прибадаче. Благостање je пре-
стало. Послије очеве сахране остале су нам 3 рубље. Ин-
стинктивно, као y грозници, распродали смо столове и сто-
лице и кренули y Москву. Зашто? Тамо нисмо имали чак
ни познаника.

10
 ПУТ

Најљепше — Баку. Торњеви за бушење, цистерне,

најбољи парфем — нафта, затим степа. Чак пустиња.

М ОСКВА

Застали смо y Разумовском. Сестрини знанци — Плот-

никови. Ујутру возом за Москву. Изнајмили смо стан на
Броној улици.

м о ск о в ск о

С храном je лоше. Пензија — 10 рубаља мјесечно. Ja

и обје сестре учимо. Мама мора да издаје собе с храном.
Собе су сасвим рђаве. Становали су сиромашни студенти.
Социјалисти. Сјећам ce — први „бољшевик“ кога сам
срео био je Васја Канделаки.

П РИ ЈА ТН О

Послали су ме да купим петролеја. 5 рубаља. У коло-

нијалној радњи вратили су ми 14 рубаља и 50 копејака
кусура; 10 рубаља чисте зараде. Обузео ме стид. Двапут
сам обишао трговину (мучио ме ,,Ерфуртски“ ). — Ko je
погријешио, газда или службеник? — тихо сам упитао
трговачког помоћника. Газда! Купио сам и појео 4
хљеба са ушећереним воћем. За остало сам ce возио y
чамцу no Патријарховим језерима. Од тога дана хљебове
са ушећереним воћем не могу да замислим.

РАД

Остали смо без napa. Морао сам да пирографишем и

цртам. Особито сам упамтио ускршња jaja. Округла, врте
ce и шкрипе као врата. Jaja сам продавао y дућану до-
маће радиности на Неглиној. Комад 10—15 копејака. Ота-
да бескрајно мрзим Беме, руски стил и домаћу радиност.

11
 ГИ М Н АЗИ ЈА

Уписао сам ce y 4. разред пете гимназије. Јединице,

ријетко прошаране двојкама. Испод клупе „Анти-Диринг“ .

л е к т и р а

Белетристику уопште нисам признавао. Филозофија.

Хегел. Природне науке. Али највише марксизам. Нема
умјетничког дјела које би ме могло занијети више него
Марксов „Предговор". Из студентских соба допире неле-
галштина. „Тактика уличне борбе“ итд. Јасно ce сјећам
плаве Лењинове „Двије тактике“ . Свидјело ми ce што je
књига обрезана до самих слова. Ради илегалног протура-
ња. Естетика максималне штедње.

ПРВА П О Л УП JEČ M A

Tpeha гимназија издаје нелегални часопис „Полет“.

Осјетио сам ce погођен. Други пишу, a зар ja не могу?!
Почео сам да шкрабам. Испало je необично револуционар-
но и исто толико наказно. Kao y данашњег Кирилова. He
сјећам ce ниједног ретка. Написао сам и другу. Испала je
лирска. Држећи да такво стање срца не одговара мом
„социјалистичком достојанству“, сасвим сам баталио.

П А РТИ ЈА

Година 1908. Ступио сам y РСДРП (бољшевика). Испш

сам полагао y трговачко-индустријском подрајону. Поло-
жио сам. Пропагандист. Послали су ме пекарима, затим
обућарима и, најзад, типографима. Ha градској конферен-
цији изабран сам y МК. Били су Ломов, Поволжец, Сми-
дович и други. Звао сам ce „друг Константин“ . Овдје ни-
сам стигао да радим — ухапсили су ме.

ХАПШ ЕЊ Е

29. марта 1908. налетио сам на засједу У Грузинима.

Наша нелегална штампарија. Гутао сам нотес. С адресама

12
и y повезу. Пресњенски затвор. Охранка. Сушчевски
затвор. Исљедник Вољтановски (сматрао je, очевидно,
себе за лукава) приморао ме да пишем диктат: теретили
су ме за писање летака. Ja сам очајно изопачавао диктат.
Писао сам: социјал>димокритска“ . Можда сам га и пре-
варио. Пустили су ме уз гаранцију. У затвору сам с недо-
умицом прочитао „Сањина“ . Њега су, због нечег, држали
y сваком затвору. Очигледно, књига за спасавање душа.
Напољу сам. Година партијског рада. И опет кратко-
времено хапшење. Нашли су ми револвер. Махмудбеков,
очев пријатељ, тада помоћник управника y Крестима,
ухапшен елучајно y засједи која je код мене била по-
стављена, изјавио je да je револвер његов, и мене су
пустили.

ТРЕЋ Е ХАП Ш ЕЊ Е

Наши станари (Коридзе — тајно име Морчадзе, Ге-

рулајтис и др.) копају подземни пролаз испод Таганке.
Да ослободе жене-осуђенице. Бјегство из Новинске там-
нице извршено je са успјехом. Мене су ухапсили. Нисам
хтио да лежим y затвору. Правио сам скандале. Преба-
цивали су ме из једне хапсане y другу — Басманаја, Меш-
чанскаја, Мјасницкаја итд. •
— и најзад — Бутирке. Самица
број 103.

11 Б У Т И Р С К И Х М Ј Е С Е Ц И

За мене најзначајније вријеме. Послије три године

теорије и праксе — бацио сам ce на белетристику.
Прочитао сам све најновије. Симболисти — Бели,
Баљмонт. Поразило ме формално новаторство. Али ми je
било туђе. Теме, слике нису из мог живота. Покушао сам
да пишем исто тако добро, али о другом. Показало ce да
ce u c T O тако о другом — не може. Испало je извјештачено
и револуционарно-плачл>иво. Налик на ово:

13
 Злато u пурпур на шуме су ce лили,
Ha главама цркава играла су супца рана.
Ja сам чекао: ал' danu су ce y мјесецима изгубили,
Стотине неподношљивих дана.

Овако сам исписао цијелу свеску. Хвала тамничари-

ма — одузели су ми je кад сам пуштен. Иначе бих je још
штампао!
Прочитавши савременост, навалио сам на класике.
Бајрон, Шекспир, Толстој. Посљедња књига — „Ана Ка-
рењина". Нисам je дочитао. Увече су ме позвали „са
стварима за град“. Тако и не знам чиме ce то тамо код
њих, Карењиних, завршило.
Ослободили су ме. Требало je (одлука Охранке) да
идем на три године y Туруханск. Махмудбеков ме измо-
лио од Курлова.
Док сам био y затвору, суђено ми je за прву ствар
— окривљен сам, али сам био малољетан. Стављен сам
под полицијски надзор и на родитељску одговорност.

Т А К О З В А Н А ДИЛЕМА

Изишао сам сав узбуркан. Они које сам прочитао, то

су такозвани велики. Али како je лако писати боље од
њих! Ja већ имам правилан поглед на свијет. Потребно
ми je само умјетничко иекуство. Како да га стечем? Ja
сам незналица. Треба, дакле, да прођем озбиљну школу.
A мене су избацили чак из гимназије, чак из Строганов-
ског. A k o останем y партији, ваља да пређем y илегалност.
Kao илегалац, чинило ми ce, нећу много научити. Пер-
спектива: сав живот писати летке, препричавати мисли из
књига које су биле истините, али које нисам ja смислио.
A k o ce из мене истресе штиво, шта he остати? Маркси-
стички метод. Али зар то оружје није доспјело y дјечје
руке? Њиме ce лако служити док имаш посла само с ми-
шљењем својих. A шта he бити y сусрету с непријатељима?
Боље од Белога ja ипак не могу написати. Он о своме

14
весело — „у небо сам ce бацио ананасом“, a ja о своме
јадикујем — „стотине неподношљивих дана“ . Лако je
другим партијцима. Они имају и универзитет. (A високу
школу, не знајући још шта она y ствари представља,
ja сам тада веома цијенио!)
Шта ja могу да супротставим естетици старудије која
ме притиска? Зар револуција неће потражити од мене
озбиљну школу? Отишао сам свом, тада још партијском
другу — Медвједеву. Хоћу да стварам социјалистичку
умјетност. Серјожа ce дуго смијао: слаба ти je петља.
Ипак мислим да je он потцијенио моју петљу.
Прекинуо сам партијски рад. Прихватио сам ce
учења.

ПОЧЕТАК M A JСТОРСТВА

Сматао сам да пјесме не могу писати. Покушаји су

били више него јадни. Прихватио сам ce сликарства.
Учио сам y Жуковског. Скупа с некаквим дамама шарао
сам сребрне сервишчиће. Послије годину дана увидио сам
— учио ce ручном раду, Прешао сам Келину. Реалист.
Одличан цртач. Најбољи учитељ. Непопустљив. Дина-
мичан.
Захтјев — мајсторство. Холбајн. Љепушкасто није
могао да подноси.
Омиљени пјесник — Саша Чорни. Одушевљавао ме
својим антиестетизмом.

ПОСЉ ЕДЊ А Ш КОЛА

Ha „глави“ сам провео годину дана. Ступио сам y

Школу сликарства, вајарства и архитектуре: једино мје-
сто гдје су примали без увјерења о лојалности. Одлично
сам радио.
Изненадило ме: имитаторе мазе — самосталне прого-
не. Ларионов, Машков. Револуционарним инстинктом
стао сам на страну истјериваних.

15
 ДАВИД БУРЉ УК

У школи ce појавио Бурљук. Изглед — дрзак. Лор-

њет. Реденгот. Иде пјевушећи. Стао сам да га изазивам.
Умало ce нисмо потукли.

y ПУШ ИОНИЦИ

Племићки дом. Концерат. Рахмањинов. Острво мрт-

вих. Побјегао сам од неподношљиве мелодизоване досаде.
Послије један минут — и Бурљук. Праснули смо y смијех
један према другом. Изишли смо да скупа проврљамо.

Н А ЈН Е ЗА Б О РА В Н И ЈА НОЋ

Разговор. С Рахмањиновљеве досаде прешли смо на

школску, са школске на сву класичну досаду. У Давида
je гњев мајстора који je претекао савременике, y мене —
патос социјалиста коме je јасна неизбјежност краха све-
га старог. Родио ce руски футуризам.

С Л И ЈЕ Д Е Ћ А

Преко дана сам написао пјесму. Тачније — одломке.

Лоше. Нигдје нису штампани. Hoh. Сретенски булевар.
Рецитовао сам их Бурљуку. Напоменуо сам — то je један
мој познаник. Давид je застао. Разгледао ме. Виче: „То
сте ви сами написали! Па ви сте генијалан пјесник!"
Таква грандиозна и незаслужена оцјена ме обрадовала.
Сав сам ce дао на стихове. Te вечери сам сасвим изнена-
да постао пјесник.

ЧУДНОВАТИ БУРЉ УК

Beh идућег јутра Бурљук je, упознајући ме с неким,

рекао дубоким басом: „Не познајете га? Moj генијални
пријатељ. Познати пјесник Мајаковски“ . Мувам га. Али

16
Бурљук je неумољив. Чак je, одлазећи, и зарежао на
мене: „Сад пишите. Иначе ћете ме довести y врло глуп
положај

TAKO СВАКОДНЕВНО

Није било друге него да ce пише. И ja сам написао

прву (прву професионалну, штампану) пјесму — „Црвени
и бијели“, и друге.

ди вн и ВУРЉ УК

С непролазном љубављу мислим о Бурљуку. Диван

пријатељ. Moj стварни учитељ. Бурљук je од мене ство-
рио пјесника. Читао ми je Французе и Нијемце. Туткао
ми књиге. Ходао je и говорио без краја. Није ce одвајао
од мене ни на корак. Свакодневно ми je давао 50 копе-
јака. Да бих писао не гладујући.
О Божићу ме повео својима y Нову Мајачку. Оданде
сам донио „Луку“ и друго.

„Ш А М А Р "

Вратили смо ce из Мајачке. Ако не с јасним погле-

дима, a оно с набрушеним темпераментима. У Москви je
Хљебников. Његову тиху генијалност мени je тада пот-
пуно заклањао бурни Бурљук. Ту ce мотао и футуристич-
ки језуит ријечи Кручоних.
Послије неколико ноћи лирике саставили смо за-
једнички манифест. Давид je окупљао, преписивао, скупа
смо дали име и објавили „Шамар друштвеном укусу“.

П О Ч Е Л О JE М И Ц А Њ Е

Изложбе „Kapo пуб“. Дискусије. Моји и Давидови

разјарени говори. Новине су почеле да ce пуне футуриз-
мом. Тон није био особито фин. Мене су, на примјер, на-
зиввли једноставно „кучкин син“ .

2 Боље тан#е a Соље 1?

 Ж УТА БЛУЗА

Одијела никад нисам имао. Имао сам двије блузе —

одвратне. Али постоји испробано средство: уљепшавање
краватом. Нема napa. Узимам од сестре парче жуте траке.
Увезујем ce. Сензација. Значи, најупадљивије и најљепше
на човјеку, то je кравата. Према томе — повећаш кравату,
повећао си и ефекат. Али размјере кравата су ипак orpa-
ничене, и ja прибјегавам лукавству: направио сам кра-
ватасту блузу и блузасту кравату.
Утисак je био неодол>ив.

Р А З У М И Ј Е CE

Генералитет умјетности показао je зубе. Кнез Љвов.

Директор школе. Затражио je да обуставимо критику и
агитацију. Нисмо пристали.
Савјет „умјетника“ истјерао нас je из школе.

ВЕСЕЛА ГОДИ Н А

Путујемо no Русији. Вечери. Предавања. Губерниј-

ске власти начуљиле су уши. У Николајеву су нам наре-
дили да не дирамо ни y власт ни y Пушкина. Полиција
нас je често прекидала на половини предавања. Дружини
ce прикључио Васја Каменски. Најстарији футурист.
За мене су ове године биле рад на форми, овладава-
ње ријечју.
Издавачи нас неће. Капиталистички нос нањушио je
y нама динамиташе. Од мене нису куповали ни једног је-
диног стиха.
Враћајући ce y Москву, најчешће сам живио на бу-
леварима.
Овај период завршио ce трагедијом „Владимир Ма-
јаковски“. Играна je y Петербургу. Луна-парк. Извижда-
на je — сву су je изрешетали.

18
 П О Ч Е Т А К 1914. Г О Д И Н Е

Осјећам мајсторство. Могу да савладам тему. Сасвим.

Постављам питање теме. Револуционарне. Смишљам „Об-
лак y панталонама".

PAT

Примио сам га узбуђено. Из почетка само с декора-

тивне, шумне стране. Плакати no наруџби разумије
ce, сасвим ратни. Затим пјесма. „Рат je објављен“ .

АВГУСТ

Прва битка. Ужас рата унио ce лицем y лице. Рат je

одвратан. Позадина још одвратнија. Да би говорио о рату,
мораш га видјети. Пријавио сам ce y добровољце. He дају.
Непоуздан.
И пуковнику Модљу јавила ce једанпут добра мисао.

ЗИ М А

Одвратност и мржња према рату. „Ах, затворите. за-

творите очи новина" и друго.
Интерес за сликарство сасвим јењава.

M AJ

Укартао сам 65 рубаља. Пут y Финску. Куокала.

КУОКАЛА

Седморопознанички систем (седмопољни). Склопио

сам седам оброчних познанстава. Недјељом „једем“ Чу-
ковског, понедјељком — Јеврејинова, итд. Четвртком je
понајгоре — једем Рјепинове траве. За футуриста од јед-
ног хвата висине — слаба ствар.

2* 19
 Увече ce шетам no плажи. Пишем „Облак“ .
Учвршћује ce свијест о блискости револуције.
Пошао сам y Мустамјаки. М. Горки. Читао сам му од-
ломке из „Облака". Ганут, Горки ми je залио сузама сав
прслук. Узбудио сам га стиховима. Умало сам ce позорио.
Убрзо ce испоставило да Горки јеца на сваком пјесничком
прслуку.
Али прслук ипак чувам. Могу га поклонити некоме
за провинцијски музеј.

„Н О В И САТИРИКОН“

65 рубаља отишло je лако и без туге. „У размиш-

љању о томе шта би ce појело" почео сам да пишем за
„Нови сатирикон“.

Н А ЈРА Д О С Н И ЈИ ДАН

Јул 915. године. Познанство с JI. Ј. и О. М. Брик.

ПОЗИВ У В О ЈС К У

Мобилисали су ме. Али мени ce сад на фронт неће.

Направио сам ce цртач. Hohy учим код једног инжењера
цртање аутомобила. Са штампањем je све rope. Војници-
ма не допуштају. Једино ме Брик радује. Купује све моје
пјесме no 50 копејака за редак. Објавио je „Флауту кич-
ме“ и „Облак“ . Облак je изишао очерупан. Цензура га je
удесила. Око шест страница самих тачака.
Отад датира моја мржња према тачкама. И према
запетама.

СО Л Д АЧ И ЈА

Најшугавије вријеме. Цртам (изврдавајући) коман-

дантове портрете. У глави ce разраста „Рат и свијет", y
срцу — „Човјек“ .

20
 16. Г О Д И Н А

Завршио сам „Рат и свијет“ . Нешто касније — „Чо-

вјека“. У одломцима штампам y „Љетопису“. Од војне
службе дрско ce уклањам.

26. Ф Е В Р У А Р 1917. Г О Д И Н Е

Пошао сам с аутомобилима к Думи. Ушао сам y каби-

нет Родзјанка. Разгледао Миљукова. Ћути. Али мени ce
однекуд чини да заплиће језиком. За један сат већ ми их
je било доста. Одлазим. Ha неколико дана примам ко-
манду над Аутошколом. Загучковљује. Стари официри
ce као и раније шетају no Думи. Мени je јасно — послије
ових he неизбјежно брзо социјалисти. Бољшевици. Beh
првих дана револуције пишем поетску хронику „Револу-
ција“ . Држим предавања — „Бољшевици умјетности“ .

АВГУСТ

Русија ce мало помало откереншчује. Изгубили су по-

штовање. Напуштам „Нови живот“. Замишљам „Мисте-
рију буфо“ .

ОКТОВАР

Прихватити или не прихватити? Tora питања за мене

(као и за друге Московљане-футуристе) није било. Moja
револуција. Јавио сам ce y Смољни. Радио. Све што je
било потребно. Почињу да конферишу.

ЈА Н У А Р

Навратио сам y Москву. Иступам. Hohy „Кафана

пјесника*1 y Настасињском. Револуционарна бака данаш-
њих кафанско-пјесничких салона. Пишем сценарије за
филм. Играо сам улогу. Цртам плакате за кино. Јун. Опет
Петербург.

21
 18. Г О Д И Н А

РСФСР-у није до умјетности. A мени je управо до

ње. Залазио сам y Пролеткулт Кшесинској.
Зашто нисам y партији? Комунисти су на фронто-
вима. У умјетности и просвјети још су споразумаши. Мене
би најрадије послали y Астрахан да ловим рибу.

25. О К Т О Б А Р 18. Г О Д И Н Е

Завршио сам „Мистерију“ . Читао. О њој говоре мно-

го. Ha сцену ју je ставио Мајерхолд с К. Маљевичем. На-
около су дизали страшну дреку. Особито интелигенција
која парадира комунизмом. Шта све Андрејева није чи-
нила. Да омете. Трипут су приказали и — растурили.
И почеше „Макбети".

19. Г О Д И Н А

Путујем с „Мистеријом“ и другим стварима, својим

и својих другова, no фабрикама. Радосно ме дочекују.
У виборшком рајону организује ce комфут, издајемо
„Умјетност комуне". Академије ce разваљују. Ha прољеће
прелазим y Москву.
Обузело ме „150,000.000“ . Пријавио сам ce y агитацију
Ростс.

20. Г О Д И Н А

Завршио сам „Сто педесет милиона". Штампам без

потписа. Хоћу да свако допуњује и дотјерује. To нико не
чини, али име знају сви. Свеједно. Овдје ћу објавити
с потписом.
Дани и ноћи Росте. Наступају разни Деникини.
Пишем и цртам. Направио сам око 3000 плаката и око 6000
текстова за плакате.

22
 21. Г О Д И Н А

Пробијајући ce кроз сва одуговлачења, мржње, би-

рократски формализам и ограничености — постављам
другу варијанту „Мистерије". Даје ce y I РСФСР — ре-
жира Мајерхолд, сценографи Лавински, Храковски, Ки-
сељов, и y циркусу, на њемачком језику, за III конгрес
Коминтерне. Режира Грановски с Алтманом и Равделом.
Било je око 100 представа.
Почео сам да објављујем y „Известијама".

22. ГОДИ Н А

Организујем накладу МАФ. Окупљам футуристе —

комуне. С Далеког истока стигли су Асејев, Третјаков и
остали другови no кавгама. Почео сам да биљежим „Пету
интернационалу“, коју радим већ трећу годину. Утопија.
Приказујем умјетност за 500 година.

23. Г О Д И Н А

Организујемо „Леф“ . „Леф“ — то je обухватање ве-

лике социјалне теме свим средствима футуризма. Овом
дефиницијом ce, дабогме, питање не исцрпљује — оне које
то занима. упућујем на бројеве. Збили смо ce тијесно:
Брик, Асејев, Кушнер, Арватов, Третјаков, Родченко, Ла-
вински.
Написао сам: „О ономе“ . Према личним мотивима
о општем начину живота. Почео сам да смишљам поему
„Лењин". Једна од парола, једно од великих достигнућа
„Лефа“ — то je деестетизација производних умјетности,
конструктивизам. Поетски додатак: агитка и привредна
агитка — реклама. Без обзира на пјесничку галаму, сма-
трам да je „Нигдје осим y Мосељпрому“ поезија највише
квалификације.

23
 24. Г О Д И Н А

„Споменик радницима Курска“. Многобројна преда-

вања широм СССР о „Лефу“. „Јубиларна“ — Пушки-
ну. И пјесме истог типа — циклус. Путовања: Тифлис,
Јалта — Севастопољ. „Тамара и демон" итд. Завршио сам
поему „Лењин". Читао сам je на многим радничким ску-
повима. Ове поеме сам ce јако плашио, јер ce лако могло
склизнути y обично политичко препричавање. Реаговање
радничке аудиторије обрадовало ме и учврстило y увје-
рењу да je поема потребна. Много путујем y иностранство.
Европска техника, индустријализам, сваки покушај да
ce то споји с још непролазном бившом Русијом — сваг-
дашња je идеја футуриста-лефоваца.
Упркос неповољним подацима о тиражу часописа,
„Леф“ напредује y раду.
Знамо ми те „податке" — једноставно, уобичајена
канцеларијска равнодушност према појединим часописи-
ма y великом и хладнокрвном механизму Гиза.

23. Г О Д И Н А

Написао сам агитациону поему „Летећи пролетер“

и збирку агитационих пјесама „Лично прошетај no небу“ .
Кренуо сам на пут око свијета. Почетак тога путо-
вања — посљедња поема (од засебних пјесама) с темом
„Париз". Желим да прсђем и прећи ћу на иризу. Ове го-
дине морам да завршим први роман.
„Око“ ce није остварило. Прво, покрали су ме y Па-
ризу, друго — послије пола године путовања као метак
сам одјурио y СССР.
Нисам отишао чак ни y Сан Франциско (звали су ме
да одржим предавање). Пропутовао сам Мексико, САД
и дјелове Француске и Шпаније. Резултат су књиге: пуб-
лицистичка проза „Moje откриће Америке'1 и пјесме —
„Шпанија", „Атлантски океан41, „Хавана", „Мексико",
„Америка“.

24
 Роман сам завршио y глави, a на папир га нисам
пренио, и ево зашто: док сам довршавао, обузела ме мрж-
ња према измишљеном и почео сам да захтијевам од себе
да све буде од правих имена, од чињеница. Уосталом, то
вриједи и за 26—27. годину.

26. Г О Д И Н А

У раду свјесно постајем новинар. Фељтон, парола.

Пјесници дижу дреку — међутим, сами нису y стању да
новинаре, него ce најчешће штампају y неодговорним при-
лозима. A мени je смијешно кад гледам њихове лирске
бесмислице — толико je то лако као посао и незанимљиво
сваком другом осим супрузи.
Пишем y „Известијама", „Раду“, „Радничкој Москви“,
„Зори Истока", „Бакинском раднику" и др.
Други посао — настављам прекинуту традицију тру-
бадура и менестрела. Путујем из града y град и читам.
Новочеркаск, Виница, Харков, Париз, Ростов, Тифлис,
Берлин, Казан, Свердловск, Тула, Праг, Лењинград, Мос-
ква, Вороњеж, Јалта, Евпаторија, Вјатка, Уфа итд., итд.,
итд.

27. ГОДИ Н А

Обнављам (био je покушај да ce ,,скреше“) „Леф‘\

већ „Нови“ . Основна позиција: против измишљања, есте-
тизације и психолоштва с умјетношћу — за агитационо,
за квалификовану публицистику и хронику. Основно за-
дужење: y „Комсомолској правди“ ; прековремено радим
„Врло добро“ .
„Врло добро“ сматрам за програмску ствар каква je
y своје вријеме био „Облак y панталонама‘\ Ограничава-
ње апстрактних поетских поступака (хиперболе, вињетске
слике вриједне саме no себи) и проналажење метода за
обраду хроникалног и агитационог материјала.

25
 Ироничка патетика y описивању ситница које могу
значити и сигуран корак y будућност („свјежи сиреви —
сијалице rope, цијене снижене“ ); увођење — ради смје-
њивања планова — факата разног историјског калибра,
оправданих само као личне аеоцијације („Разговор с Бло-
ком“ , „Причао ми je мирни Јевреј, Павел Иљич Ј1авут“).
Обрађиваћу замишљено.
Још: написао сам сценарије и дјечје књиге.
Настављам и да менестрелим. Скупио сам око 20.000
цедуљица, размишљам о књизи „Универзални одговор“
(писцима цедуља). Ja знам шта мисли читалачка маса.

28. ГО Д И Н А

Пишем поему „Ј1оше“. Позоришни комад и своју

књижевну биографију. Многи су ми рекли: „Ваша ауто-
биографија није баш много озбиљна". Тачно. Ja ce још
нисам заакадемичио и нисам навикао да његујем своју
личност, na и мој посао занимљив ми je само ако je весео.
Успон и опадање многих литература, симболисти, реа-
листи итд., наша борба с њима — све ce то одигравало на
моје очи: то je дио наше веома озбиљне историје. To тра-
жи да ce напише. И ja ћу га написати.

1922. 1928.
ПЕСМЕ
 Ј1УКА

Чаршави вода под трбухом беху.

Њих y таласе цепа шиљак зуба.
Јаук сирене — реко би да теку
похота и љубав из бакра труба.
Чамци y колевкама изнад вода
сисају железних матера сисе.
У ушима оглухлих пароброда
минђуше котви пламте и висе.

1912.

29
 A БИСТЕ ЛИ ВИ МОГЛИ?

Учас, пљуснувши боју из чаше,

намазах карту радног д а н а ;,
открих на здјели пихтијске каше
косе јагодице океана.
Ha љусци лимене рибе поклик
прочитах нових уста и дневи.
A бисте л’ ви
ноктурно
свирати могли
на флаути олучних цеви?

1913.

30
 ИЗВОЛИТЕ!

Кроз час одавде y једну — чистију — од улица

истећи he на човјека сала вашега тава.
A ja вам отворих толико поетских шатулица,
ja — бесцјених ријечи расипник и раздавач.

Ви, месје, — ви y брку имате купусних резанаца

од ко зна гдје недокусане, недожвакане супе;
ви, мадам, — ви сте лице набијелили с палца,
ви из шкољке ствари гледате kô острига из љуспе.

Сви ћете ви на лептира пјесникова срца из груди

ногама стати, прљавим, y каљачама и без ових.
Мноштво he да ce врзма, дивљачки да полуди,
стоглава he вашка ножице да осови.

И ако мени, дивљему Хуну, сад дотужа

иво кревељење пред вама, ова шкрипа, —
ja hy да ce закикоћем, да пљунем, здушан.
y лице да вам пљунем
ja — бесцјених ријечи раздавач и расипач.

1913

31
 ЧУЈТЕ!

Чујте!
A ko неко пали з в и је з д е ,
значи — то неком неизоставно треба?
Значи — неко би да ce небо од њих разгара?
Значи — неко испљувчиће ове назива бисерима неба?
И, гушећи ce,
y вијавици подневних јара,
проваљује к богу,
б о ји ce: задоц н и х кроз бездан ,
плаче,
љуби му мишићаву руку,
преклиње —
да неизоставно буде звијдзда! —
куне ce —
неће поднијети безвјездну тугу!
Потом
корача узО уђен,
ал’ спол»а мирнији од хљеба.
Некоме каже: „Теби je сад бол,е?
Бојазни нема?
Неста?!“
Чујте!
A ko неко з в и је з д е
пали?
Значи — то неком неизоставно треба?

32
 Значи — нужно Je
да сваке ноћи
над крововима
гори бар no једна звијезда?!

1913

3 Боље тање a боље 33

 СУЗЕ
(Одломак из драмске поеме ,,В. Мајаковски")

В. М а ј а к о в с к и неспретно тапка, скупља сузе y свој

куфер. Стоји с куфером.

Добро! #
Пут! Ослободите мјесто!
Мишљах —
са радошћу ce вежем.
Насмијаних очију
сјешћу на пријесто,
Грк, тијелом разњежен.
He!
Цесте драге и многе,
до вијека
запамтих
мршаве ваше ноге,
сиједе косе сјеверних ријека!
Ево и данас —
из града ћу да кренем,
ДУшу
на копљима зграда
остављајући парче no парче.
Са мном he и мјесец, хитар,
онамо
гдје je небосвод испробадан.
Поравнаће ce,

34
 на час he натаћи мој полуцилиндар.
Ja,
напртивши свој терет,
посрћући
идем,
пузим
све даље
на сјевер
тамо
гдје y стези — беконачној тузи
мрачњак-океан
прстима таласа
вјечно
груди кида и дере.
Ja ћу ce довући —
без даха,
предсмртно бунцајући
бацићу вашу сузу
мрачноме богу страха
на извору звјериње вјере.

1913.

з* 35
 ХИМНА СУДИЈИ

По Црвеном мору плове робијаши

веслима са галије деру.
Криком што ржање синџира надмаши
дрече домовини Перу.

О рају Перу Перуанац граче,

гдје je птица, и жена, и плеса,
гдје над вијенцима цвјетне поморанче
бију баобаби y небеса.

Ананас, банане — радости и машто!

Вина распечаћени вруци!. . .
Ал* гле, не зна ce ни откуд ни зашто,
на Перу напријеше суци.

И птице, и танце, и жене, и нерве

сабише y параграф-јарам!
Судијине очи — то двије конзерве
сјакте из помијара.

И допаде паун наранчасто-плави

пред око-увребај-и-ребни.
И y магновењу паде, огринтави
паунски pen велелепни.

A око Перуа лете од прерије

птичице — колибрићи хитри.

36
Судац их похвата — паперје и перје
јадном колибрићу збритви.

И ни с једног врха што ce увис клини

сад огањ вулкански не скаче.
Судија написа на свакој долини:
„Долина за непушаче“ .

У небогом Перу чак су пјесме моје

забрањене, кажњиве бићем.
Суд рече за оне y продаји: „То je
отровно алкохолно пиће“ .

Екватор вибрира од звеке синџирске.

У Перу — бесптичје, безљуђе.
Једино, скривени под законске збирке,
живе суморне суђе.

A ja ипак гајим жалост к Перуанцу.

Права га галијом деру.
Судије сметају и птици, и танцу,
и мени, и вама, и Перу.

1915.

37
 РАТНОМОРНАРИЧКА ЉУБАВ

Морима ce игра хиљаде миља

с миноносцем миноносиља.

Срља, приања кб на мед осица

к миноносцу миноносница.

И краја не би настало ни конца

овом блаженству два миноносца.

Ал’ рефлектор, метнув на нос очнице,

упиљи y бок миноношчице.

Па кад ти бакарним гласом ошину:

„Б-бож ју ли ти миноношчину!“

Десно, лијево, y виду осмица,

гтругну и тттмугну минпнотттчица

Ал’ увреба, тресну ђуле ловчево

y побочје миноношчево.

Сад мора потреса плач и грозница:

обудови миноносница.

И зашто je нама несносан и млачан

мир y породици миноносача?

1915.

38
Једи ананасе, препелице гуцај,
час твој посљедњи, буржујчино, куца.

1917.
 ТРИКОВИ ОБЛАКОВИ

Небом ce облачићи роје —

четири облачића бројем.

Од првог до трећега — људи,

четврти — камилић руди.

He могав жељу да победи,

њима ce придружује пети.

За њима, падином небосклона,

слон потрупкује позади слона.

Сад их je шести преплашио, шта ли,

сви су ce одједном распршали.

За њима, no трагу, праменове гута

насртљиво сунце. жирафа жута.

1917—1918.

40
ЛИЈЕПО ОПХОЂЕЊЕ С КОЊИМА

Бију копита.
Поју о бетон:
— Гриб.
Гроб.
Граб.
Груб.

Опијена вјетром,
обувена ледом,
улица ce клиза.
Коњ риђан на труп
тресну,
и смјеста
за вјетрогоњом вјетрогоња,
широких ногавица шетачи-млатарала,
згомилаше ce,
смијех зазвеча око кињц.
— Пало je кљусе!
— Кљусина je пала!
Смије ce Кузњецки. Само ja, све горчи,
глас свој не уплићем y ту блеку.
Прилазим
и видим
коњчићеве очи . . .

Улица ce крену,
протиче — како теку.

41
Прилазим и видим:
капља за капљом,
пруга,
no губици тече —
и длака je гута.

И нека заједничка
животињска туга
бризну из мене,
разли ce, зашапута.
„Коњчићу, немојте.
Коњчићу, шта то значи?
Зашто узимате да сте баш гори од њих
Дијете,
сви смо ми помало коњи,
сваки je од нас коњ на свој начин.
Можда он
— већ стар —
није марио за дадиљу,
можда му мисао моја банална дође, —
тек
риђан
сегну,
устаде према циљу,
заржука —
и пође.
Махао je репом.
Риђасто дјетенце.
Стиго je весело,
ушао y свој претин.
И све му ce чинило
да je још ждребенце,
да вриједи живјети
и да радити — Bpnjèfln.

1918
 ОДА РЕВОЛУЦИЈИ

Теби,
извиждана,
батеријама исмијана,
теби,
израњављена клетвом бајонета,
усхићено подижем
изнад псовања узвијана
свечано „ 0 !“
свих ода и сонета.
О, звјерска!
О, дјечја!
Оволицна!
Оволика!
Каквих све не доби имена и хаљина?
У шта ћеш још да ce прометнеш, о, дволика?!
У складну грађевину,
гомилу развалина?
Рудару
што дубе наслаге руде — хват за хватом,
машинисту с лицем y праху угљеном и y штави
побожно кадиш,
заносно кадиш кадом,
човјеков рад славом славиш.
A сјутра
Блажени
катедралско своје стубље
узалуд диже — поштеде моли, земљав,

43
 твојих краткогрлих мортира страшне дупље
дижу y ваздух тисућуљетну прошлост Кремља.
„Слава“ .
Хрипуће с предсмртног путовања.
Писак сирене — пригушено — танак и начет.
Ти шаљеш морнаре
на крсташ што потања,
онамо,
гдје, заборављено,
мауче маче.
Затим ћеш,
маса пијана, да распалиш.
Брк обијесно, за зор, засукан до no носа.
Пред кундаком твојим полијећу адмирали
главом стрмоглавце
са моста Хелсингфорса.
Јучерање ране лиже и лиже, и прегледа,
и опет видим отворен крвоток како брижди.
Теби ћифтинско:
о да си проклета и триклета! —
и моје,
пјесниково:
о, благословена, благословена четирижди!

1918.

44
ЗАПОВЈЕСТ АРМИЈИ УМЈЕТНОСТИ

Све исту гњаважу отежу бригаде

стараца, спорију од пужа.
Другови!
Ha барикаде, —
барикаде срца и душа!
Они су само комунисти чисти
што мостове за собом спале.
Доста je корачања, футуристи,
скок y будућност, залет!
Није све градња локомотива —
наврте точкова и одзује
A ko пјесма станице не разрива,
чему наизмјеничне струје?
Слажите и даље сазвучја
нова
уз пјесму и звиждук звиждача.
Још постоје лијепа слова.
Ep,
Ша,
Шча.
Нису све ни редови двојни,
ни ширит што с чакшира пламти.
Војске не покренуше сви депутати војни,
ако марш не напишу музиканти.
Вуците на улице клавире,
чаклзама добоше из дома!
Нек прскају бубњеви и лире,

45
 само нек je треска
и грома.
Зар — радом на фабрици разуђен,
њушке умазане до зјене, —
радник на одмору
y туђе
избуљеним очима да блене?
Доста je истине-каше.
Са срца поскидајте рите.
Улице су кичице наше.
Тргови — наше палитре.
Из књига времена
тисућлистих
револуција ce још не пожари
Ha улице, футуристи,
пјесници и добошари!

1918.

46
 ЛИЈЕВИ МАРШ
(М О РН АРИ М А)

Развијте ce y маршу на хвате!

Препирки je већ преко мјере.
Тише, оратори!
Имате
ријеч,
друже маузере.
Доста je важио закон
што даше Адам и Ева.
Кљусину историју — на загон!
Лијева!
Лијева!
Лијева!

Ej, плавоблузи!
Ha подвиг!
Ha океане! Правцс!
Ил’ су
оклопњаче на котви
затупиле оштре прамце?
Нек,
искезивши ce круном,
лав британски уз урлик зијева.
Нема побједе над комуном.
Лијева!
Лијева!
Лијева!

47
 Онамо
за брдима јада
сунчан крај, неначет, сија.
За мора помора,
глада,
марш милиона одбијај!
Нек најмљеном нападају бандом,
нек банда лавину излијева, —
Русија не паде пред Антантом.
ЈГијева!
Лијева!
Лијева!

Да ce орли одреку лијета?

Пред старим да ce борци крсте?
Јачај
на гроцу свијета
пролетаријатове прсте!
Прсимице напријед, пјесмом!
Нек небо барјацима сијева!
Ko то тамо корача десном?
Лијева!
Лијева!
Лијева!

191Ü.

48
 XAJHEOBCKA

Муњу j e изметнула o k o m :
„Видјела сам —
с другом ce дружиш.
Дубоко ce срозаваш,
дубоко . . —
И распали,
и распали да ружи.

Ja сам, мала, учено момче,

маните ce грмљавина ваших.
A ko ме већ муња не доче,
ни грмеж ме, богме, не плаши.

1920.

4 Воље тање a боље 49

 ТАБАКЕРА

Табакера потону y траву

за трећину.
И чим поклопац заблиста y трави,
нагнуше ce да вире
и од чуда зину
свакојаке травчице и мрави.
Глупо су ce дивили
завијуцима монограма,
блеску сребра, глачаног са свих страна, —
они,
што са свим својим морима и горама
пред делом човековим
не вреде дим дувана.
Било je то чудо невиђено,
очима заслепљење,
јер ништа нису видели од тог рода.
A табакера блиста
на околину са презрењем
— И то му je та природа!

1920.

50
 НЕОБИЧАН ДОЖИВЉАЈ ВЛАДИМИРА
МАЈАКОВСКОГ HA ЛЕТОВАЊУ У ВИЛИ

(Пушкино, Акулова гора, вила Рулјанцева,

на 27. врсти Јарославске жељезничке пруге)

Од сто педесет сунаца запад

грије,
y јул je зајездило љето,
бије јара,
јара врије —
y вили ce догодило све то.
Бријег Пушкино хрптењачу грби
y врх Акулина гора,
a дно je врха
село y хрпи —
кровље ce криви као кора.
A иза села
јама je гамна,
и y ту јаму, јамачно,
спуштало ce сунце сваког дана,
полагано и тачно.
A сјутра
да опет
свијет облије
дизало ce сунце јарко.
И дан no дан
мене већ бијес
обузе на тај закон.

4* 51
 И тако једном, разјарен и гласит,
да ce све, од страха, спари,
ja скресах сунцу суочице:
„Слази! —
доста ce скиташ и цвариш!“
Ja викнух сунцу:
„Размажени труте!
лежиш y облачју вате,
a овдје — била жега, била студен
чучи, цртај плакате!"
Ja викнух сунцу:
ДГозастани мало!
Пригни-де главу златоглаву!
Куд си ce тако заошијало?
Сврати
на чај и каву!“
Шта ja учиних!
Сав ћу y чварке!
К мени
— и драге воље —
пруживши дуге кораке-зраке,
корача сунце уз поље.
Да престрављеност заочим,
ja ce назатке варкам.
Већ су му y парку очи.
Rph идр ттрркт» партса
Ушав y врата,
y прозоре,
буше,
куљала je сунчана маса;
укуља,
и предахнув с дна душе,
проговори из баса:
„Унатраг пламеном палим
први пут од настанка.
Звао си?

52
Чаја навали,
навали, пјесниче, слатка!“
Сузе из очију — цурком,
с жеге je y мозгу врило.
Ал’ ja hy —
на самовар руком:
„Молим,
сједи, свјетлило!“
Сам ђаво надари моју ћупу
да ce дерњам, —
пометњом морен,
поиздаље присједох на клупу,
бојим ce биће и rope!
Ал’ сунце не букти — сјајка
меко, —
одстојање je
пало;
већ сједим, већ ce вајкам
сунцу мало-помало.
Једна би мука одушка,
ДРУга,
велим: измучен сам Ростом,
a сунце he:
„Добро-де,
не кукај,
узимај ствари просто!
Мислиш, мени je
свијетљети
лако?
Мислиш ли? Кушај! —
Ал’ идеш —
узео си тако,
идеш — и свијетлиш, здушан!
Ћаскали смо тако до сутонских сати.
до бивше ноћи, значи.
Откуд ноћ?
53
 Прешли смо на „ти“ , —
најближи помагачи.
Ускоро
лик мој пријатељством сја,
лупкам га шаком, својкам.
A сунце такоће:
„Ти и ja,
то je већ, друже, двојка!
Сјајмо,
пјевајмо,
пјесниче бојев,
y сивом свијету гдје смо!
Ja сунце hy лијевати своје,
a ти ћеш — своје
пјесмом.
Зидина сјена,
тамница-тмица
пред суначном двоцијевком пада
Пјесме и свјетлости вијавица
нек сија свуд и свагда!
Сустане оно,
и плима ноћи
прекрије,
чмавалкца тупа.
Тад ja
свићем иза све моћи —
и опет дан наступа.
Свијетљети вазда,
свијетљети свуда,
до дна посљедњих мин^ца,
свијетљети —
и не изводити чуда!
To je завјет мој,
и сунца!

1920.

54
ПОСЛЕДЊ А СТРАНИЦА ГРАЂ АН СКОГ PATA

Ура теби, црвенозвјездасти борче!

Крвљу врелом згријавши земљу зима, —
ти, за комуну,
с виса на вис, огорчен,
прегази и утврде Крима.
Они, пруживши топовске сурле,
тенковима ровове успјеше да препузе,
ви, пунећи собом ровове и куле,
преко мртвих пређосте земљоузе.
Они
ровове ископаше честе,
бише оловом милионоструким, —
a ви
Перекоп од њих преотесте
готово голоруки.
Ал’ то није само: заузеће Крима,
поражсна бијела банда, —
твој je удар двострук:
њим ce заузима
право слободног рада.
И буде ли
и живот осунчани суђен,
за овом коби — некоб,
ми знамо:
он je баш вашим прегнућем
отет y јуришу на Перекоп.
 У једну захвалност све ријечи сливам
теби,
лавино звијездоглава.
У вијеке вам вјекова, другови.
свима —
слава, слава, слава!
1920—1921.

56
 O ГАМАДИ

Слава, слава, слава херојима! ! !

Уосталом,
њима ce
доста признања дало.
A сад
пјевајмо, бар y малом,
гамад и талог.

Mope револуције вале je своје скрило.

Совјетски бућкуриш покри ce плијесњу-штитом
И иза леђа РСФСР
искрсну
рило:
ћифта ћифтом.

(Мени бадава за сваком риЈечи пазе,

ja нипошто не ништим ћифтински сталеж.
Ћифтама
без разлике на сталеж и класе
моје славе и хвале.)

Са свих руских баштина y безмјерје,

други дан иза побједе револуције,
стекоше ce они,
брзо промјенивши перје,
и посједоше све институције.

37
 Петољетним сједењем нажуљивши дупе
замашније од умиваонице,
живе и дан данас,
мирнији него бубе.
Свијају удобне кабинете и спаваонице.

И увече
ова ил’ она гњида
жени,
док no клавиру прстима нагађа,
каже,
сав од самовара млитав:
„Другарице Нађа!
За лразник додатак —
23 хиљадарке.
Баш им хвала!
Ах,
набавићу
јахаће чакшире тихоокеанке.
na да из њих
стршим
као врх од корала.“
A Нада:
„И мени хаљине с амблемима правим
Без српа и чекића — није за шалу!
У чему ћу
данас
да ce појавим
y Реввојенсовјету, на балу?“
Ha зидићу Маркс.
Црвено оквирче.
Ha „Известијама" лешкари мачкица-мезимчица.
A под плафончићем
цинцириче
разуздана канаринчица.

58
Маркс гледа, гледа погледом стрмим . . .
Одједном
зину
и започе да грми:
„Сплеле су револуцију малограђанштине пређе.
Опасније су оне од врангеловске биједе.
Што прије
уништите поканаринчено смеће —
да комунизам
канаринчице не пооиједе!“

1921.

59
 ЗАПОВИЈЕСТ БР. 2. АРМИЈИ УМЈЕТНОСТИ

Вама,
баритони опретиљене феле,
од Адама
до овог љета,
што — позориштима зване — узбуђујете борделс
аријама Ромеа и Ђулијета.

Вама,
пиктори,
утовљенији од коња,
дико Русије што ржеш и кркаш као месар,
и, кријући ce иза мајсторских радионица. џоњаш
мажући цвијеће и тјелеса.

Вама,
покривеним листићима мистике као чари.
дубоком бором избражђенога чела строга, —
футуристичари,
акмеистичари,
имажинистичари,
замршени y паучини срока.

Вама,
што умјесто разбарушенТ1х фризура
узесте глатке,
опанке — мјесто лака,
пролеткултовци,

60
што стављате закрпе од пурпура
на подеротине пушкинскога фрака.

Вама,
дувачи y дудук, играчи
који јавно
срљате, a гријешите y најтајнијем часу,
a будућност, жуђену давно,
замишљате као академски супер-фасунг.
Вама говорим
ja —
био или не био генијалан —
који бацих трице
и сад je мој посао Роста,
кажем вам —
док вас не искундаче из сала:
Доста!

Доста!
Пљуните,
заборавите залудње
риме,
арије,
слонове кости,
и све остале баламутње
из арсенала умјетноети.
Kora то занима?
„Ах, злосретника!
Колико љубави,
a каква рана . . . “ ?
Зналаца,
a не дугокосих проповједника
xohe ce данас:
Чујте!
Јаучу возови свију зона,
кроз пробоје и вјетар и небо

61
 „Дајте угља са Дона!
Браваре,
механичаре y депо!“

Ha почецима свих Heeâ и Кам&,

искошено, прорупљено свакуд,
бродовље вапајем докове пролама:
„Дајте нафту из Баку!“

Док ми отежемо спорове зорне,

док к смислу, скривеном, сви роне;
„Дајте нам обновљене форме!“
вапајем ствари звоне.

Нема будала
да,
чекајући шта he уста њихова да зазову,
пред ,,маестрима“ стоје — гомила зазјавала.
Другови,
дајте умјетност одиста нову,
такву,
да републику извучемо из кала.

1921.

62
 КОНФЕРЕНЦИЈАШИ

Чим расвит отвори проспект,

видим свакога дана:
ko y глав,
ko y ком,
KO y полит,
k o y просвет, —

размили ce свет пут департмана.

Акта запљуште као пљусак страшни, —
чим уђеш y здање:
избравши no хрпу —
најважнија од важних! —
службеници одлазе на заседање.

Пријава:
.,Могу ли бити примљен y аудијенцију?
Чекам још од јутарњих звона." —
„Друг Иван Ванич отишли су на конференцију -
уједињавање Тео и Гукона.“

Избасамачиш сто степеница.

Отупиш.
Опет:
„Рекли су кроз час. Ситуација je крива.
Ha састанку су:
бочицу мастила би да купи
губкооператива.11

ВЗ
 Кроз час:
од секретарско-секретаричког рода —
никог:
голо око сваког стола!
Све што je испод 22 године живота
пошло je на скуп комсомола.

Опет ce, погледајући сумрак рани,

пентрам на крајњи спрат седмоспратног дома.
„Је ли дошао друг Иван Ванич?“
на састанку
А-бе-ве-ге-де-е-же-зе-кома.“

Разјарен,
сипљући уз пут бујицу проклетстава љутих,
провалих ко усов y долине.
И видим чудо:
сједе половине људи.
О вражје силе!
A гдје су друге половине?
„Посјекоше!
Побише!“ —
Растрчао сам ce уз прасак.
Од страшног призора већ сам сманут.
И чујем
сасвим мирни секретарчићев гласак:
„Оне су на два састанка одједанпут.
Дневно
на двадесет састанака, словом и бројем,
морамо стићи како знамо.
Хоћеш-нећеш мораш ce пресјећи на двоје.
До појаса овдје,
остало —
онамо.“

64
 Узбуђен, сву ноћ не заспах.
Разданак.
И ja жељом сретам прве искре зрака:
„Нек буде
макар
још један састанак
y вези укидања свих састанака!"

1922.

5 Бољ е тање a бољ е 65

 ПАРИЗ

(ЋАСКАЊЕ С АЈФЕЛОВОМ КУЛОМ)

Милионом ногу прочављен.

Хиљадама гума избрушен.
Ja браздим Париз —
до језе осамљен,
до језе ни лица
и до језе ни душе.
O ko мене —
аути врзино коло воде,
око мене —
из њушки (рибо-звјерињи род!) - -
још од Лујева,
фонтанишући, звиждућу воде.
Ja изилазим
на Place de la Concorde.
Чекам
док,
подигавши изрезбарену главу,
измучена од кућног надзора и лова,
к мени,
бољшевику no дужности и праву,
на јавку,
из магле, иде Ајфелова.
—Ш—ш—ш,
куло,
треба што тише да ce трапа!

66
видјеће —
мјесец je круг гиљотинине језе.
Ево шта имам
(утишавши ce y шапат,
на радио-ухо joj
зујећи
везем):
— Ja сам уагитовао зграде и ствари.
У име свих,
ja само још ваш пристанак xohy.
Куло,
хоћете ли повести устанак што ce јари?
Куло,
ми ћемо вас
изабрати за вођу.
He иде вама —
обрасцу машинскога генија —
да овдје
рђате од Аполинерових верза.
Није за вас
мјесто — мјесто трулежног смјатенија!
Париз проститутки,
пјесника,
и берза!
Метрои су са мном,
метрои су дали вјеру:
они he
из омраморених нутрина испод града
публику испљувати —
крвљу he да оперу
зидове
од плаката мириса и помада.
Они су схватили —
не желе да диринџе
вагонима газда.
Hehe да их робе.

67
 Они су схватили:
њима
више личе
наше афише
и плакате борбе.
Куло,
улица ce не гтлашите!
A ko

тле градско задржи метрое да јурну,

тле he
исјећи трачнице вишетрако.
Ja ћу подићи и трачничну буну.
Страх вас je?
Крчме he насрнути хијенски?
Страх вас je?
Рив-гош he нам y помоћ доћи парком.
He плашите ce!
Ja имам договор и с мостовима сенским.
A ријеку
није
препливати
баш лако!
Мостови,
с бокова париских, са свих цокли,
устаће скупа, од грозног cao6pahaja љути.
Мостови ће устати.
Ha први знак y поклик —•
пролазнике he на камен стубова изасути.
Све ствари he да ce пропну.
Ствари већ патња сићи.
He пропну ли ce,
ствари he
убрзо да ce сатру,
олабавиће челик,
и саме he
ствари

68
отићи
да ce на ноћ продају no Монмартру.
Хајдемо, куло!
К нама!
Ви сте
y нас
нужнији!
Хајдемо к нама!
У диму
кроз који одбљескује метал, —
ми ћемо вас срести.
Ми ћемо вас срести, здушнији
но заљубљеник што прву вољену срета.
Хајдемо y Москву!
У нас,
y Москви je
ширина славна.
Свака he
— од свих! —
улица да вас жели.
Ми ћемо вас пазити:
сто пут
y току дана
до сунца ћемо усјајити ваш бакар и ваш челик.
Нека
град ваш,
Иариз каћиперки и курви,
Париз зазјавала с булвара и алеја, —
нек сам доскапље, нек ce y потпун Лувр улуври,
y стареж шума Булоњских и музеја.
Напријед!
Коракни снажном четворком својих шапа,
Ајфеловим цртежом везаних за грунд ливен,
да y небу нашем твој врх постане радио-лампа,
да звијезде наше буду пред тобом завидљиве!
Прегните, куло!

69
 нек ce још данас све дигне и узнесе,
претурићемо све, од врха до дна, no Паризу.
Хајдемо!
К нама!
К нама хајдемо, y СССР!
Идимо к нама —
ja ћу вам
набавити визу!

1922—1923.

70
 HE ВЕРУЈЕМО!

Ha дан пролећни набацујући сен,

no граду je изафиширан владин билтен.

Me!
He треба!
Зар he муњи наредити
да не сева?
He!
Језик олује не потчини стези!
Вечно he
— звоњава на узбуну,
огањ гнева! —
да грми
хиЈБадустранични Лењинов језик.

Зар циклон да суспрегнеш

да вихоре не окреће?!
Зар гром може од немоћи да оболи?!
He!
Никад, никад Лењинова воља Hehe
y свемоћној вољи РКП да ce столи.

Зар
ону ватру
термометар да просуди?!

П
 Зар пулс
онакав
секундима ропће?!
Вечно he срце Лењинових груди
y грудима револуције
да клокоће.

He!
He!
Н е-е. . .
He желимо,
неубедљиви су нам сви билтени.
С очију пролећних
ишчезни, дрска сени!

1923.

72
 М Л АД А ГАРД А

Дужност je земље
да ce врти,
да теку
водама сврха.
Дужност je
гардијаца тврдих —
галоп
напријед,
трка.
Живјети корацима —
млако!
Под црвеном заставом —
галоп!
Комсомолском
милионском фалангом
напријед!
Ал’ то je мало.
Пуковима —
на полице књига,
да нам подвиг
не остане јалов.
За жетву знања —
засиј га!
Напријед.
Ал’ то je мало.
Висину највиших
превиси,

73
 претури побједничким валом.
Новим
осјећањем
мисли
узбуђуј !
И то je мало.
Kao ћилим
узвитлај свијет.
Из свемира
мољце
истреси!
Нареди:
лети
левије!
целоЈ
васионскоЈ
смеси.

1923

74
 НАДА
(Одломак из поеме „О ономе")

Срце ми стави!
Крвцу —
у најтананије жилно биље.
У лобању усади мисли и воље!
Ja своје, земаљско, до краја не доживљех,
на земљи
своје не довољех.
Био сам растом од хвата.
A што сам од хвата био грађен?
За такав посао довољни су и од стопе.
Дрљао сам пером,
y собу утиснут и усађен,
наочарима упрт y футролу своје собе.
Шта год хоћете, све hy вам радити као Hà дар:
праћу,
чуваћу,
трчкаћу,
мешћу,
вући ствари.
Могу, ако хоћете,
да вам служим и кб вратар.
Постоје ли y вас вратари?
Био сам весел»ак —
a зар весели нешто важе,
ако пролазне сузе нису.

75
Сада,
ако зубе отворе и обнаже,
то je само шкљоцну
и угризу.
Свега може бити
тешкоћа
или бола . . .
Позовите!
Шала he лУдина бити зачин.
Ja hy шарадама алегорија,
хипербола
да забављам,
да ce y стиху и слику пошегачим.
Лудо сам волио.
He прекопавајмо старе раке.
Боли?
Нек боли ...
Живиш и драгоцјена ти je туга стара
Ja звјери и сад волим —
имате ли ви
звјерињаке?
Да?
Поставите ме животињама за чувара.
Ja волим животиње.
Погледа ли ме пас утучен, —
један je —
сасвим гринтав —
ту код пекаре зими-љети,
ja сам готов
из себе
џигерицу да извучем.
Није ми, драги мој, жао, —
једи!

1923.

76
 ЉУБАВ
(Одломак из поеме мО ономе")

Може,
може бити,
једном he ce
стазом зоолошких алеја младих
и она —
она je животиње вољела —
опет чути,
насмијешена,
исто оваква
као на стоној фото-карти.
Она je лијепа —
њу he сигурно васкрснути.
Ваш
тридесети вијек
престићи he јата
за срцс разориих
глупости и ситница.
Овдје недовољено
надокнадићемо тада
звјезданошћу безбројних ноћних тмица.
Васкрсни,
макар зато
што сам
y ономе што написах
тебе чекао,
одгурнувши до врага живот бајат!

77
Васкрсни ме
макар зато што друкчији био нисам!
Васкрсни —
хоћу да доживим вијек до краја!
И да не буде љубави-служавке,
да не буде
служавке бракова,
похоте,
хљеба,
супа.
Уставши с лежаја,
проклевши постеље мекопуте,
да цијелом васионом — тече љубав.
Да дане,
који нас јадима старе и круше,
не богоради,
не христоради сломљен плебеј.
Да ce сва,
на крик и позив први:
— Друже! —
земља окреће око себе.
Да,
ko жртва дома,
не живиш за дом-клијет.
Да
y родбину
одсада
можемо убројати:
као оца
y најмању руку — свијет,
земљу —
y најмању руку као мати.

1923.

78
 КОМСОМОЛСКА ПЈЕСМА

Смрти, —
отпрти!

Гради,
руши,
учи,
открива,
утихне,
кључа,
зној свој чисти,
бруји.
говори,
ћути,
дозива
млада армија:
лењинисти.
Ми смо
градских жила
нове крви лив,
тело смо њива,
идеја —
нити.
Лењин je
живео,
Лењин je
жив,

79
 и ж и в he
Лењин
бити.

Облисмо болом.
Спустимо y маузолеј.
делић Лењина —
тело.
Ал’ расточит неће
земља,
KÔ н и бол ест
главно y Лењину
дело.
Смрти,
искосак доле!
Твој суд je крив.
С таквим
небеса
неће будалити.
Лењин je
ж ивео,
Лењин je
ж ив,
и жив he
Лењин
бити.

Лењин je
жив
корачањем Кремл>а —
вође
буржујских заробљеника.
И биће жив
и биће
земља
80
 поносна именом:
Лењинка.
Буна he
све земље света
да преземља
на свим he границама,
тај див,
комуни
пут отворити.
Лењин je
живео,
Лењин je
ж ив,
и жив he
Лењин
бити!

Ha знање смрти,
старој шпици,
што гони y гроб
и седо сенчи.
„Лењин“ и „Смрт“ —
р е ч и -п р о т и в н и ц и ,
„Лењин“ и „Ж ивот“ —
д р у г о в и -р е ч и .
У тузи —
не будите крици.
Пред болом —
ко гранит сив.
H eheM O
јадања лити!
Лењин je
живео,
Лењин je
жив,

б Боље тање a боље 81

 И ж и в he
Лењин
бити!
Лењин je поред нас.
To je.
Иде
и умреће с нама.
И опет:
y сваком рођенчету —
он je
kô знање,
kô застава,
ko замах.
Дрхти под ногама,
мраморје.
Речи, преко граница свих
прелети —
вити ce. вити!
Лењин je
живео,
Лењин je
жив,
и жив he
Лењин
бити!

Лењин je
такође
почео од аза —
живот je
радионица џина.
Са дна година,
са дна радних маса
расти,
разгоростаеи ce y Лењина.

82
Дрхтите, спратови дворца.
Сви!
Берзо пљачкашких каса,
скоро, скоро he
догорети
фитиљ!
Лењин je
живео,
Лењин je
жив,
и жив he
Лењин
бити.

Лењин je
већи
од свих великана,
но чак
и тога
дива
створили су
мали свих доба и дана
ми,
деца колектива.
Мишиће
y чворове, y шиб.
Зубе-ножеве знања —

y знање!
Кидати!
Гристи!
Лењин je
живео,
Лењин je
жив,
83
 и ж и в he
Лењин
бкти.
Гради,
руши.
учи,
открива.
утихне,
кључа
зној свој чисти,
бруји,
говори
ћути,
дозива
млада арм иЈа:
лењинисти.
Ми смо
градских жила
нове крви лин
тело смо њива,
идеја —
нити.
Лењин je
живео,
Лењин je
жив.
И жив he
Лењин
бити .

21. марта 1924.

84
 ЈУБИЛАРНА

Алексапдре Сергејевичу,
допустите da ce представим
Мајаковски.

Дајте руку!
Ево груднога коша.
Слушајте:
не куца, него јечи.
Забрињава ме он —
y штене припитомљени лавић.
Ja нисам знао
да ce толико
тона тежине и ријечи
y мојој
срамно лакомисленој главучи бави.
Вучем вас.
Вас то изненађује?
Можда гњеви?
Стежем вас?
Боли?
Опростите.
Обгрлићу око стаса.
У мене,
a и y вас,
лежи no вјечност y резерви.
Шта je то за нас
да изгубимо
пола часа?!
85
Kao вода —
дајте да.
ћ а с к а ју ћ и , течем о и течем о,
као прољеће —
слободно,
отето ст е з и -б р и з и !
Ha небу je
луна,
тол и ко м лада,
с таквом трем ом ,
да ЈУ j e
без пратњ е
и п усти ти Један ризи к.
Ja
сад
плакате
не радим,
и љубав ce већ повукла.
Медвјед љубоморе,
као кожа,
лежи на поду, канџа косих.
Да ce
увјериш
како je Земл>а нагнута и округла, —
сједни
на сопствену стражњицу
и завози!
He,
нећу да ce меланхолијчином злом навежем,
и не прича ми ce —
сваки сл ог м и je данас n p ècK yn .
Само ce
шкрге рима
убрзаним ритмом јеже
y нас оваквих
на л и рском м ул>у и n n jè c K y .

86
Штетна je машта,
узалудни су сни на јави, —
вуци,
отаљавај
дужности-немилице.
Али ce деси:
живот ce
y пресијеку другом јави,
и више
схва ти ш
помоћу бесмислице.
Ми
лирику
нијесмо
ш т е д је л и од ударца,
тражимо ријеч
разголићену
и праву.
Али поезија,
то je најпоганија стварца,
постоји,
макар ce поставио и на главу!
A ово,
на примјер, —
je ли из говора или њиска?
Плаво-бућоглаво,
с брцима наранџастим k ô y мопса,
права Навуходоносорчина
библијска —
„Коопсах“.
Чаше нам дајте!
И ми обичај
знамо стари:
да ce од туте
чаш а за чаш ом
пуни-празни —
87
из чаша
излазе
Red и White Stari-и
с хрпама
виза разноразних.
Волим што сам с вама,
што скупа
сједимо око столка.
Муза из вас
вјешто
сти хове и з м а јд а н и .
Како оно
y вас
говораше Олга? . . .
Шта кажем: Олга?
Из писма
Оњегиновог Татјани.
— Елем,
ваш муж je
клебецан,
стари дора,
ja вас волим,
обавезно морате моја бити.
Ja изјутра
сигуран бити морам
да ћу y току дана да вас видим.
Свега je било:
и ноћи, под прозором, y стојању,
поем£,
нервних пихтија дрхат бјеше.
Ал’ кад ce
више
ни туговати није y стању,
то je,
Александре Сергејичу,
много теже.
88
Крећи, МајаковскиЈ
У завичајна мјеста топл ».
Срце
подвргни римама као бичу —
и y љубави смо, ето,
сасвим тропа,
драги Владиме Владимичу.
He,
није томе формула: старост барда!
Тјелесину нагнувши
прободице
ja hy
са задовољством
двојицу да савладам,
наљућен,
лом hy учинити од тројице.
Веле —
теме су моје и-н-д-и-в-и-д-у-а-л-н-е!
Entre nous . . .
да цензор не запсика, —
препричава ce
да су видјели
негдје лане
чак
два
заљубљена члана ВЦИКа.
Расплели су сплетку,
њом разгаљују
душу стално.
Александре Сергејичу,
к таквима не будите снисходљиви!
Можда
ja
једини
жалим стварно

80
што сад
међу живима нисте и ви.
Ja
договор
желим
док ми још дани прошли нису, —
јер скоро hy,
нијемећи,
и ja
да мрем.
Послије смрти
ми ћемо
стајати сасвим близу:
ви ћете на Пе,
a ja
на Ем.
Ko je између нас?
Коме велите да ce јавим?
Одвећ je
y п]есницима
сиромашна земља наша.
Између нас ce
— гледаЈ невоље —
Надсон глави.
Замолићсмо
да га преселе
некуд
на Ша.
A Њекрасов
Коља,
син покојнога Аљоше,
тај je и за карте,
и за п Јесм у,
и изгледом je доста мио.

90
Познајете ли га?
Није грамзио
за влашћу ни за грошем.
Он нам je
друштво —
нека га гдје je био.
A савременици?!

He бисмо погријешили
да за вас
пола стотине дамо дењком.
Од зијевања
чак међувилична пуца веза!
Родов,
Гераеимов,
Кирилов,
Дорогојченко —
какав
једнолики пејзаж!

Па и Јесењин,
ачеће-сељачеће ce банде — фора.
Спрдња.
Крава
y рукавицама од лака.
Једном и послушаш . . .
ал’ то je већ из хора.
Балалајкаш!

Пјесник
и y животу
ваља да буде протомајстор.
Ми смо јаки
као шпиритус „Полтава".

ftl
 A шта je c Безименским?!
Онако . ♦. раствор . . .
неодређено —
шаргарепина кава
Истина,
y нас
постоји
Асејев
млади,
Кољка,
Taj може.
У њега je моја жица.
Али мора
много и да ce заради!
A ko и м ала,
ипак je — породица.
Да сте y животу,
y Лефу бисте
постали саредактор.
Ja бих вам
могао повјерити
и агитке.
Једном бих поучио:
овај фактор,
онај фактор . . .
Ви бистс успјсли —
риме су
y вас
тако бритке.
Ja бих вам дао
рекламе сукну,
ни дамски ГУМ
на одмет није.
(Ja чак,
врскајући,
јамбом гукнух,
92
само да je
вама
пријатније.)
Ви бисте
бацили
јамбове гргутаве.
Сад су
наша пера —
бајонет,
раље вилске, —
битке револуције
поозбиљније су од „Полтаве",
љубав
величанственија
од љубави оњегинске.
Чувајте ce пушкиниста!
Излапјели Пљушкин,
с пером y десници,
насрнуће
рђавином:
— У Лефу ce, ето,
такође
јавља
Пушкин.
Лупеж,
a xohe да ce такмичи
с Державином . . .
Ja вас волим,
ал не мумиЈу,
него живог.
Направљени сте
хрестоматијски зализанац.
A ви сте
за ж ивота
— не мислим, ваљда, криво

93
такође бјешњели.
Африканац!
Кучкин син Дантес!
Господска гади-торба.
Ми бисмо њега припитали:
— Ko оно бјеху ваши
родитељи?
Чим сте ce занимали
do Октобра?
И не би већ томе Дантесу стрва нашли.
Ал*
чему трабуњање!
Kao спиритистичка сеанса.
Жртва части,
тако рећи. . .
д вобој. . .
гине.
A оних
и дан-данас
безброј база, —
ловаца
разних
на наше љепше половине.
Дивно je y нас,
земљи елана, земљи тема.
Може да ce живи
и ради y слози као ребра.
Само
пјесника,
на жалост, више нема —
уосталом, тога
може бити и не треба.
A сад je вријеме:
ваше зјенице
rope y жару

94
јутра.
Да стражар
не запита куд вас неста.
Ha вас су веома
на Тверском навикли булевару.
Дајте
да вас вратим
на пиједбстал.
Мени би
no рангу
за живота споменик ишб тврдо.
О, подметнуо бих
динамита —
пали! 6âM-6âM!
Неизмјерно мрзим
све мртво!
Сав живот
обожавам!

1924

95
 ВЕРЛЕН И СЕЗАН

Бијем ce
о стоце,
о ивични кристал,
три метра мерећи — затворена звер.
Мени je тесно
y хотелу „Истра41,
на педљу и no
rue Campagne-Première.
Тескоба.
Живот париски није за нас —
булеварима чамотињу раздај!
Десно од нас je
Boulevard Montparnasse,
лево je
Boulevard Raspail.
Корачам, корачам,
ne штедећи гтета,
корачам
и дању и ноћу,
корачам као шаблонизирани поета,
док привиђења не надођу.
Магла je власул,ар,
она гради геније —
један je
нашминкан
y браду ан rpo.
Добро вече, м-р Тургењев,

96
Добро вече, м-ме Виардо.
Пуче:
„Зашто ce борисмо? . . .
Руђин.. .
борци прави . . .
A ви
угарак y имање —
плану..
Мене
разговор емигрантски
гњави
и од скамука
побегох y кафану.
Да.
Главом он.
Ta сова крупноглава —
великан
труљења
није постб плен.
Подигох шешир:
»Comment ça va,
cher camarade Verlaine?
Откуд вас знам?
Bac знају сви.
И, ето,
случај нас најзад сиоји.
Четрдесет година
ви пијуцкате
свој апсинт
из хиљаду репродукција y боји.
Ja сам
вас
мало читао и некад,
a сад вас већ
мода неће.

7 Бољ е тан>е a бољ е 97

И би да ггрочиташ —
не схваташ ни бендека
руски су преводи —
смеће.
He љутите ce, —
и ви сте мене,
како судим,
no чувењу
знали до данас.
Попричајмо
о дрангулијама путним,
претресимо нашински занат.
Сада су
лоше песме за нас
мућак.
Добре су
драже од живота.
За добре бих
и ja
своја плућа
сложио
такође
поред плота.
Бљујући
белину
папирних i i O J b a ,
пером,
усницом својом, —
песник,
ко која од петпарачких дроља,
живи
са речју било којом.
Наше je
данас —
мој живот
и нада.

98
Какав исполински дребанк.
Ви сте чули
име
пролетаријата? —
њему
грандиозност треба.
Ту ваља
из коже
да излазиш
и страдаш,
a нас
штампају y додатку —
ресто.
Кад he ce схватити
да je и поезија
врста рада,
да joj je време неопходно
и место?
„Лицем к селу!“ —
апелују на писце, —
„за пера,
песници y центру!“
Али схватите,
y мене je
једно лице,
лице,
a не ветроказ на ветру.
A ту ce и ГУС
огласи,
тај батлија:
проблем није решен?!
Који то? Споран?
Песник?
Песник je
једноставно занатлија,

7* 99
обичан занатлија
без мотора.
Пером
таквоме
језичину резни,
прикуј
за музеј егземпларче.
Лажеш.
Још није
изумеден бензин
што гони
срца на парче.
Идеју
на води
не замеси брига, —
од воде ce
ражиди идеја.
Песника
без идеје
није било никад
Шта сам ja —
папагај?
креја?
Радницима
треба
прићи озбиљније, —
потцењивање нам je грех свима.
Песници,
кајте ce,
докле касно није,
за сваку
од глаголских рима.
У нас
књижевник
догађаје згруда,
100
опише
грмљавину страга,
a треба
сртати
унапред,
y сутра,
да чакшире
прскају
од корака.
У врту комуне
сетиће ce барда —
које he,
њим,
птице да певају све луђе?
Ил’ he,
зар,
Друг Вардин,
с грана оног сада
своје резолуције
да звиждуће?!
За гушу ћемо.
„Сад, rope од горег,
нестучено јуче, — фортај!“
И гле,
завишћу ce
зажижу и rope
очи
мог натир-морта.
И капље
y чашу суза
с великана.
Сав je —
зуб сврдлом жиган.

101
Одједном,
ето ти,
двораном
Сезана:
„Верлене,
тако вас
сликам!“
И слика
Ja гледам
оне боје свеже.
Monsieur,
извињавам ce лепо, —
за наше
старце
ваше име беше
некад
кб ђем под репом.
Једне
сезоне
Ван-Гог беше богом,
друга сезона —
Сезану.
Сад су ce
сликарству
окренули боком —
не маре боје
већ чин y клану.
Жутокљунци —
још им je
на уснама млеко,
a душа им већ
кротка и слаба.
АХРР
име узеше,
големо и ретко,

102
a чеш каЈу
одговорнима
табан.
Ти, јасно,
неће сликати
мог лика, —
не троше
бадава
четкарије.
Лице je,
изгледа,
и ово, —
ево шипка!
Сликају
ДРУге —
цекастиЈе.«

Сезан je стао на црти y кармину

и, тронут,
мерсикао донде.
Париз,
љубичаст,
Париз y анилину
дизао ce
за стаклом „Ротонде".

1925 .

103
 О ПРОШ ТАЈ

У ауто —
мијењам посљедњи франак ове турр.
— Кад тачно воз креће за Марсељ? —
Улице Париза,
испраћајући ме,
јуре
У свој
изванредној љепоти која сазре.
Росо растанка,
приђи
оку близу!
Нек сентименталност
срце моје
роска.
Хтио бих
да живим
и умрем y Паризу,
кад не би било
земље
зване Москва.

1925.

] U4
 6 КАЛУЂЕРИЦА

Узнијевши
печене
кромпириће лица,
црње
него црнац
што о купању и не сањч,
шест католичких полусветица
ступа
мостом
пароброда „Еспања".
И сприједа
и страга
равније него уже.
KÔ с клина,
с рамена
мараме висе строге.
A лик je
најбјељим ришљеом
заокружен,
као за ускрс
гарниране
свињске ноге.
Нека године
исгтуне квоту-вијек,
ал’ кад год ce
сјетиш
чуда „еспањског1

105
уста ти
смјеста
расцијепи зијев,
шири од Залива мексиканског.
Трезвене,
чисте —
ко борна вода или креда,
све ce,
ескадроном, прихватају јеше.
По јелу, све скупа
нестану код клозета.
Једна зијевне —
зијевну ceè шест.
Гдје су y жена
симетрична испупчења,
y њих
с тих мјеста
издубљење зија:
крст je сребрни
y једном од издубљења,
y другом — медаљони
Лава
и Пија.
Прије разданка, —
y рају he ce
за све то
испавати сите, —
буде ce попут зеца.
И као оркестар с невидљивим диригентом,
све шест
путна
изваде
јеванђелца.
Дођеш ноћу —
сједе и мрмоћу.

106
Расвитне уре —
мрмоћу калаштуре.
И дању,
и ноћу,
y јутро и y подне
сједе
и мрморе,
луде господње.
Промијени ли
дан
боју
ua тамнориђу,
кабини пођу —
каљаче, 12 бројем,
навуку скупа,
и опет rope изиђу,
и опет
наставе
скамукање своје.
Ах, да знам
шпански!
Упитао бих, кад планем
— Анђелице,
одговор
пјеснику
благолијте:
ако сте
ви људи,
ко ли he онда
бити вране,
a ако сте
вране,
због чега не летите?
Пропагандисти!
He излазите из коже!

107
П о свом земном ш ару
извршите инспектуру
најбољи
безбожник не умије и не може
дати
богохулнију карикатуру.
Радуј ce, распети Исус-Христе!
Хоса!
He слази
са својих ексера,
из свог јарма.
A дођеш ли опет —
не помаљај
овдје
носа
објесићеш ce:
натјераће те чама.

1925.

108
 АТЛАНТСКИ ОКЕАН

Шпањолски камен.
заслепљив и бео,
a зидови —
зупци тестере.
Пароброд je
до десет
антрацит jeo,
и пио воду без мере.
Брод
даје покрет
окованом кљуну
и — океанска блања —
покупивши котве,
забректа
и јурну.
Европа
неста, постајући еве ман>а.
Огромно валовље
уз ребра ce зиба —
праве
полутине свода.
Нада мном су птице,
доле јата риба,
a унаоколо
вода.
Недеље
грудима својим надгигантским

109
 — час предан радиша,
час натрескан геак
дашће,
грми,
уздише
Атлантски
океан.
„Ја бих, другари,
да сву Сахару угарим . . .
Размахни ce и шопи —
брод пада к нози.
Кад хоћу — топим,
кад хоћу — возим.
Излазите сухи,
ил’ Еас скувах y јухи.
Људе нема за мету —
ситни су за јело.
Нећу их таћи . . .
у реду. . .
нек плове смело..
Вали су
вештаци чудних мајсторија:
глас драге пљусну,
другом —
глас детета.
A ja бих
опет
заставе да развијам!
И ево —
отпоче,
затутње,
заштекета!
И опет
до дна
прозиреш воду кротку, —

110
све су сумње
нестале скупа с Јеком.
И наједанпут,
однекуд —
враг зна откуд!
са дна дубине
устаде
водни Ревком.
И гарда капљица,
воде-партизани,
с рова океанског
јуришу
као лавчад.
До неба ce баце
и падају no страни
скерлет пене цепајући y парчад.
И опет ce
сложно купи маса водна,
валу
заповеда:
буди вођа, орле!
И талас бије —
од облака
na до дна,
пљуском сипа
наредбе
и пароле.
Валовље ce
куне
свеводноме Цику
да оружје бура
до краја не потура.
Победило je —
полутару y циркул
совјета-капи бескрајна диктатуре.

111
 Последњи митинзи невеликих група
шуме
о нечем
узвишеним стилом.
И океан
блесну —
чистунац окупан,
и до даљег
замре
и смирено и чило.
У даљину гледам.
Браћо — раду планском!
Под стубама бродским —
наднесеном тезгом
при предузећу океанском
зноји ce
над нечим
таласињи местком.
И вешто,
тихо
испод водног платна
y дворце
расту
коралове гиџе,
да што лакше живи
китовица радна,
и кит-трудбеник,
и предшколско киче.
Beh су
и месец
прострли y путељак —
да пузиш
самим трбухом
ко no земљи1
Ал’ злотвор неће продрети —
к небу стреља

112
 атлантског ока
поглед
незадремљив.
Час под месечевим лаком
замреш
чистим.
час тихо јечиш,
обливен пеном рана.
Гледам те,
гледам —
увек си један исти,
вољени океан,
ближи но близанац.
Твој he тутањ
вечно
бити y мом уху.
Очи би
да те
y ce саспу раде.
По послу,
ШИрИНИ,
no крви,
no духу,
моје револуције —
најстарији брате!

1925.

8 Б о љ е тање a боље 113

 БЛЕК ЕНД УАЈТ

A ko

Хавану
осмотриш једним мигом —
рај-земља,
истински Елдорадо.
Под палмом
наједноножен
стоји фламинго
Цвета
коларио
no целој Ведадо.
У Хавани je
све
подељено no правди:
y белих je долар,
a y црнаца — рите.
Због тога
Вили
портвишом и ради
код „Енри Клеј енд Бок, лимитед“.
Много je
Вили намео
no тој траси —
шума трунчица,
скупиш ли их y хрпу.
Зато су
Вилију и опале
власи,
114
 зато je Вилију и упао
трбух.
Радости његове убоге су спектром:
да шест часова проспава на куку,
и да, можда,
лучки
крадљивац-инспектор,
цент
баци
црнцу, хитајући y луку.
Зар има спаса од овога смећа?
Осим да
господа
прохода на глави.
Па и тад би
нечистоћа
била још већа, -р-
ноге су две,
a длака
безброј прави.
Пред њим
шпалиром пролази
Прадо блистав.
Километар цеза
звекће
и галами.
Глупак he рећи
да je и доиста
бивши рај
управо y Хавани.
Мало вијуга
Вилијев мозак жили,
мала сетва —
мало je никло ника.
Једно je
једино утувио Вили.

в* 115
 тврђе
но камен
Масеових споменика:
„Бели
једе
ананас зрели,
црнац —
гњио до скврни.
Беле послове
свршавају бели,
црне послове —
црни.
Мало питања Вилија сврдли вруће.
Ал’ једно
носи y себи као куку.
И кад
то питање
y Вилија уђе,
четка
испада
из Вилијевих руку.
И деси ce, ето,
да баш таквог часа
до краља цигара
Енрија Клеја
дошета,
бељи но облакова маса,
супер-краљ шећера —
на шољицу теја.
И црнац Вили
стаде
пред дебељка:
„Ај бег ep пардон, мистер!
Зашто и шећер,
бељи од белог млека,

116
црнци
морају да пречисте?
Брк вам
за црну цигару није рођен —
то je за црнца:
црн брк je црнчев мами.
A ако вам ce
чај с шећером
xohe,
изволите
шећер
производити сами.“
Такво питаше
не прође тек тако.
Краљ,
од белога,
постаде боје јодне.
Изви ce,
краљ,
заневши ce за шаком,
баци обадве рукавице
и о д е ...
Около
фауна
чуда цвећа рађа.
Кровове густе
сплеће
тропска лоза.
Црнац
обриса
о ногавицу raha
руку,
крваву од отирања носа.
Фркну
размрсканим носом.
Узе немо

117
 четку,
с левицом на лицу — црном воску.
Откуд би он знао
да с таквим проблемом
ваља ићи
y Коминтерн,
y Москву?

5. јула 1925.
Хавана

118
 БРОДВЕЈ

Асфалт je стакло,
корачам уз звеку.
Шуме и трава
збријане до нити.
С југа
на север
авеније теку,
с истока на запад —
стрити.
Између —
(где им неимар нађе мест&!)
куће
увис немогућно дуге.
Једне куће
дугачке до звезда,
до месеца дужином —
друге.
Јенки ce
не пење.
Он лифтове има
обичне,
брзоходне.
У 7 часова —
пролазничка плима,

119
 осека —
y 5 no подне.
Шкрипи механика —
звекет и галама,
a људи су ту
неми и знојни.
Тек на час прекину
жвакање чуингама
да прожвакају:
„Мек мони“ ?
Мамица
доји
дојенче код стола.
A дојенче,
с висуљцима под носом,
сиса
као да није
дојка, него долар,
заузето
уносним
послом.
Рад je завршен.
Хитајући развеј
електрични
ветар за иратом.
Хоћеш ли под земљу —
ускачи y сабвеј,
под небо —
узимај елеватор.
Вагони ce
гоне
с димом no ваздуху,
кућама ce
трл>ају
о стубе.

120
Pen
преко Моста бруклинског
повуку
и скрију га
под Хадсоном
y рупе.
Beh си заслепљен,
већ отупљен 3à све.
И тад
— измешана сачмица и боб —
из таме
y теме:
„Кофе Максвел
гуд
ту ди ласт дроп".
A кад лампе
стану
дупсти густиш мрака
кажем вам:
то баш пламти!
Погледаш лево —
мајчице драга!
Десно —
мајчице моја мати!
Има шта Москаљ да погледа.
О -кеј!
Да ce сав дан
не начуди чуду.
To je Њујорк.
To je Бродвеј.
Хау ду ју ду!
Ja сам усхићен тобом,
Њујорк-сити,

121
 ал’
капу
не мислим да ти скинем.
Совјетски људи су
совјетски поносити:
на буржује
гледају са висине.

6. августа 1925.
Њујор к

122
 ЗАЧИКАВАЊ Е

Груде мржње —
ноге клецају од тих груда!
Чак од ње
грло натиче као гуша.
Продире y уста,
y очи и унутра.
Смјештајући ce,
y екразит ce груша.
Ha Риверсајду сам.
Грознице моје расту гради.
Бочно фордови
нападају мој ров тмице.
Небодери
руке везују отпозади.
С чела су
цијеви САД-морнарице.
Смијем ce
њиховом јуришу тројним фронтом.
Картерима ce
с мојом визом
десио пропуст јаван.
Ja сам
полпред стиха —
и с мојом земљом родном
ja
ваше државуљке
зачикавам.

123
Буђа ли
само мрвица,
je ли кварна,
емјеста избаци
читаву
трулу гуку.
И ja отпљунух,
не издржавши мјесец дана
вашу одважност,
законе,
норме,
укус.
К врагу,
y јаму гадости гдје враг лоче
нек иду
сви долари
свих земаља.
Ja бих
да живот завршим
y панталонама
с којих почех,
не стекавши
вас вијек
чак ни траља.
Нама je смијешна
допуштенога зона.
Чето мужева,
исколачи,
цинизмом запањена, своје зјене.
Ми љубимо
— противузаконито! —
изнад Хадсона
ваше
дугоноге жене.

124
Дан je наш
бучан.
И ноћи, сјајем, дан превише.
Шаљите
жбире
да ослушкују сваку рупу.
Ми свакодневно,
пљуцкајући
на сав ваш прохибишен,
пијемо
„Бијелог коња“ пуну купу.
И тако ja,
да ce братимим својим стихом,
дођох, и будим мислима, и богатим.
И мисли изгоном уплашити неће нико:
не можеш их иселити
ни прогнати.
Мисли
замјењују ријечи,
ријечи —
дјела.
И
— биКе једном! —
с шујоршких небодсра,
заљуљавши их,
y плочник
забијају тијела
Вандерлипа,
Фордова,
Рокфелера.
Ал’ засад ce
долари
од поема боље котве.

125
Пљачкајући,
грабећи
(и свукуд и све листом!)
кочопери ce,
као порфиру натнув Бродвеј,
капитал -
његово пребестидство.

1925.

126
 БРУКЛИНСКИ мост

Кулиџу, КЛИЧИ,
радуј ce и дичи!
За лијепо сам и ja
на штедрост y ријечима готов
Црвени
од хвала
као наше заставе артерика,
макар ви
и трипут били јунајтед стетс
оф
Америка.
KÔ што y цркву
иде
вјером залуђени вјерник,
ко што ce повлачи
y скит,
y строгости и y посту.
тако ja
y сутон,
и сивкаст и химерни,
приступам,
скрушен, Бруклинскоме мосту.
Kô што побједитељ
надире
y град свладан,
на топовима
жирафских грла према своду, —

127
ja, опијен славом,
ja, живота гладан,
корачам,
поносит,
no Бруклинском мосту.
Kô што глупи вајар
y стара попрсја
зарива свој поглед,
заљубљен и остар,
тако ja,
с поднебља звјездама попрскан,
гледам
на Њујорк
с Бруклинскога моста.
Њујорк je
до ноћи тежак
и загушен,
заборавља да му je високо
и да страда.
И само ce,
саме,
појављују душе —
y сјају прозора, прозирном,
душе зграда.
Овдје
успињаче
тек зује kô пиле.
И само
no овом
зујању умирућем
схваташ:
возови
звекећући миле
kô кад дрхти
ормар
пренапуњен суђем.

128
A кад ти ce чини
да с дна ријеке јарке
бакалин развози шећер,
на дно бачен, —
доље,
испод моста покретне катарке
не виде ce
веће него прибадаче.
Ja сам горд
овом
челичном миљом жила —
то je
виђен^ мојих жива слика:
борба
за конструкције
умјесто стила,
строги прорачун
навртњ§ и челика.
И ако
свијету
наступе дани смака —
хаоси
планету
y тријеске здробе,
a остане само
овај,
тако кракат,
над прашином краха мост y муци пропет, —
KO што
збир кошчица,
везан и поређан,
дебља
y музејске
рептилије давне,

9 Боље тање a бољс 129

ca овим би
мостом
геолог стољећа
могао наше
да реконструише
дане.
Он би рекао:
- Челична
ова шапа
везала je
мора с преријом y безмјерје,
одавде
Европа
срташе на Запад,
лросувши
y вјетар
индијанско перје.
Ha машину
cjeha
овај зглоб разједен.
A зар су
доста руке, чак мишки шестоуглих,
да, ставши
ногом челичном
на Манхетен,
к себи
за усну
привукујеш Бруклин?
To електро-влакно, —
ту видим гарантију
да je то
epa
што смиЈени парну еру —
ту су
већ
људи
тутњели на радију,
130
ту су
већ
ЈБУДИ
летјели no аеру.
Ту je
живот
био —
за оне што не раде
рајски,
за друге —
невоље свакојаке.
Незапослени су ce
баш одавде
У Хадсон
бацали
стрмоглавке.
A даље je
слика
без сумњи и без сметњи
no струнама сајли —
y звјездани безмјер.
Ja видим:
овдје je,
застајући и y шетњи,
Мајаковски,
no слоговима,
писао пјесме. —
Ja гледам
како
Ескимос гледа y воз шински,
упијам ce
kô крпељ y врат маљав.
Мост бруклински —
д а ...
To ваља.
1925.

131
 СЕРГЕЈУ ЈЕСЕЊ ИНУ

Ви сте,
како ce то каже,
отишли на други свијет.
Пустош. . .
Летите,
продирући звјездано-тамном баштом.
Нема више ни да авансираш
ни да пијеш.
Трезвењаштво.
He, Јесењине,
ja ce ово
не ругам.
He смијех, —
грло
подгушује јад све јачи.
Видим:
сјеченом руком,
почекав испод кука,
сопствених
костију
заљуљавате џачић.
— Престаните!
Доста!
Јесте ли при себи?

132
Допустити
да лице
покрије
смртна креда?1
Ви сте
тако
умјели ујести
како не би
нико други
умио
да уједа.
Због чега?
Чему?
Пометеност и расап?
Критика мудрује:
Овоме je кривац
ово
и оно,
a главно
одвојеност од маса;
резултат:
премного ракије и пива.
Бива,
да je бмо,
умјесто боеми,
близак класи,
класа би утицала,
и не би морао да ce туче.
Е, a зар класа
жеђ свију
квасом гаси?
Класа, такође,
није с раскида да повуче.

133
Да су вам,
бива,
прикомандовали кога год напостовца ревног,
садржајем
бисте постали
даровитији — као они!
Писали
бисте
no сто стихова
дневно,
развучено
и досадно
као Доронин.
A за мене,
да je овој глупости
било суђено да ce збије,
раније би дошло
до конопца и до драме.
Боље je
умријети од ракије
но од чаме!
Узроке за овај губитак,
овај npépy6,
неће нам открити
конопац
нити жилет.
Можда,
да ce нашло
мастила y „Англетеру",
не би било разлога
сјећи
жиле.
Бис! —
закликташе подражаваоци листом.

134
Готово вод један
пресјече
себи била.
A зашто
повећавати
рубрику ,,самоуби.1ство'
Боље je
повећати
произвођење мастила!
Сад he
завазда
језик
y зубима да ушути.
Лудост je
множити
мистерију макар чију.
Народ,
језика
творац сушти,
изгуби
јасногласног
калфицу лумпацију.
И носе
стареж упокојница,
mirne пд пола
с прошлих
сахрана
исти;
увоштањен.
У гроб
тупе риме
забијају као колац. —
Зар ce тако
пјеснику
одаје поштовање?

135
 Вама
још ни споменик нијесу слили,
гдје je тај
звон бронзе,
ти бридови од гранита?
A на оградне решетке сјећања
већ су збили
епитафско-мемоарске
хрпе рита.
Ваше име
y марамицама слине,
вашу ријеч балави Собинов како зине
и испод брезе офуцане дречи:
„Ни уздаха,
пријатељу мо-ој,
ни ре-е-ечи/4
Ах,
попричао бих ce другачије приче
са тим истим
Леонидом Лоенгриничем!
Стао бих ту
ko бучни скандалист y три правца:
— He дам
да ce пјесме вавоље,
да ce гаде! —
Заглушио бих
их
звиждањем између кажипрста и палца
y вражју,
y божју,
y материну матер!
Да ce распрши
сва та недаровита поган,

136
У једра
таме
надимајући поткапуте;
да ce
на све стране
разјури Петар Коган,
копљима бркова
сакатећи
уз пут људе.
Смеће ce,
међутим,
прориједило;
мање смрАди
Посла —
отаљава ce, али једва.
Живот
треба
да ce из основа преради,
a већ прерађеном —
може и да ce пјева.
За перо
нијесу баш најпогоднији наши дани,
али реците
ви,
богаљице и богаљи нашки,
гдје су,
када су,
који су великани
бирали пут
што утабанији
и лакши?
Ријеч je
војсковођ
човјекове силе.

137
Марш!
Да вријеме
позади
експлодира ко гранате.
Да би y старе дане
вјетрине
односиле
само замршљаје косе младе.
За весеље
тле je наше планете
и сад жешко.
Отмимо
радост
од дана
што нам спјеше.
У овом животу
умријети
није тешко.
Створити живот
неупоредиво je теже!

1926.

138
 РА ЗГО В О Р С Ф И Н АН СИ ЈСК И М
ИН СПЕКТОРОМ О ПОЕЗИЈИ

Грађанине фининспекторе!
Опростите што вас узнемиравам.
Хвала , . ,
Стајаћу...
Ви обављајте дужност св о ју . . .
У мене je
за вас
интерпелација права:
о мјесту
пјесника
y радничком строју.
С онима
што имају
магазе и вишње
опорезован сам и ja —
дације,
анотације.
Ви тражите
од мене
петсто полугодишње
и двадесет пет
за неподношење декларације.
Moj рад je
kô сваки
други —
један од њих.

139
Погледајте —
колики су губици моји,
какви су
трошкови
y мојој производњи,
колико ме
материјал стоји.
Вама je,
мора бити,
познат феномен „срока", „риме‘\
Стих ce,
рецимо,
заврши
рјечју „оца“,
и тад ми,
слогове поновивши,
ставимо, на примјер. -
на през-стих ставимо:
опцадропца-дроца.
Вашим језиком,
рима je
мјеница краткорочна.
Есконт y наизмјеничном стиху! —
гласи налог.
И тражиш
два-три суфикса сочна
y каси гдје не оста
ниједан падеж
или глагол.
Почнеш ту
ријеч
да тискаш y стих-жлијеб,
a она не иде —
напреш и сломиш силом грубом.

140
Грађанине фининспекторе,
на часну риЈеч,
пјесника
ријечи коштају врло скупо.
Говорећи нашки,
срок —
то je, —
бар срок биран! —
буре с динамитом.
Редак je
фитиљ плетен.
И стих додими,
редак експлодира, —
и градови,
y виду строфа,
y зрак лете.
Гдје hem да нађеш,
no којој тарифи
срокове
који би попут метка жели?
Можда je
пет
рима необичних и живих
остало још само
y Венецуели.
И ja
час горим,
час језа узлази према врату.
Зајмови и аванси
бију ме својим млатом.
Грађанине фининспекторе,
урачунајте и возну карту!
— Поезија je
— сва! —
пут y непознато.

141
Поезија je
с добијањем радија једно исто:
за грам добитка
годинама ce труде.
Вадиш,
трагајући за једном ријечи чистом,
хиљаде тона
лексикографске руде.
Ал’ како
та ријеч сажиже,
куд све продре,
y поређењу
са сировином-ријечју
што хладно свјетломрца.
Te ријечи
и стављају y покрет
хиљаде година
милионе срца.
Постоје,
разумије ce,
пјесници разни мустра.
Колико je само
довитљиваца лакоруких?!
Стих,
као опсенари
извлаче из уста, —
из својих уста
и из других.
Чему да ce лирских ушкопљеника
лаћам?!
Туђи
стих
уметне — и ужива.
To je
најобичнија
проневјера и крађа.

142
из крађа што y нас изничу попут гљива.
Ове
данашње
оде и пјесме с npâcKOM,
чије изрикавање
гром аплауза свуда прати,
ући he
y историју
као допунски расход
на оно што je урађено
од нас
два-три.
Торбу,
како ce каже,
соли,
или двцје
има да поједеш,
попушиш до сто „Двина‘%
да би
добио
драгоцјену, праву ријеч
из артешких
човјекових дубина.
И одмах ce
поправка
y ипирезовање унесе.
Скините
точак нуле
с бројнога реда!
Пуд соли стоји
рубаљ и шездесет.
Рубаљ деведесет —
стотина цигарета.
У вашој су анкети
питања разноразна:

143
— Je л’ било путовања?
Ил’ путовања било није?
A шта
ако сам ja
скоро десет пегаза
сатро
за последњу
деценију или двије?!
У вас je —
нужно je разумијевање и јасноћа —
за слуге
и имање
из тог угла.
A шта
ако сам ja
народни Boha
и истовремено —
народни слуга?
Из наше ријечи
класа ce оглашава,
a ми смо,
пролетери,
nèpa мотор.
Машина
душе
y току године дотрајава.
Кажу:
— y архив,
исписао ce,
готов!
Све мање ce воли,
све рјеђе занос сија,
и чело моје
удари времена
ево круше.

144
Наступа
најстрашнија од свих амортизација —
амортизација
срца и душе.
И кад
ово сунце
ко вепар товна рода,
сине
будућности
без богаља и без nêprâ,
ja hy
већ
струнути,
умријевши поред плота,
уз још
десетак
сарадника и колега.
Направите
посмртни биланс
мога рада!
Ja тврдим
и — знам — не пуним вам лажју ушник:
на позадини
данашњих
махера, лажибарда
ja hy
— једини —
непролазно бити дужник.
Наш дуг je
урлати
KÔ трубе и сирене
y магли ћифтинства,
y бурама кад полете.
Пјесник je
увијек
дужник васељене

10 Воље тање a Соље 145

што плаћа
на тугу
пенале и проценте.
Ja сам
дужник
бродвејског урнебеса
свјетлости,
вишања којима ce Јапан њише,
Црвене армије,
багдадијских небеса —
свега
о чему
не стигох да напишем.
И што he,
уопште,
свецима ти тропари?
Да римом циљаш,
да, разјарујући ce, ритмом кличеш.
Пјесникова ријеч
вама ускрс подари,
подари бесмртност,
грађанине службениче.
Послије стољећа,
y оквирима маргинским
издвоји строфу
и вријеме врати назад!
И устаће
тај дан
с инспекторима финансијским,
уз бљесак чудеса
и мастионички задах.
Житељу данашњег дана, —
y саобраћајном наркомату
набавите
карту за бесмртност — *
брзог лета!

146
H, израчунавши
деЈСтво стихова,
моју плату
раздијелите
на триста љета!
Ч -ï
Ал’ снага стихова
није тек y томе.
да онима
што вас ce
У буд ућ н ости с је т е
штуцај гоне*
He!
И данас je
пјеснички стих и рима
њежност
и кнута,
парола
и бајонет.

Грађанине финансијски инспекторе,

ja hy смјестаУ
платити пет,
прецртав
све
нуле бројног знака!
Ja
с правом
тражим аршин мјеста
У реду
сиромашнијих
радника и сељака.
A ако
ви држите
да je наш рад тако ерав

10* 147
и значи само:
туђе
пронађи и позајми, —
онда вам,
другови,
ево мојега налив-пера,
na изволите —
пишите
сами!

1926.

148
ПОСЛАНИЦА ПРОЛЕТЕРСКИМ ПЕСНИЦИМА

Другови,
дозвол’те
без маски,
поза бесних —
да KÔ старији,
неглуп, осетљив друг и човек,
попричам с вама,
друже Безименски,
друже Уткине,
друже Светлове.
Ми ce препиремо —
већ калајисање грла траже,
дашћемо
од победа које ce
на естрадама на нас оспу.
A ja вам, другови,
нешто практичиије предлажем:
дајте
да удесимо
заједничку гозбу.
Простримо доле
ћилиме комплимената
мекостерце,
лови ли ко кога кроз лупу —
ломи лупу;
од Луначарскога
издобијане
ловор-венце
149
стрпајмо
y другарску
скупну супу.
Признајмо да су,
са свог гледишта,
сви y праву.
Сваки песник

и своЈ глас и своЈ омам.

Расецимо
општу кокошку славе
и на главу
песничку
no раван
даЈмо комад.
Манимо
заједице
и грубе и не грубе,
нек нам je
разговор
префињеношћу осенчен.
A кад и мени
другови
реч уступе, —
ja hy реч да узмем
и да речем:
— Ja ce вама чиним
академик
велеважни —
ja сам, де, Једини,
жрец
вредности непролазних*
A ja
y ствари
све време Једно тражим:

150
што више песника
изванредних
и разних.
Многи ce
служе
напостовском треском
Да
сами себи
што лепши чин досуде.
— Ми смо једини,
ми — јато пролетерско... —
A ja, no вашему, шта сам —
шверц валуте?
Ja
y суштини
спадам y раднике-занатлије
и не волим
све те
филозофије и гњаваже.
Засукаћу рукаве:
да радим?
да ce бијем?
Буди љубазан —
и да ce не одлаже!
Пред нама
послови
превелики леже:
сваком je човеку
потребан стишни редак.
Дајте да радимо,
док нас зној седми не прожеже,
над повећањем квантитета,
над побољшањем квалитета.
Ja комуном
мерим
песме сваког слога,

151
душа je зато
У комуну
заљубљена жаром чина,
што je комуна,
за мене,
висина превисока,
што je комуна,
за мене,
најдубља од дубина.
поезији
нема
рођачких веза
ни корења.
риму
не веза
помоћу моћне тете.
Манимо
деобу
новчаних награда и ордења,
не пришивајмо, другови,
етикете!
He мислим
да тим отварам
нова врата,
али ja тврдим —
и ауторске охолости y том нема -
да je комуна
место
где he нестати бирократа,
где he бити
много песама и поема.
A ми,
тек нас изненади
римама строфа двојна,
y геније
дижемо песнике малне вајне.
152
Једнога
проглашавамо
за црвенога Бајрона,
други нам je —
најцрвенији Хајне.
Једнога ce бојим —
и за вас и за себе —
да не оплићају
наше душе,
Да
не произведемо
y комунистички чин и степен
глупост поскочице
и хроникар исушен.
Ми смо духом једно,
то je јасно и вама:
y области срца
деобе нема, браћо барди.
A ko
ми нисмо за вас,
a ви
нисте са нама,
шта ту
онда
остаје да ce ради?
A ако вас
каткад
ошинем грдњом којом,
и на вас
гневно узмахне
перо-рука, —
ja сам, што ce каже,
то право стекао крвљу својом
ja сам
пустио
више срокова испод струга.
Манимо
навике које дућанџије даше
моја je поезија —
моја магаза.
Што год сам створио,
другови,
све je ваше —
риме,
теме,
дикција,
снага баса!
Има ли ишта
пролазније од славе,
нама драге?
У гроб, зар,
да je носим,
кад ce умре?
Фућкам ja, другови,
и фућкам из све снаге
на nape,
на славу
и томе слично ђубре.
Место
да делимо
песнпчку власт и лена,
слијмо уједно
нежност речи
и речи што би стригле
и зидајмо,
зидајмо,
без зависти
и имена
y комунину новоградњу
речи-цигле.

154
Крачимо,
другови,
као
— сви скупа —
Једном ногом.
Шта he нама
гунђање перика,
дугих брада?
A ko ce зажели свађе
непријатеља ]е много
с оне стране
црвених барикада.

1926 .

155
 ДРУГУ НЕТЕУ
П АРО БРО Д У И ЧОВЈЕКУ

С разлогом задрхтах.
Није загробна глупост све то.
У луку —
љето растопљено,
да буктиње само лете —
маневрисао je
и улазио полако
друг „Теодор
Here".

Одиста — он.
Број ce познатих црта множи.
Крупни наочари — кругови за спасавање дављеника.
— Добар дан, Нете!
Како ce радујем што си још жив
животом димњака,
ленгера,
ужади-штављеника.
Приђи овамо!
Je ли ти преплитко испред бове?
Сигурно, котлом кључаш
од батумскога гата?
Сјећаш ли ce, Нете,
док си још био човјек,
нас два смо
чај пили y купеу дипломата?
156
Ти си споро пио.
Хркање y вагону.
Искоса
гледајући
на запечаћене кесе,
ти си стално
ћаскао
о Ромки Јакобсону
и знојио ce смијешно,
рецитујући пјесме.
Заспао си к јутру,
ставивши прст
на ороз:
кога не боли —
нек опроба!
Зар сам могао мислити
да ћу ce тако скоро
срести
с тобом —
једним од пароброда!
За крмом мјесечурда.
Ваш je сјајан!
Цијепајући га на двоје,
с пространством ce уштап рва.
Kao да
ти,
за вјечно из ходничког окршаја
вучеш траг хероја,
и свијетао и крвав.
Комунизам ce из књига
спорије y нас свије.
„Свега ce и свашта
може
y књигама да написма!“
A ово
одједном оживи „фантазије",
157
и покаж е
и срж и биће комунизма.
Нама
заклетва наша
не значи: литаниЈа.
За њу —
на крст,
под удар дум-дум хица, —
то je —
да на Земљи,
без Русија,
Литванија,
живимо ко Једна
људска заједница.
Наше су жиле
крцате крви, a не воде.
Ми ступамо
од револверског црни гара,
да ce,
умирући,
оваплотимо y пароброде,
y стихове
и друге трајне ствари.

Ja желим да живим и живим —

трком, трудом
A на крају хоћу —
та ce y срцу жеља плете —
да ce сретем xohy
са смртном минутом
онако
како je смрт срео
друт Нете.
15. јула 1926.
Јалта

158
РАЗГО ВО Р У ОДЕСКОЈ ЛУЦИ Д ЕСАН ТН И Х
БРОДОВА „С О ВЈЕТСК И Д АГЕ С ТА Н 14
И „Ц Р В Е Н А А Б Х А З И Ј А “

Облаци паперје,
оканаринчите залаз!
Нека ce спусти
јужне ноћи сига!
Пар
пароброда
говори испред жала:
час један жмига,
a час други жмига.
Шта ли сигнале?
Напрежем боре чела.
Црвени. . .
угасне,
ж ути . ..
Можда су
љубавна преклињања врела.
Можда га
љубомора љути.
A можда моли:
— „Црвена Абхазијо"!
Говори
„Совјетски Дагестан“ .
Сам сам ce
самцит
до туге наплазио, —

159
 дођи —
има овдЈе МЈеста.
A она,
отуд —
претворљивац сладак:
— Сам,
како знаш,
ту cto] и не дај ce,.
Ja сам до катарке
заљубљена
сада
y сиви „Коминтерн“,
трогрли крајсер. —
— Све сте ви,
женске,
нитковке и палише
Крсташ joj треба,
клипан, умазанац! —
Скамукнуо je,
и опет сигналише:
— Нек когод
пошље дуван а!.,. —
Чамотно je
овдје,
y заливу мокру.
С чаме he
да смекша
сама панцир-кора...
Дријемље свемир,
на црноморски округ
плавило-сузу
одронивши мора.

1926.

160
 НАШОЈ МЛАДЕЖИ

Естраде, естраде — вртоглава смјена.

Хиљаде очију омладинских.
Вожње.
Како су различна домовине моје плел^на,
и различит језик
и ношње.
С муком,
бришући од зноја очне капке,
кроз уско грло тунела,
масе људске
прођох.
И, оглушујући праштањем пиштаљке,
брзи воз
крену
са Курске!
Творнице.
Од шуме до кућа од блата
брезе,
трепћући,
трче преко клечја.
И као да слушаш извођење МХАТ-а,
таква je чистота
московског нарјечја.
Од хоризоната,
назубљених смреком,
куће мазанке
налијећу ројем.

11 Вољ е тање a бољ е 161

 Живописни зидци
под сламеном стрехом
и сваки
друкчије обојен.
Можеш да довезеш пјесама два џака,
може
од дара грозница да те хвата, —
y одговор ти ce
смјејуље из шака
усне
Украјинца-брата.
Пространства јуре,
распрсну за мостом,
врти их и пече
кухарица-сунце!
И воз
већ
јури и грми за Ростов,
димни Харков одбацив за хумце.
Поља под житом —
милиони тона —
као под конац
пострижене сламке.
У житном океру
житко сребро Дона
блиста
ко ширит кубанке.
Пуштамо возом крике врло снажне —
Призор je кавкаски
све ближе.
Час гребен главу шећера покаже,
час к сунцу
кацигу диже.
Јурим
клисурама, уз писак све глуши.
Снијег и шубаре сједина једини.
162
 Стежући ханџаре, гледају Ингуши,
слиједе
из седла
Осетини.
Сваки вис —
леден бод,
доље —
жупа
и пот,
a сунце лије јод.
Ha nô миље познаш:
Тифлишани горди
сате и сате жарке шећу гипко,
с ципелама „шими“,
шеширима no моди, —
Паризлије и no.
Ту свако
буба
други абецедник,
цифре би чак своје да засију.
Сваки трећи има
свој сопствени језик
и сопствену нацију.
Једном,
бацив y хотел куфер рита,
сплетох ce
од улица што ce снују.
И
руски
Хохла
за хотел упитах,
a Хохол каже:
— He чују. —
A када пређу
на научне теме,

п* 163
 поље рускога
им je уско.
И казанска Академија ce
с тифлиском све вријеме
дописује на француском.
И ja
од љубави за Паризом мрем
(дивни су вечерњи булевари!).
Зар je мало тога —
Бодлер,
Маларме
и томе сличне ствари?
Ал' зар ми,
мрзли-горели за Партију,
ми,
дугом борбом прожманога бића, —
да себи
за смјену
гајимо булевардију
y виду француских фићфирића!
Ти,
што си био го, гладан и нијем,
користи
слободу наше власти.
Тражи свој коријсн,
тражи своју ријеч,
дубине филологије распласти!
Гледајте на живот
смјелим, голим okom,
жудним погледом,
пијте —
све
y вашој земљи добро и дубоко,
све добро на Западу — приде.

164
Ал’ нема мјеста
за пакост y мозгу,
не прљајте црвене душе!
Другови младићи, —
равнање на Москву,
уши на руски, млади друже!
Да сам ja
и црнац,
и давно не од младих,
ja не бих био
ни колебљив ни лењив, —
ja бих руски језик учио
тога ради
што je на њему
говорио Лењин.
Кад ce
Октобар,
да свијет испретумба,
обливао крвљу
из безброј, безброј рана,
ja знам,
y Москви ce одлучивала судба
и Кијева,
и Јеривана.
Москва
за нас
није сведржавна замка
да све земље за нама догна.
Москва
мени није као Русу драга, —
драга je ко барјак од огња!
Три су
извора разна
моје
ријечи.

165
 Ja
нисам од Кацапа дебелогузих.
По дједу сам
козак,
no другом
из Cjênn,
a no рођењу
Грузин.
Спојивши
y себи
три капи огњевите,
ja с правом узех
ово ренде —
да изрибам,
истружем,
савезне совћифте,
и ваше,
и Русенде.

1927.

166
 ОПШТЕ УПУТСТВО
ЗА УЛИЗИЦЕ ПОЧЕТНИКЕ

У сваком надлештву
постоје скутоноше.
Живе скутоноше,
и није им лоше.
Понекад младеж,
под дејством живих слика,
жели
да ce пласира
како ce пласирао чика.
Ал’ како
шефово поверење да ce стече?
Од ниског ласкања
шеф неће бити печен.
Ha пример,
отварати пред шефом врата
с пуно мара —
не ваља.
Шефа то не мора да очара.
Он неће уважити
снагу
што губиш као вратар, —
помислиће:
теби
y дужност
и то спада.

167
Или још овај
метод и начин
груби:
да ce
шефу
y пионирске трубе труби.
Још he да ce наљути
и, љутит, да ce продре:
„Какве то
празнике
свакосекундно
слави одред?“
У улагивању
буди
префињен, непрежвакан.
Ал’ откуд
финоћа
y деце и дечака?!
И ja,
жарком жељом да помогнем ношен,
штампам
„Упутство
за младе скутоноше".
Рецимо,
шеф
чита
нарамак реферата —
на ризници канцеларијске мудрости
отвара врата.
Устима
чашу воде
приноси с таса
и опет
реферише близу два часа.
Одједном —
крик усред тишине неме:

168
— Треба
референту
ограничити време! —
И тад
ти,
потресајући сву зграду скупа,
вичи:
Тражим реч
за процедурни упад.
Реферат
таму y праскозорје мења.
Тражим
да ce чита
без часка ограничења! —
И уверен буди —
за тај и такав иступ
шеф he да те уведе
y блаконаклону листу.У
Дознаш ли
да шеф има
штампаних сепарата,
похитај
и прочитај сепарат-рефератак.
У сусрету
с шефом,
затурајући очи,
кажи му
гласом
из ког ce нежност сочи:
— Прочитао сам реферат.
ТПта реферат? — романсијерски залет!
Ви бисте
и песме
писали KÔ од шале!

169
Можда сте
ви
аутор и „Анти-Диринга“ ?
И то
није лоше
написана књига. —
Уверен буди -
за оцене тако дате
виши he
да те примете
и упамте.
Видиш ли:
шеф ce воза
сав натрескан,
колима службеним,
и y колима je женска, —
y зидном листу,
револтиран,
критику слисти,
„Свако економисање не користи.
Ta економија je
достојна сатире жешке!
Ha шта то личи?!
Преморен, сединама обељен,
на службу
и са службе,
табанајући пешке.
наш начканц
вуче своје портфеље."
И ти heui
на животној
просперирати стази
начелник he
да те запази
и припази.

170
A ако
нећете
да будете скутоноше,
сами
себи
језик не затварајте иза зуба:
кад видите
гадосг,
не залазите за home
и не поступајте
no песми
обратно треба да ce поступа.

1927.

171
 ПРИЧА Ј1ИВЦА ИВАНА КОЗИРЕВА
О УСЕЉЕЊУ У НОВИ СТАН

Ja сам пролетер.
Тим je све речено.
Живио сам тако,
да сам био жив.
И сад ме
станом
снабдио,
с ц иЈелом m o jo m см Ј ен ом ,
MOJ,
раднички,
кооп ерати в.
Висина!
Ширина!
Признајем са хвалом.
Провјетрено,
топло,
осви Јетљ ен о,
средно.
Све je како треба.
Ал’ више од осталог
мени ce
свиђа
Једно.
To je удесније
но земља обетована.

172
бјеље
но мјесечина млада;
то je —
ал’ чему дуљити пола дана,
то je — када.
Славина десна —
ко изворска чесма.
Ha славину
другу
не наслањај руку.
Ha хладној ce пере
коса,
кожа вратна,
на топлој
зној пора je тек опран.
Ha једној
славини
написано: „Хладна“,
на другој славини:
„Топла“.
Дођеш преморен,
y омчу ти ce хоће.
Ни шчи те не мами,
ни мирисања чајна.
Ал’ испљускаш ce галебовски —
и мртав ce накикоћеш
од оног
пљускавог голицања.
К6 да си
дошао
социјализму y госте,
од задовољства ти
застаје дах.
Чакшире о кваку,
блузу о клин гвозден,

173
сапун y руку
и...
бућ-бах!
Переш ce,
лежиш,
наслађујеш ce лога.
Укратко,
лежиш
док ти ce зиба.
У соби су,
просто,
и љето и Волга,
једино нема
пароброда и рибе.
Нек je прљавштина
десетљетњег стажа,
љушти ce
с тебе
као кора,
и чађ силази
с тебе KÔ с чергаша,
чисти ce, опајгора.
Презнојен си,
загријан, да ce пуши!
И тад —
окрени крачак:
и капље
хладовита
кишица-тушић
из рупчастог
лименог облачка.
A што je само умиљат тај тушић!
Снемагање те
ту
не вреба:

174
заглади косу,
поклепеће уши,
тече
дуж
леђног жљеба.
Воду
отире
с тијела боје ружа
отирач,
ko звјерка рутав.
A ради табана
no поду ce
пружа,
извините за израз, —
плута.
Гледам ce
y огледалу насупрот кади,
чисту
кошуљу
навлачећи на стас.
Навлачим и мислим:
„Правилно ради
ова,
наша,
совјетска власт.

28. јапуара 1928.

Свердловск

175
 БОЉЕ ТАЊЕ A БОЉЕ

Ja
књиге не трпим,
пријек.
Корист je
од књига мала —
оних
што проводе
вијек
ко хвала
полица-хвала.
He могу
жив да поднесем
књижурде —
дебеле торте,
хоје,
усјајивши резе
и златним обрезом
горде, —
туштом страница
пришуте
вријеме
с бунтовном хуком,
такве
тврђаве-књижурде
не трпим вишеструко.
За мене je
књига без мана,

176
 књига
танушан случај,
ал’ су
y шаржерима страна
реци
барута и туча.
Мене
штампајте y журан
пљусак
летећих
брошура.

1928.

12 Воље тање a боље П7

 УЛИЗИЦА

Ова je фајта људи

тиха
и безобличнија
од пиктија, —
и врло многи
од тих прика
на повригину
баш сад
избија.
Слаб je умом,
a снагом врабац
Пјотр Иванович Болдашкин.
Бубуљичавија од жаба,
залуд ce
на врату
црвени врашки
не глава
наглавак штапа.
Ова
птичица
сад грије
на сунцу моћних
своје гнијездо
Гдје je ту узрок?
Шта ce ту крије?
ja ce
запитам често.

178
Њему већ
живот
стере меко,
и ja га сумњом
не, не гањам.
Његов капитал —
дар je његов
умиљат
начин
понашања.
Лиже руку,
лиже учкур,
лиже стегна,
лиже више, —
као што штене
лиже кучку,
као што маче
мачку лиже.
A језик?!
Стопе тридесет двије
да шефа
стигне —
тај ce плази,
и сав сапуњав,
да га бријеш
a да га
четком и не квасиш.
И све похвали,
жива
ватра,
колико год му
машта смуља —
ваше витештво,
чин
и катар,
 и стан ваш
и облик вашег жуља.
И сад
из чина
y чин пали,
постао нам je
урнек
части.
Понегдје су му
веле
дали
малне —
кормило више власти.
A већ
држећи
дизгин прави,
он
све
У ред улизних ставља:
„Уважавати, —
пробалави, —
уважавати
шефа
треба..
И сваки од нас
с тугом
зија
y то како
од те братије
расте
архијерархија
за брукање
демократије.
Машући
метлом
гвозден-жица,

180
ваља помести
све те
птице, —
све
покровитеље улизица,
све
покровитељске
улизиие.

1928.

181
 ПИСМО ДРУГУ КОСТРОВУ
ИЗ ПАРИЗА О СУШТИНИ ЉУБАВИ

Друже Кострове,
опростите ми мисо
— ко човјек
срца широка и штедра —
да дио
строфа инспирисаних Паризом
на љубавну
лирику
проћердам.
И тако —
сала.
И улази
крепко
љепотица :
крзно;
низак преко низа.
Ja
ту љепотицу сачеках
и рекох
— јесам ли добро рекао
или нисам? -
Ja сам, другарице,
из Русије,
чувен сам од Оба до Буга.
Видио сам
дјевојке још русије,

182
знам дјевојке
виткијег струка.
Пјесници су
дјевојкама драги.
A ja сам још грлат
и мудруша.
Бол зуба заговарам, чак јаки —
само
пристани да слушаш.
He трзам
на пецаљке,
плијењен,
на страст
што траје док си свучен.
Ja сам
занавијек
љубављу устријељен
једва ce no свијету вучем.
Љубав ce,
за мене,
вјеридбом не мјери:
развоље —
перјај,
не сметам!
Ja, другарице,
y највишој мјери
фућкам
на сва кубета света.
Ал’ што да ce све то распреда,
шала вам на добро не пише.
Мени, љепотице,
није двадесетак, —
тридесет ...
са ситнишем.

183
 Љ уб ав ,
то није
да ce прераспаљено жуди,
да ce жртва
жаровљем испрљи и прокугли, —
но оно
што бива за бреговима груди,
изнад
тих увојака-џунгли.
Вољети,
то значи:
трчећи ce прорваш
y дно дворишта,
и до y Hoh врању,
сјактећи сјекиром,
пресијецаш дрва,
са снагом
својом
y игрању.
Вољети,
то значи:
с чаршава,
несном цијепаних док не сване,
скакати,
на Коперника љубоморан,
с криком, —
њега,
a не мужа Марије Иване
сматрајући
својим
супарником.
Љубав
за нас
није миље рајских гушта,

184
 I

нама
љубав
труби О TOM,
да ce y погон
изновице пушта
срца
охлађени мотор.
Ви
сте с Москвом
покидали везе.
Године —
растојање.
Како
да вам
објасним и изнесем
садашње наше стање?
Ha земљи
свјетлости — y небеса .. .
Ha небу
звијезда —
тма, кркљанац!
Да нијесам
пјесник,
KÔ што јесам,
ja бих
постао
звјездознанац.
Труби на тргу шофер,
кочије пролазе y тутњу.
Ja идем,
биљежим строфе
y биљежницу путну.
Ауто
јури
no улици,
ал’ ме оборити неће.
185
 Опазе и пазе,
умници,
кад човјек
y екстазу пређе.
Виђења,
идеје —
јата:
крцат сам
до врха лонца.
У нас би
и медвједу сада
могла да никну криоца.
И гле,
из неке
мензе јевтиније,
кад je
докључало све то, —
од зијева
до звијезда
устремљује ce ријеч
златорођеном кометом.
Расплашћен
pen
трећином небосклона,
перје му ce
и пали и прелива,
да звијезде могу гледати
он и она
из своје
сјенице од ива.
Да диже,
и води,
и држи,
и обнада
видом већ слабе и слабље.

186
Да душ м анске
главе
отпиљује с врата
оштрицом
репатице-сабље.
И ja,
док крв моја y билу мом струји,
као пред састанак,
стојим и шетуцкам,
и вјечно ослушкујем:
љубав he да забруји —
једноставна,
људска.
Ватра,
поплава,
бијес
тутње све ближе — санте.
Ko би то
могао
да сузбије?
Можете?
Опробајте. . .

1928.

187
 ПИСМО ТАТЈАНИ ЈАКОВЉЕВОЈ

У пољупцу y руке,
y уста,
трепету блиског
тијела и лика.
ваља
да букти
и црвено-густа
боја
мојих република.
За љубав париску
не дам гроша:
најљепшу женку
освилите до цвасти,
ja ћу, протежући ce, задријемати
— оша! —
рекавши
псима
подивљале страсти.
Тек ти ме
растом сустижеш снажно,
na стани уз мене —
вјеђа к вјеђи!
Хтио бих ти
о овом
вечеру важном
KÔ човјек човјеку
штогод рећи.

188
Откуца пет,
и тада, смјеста,
утихну
људи
борова честа,
град
изумрије, настањен и стони,
само звиждучни
спор не преста
возова к Барцелони.
У мрачном небу
корак муња,
y драми неба псовке оре.
Олуја? —
Није!
Просто судња
љубомора
покреће rope.
У глупих ријечи
не вјеруј згустак,
не бој ce
ове треске и мрака, —
ja hy да смирим,
да зауздам
жудње
племићких изданака.
Опада оспа страсти
k o краста,

ал’ ето,
радост не догара.
Ja hy обично,
ja hy ваздан
y пјесмама да разговарам.
Љубомора,
жене —
сузе лију,

189
 подбухн у капци
kô y твора.
He ради себе, —
за Русију
ja сам Совјетску
љубоморан.
Знам,
y закрпама ce и сад живи,
и њих
јектике
уздах лиже.
Али за ово
ми нисмо криви —
сто милиона су
гоље бивше.
Ми смо
сада
к таквима здушни, —
спорт?
— не усправља спорт баш многе!
Ви сте и нама
y Москви нужни, —
недостају нам
дугоноге.
Зар да те ноге,
које крајње
муке,
сњегове,
тифус памте, —
овдје
издајеш
на миловање
на вечери
с газдама нафте?
He предомишљај ce
као тршће,

190
не ш киљ и очима мимо,
друкуд.
Дођи,
о дођи на раскршће
мојих неспретних
дугих руку!
Нећеш?
Остани гдје нећеш зепсти, —
y збир увреда
записаћемо
и тај призор.
A ja hy
тебе
било кад било већ узети —
саму
ил’ скупа са Паризом.

792$.

191
 РА ЗГО В О Р С ДРУГОМ ЛЕЊИНОМ

У гомили посла,
y метежној смени
дан ce удаљи
и тамом сакри виду.
Двоје смо y соби.
Ja и Лењин —
фотографија
на белом зиду.
Из уста
бујица реченица пљуска,
јеж
бркова
стрши вертикалним писмом,
y борама чела
заорана људска,
y огромном челу
преогромна мисб.
Под њим,
зар,
хиљаде ломе тротоаре. . .
Шума застава
и травњак руку, ширан . . .
Устајем са стоца,
радосно озарен.

192
 желим
да приђем,
поздравим,
рапортирам!
„Друже Лењине,
реферишем вам узбуђен
не no службеној дужности,
већ из срца.
Друже, Лењине,
натчовечанско прегнуће
синуће
сјајем,
и већ врца.
Одевамо голе,
пуштамо светлост слепим,
достава
угља и руда
све je већа.
A уз ово ce,
наравно,
и сад лепи
много
разних
глупости и смећа.
Једва враћаш ујед,
једва удар прсни.
Многи су
без вас
одметници или шоње
Много,
много
ниткова сваковрсних
тумара
no нашој земљи
и око ње.

13 Воље тање a боље 193

 He м ож еш
им
броја ни имена
знати -
вуку ce
разних типова
цели ланци,
Кулаци
и бирократи,
улизице,
сектанти
и пијанци, —
иду,
поносито
испрсивши груди
с перима,
значкама,
напреним маком.
Комуна he, наравно,
све њих
Да усуди,
али све
усудити
нимало ниЈе лако.
Друже Лењине,
уз фабричке врвце,
no земљи
под снегом
и пшеничном плимом,
вашим.
друже
именом
и срцем

194
мислимо,
дишемо,
боримо ce
и живимо

У гомили посла,
y метежној мени
дан ce удаљи
и тамом сакри виду.
Двоје смо y соби.
Ja и Лењин —
фотографија
на белом зиду.

1929.
 ПАРИЖ АНКА

Ви неизоставно замишљате
париске жене
набриљанћене руке,
с огрлицама
y три реда.
Престаните да замишљате!
Живот je препун сјене —
моја Парижанка
сасвим друкчије изгледа.
Ja одиста не знам
којих je она
дана,
до жутила
одшлифована
y слуганскоме слоју својем.
A служи,
она,
y клозету ресторана,
маленог ресторана —
Гранд-Шомјер.
Пилца бургундера
може да узмучи
да, за олакшање,
куд цар пјешке, прошета.
Мадмуазел ту има
да додаје ручник,

106
a она je
y томе
умјетник првог реда.
Док ти
пред тримоом
бубуљицу смрскаш.
она,
насмјешивши
усне полумодре,
пудером напудра,
мирисом напрска,
дода пипи-шољу
и барицу отре.
Роб благоутробија,
чами без сунца и без конца,
постјеничујући ce
уз клозетске цјевке,
за педесет сантима!
(Према курсу червонца
од мушкарца
приближно
четири копејке.)
Над умиваоником
умивајући руке.
чудном
нарфимерском
измаглицом мажен,
пун,
гтред мадмуазелом,
и недоумице и туге,
ja
мадмуазели
xohy да кажем:
— Мадмуазел,
ви сте
кукавнији од сламке.

197
 Зар ce младост губи
на утирање ових млака?
Или су
мени
налагали за Парижанке,
или
ви, мадмуазел,
нијесте Парижанка.
Опростите,
али ви изгледате
увело и туберкулозно.
Чарапе памучне. . .
Гдје je свилени десен?
Зашто вам
љубичице пармске
не шаљу брзовозно
племенита господа
од препуне кесе? —
Мадмуазел je ћутала,
навал>ивао je тутањ
на крчму,
на таваницу,
на нас двоје.
To je,
окрећући
карневалска весеља луда,
препун
Парижанки,
Монпарнас тјеро своје.
Опростите
за пјесму, шкргутаву али вјерну,
за опис
рупе
и баре која гуши.

108
Али
Париз je
претежак
за жену, —
ако ce
жена
не продаје,
него служи.

1929.

199
 ПЈЕСМ А О СОВЈЕТСКОМ П АС О Ш У

Kao вук бих

изгризао
бирократизам.
Формулара и аката ми je
довдје!
У сто
материних
нек иде свака стриза
папира.
Ал’ овај овдје . . .

Дугачким редом
купеа и врата
уљудан
чиновник ce
миче.
Дају пасоше
и ja
додајем, хладан.
своје
пурпурасто књишче.
Ha једне пасоше
поклоне ce ниско.
Други су
кеса без nape.

200
C поштом,
на примјер,
приме nâc са сликом
енглеског лавовског
брачног napa.
Сладећи очима
доброга стрица,
клањајући ce
пружена длана,
приме,
ko да приме пет напојнииа.
пасош
Америчана.
Ha пољски
зуре ko коза y бројаче.
Ha пољски —
очи исколаче
y полицијској
тупости и строгости.
KÔ веле: откуда
и шта треба да значе
те географске новости?
И не окрећући
глава-шопанаца,
равнодушно,
тек ради реда,
узм у,
не трепнувши,
пасоше Данаца
и разних
других
Шведа.
И одједном,
KÔ д а ,
кривећи му
пред свима
201
 уста,
струја
чиновника шину.
To
господин чиновник
узима
моју
црвенокожу пасошину.
Узима —
ко бомбу,
узима —
ко јежа,
ко бријач
двостране оштрице-жалца,
узима
ко змију
од хиљаду један сежањ,
што
с 20 жаока пaлàqa.
Носач
значајно
према мени мига:
пртљаг he
снијети без пет napa.
Жандар
упитно
погледује y шпика,
шпик
упитније
y жандара.
Ала би радиле
мацке,
жиле,
pacô.
да паднем шака
тој касти,

202
ш то y руци држ им
свој совјетски пасош
српасто-
чекићасти.

Kao вук бих

изгризао
бирократизам.
Формулара и аката ми je —
довдје!
У сто
материних
нек иде свака стриза
папира.
Ал’ овај овдје ...
Ja
вадим
из џепа, као иза паса,
бесцјени дупликат,
тако смјеран.
Гледајте,
читајте,
завидите —
ja сам
грађанин СССР-а!

1929.

203
 ПТИЧИЦА Б О Ж ЈА

Он уђе,
изнаклања ce живо.
Руковах ce.
За сто га смјестих.
— Шта бисте, друже?
Moj потпис?
Штиво?
— He.
Мерси вам.
Ja сам —
пјесник.
— Ви?
Пјесник?
Молим за извињење —
за
— фићфиричић —
утисак први. . .
Е na,
читајте
своје горење,
удрите
марш борбе и крви.
Бура идеја
y вама
груха.
Новости je,
јамачно, —
вагон.
204
A ну!
He штедите мог слуха.
Радујем ce другу. —
A он:
— Да, ja пишем.
Ал’ не y прози.
He.
Ja сам с музом y вези.
Префињен
стил, KO хрт y пози.
Сконапел
ла поези.
Уназад
њежним гестом главе
баци
свилене
косе русе.
И поста
јагањац усред траве,
и заблеја,
и загрцну ce.
Te мјесец
тумара над долином,
те поток
тече
сненим селом.
Тиндиликао je
мандолином,
дундуликао виолончелом.
Над пластом косе —
ореол мира.
Ha челу
блиста благородство.
Ja трпјех,
трпјех
и експлодирах
205
 и удари х
ручердом
о сто.
— Молим вас,
краће — да не бјесним.
He изводите
да сте пјесник.
Гледано
етрага,
гледано
с лица,
ви нисте писац,
већ љубичица.
Лебдећи
y плавој магли неба,
ви сте тичица
људског лика.
Ви сте, господине,
чиж и зеба,
дрозд сте ви, месје,
и канаринка.
Кад ce нови бој
и бол разбјесни,
з а р ^ р м п

поћи
с таквим пажем?
У наше доба
онај je
пјесник,
онај je
писац,
ко помаже.

206
Носите тај свој слатколизац!
Hama je пјесма —
подвоз брашнен.
У наше дане
онај je писац
ко гори
паролом,
грми
маршем!

1929.

207
 ПРИЧА ХРЕ Н О В А О К УЗЊ ЕЦ К СТРО ЈУ
И О Љ УДИМ А К У ЗЊ Е Ц К А

Ha oso жјесто 6 u h e y npeoj петољетки д о -

в е з е н о 1 .000.000 ва гон а г р а ђ е в и н с к о г материја-
ла. О в д је h e бити гигант м ет а л ур ги је, угљ ен о-
к о п н и гигант u гр а д od сто зсиљада ст ановника.

Из разговора

Небом
облачје крстари,
киша
мрак збија све теже.
Под таљигама
старим
уморни радници леже.

И шапат поносни
срета
вода
и под
и над:
„Послије четири
љета
биће
ту
башта-град!”

208
 Оловни мраци-пећинци,
и киша
крута ко прут.
Сједе
y блату
грађевинци
и пале
иверак љут.
Шљиве ce
усне
од леда,
ал’ усне
шапћу y склад:
„Послије четири
љета
биће
ту
башта-град!”
Грчеви
од прокисле
студи ---
смјештај
ни добар
ни сух.
Сједе
у помрчини
људи,
жваћу
расквашен
крух.
Ал’ шапат ce
ни глади Hè да,
он кида
капљица
пад:

14 Бољ е тање a бољ е 209

 ,Послије четири
љета
биће
ту
башта-град!
Грмнуће експлозије
мина,
разгонећи
медвјеђа јата,
прориће
слојеве дубина
шахте
угљеног
„Гиганта” .
Градња he
тајгу
да разбуца.
Паро,
из сирена
избиј !
Ми ћемо
мартенима
од сто сунца
освијетлити
Сибир.
Ту he нам стан
дати,
сталан,
добар,
без карата,
сити;
одбачена
чак до Бајкала,
прашума he ce скрити” . . .
Текло je
радничко шаптање,
210
 куд звијери
остављазу траг,
a даље je
шумЈело грање, —
тек чуЈеш :
„башта-град” .
Ja знам —
биће
што слуте,
град-врт he,
ja знам,
да цвЈета,

када
овакве људе
y земљи
совјетској
сретам!

1929 .

14« 211
 Љ УБИТЕЉ И П О ТЕШ КО Ћ А

Он воли да шушка,
лукав ii тих,
y селу и граду,
непрестанце:
„Тс-с, господо,
ja знам —
код њих
почиње
извесно погоршањце” .
Над листом ce
цери,
бројкама ce руга:
„Прекардашише,
умашинише nape.
„Тс-с, господо,
радуЈте ce
dpyia
извесно
ново погоршањце таре.”
Бркове
увија
с радости злогуке:
„Иде им
, све rope и rope.
Тс-с, господо,
стрпљења —
њих муке

212
и недаће огромне
море .
Скупи
шапутане —
лажљивке
и лажове
и чопор ћућори тајно:
„Тс-с, господо,
сада их баш
нове
невоље ломе.
— Одлично!
— Сјајно!”
Свладаш потешкоће,
он говори тише,
прелази
од радости
на тугу.
Ha перспективама
хитро
шпекулише —
своје
не пушта из руку.
Своје не испушта,
ал’ кашику супе
другоме
отима,
жедан, —
утиска ce,
пиљи
y сто једно дупе
сваког
набављачког реда.
A чим република
из блата
избаза,

213
 први he
долетети
овај мољац.
Испрсиће ce,
разобзнаниће:
,Ја сам
чак трактором
превртао поља.
Свладаће
земља
све привредне бране,
враг
неће умаћи
оку.
Чистите
с пута
ћифтинством наушљане,
што нам ce
мотаЈу
око ногу

1930.

214
 ИЗ СВЕГА ГЛАСА

Поштовани
другови потомци!
Прекопавајући
данашњи
измет скамењени,
тмицу наших дана изучавајући као ронци,

ви ћете,
можда,
упитати и о мени.
И можда he вам
ваш ерудит без мане
рећи,
ројећи
питања и згоде,
да je био такав
пјесник прокуване
и жесток противник некуване воде.
Професоре,
цвикер-велосипед згреби, —
ja ћу сам да кажем
о времену
и о себи!
Ja, асанизатор
и возар из водарства,
од револуције
мобилисан и записан,
215
пођох на ф р он т
из господског баштованства
поезије —
жене од каприса.
Засадила сада мила
мома —
домак,
мир
и хлад.
„Сама сам га засадила,
сама кропим рукосад.”
Ko пјесмице лије из лејке,
ко из уста прска
и земљу блати. —
накудрављени Митрејке,
намудрављени Кудрејке,
ко he их, до врага, распознати!
Нема за лабрњу карантина —
гитаришу под прозорима свим:
„Тара-тина, тара-тина,
ти-ин-н . . . ”
Јадна ми почаст,
i кад би ce из таквих лоза
и ружа
моји кипови извили
над скверовима,
гдје пљује туберкулоза,
гдје су курве,
мангупи
и сифилис.
И мени je већ
агитпропа
преко главе,
и ja бих
да везем
романсе плаве, —
и д р а ж е с н и је je ,
и napa бљесне.
Ал’ ja сам
себе
кротио,
спуштајући ножне чавле
на грлз
сопствене пјесме.
Слушајте,
другови и другарице далеке,
агитатора,
букача,
поглавара!
Заглушујући
поезије ријеке,
ja ћу прекорачити
лирске свеске,
да, као жив,
с живима разговарам.
Ja ћу к вама доћи
y комунистичке даљи,
ал’ не
као јесењински блиједи витез из балада.
Moj стих he,
к вама,
гребспс вјекова да превали.
да пређе преко глава
пјесника и влада.
Moj стих he доћи,
али он Hehe доћи
како ловачка амурова стријела
долијеће све ближе,
ни како нумизматику
излизани дође новчић,
a ни како умрлих звијезда свјетлост стиже.

217
 Moj стих he
радом
планину година да просводи
и избиће
тешко,
грубо,
видљиво,
збиљски,
ко што су y наше дане
допрли водоводи
изграђени
још од робова римских.
У курганима књига,
са пјесмама испод хумке,
на исковак стих наишавши брушен,
ви га
с поштовањем
опипавајте прстом руке
као старо,
али опасно оружје.
Ja
ухо
ријечју
нијесам навикао да мазим;
увце дјевојачко
y увојчићим а власи
неће запламтјети
од полускаредности моје.
Наредивши
страница мојих војној снази
смотру,
ja ступам
пред устишеним стројем.
Пјесме стоје
оловно и смјело,

218
спремне на смрт.
на бесмртност
и запјев.
Поеме су стихле,
к ждријелу прибив ждријело
наперених
наслова који зјапе.
Врста оружја,
најомиљенија и лака,
спремна
да с циком полети пред свима, —
притајила ce
коњица досјетака,
дигавши копља
заоштрених рима.
И све
поврх зуба оружане трупе,
што двадесет година побјеђују
и свете,
до задње строфе,
y строфи задње „стубе’\
предајем теби,
пролетеру Планете.
Злотвор
радне класе-горостаса,
пријек,
и мој je злотвор,
озлоглашен и давни.
Нас су
послале
под црвени стијег
године рада
и одгладовани дани.
Ми смо отварали
сваку књигу
Маркса

219
 ko ш то отварам о к а п к е
на свом
стану,
ал’ и без читања
показивала нам je пракса
с којом ћемо ићи,
коју ћемо тући страну.
Ми
диЈалектику
нијесмо учили из Хегела.
Она je продирала y стих
ударањима бојног бруја,
кад су,
под ватром,
буржуји од нас бјежали кб ергела,
и кад смо
неки пут
и ми бјежали од буржуја,
Нека
за генијима
као неутјешна удовица ледом
посрће слава
y погребној поворци, —
умри, пјесмо моја,
погини као редов,
као што су безимени
y јуришима гинули наши борци.
Пљуцкам ja
на све те бронзане тоне студи,
на,
до слузавости, мрамор клизак
Поткусурићемо ce славом, —
браћа смо, своји људи,
na нек нам
ко скупни споменик заруди

220
y бојевима
изграђен
социјализам.
Потомци,
рјечничке провјерите пловке:
Из Лете he
испливати
остаци и љуске
ријечи:
„јектика”,
„проституција”,
„блокада” .
За вас,
здраве, вјеште
дјевојке и момке,
пјесник je
лизао
туберкулозне испљувке
храпавим језиком плаката.
С репом година,
ja бивам, већ исржен,
на фосилно-репата
чудовишта
налик.
Друже животе,
дај да протопћемо,
и што брже,
да протопћемо
no петољетки
низ дана преосталих.
Ja себи
стихом
нијесам стекао гроша шупља,
намјештајем ме није снабдио
мајстор резбар.

221
 И мени,
осим свјеже опраног napa рубља,
да искрен будем,
ничега и не треба.
Ушавши
y Це Ka Ka
идућих дана јасних,
над бандом
књижевних
лакташа и клика,
ja ћу,
као бољшевичку чланску карту,
гестом власним,
подићи
свих сто томова
мојих
партијних књига.

1930.

222
 одломци
ИЗ ДРУГОГ УВОДА У ПОЕМУ

1.

Воли? He воли? —
Ja кршим своје руке
и прсте разбацујем,
како гатам.
Та к о
кидају
и бацају низ мајске звуке
латице успутних белих рада.
Нек бријач — брада,
нека маказе сусреће седа коса.
Нек сребро година,
намножено,
звони тесно!
Надам ce,
верујем,
никад док сам
мени неће доћи
срамотна преопрезност.

223
 2.

Два no поноћи.
Ти си сигурно већ легла.
Млечпут je,
y ноћи,
ко Ока среброплава.
Мени ce не жури,
и муњама кроз телеграф
немам зашто
да те будим
и узнемираваиљ
Како оно кажу,
инцидент je изгађен*Р
Чун ce љубави
о живот разби хладан.
Нас двоје смо
квита.
И чему рачун свађа,
узајамног бола.
вријеђања
и јада?!
Ти ослушни
каква тишина светом лази.
Небо ce
звезданим данком ноћи
посве осу.
У такав час ce
ycraje
и говори y екстази
вековима,
историји
и космосу.

• Игра ријечи, умјесто изглађен!

224
 3.

Два no поноћи . . .
Ти си сигурно већ легла.
A можда ce слично
и с тобом одиграва.
Мени ce не жури.
И муњама кроз телеграф
немам зашто
да те будим
и узнемиравам.

1930.

15 Боље тање a боље 225

 НЕДОВРШЕНО

Ja знам снагу речи,

знам на узбуну како кују.
To нису оне
којима ред ложа сложно лупа.
Од таквих речи
мртвачки сандуци поскакују
да пођу
четворком
својих ножица од дуба.
Понекад —
не наштампавши,
одбаце
и изгазе.
Ал’ реч притегне колане
и јури,
оштри звуке
да вечно звони,
и возови долазе и прилазе —
лижу
поезиЈИ
жуљевите руке.

226
 Ja знам снагу речи.
Изгледа: поздер бобов.
Просуте латице
под потпетицама лудог танца.
Ал’ човек
душом,
уснама,
сваким зглобом . . .

1930.

15* 227
НАПОМЕНЕ
 JA ЛИЧНО

Мајаковски je написао биографију 1922. године.

Шест година касније (192S) продужио ју je, унио извјесне
иеправке, промијенио завршетак. Пјесник ce намјерно
не ггридржава скрупулозног изношења чињеница и дога-
ђаја, na зато y биографији има разних омашака и нетач-
ности. Сва аутобиографија интонирана je полушаљиво,
на неким мјестима je заједљиво полемична (нпр., сусрет
с Горким).

г л а в н о . — Мајаковски ce родио 7 (19) јула 1893. y

селу Багдади, сада Мајаковски, Грузијска ССР.

l-BA у с п о м е н а . — . . . „алок занфан де ла no чети-

ри“ — каламбурски измијењен први стих Марсељезе:
„Allons, enfants de la patrie!**

р ђ а в е н а в и к е . — „Једном приликом пред гоми-

лом .. .** — из пјесме Љермонтова „Спор“

п р в а к њ и г а . — „ Гушчарка (у оригиналу: птичница)

АгаФ ia“ — сладу№.аво сентиментална прича Клавдије
Лукашевич.

испит. — Мајаковски je полагао испит за виши

припремни разред кутаиске гимназије y мају 1902. Глаз
(рус.) — око.

ги м н а зи ја. — БрасЈоља — сликар С. П. Краснуха.

и л е га л ш ти н а . — ... дугачке nanupe. — „Многи
су, — каже сестра В. Мајаковског, — преписивали и ши-
рили забрањене пјесме. Ja сам такође преписала неке на
дугачке шлајфне (узани папири, ради лакшег скривања
преслагани као хармоника) и донијела их кући“. „Опа-
231
лети ce, друж е. . — из агитационе пјесме „Војнику“.
... „ипаче, пут под ноге . . — из пјесме-летка, ширеног
y јануару 1905. y вези с говором цара Николаја II.

905. г о д и н а . — . . . убили су генерала Алиханова . ..

Алиханова-Аварског, војног губернатора кутаиске губер-
није, убили су револуционари 1907, a y 1905—1906. извр-
шено je само неколико покушаја атентата.

с о ц и ј а л и з а м . — „ Вјесник буреи — социјалдемо-

кратско издавачко предузеће. „Доље социјалдемократи!"
— полемичко-агитациона брошура њемачког социјалде-
мократа В. Бракеа. „ Економске расправе“ — Н. Каришева.
... на „ Ерфуртски“ — програм њемачке социјалдемо-
кратске партије, примљен на конгресу y Ерфурту 1891;
y Русији ce изучавао y илегалним марксистичким кру-
жоцима. Рион (Риони) — ријека која тече кроз Кутаис.

ре ак ц и ја . — . . . na демопстрацији посвећеној Bay-

Many . . . — Истакнутог бољшевичког организатора и про-
пагандиста Н. Баумана (р. 1873) убили су црностотинаши
y Москви y октобру 1905. Његов погреб претворио ce y
снажну политичку демонстрацију широм земље.

р а д . — Бем И. — У оно вријеме помодна акварелис-

ткиња, присталица такозваног руског стила.

г и м н а з и j a . — Мајаковски ce уписао y Пету гим-

назију y августу 1906. и учио ce y њој до 1. марта 1908.
л е к т и р а . — . . . Марксов „ Предговор“ ... — пред-
гпвпр ..ТТрилогу критици политичке ркономијр*1 плпвр
Лењинове „Двије тактике“ — илегално издање Лењинове
књиге „Двије тактике социјалдемократије y демократској
револуцији11 (издавач: Московски комитет бољшевичке
партије).
п а рти ја . — Члан Московског комитета РСДРП
(бољшевика) Поволжец (В. Вегер), који je разговарао
с Мајаковским приликом његовог ступања y партију,
каже: .. тај разговор показао je да он стварно стоји
на бољшевичким позицијама.“ Поволжец je упутио Маја-
ковског y лефортовски рајон, y ком je партијски орга-
низатор био истакнути бољшевик Г. Ломов (Опоков).
„Послије неког времена, — иаставља Поволжец, — до-

232
знао сам да ce Мајаковски на организаторском раду по-
казао врло добро . . Испит сал полагао . . . — Поволжец
мисли да пјесник под испитом подразумијева пробу на
коју га je ставио Ломов y лефортовском рајону.

хапш ењ е. — Пустили су ме уз гаранцију — 9.

априла, на материну одговорност.... прочитао „Сањина" —
ромаи М. Арцибашева, напмсан с позиција ратоборног
аморализма. ... кратковремено хапгаење — Мајаковски
je поново ухапшен 18. јануара, a ослобођен je 27. фебруа-
ра 1909. Махмудбеков С. A. — тада чиновник московске
поште a раније помоћник управника петербуршког за-
твора Крести.

ТРЕЋЕ х а п ш е њ е . — 2. јула; премјештај y Бутир-

ски затвор 18. августа 1909.

n б у т и р с к и х м ј е с е ц и . — Под овим пјесник по-

дразумијева вријеме (11 мјесеци и 20 дана) од другог хап-
шења до пуштања из Бутирског затвора (9. јануара 1910);
од тога Мајаковски je провео y тамници 7 и no мјесеци.
... цијелу свеску. — Ta свеска није пронађена. Курлов
— помоћник министра унутрашњих послова. . . . суђено
ли je за прву ствар — за тајну штампарију МК РСДРП
(бољшевика). Московски суд je 9. септембра 1909. донио
одлуку да ce Мајаковски, као непунољетан, да „под одго-
ворни надзор" своје мајке.

ТАКОЗВАНА д и л е м а . — ... чак U3 Строгановског —

Мајаковски je био примљен y припремну групу Стро-
гановске школе примијењене умјетности 30. августа 1908.
Учење je омело друго и трсћс хапшствс, затпор. ... „y
небо сал ce бацио аианасоми . . . — из пјесме A. Белог
„У планинама".

п о ч е т а к МАЈСТОРСТВА. Учио сал y Жуковског —

У умјетничкој радионици С. Жуковског Мајаковски je
учио око 4 мјесеца прве половине 1910. Отигиао сал Ке-
лину — y мајсторску радионицу П. Келина, ученика
В. Сјерова, Мајаковски je ступио средином 1910. Саша
Чорни — пјесник-сатирик и хуморист; сликао руску
стварност епохе реакције с мрачним сарказмом, исмијавао
буржоаски и малограђански морал. Одсуство јасне идејне
оријентације и осјећање бесперспективности знатно су
ограничили замах и дубину његове сатире.
233
 п о с љ е д ш а niKOJiA. — У августу 1911. Мајаковски
je ступио y школу сликарства, вајарства и архитектуре,
гдје ce није тражило увјерење о лојалности (школу су
издржавала земства и либералне мецене). Ha „глави" сам
провео годину дана — тј. y класи која je учила цртање
главе (прва година учења).

y пушионици . — „Острво мртвих" — симфонијско

дјело С. Рахмањинова, извођено 4. фебруара 1912.

h a ј н е з а б о р а в н и ј а н о ћ . — Родио ce руски футу-

ризам. — Мисли ce на организовање групе кубо-футу-
риста („будетљана“, „Гилеја"); футуризам као правац по-
јавио ce y Русији раније. СматрајуКи овај ,,лијево“' -мо-
дернистички правац за револуционаран, Мајаковски je
покушавао да с његовим естетичарским „бунтом“ споји
свој „патос социјалиста“. Формалистичка естетика футу-
ризма, организациона веза с њим, мада су отежали идеј-
но-умјетничко формирање Мајаковског, ипак нису имали
битног утицаја на његову стваралачку праксу.

tako свакодневно. — „Црвени u б ијели“ — п је -

сма „Ноћ“.

дивни б у р ј б у к . — Давид Бурљук, сликар и лите-

рат, осим што je гајио пријатељска осјећања према Ма-
јаковском, настојао je и да искористи шегов пјеснички
дар за активизацију футуристичке групе. Ријечи „мој
стварни учитељ‘\ „створио je од мене пјесника*1 — не
треба узимати дословно, тим прије што je сам Мајаков-
ски, сматрајући да ce човјек не може научити пјеснич-
ком стваралаштву. исмијавао свако ..руковоћенке“ y овпј
области (в. студију Мајаковског „Како ce праве пјесме“).
. . . y Нову Мајачку — имање y херсонској губернији, ко-
јим je управљао Бурљуков отац.

„ ш а м а р ". — . . . заједнички манифест — предговор

зборнику „Шамар друштвеном курсу“ (1913).

ПОЧЕЛО JE м и ц а њ е . — Изложбе „Kapo пуб ." Ди-

скусије . . . — М исли ce на дискусије о новом сликарству,
које je 1912 — 1913. организовало друштво ликовних лар-
пурлартиста „Kapo пуб". Мајаковски je на овим диску-
сијама иступао против „Каро-пуба“, оптужујући га за
конзервативизам.

234
 ЖУТА БЛУЗА. — Године 1914, имајући y виду бур-
жоаску публику пред којом je иступао, Мајаковски je
писао: „Прошле године вам je била потребна жута блуза
(управо вама, a не мени). . . y нас je (мисли ce на футу-
ристе) било много трикова, намијењених само томе да
ce епатира буржуј“ . Касније, сјећајући ce овог времена,
истицао je: „Ми смо епатирали жутим блузама и избо-
јадисаним лицима.“
р а з у м и ј е c e . — Мајаковски и Д. Бурљук искљу-
чени су из Школе сликарства, вајарства и архитектуре
21. фебруара 1914.

p a t . —Плакати no паруџби . . . — Ha текстовима пла-

ката Мајаковски je радио од августа до октобра 1914, a
пјесма „Рат je објављен“ написана je прије тога.

а в г у с т . — . . . пуковнику М одљ у.. . — управнику

Московског одјељења безбједности.

з и м а . — „Ах, затворите, затворите очи новина/" —

из пјесме „Мама и вече које су Нијемци убили“ .

КУОКАЛА. — Живећи y првој половини љета 1915.

y Куокали (код Петрограда), Мајаковски je свраћао
К. Чуковском, редитељу Н. Јеврејинову, Рјепину. . ..
Рјепинове траве — Рјепин je био вегетаријанац. Мустам-
јаки — љетниковци y близини Петрограда; y оно вријеме
y Мустамјакима je живио М. Горки.

„н ови с а т и р и к о н ". — недјељии либерално-опозици-

они часопис, који je 1914. излазио y Петрограду (уредник
A. Аверченко). Часопис je иступао против бирократског
деспотизма, појединих заостатака кметства и сл.

позив y в о ј с к у . — Мајаковски je мобилисан y je-

сен 1915. и упућен y Војно-аутомобилску школу, гдје je
радио као цртач. У овој школи остао je до октобра 1917.

1 б. г о д и н а . — Фрагменте из поеме „Рат и свијет“,

који су били намијењени „Љетопису" М. Горког, запли-
јенила je цензура. Поема je изишла тек послије рево-
луције.
235
 26. ф е б р у а р 1917. г о д и н е . — Феоруарска револу-
ција овдје je датирана погрешно; y поетској хроници
„Револуција“ Мајаковски je назначио тачан датум — 27.
фебруар. Загучковљује (у ориг. гучковеш) — тако Маја-
ковски назива реакционарни политички курс Привре-
меие владе, према имену министра војске и морнарице
кадета A. Гучкова (послије Октобра — бијели емигрант).

а в г у с т — Русија c e ... откереншчује — Русија ce

ослобађа утицаја Керенског, министра и предсједника y
разним коалиционим владама после свргаЕања царизма,
познатог политичког лакташа, фразера и демагога с боиа-
партистичким претензијама и гестовима, пораженог y
борби с пролетерском револуцијом и натјераног y бјек-
ство, под окриље западне империјалистичке буржоазије,
чији je инструменат и био. Напуштам „Hoeu живот“ . —
Политичку линију овом листу y почетку су давали „ли-
јево“-мењшевички публнцисти. Мајаковски je сарађивао
y њему док лист није отворено прешао на страну При-
времене владе.

о к т о б а р . — Отишао сал y Смољпи. — Првих дана

револуције Мајаковски je био y Смољном и тамо je видио
Лењина, што ce и одразило y џоеми „Владимир Иљич
Лењин“. Нешто касније учествовао je на специјалном
савјетовању, посвећеном култури. Један од савременика
свједочи да je ВЦИК на то савјетовање позвао најистак-
нутије писце, глумце, ликовне умјетнике, али ce по-
зиву одазвало свега пет-шест људи, међу њима и Маја-
ковски.

ј а н у а р . — Пишем сценарије за филм. — У првој

половини 1918. Мајаковски je написао 3 сценарија и y
сва три филма no тим сценаријима играо главну улогу.

18. го д и н а. — Залазио сам y пролеткулт Кшесин-

ској. — Мајаковски je, y ствари, долазио y Пролеткулт
y прољеће 1918. (Пролеткулт ce тада налазио y бившем
дворцу дворске балерине Кшесинске y Петрограду). О
овим посјетама Мајаковски je касније дао овакво обја-
шњење: „Футуристи су од првог момента, још y дворцу
Кшесинске, покушавали да ce договоре с групом раднич-
ких писаца. .

236
 19. годин a . — .. . организује ce комфут .. — Ријеч
je о покушају да ce створи књижевна организација „ко-
муниста_футуриста“. Пријавио сам ce y агитацију
Росте. — Мајаковски je, као цртач плаката и писац про-
пратних текстова, радио y Рости (Руска телеграфска
објављена je y „Известијама“ 5. марта 1922.
21 . г о д и н а . — Почео сам da објављујем y „ Извести-
јама“. — Прва пјесма Мајаковског (,,Конференцијаши“)
објављена je y „Известијама“ 5. марта 1922.
22 . г о д и н а . — МАФ — Московска асоцијација фу-
туриста, која je издала 3 књиге Мајаковског: „Волимм,
„Мајаковски ce руга“, „13 година рада“. „Пета интерна-
ционала“ — остала недовршена (од 8 замишљених глава
написане су само двије).
23 . г о д и н а . — . . . Сматрам da je „Нигдје осим y Мос-
сељпрому“ . . . — Мајаковски мисли на сврју стиховану
рекламу Моссељпрома „Нигде кроме, как в МосселБ-
проме“.
25 . г о д и н а . — „Лично прошетпј no небу и — збирка
није објављена.

28 . г о д и н а . — „Лоше“ — поема није написана. По-

зоригини KOMad. .. — „Стјеница41.

237
 ПЕСМЕ

о д а р е в о л у ц и ј и (стр. 43) — Објављено о првој го-

дишњици Октобра. . . . Блажени. .. тисућљетну прошлост
Крелља. — Црква Василија Блаженог и неке друге згра-
де y московском Кремљу биле су незнатно оштећене за
вријеме борбе пролетаријата с јункерима 1917. „Слава
Хрипуће с предсмртног путовања. — Линијски брод, на-
страдао y октобру 1917. y борби с њемачком флотом, која
je била пошла y напад да би заузела Петроград. Пред
кундаком твојим полијећу адмирали. .. — Крајем августа
и y септембру 1917. y Хелсингфорсу и другим градовима
међу балтичким морнарима избиле су побуне, изазване
издајничком политиком Привремене владе. У Виборгу
je било бачено неколико контрареволуционарних офи-
цира с Апског моста y воду.

НЕОБИЧАН ДОЖИВЉАЈ ВЛАДИМИРА МАЈАКОВСКОГ

(стр. 51). — Живећи y љето 1920. y Пушкину, Мајаковски
je свакодневно ишао y Москву, на рад y Рости (отуд: „из-
мучен сам Ростом", „цртај плакате“).

о г а м а д и . (стр. 57). — Написано 1920. Прва од пјесама

В. Мајаковског уперених против остатака старог друштва,
против опасности оживљавања буржоаског и ситнобур-
жоаског морала, односа и навика y првим годинама Непа.
Пјесма почиње стихом којим ce завршава ,.Посљедња
страница грађанског рата“ . РСФСР — Руска Совјетска
Федеративна Социјалистичка Република. Реввојенсовјет
— Револуционарни војни совјет.

ко н ф е рен ц и ја ш и (Прозаседавшиесл) (стр. 63). —

Први пут објављено y „Известијама“ од 5. марта 1922. Сју-
традан, на конференцији комунистичке фракције Сверу-
ског конгреса металаца, y реферату „О међународном л

238
унутрашњем положају совјетске републике", Лењин ce
осврнуо на ову пјесму Мајаковског слиједећим ријечима:
„Јуче сам случајно прочитао y „Известијама“ пјесму
Мајаковског — с политичком темом. Одавно нијесам осје-
тио такво задовољство с гледишта политичког и админи-
стративног. У својој пјесми он y парампарчад исмијава
конференције и руга ce комунистима што непрекидно
засједавају и „перезасједавају“ . He знам како je што ce
тиче поезије, али што ce тиче политике, — јамчим да je
савршено правилно“. Глав, ком, полит, просвет — дјелови
имена једне исте установе, направљеног од спојених скра-
ћеница. Мајаковски je скраћенице издвојио, да ce тако
једна установа претвори y више њих. Тео и Гукон —
Театарски одсјек Народног комесаријата просвјете и
Главна управа коњоводства при Народном комесаријату
земљорадње. Губкооператив — губернијска кооперација.

париз (Ћаскање с Ајфеловом кулом) (стр. 66) —

Рив-гош (фр. Rive gauche) — лијева обала, демократски
дио Париза. ... Рђате od Аполинерових верза. — Мисли
ce на поетске експерименте француског пјесника Г. Апо-
линера (1880—1918).

ј у б и л а р н а (стр. 85). — Написано y вези са 125-годиш-

њицом рођења A. С. Пушкина. Иступајући 26. маја 1924.
y дискусији о задацима литературе и драматургије, Ма-
јаковски je рекао: »Анатолиј Васиљевич (Лупачарски)
прекоријевао нас je ту за непоштовање предака, a мени
je прије мјесец дана, за вријеме рада, Брик почео да чита
„Јевгенија Оњегина", кога знам наизуст, и ja нијесам
могао да ce одвојим и слушао сам до краја тт лва лана
сам ишао очаран строфом:

И знак): жребип1 мои измерен;

Но, чтоб продлиласг* жизнЂ мол,
Н утрол должен 6biTb уверен
Что с вами дпем увижусb r . . .
И ми ћемо ce, разумије ce, стопут враћати оваквим умјет-
ничким дјелима, учити ce овим максимално савјесним
стваралачким поступцима који дају тачну формулацију
одређене, диктиране, осјећане мисли. Ничег таквог нема

1 У Пушкина: „век у ж ”

239
ни y једном дјелу савремених аутора. Наравно, ово ни-
како не личи на паролу: „Назад Пушкину". Moj однос
према овом питању изражен je y мојој пјесми „Јуби-
ларна“«.
Медвјвд љубоморе, као кожа, лежи na п о д у . . . —
Ова поетска слика везује ce, прије свега, с „медвједом“
из поеме „О ономе“. Коопсах — Кооперација шећерне
индустрија (рус. сахарнои промБпилености); рекламна
плаката (с наранџастим зрацима на плавој позадини)
налазила ce на Страсном тргу (сада Трг Пушкина), неда-
леко од пушкиновог споменика. Red i White Star-u (цр-
вене и бијеле звијезде) — имена прекоокеанских тран-
спортних компанија. . . . y Ј1ефу бисте постали саредак-
тор. — Леф (Лијеви фронт умјетности), књижевна група,
основана 1923, на челу с Мајаковским. Мајаковски je пред
чланове групе поставио задатак стварања револуцио-
нарне умјетности на основу „тенденциозног реализма".
Али на страницама органа ове групе — часопис ,,Ј1еф“,
касније „Нови леф“ (одговорни уредник Мајаковски) —
изношене су погрешне, вулгарно-социолошке и форма-
листичке теорије и концепције умјетности. Средином 1928.
Мајаковски je изишао из Лефа. Касније je рекао: „Леф
— то je естетичарска група, која je примила нашу борбу
као факат, као такву, и од револуционарне литературе
направила ново y себе затворено естетичарско предузеће".
... рекламе сукпу . .. далски ГУМ. — Ријеч je о стихованој
реклами за труст „Моссукно‘\ за ГУМ (Государственнвш
универсалнББш магазин) и др., које je писао Мајаковски...
жртва части ... — према почетном стиху пјесме Љермон-
това „Пјесникова смрт“ . — ... ваше зјенице горе y жа-
ру .. . — ..Једанпут сам y свитање посматрао како Маја-
ковски дуго и усредсређено гледа y лице бронзаног Пуш-
кина; као да ce стара да одгонетне његове о ч и . . . “ (из
успомена В. Шершењевича). ВЦИК — Сверуски централ-
ни извршни комитет.

з а ч и к а в а њ е (стр. 123). — Ha Риверсајду сам — на

обали ријеке Хадсон (Hudson); обалски рајон Њујорка.
Картери — Ники Картер, амерички полицајац. Полпред —
опуномоћени дипломатски представник (од скраћених ри-
јечи полном очнбш и представителБ). Прохибишеи (енгл.
Prohibition) — овдје: „суви закон“ (који забрањује про-
дају алкохолних пића). . . . „Бијелог коња“ — ракија
такве марке. Бродвеј (Broadway) — улица y Њујорку,

240
средиште пословног свијета; позната и no многобројним
хотелима, кабареима итд.
б р у к л и н с к и м ост(стр . 127). — Кулиу (Coolidge),
Калвин — предсједник САД од 1923—1929, припадник
Републиканске партије; његова администрација подупрла
je обнову војно-индустријског потенцијала Њемачке, на-
стојећи да je усмјери против СССР, интервенисала je y
Кини, y Никарагви и др. Јунајтед Стетс оф Америка
(United States of America) — Сједињене Америчке Државе.
(САД) Бруклип (Brooklyn) — рајон Њујорка на западном
крају острва Лонг-Ајленд (Long-Island), мостовима пре-
ко мореуза Ист-Ривер (East-Hiver) и тунелима везан с
центром града. Манхетен (Manchattam) — острво на коме
je смјештен центар града Њујорка.
с е р г е ј у ј е с е њ и н у (стр. 132). — Јесењин je извршио
самоубијство y ноћи између 27. и 28. децембра 1925. Уочи
смрти он je, пресјекавши вене, крвљу написао пјесму са
завршним стиховима:

В зтоп жизни умиратЂ ne ново,

Но u житЂ, конечно, ne noeeü.

У завршним стиховима пјесме „Сергеју Јесењину"

Мајаковски полемички парафразира Јесењинову поенту.
Мајаковски je често читао ову пјесму на књижевним ве-
черима, сматрајући je једном од „најефикаснијих".

н а п о с т о в ц и — писци и критичари окупљени око

часописа ..Ha посту“ ( Ha стражи“), теоретског oprana
пролетерског књижевног покрета. Претендујући на руко-
водећу улогу y књижевном процесу, напостовци су при-
мјењивали вулгарно-социолошке концепције умјетности,
због чега им ce Мајаковски често и руга. .. . развучено
u досадно као Доронин. — Ријеч je о И. И Доронину, ау-
тору поеме „Орач на трактору“ (1925) „Англетер“ — хо-
тел y Лењинграду, гдје ce убио Јесењин. . . . вашу ријеч
балави Собиков . . . — Познати пјевач Собинов (1872—1934)
иступио je y јануару 1926. на вечери посвећеној Јесешину.
Сјећајући ce тога, Мајаковски je говорио: „На позадини
мршаве, обломљене брезе иступали су оратори с »осје-
ћајним« говорима. Затим je Собинов Танушним гласом
запјевао: »Ни уздаха, пријатељу мој, ни ријечи, ми ћемо
бити нијеми . . иако je нијем био само Јесењин, a Co-

lfi Воље тање a боље

241
бинов je наставио да пјева.“ Једна од партија Собинова
била je партија Лоенгрина y истоименој Вагнеровој опери,
зато га Мајаковски и зове поспрдно Лоенгринич. Коган
П. С. (1872—1932) — књижевни историчар и критичар,
послије смрти Јесењина писао дитирамбично о њему. У
својој студији „Како ce праве стихови" Мајаковски je
наглашавао да je лик Когана y овој пјесми — збиран.

РАЗГОВОР С ФИНАНСИЈСКИМ ИНСПЕКТОРОМ О ПО-

ези ји (стр. 139). — Ова пјесма, као и неколике друге из
исте, 1926. године, посвећена je питањима умјетности,
поезије, поетске квалификације, теми о „мјесту пјесника
y радничком строју". Сматрајући да je неправилно опо-
резован, Мајаковски je y то вријеме преговарао с мос-
ковским финансијским одјељењем, захтијевајући да ce,
при одређивању пореске стопе на доходак, према пјес-
нику поступа као према раднику, „Ова изјава није нешто
случајно, него je промишљена и изведена из читавог мог
поетског и теоретског рада“, — писао je он. .. . за не-
подпошење дек ларације. — Трговци и лица „слободних
професија11 били су обавезни да сваке године подносе
пријаву (декларацију) о пројектованом годишњем до-
хотку. За неподношење пријаве кажњавало ce новчано.
Мајаковски je писао Мосфинодјелу: „Moje неподношење
пријаве никако не значи уклањање од давања извјештаја
о заради, него само то да je y компликованој пјесничкој
производњи готово немогуће установити производне тро-
шкове и начин њиховог одређивања.и

ПОСЛАНИЦА ПРОЛЕТЕРСКИМ ПЈЕСНИЦИМА (СТр. 149).

— Пепосредан повод за настанак овс пјесме биле су
„Оде скромности“ Безименског, објављене y „Комсомол-
ској правди“ од 6. јуна 1926. Одговарајући на пјесму Ма-
јаковског „Четвороспратни фушерај", A. Безименски je
прекорио њеног аутора за „саморекламу“. Али посла-
ница Мајаковског no свом значењу прелази оквире од-
говора Безименском; она je позив за уједињење снага
напредних писаца ради стварања нове, револуционарне
умјетности. Једнога проглашавамо за црвеног Бајрона,
други нам je најцрвенији Хајие. — У критикама дваде-
сетих година стваралаштво Ј. Уткина сравњивано je
с Бајроновим, a М. Свјетлова — с Хајнеовим .. ♦ od Луна-
чарског издобијане ловор-вијенце. . . — Луначарски, по-
литичар, књижевни критичар и теоретичар, драматург,

242
био je y оно вријеме и народни комесар за просвјету и
културу.

д ругу н е теу (стр. 156). — Here Т. И. (1896—1926) —

син радника. Од 1914. члан бољшевичке партије, За
вријеме грађанског рата командант батаљона и поли-
тички радник. Погинуо 5. фебруара 1926. y возу који je
ишао преко литванске територије y Берлин, куд je Нете
носио дипломатску пошту. Јакобсои Р. О. (р. 1897) —
одавно руски емигрант, амерички филолог. Преко њега
ce Мајаковски упознао с Нетеом.

н а ш о ј м л а д е ж и (стр. 161). — У чланку „Коректура

читалаца и слушалаца (1927) Мајаковски je о овој пјесми
рекао: „Мисао je, јасна: учећи свој језик, нема разлога
да ce мрзи руски, особито ако ce поставља питање: који
још језик ваља знати да би наша омладина, која расте y
совјетској култури, y будућности примјењивала своје ре-
волуционарно знање и снагу иза граница своје земље.
Самоопредељење, a не шовинизам. Уредници и другови
којима сам пјесму читао, непромишљено су покушали да
ме осумњиче за некакво особито москвофилство. Ja ce
с тим нијесам слагао. И ja сам... пјесму провјерио пред
украјинском аудиторијом... Провјеравање je дало мени
за право. Примједбе... су ce сводиле на прецизирање
појединих ријечи и израза." . . . брзи воз крену са Курске.
— Једна од московских жељезничких станица. МХАТ —
Московско умјетничко академско позориште (Московскии
ХудожественивШ АкадемическиЛ Театр). Ингуши, Осетини
— народности са Кавказа. Хохол — застарели великору-
ски шаљиво-поспрдан надимак за Украјинце Кацап —
украјински шаљиво-поспрдан надимак за Русе, поникао
y доба националне мржње и шовинизма. Сјеч — име ор-
ганизације запорошких козака, која je постојала од XVI
до XVIII вијека (рус. СечБ. ж). Русенде — направљено
према Србенде за руско Русопет (Рус с грубо израженим
великоруским шовинистичким погледима; лажни патриот).
Булевардија — направљено од булевар, према ријечи
балавурдија, за француско boulevardier (булеварска дан-
губа).
ОПШТЕ УП УТСТВО ЗА УЛИЗИЦЕ ПОЧЕТНИКЕ (СТр. 167)
— Начканц — начелник, шеф канцеларије.
ПИСМО ДРУГУ КОСТРОВУ ИЗ ПАРИЗА О СУШТИНИ
љ увави (стр. 182). — Костров Тарас (1901—1930), крити-
16*
243
чар и публицист, уредник „Комсомолске правде“ (до краја
1928) и, упоредо, часописа „Млада гарда“ (1928), y којима
je Мајаковски редовно сарађивао.
п и см о т а т ј а н и ј а к о в љ е в о ј (СТр. 188). — Адре-
сат ове пјесме, Татјана Јаковљева (р. 1906), отпутовала je
1925. на позив свога оца, који je као инжењер живио y Па-
ризу, из СССР и остала y иностранству. Мајаковски ce
упознао с њом y Паризу y јесен 1928. Пошто ce вратио
y домовину, дописивао ce с Јаковљевом до августа 1929.

п т и ч и ц а в о ж ј а (стр. 204). — Сконапел ла поези

(фр. ce qu’on apelle la poesle) — оно што ce назива
поезија.

ПРИЧА XPEHOBA О КУЗЊЕЦКСТРОЈУ . . . (СТр. 208). —

Хренов И. П., познаник Мајаковског, учесник y из-
градњи Кузњецког металургијског комбината.

из с в е г а г л а с а (стр. 215). — „Из свега гласа" je

први увод y поему којом ce Мајаковски бавио последњих
мјесеци живота. Према тврђењу његових пријатеља, то
je требало да буде поема о петољетки. Увод je написан y
децембру 1929 — јануару 1930. и објављен je y фебруару
1930. Прво јавно читање увода било je 1. фебруара на
откривању изложбе „Двадесет година рада Мајаковског".
Рад на поеми „Из свега гласам ишао je паралелно
с радом пјесника на организовању изложбе. И поема je.
као и изложба, требало да сумира резултате двадесето-
годишње пјесникове дјелатности. Сам Мајаковски указао
je на непосредну везу првог увода v поему и изложбе.
„Последња из написаних ствари, — то je о изложби; она
y потпуности одређује оно што радим и за шта радим“, —
рекао je 25. марта 1930. y дому комсомола Красне
Пресње, на приредби посвећеној двадесетогодишњици
његова рада. Осим првог увода y поему, Мајаковски je био
замислио и други, лирски. Ова пјесникова замисао није
била потпуно остварена. .. .
Накудрављени Митрејке, намудрављени Кудрејке . . .
— К. Н. Митрејкин (1904—1934) и A. A. Кудрејко
(рођен 1907) — млади пјесници који су гравитирали лите-
рарној групи Књижевни центар конструктивиста (1924—30)
коју je Мајаковски оштро критиковао за њен естетизам
и „техницизам". „Битна погрешка конструктивизма, —

244
говорио je Мајаковски, — састоји ce y томе што
он ... узима технику ван класне оријентације . . . Кон-
структивисти понављају погрешке футуриста — голо
усхићавање техником... За пролетерску поезију то je
неприхватљиво, јер je то коврчање остатака косе на ста-
рој, ћелавој глави старе поезије... то je, y примјени на
учење, најстрашнији од свих праваца које човјек може
замислити .. „Тара-тмна, тара-тина ти-ип-н... — стих
из пјесме „Цигански валцер на гитари“ И. Сељвинског,
вође књижевног центра конструктивиста.

245
 ОД ПРЕВОДИОЦЛ

Ова књига, намијењеиа педесетогодиипБИци Окто-

барске социјалистичке револуције и припремана — no
нашем обичају — на велику журбу, састављена je углав-
ном од нових превода. Од старих превода узето je само
тринаест. Али и они су за ово издање или сасвим прера-
ђени или знатно дотјерани.
Kao што je познато, В. Мајаковски, осим краћих и
дужих пјесама, од којих ce и састоји ова књига, има и
десетак дугих лирско-епских поема. Преводилац, no пра-
вилу, није овдје из њих ништа узимао, — не чак ни из
оних које je, y цјелини („Врло добро!“) или y фрагмен-
тима (поема о Лењину), сам објавио на нашем језику.
Изузетак je учинио само с једним одломком (овдје
иазваним ,,Сузе“) из драмске поеме „Владимир Маја-
ковски“ (1913) и с два одломка из „поетског манифеста
револуционарне самокритике y области личних односа",
поеме „О ономе“ (1923). Да учини овај изузетак, пре-
водилац je имао више разлога, a један од њих био je
жеља да покаже колико je поезија Мајаковског на са-
мом свом (,,футуристичком“) почетку била социјално
осјећајна и борбена, хуманистичка, неформалистичка ;
односно — како Мајаковски и y љубавној лирици спада
међу најснажније и најњежније пјеснике, и како je та
његова лирика, y којој он, како je сам говорио, no лич-
ним мотивима говори о општем животу, — нова y најбо-
љем, револуционарном смислу те ријечи

246
 „Одломке из другог увода y поему" и „Недовршеио“
преводилац je узео y оном облику y ком су објављени
y Сабраним дјелима B. В. Мајаковског (Државно издање
„Умјетничка литература“, Москва, 1935. Општа редакција:
JI. Ј. Брик и И. Беспалов) и y зборпику B. В. Мајаковски.
Дјела y jednoj књизи. (Редакција Н. Н. Асејева, JI. В.
Мајаковске, В. О. Перцова и М. И. Серебрјанског. ОГИЗ.
Москва 1941.) Неки су, истина, почели да објављују ове
одломке онако како их je аутор „набацао“ — без интер-
пункције, без великих слова и ломљеља стихова на
„љествице". To опет, лишено објашњења да je Мајаков-
ски мање-више тако „набацивао" све своје пјесме и да
својим посљедњим строфама није стигао да да коначну
редакцију, — мирише на данашњу формалистичку моду
и на покушај да ce Мајаковски навуче на шаблоне те
моде. Међутим, Мајаковски ce бавио стварањем odwcra
нове, рсволуционарне поезије, поезије за револуцију, а
не „епатантним“ интерпункционим „нихилизмом", не чу-
naibeM длачица са „старе, ћелаве главе старе поезије“,
na je y дотјераним редакцијама својих пјесама и те како
водио рачуна о сваком знаку интерпункције, о свакој
,,љествици“, о крајњој функционалности свега тога! Нај-
зад, он je y предсмртном писму препоручио да ce
његове започете a недовршене пјесме предаду JI. Ј.
и О. М. Брик — „они he то средити“.
Поједине наиомене уз нјесме овог издаља, или ма
теријал за напомене, узети су, осим осталих извора, из
rope поменутих руских издања дјела В. Мајаковског,
али понајвише из издања В. В. Мајаковски. Дјела y 3
књиге. („Умјетничка литература“. Москва 1965.)
Преводилац je неке од пјесама ове књиге (кљиге
превода која нзлази y Београду) преводио ијекавштином,
a неке екавштином — како je кад одговарало потребама
интонације, ритмике итд., и како уосталом, одговара
његовом ставу и осјећању y културно-политичким пи-
тањима.
Р. 3.
 САДРЖАЈ

Ja л и ч н о ............................................................................ 0
Лука ................................................................................ 29
A бисте ли ви м о г л и ? ...................................................... 30
И зв ол и т е!............................................................................ 31
Ч у ј т е ! ................................................................................ 32
Сузе (одломак из драмске поеме „В. Мајаковски“ . 34
Химна с у д и ј и ................................................................... Зи
Ратно-морнаричка љ у б а в ............................................. 38
Jedu а н а н а с е ................................................................... 39
Трикови облакови .......................................................... 49
Лијепо опхођење с к о њ и м а ........................................ 41
Ода револуцији . • 43
Заповијест армији у м је т н о с т и .................................... 45
Лијеви м а р ш ................................................................... 47
Х а јн е о в с к а ....................................................................... 49
Т а б а к е р а ............................................................................ 50
Необичан доживљај Владимира Мајаковског . . . 51
Посљедња страница грађанског рата .................. 55
О г а м а д и ............................................................................ 57
Заповијест бр. 2 армији у м је т н о с т и ........................... 60
Конференцијаши .......................................................... 63
Париз (ћаскање с Ајфеловом к у л о м ) ...................... 66
He в е р у ј е м о ! ................................................................... 71
Млада г а р д а ................................................................... 73
Нада (одломак из поеме „О ономе“) ........................... 75
Љубав (одломак из поеме „О ономе“ ) ...................... 77
Комсомолска пјесма . . 79
Јубиларна ....................................................................... 85
Верлен и С е з а н ............................................................... 95
Опроштај ............................................................................. 104
6 к а л у ђ е р и ц а .........................................................................105
Атлантски океан .......................................................... 109
Блек енд у а ј т .................................................................... 114
Б р о д в е ј...................................................................................... 119
Зачикавање .........................................................................123
Бруклински мост ................................................................Г27
Сергеју Ј е с е њ и н у ................................................................132
Разговор с финансијским инспектором о поезији . 139
Посланица пролетерским п је с н и ц и м а ............................ 149
Другу Нетеу .........................................................................156
Разговор y одеској луци десантних бродова . . . . 159
Нашој м л а д е ж и .................................................................... 161
Опште упутство за улизице п о ч е т н и к е ........................167
Прича ливца Ивана Козирева о усељењу y нови стан 172
Боље тање a б о љ е ................................................................176
У л и з и ц а ................................................................................. 173
Писмо другу Кострову из Париза о суштини љубави 182
ГТисмо Татјани Ј а к о в љ .е в о ј.............................................. 188
Разговор с другом Л е њ и н о м .............................................. 192
П а р и ж а н к а ............................................................................. 19G
Пјесма о совјетском пасошу . . . 200
Птичица божја . ................................................................201
Прича Хренова о Кузњецкстроју и о људима Куз-
њ е ц к а ......................................................................................203
Љубитељи потешкоћа .......................................................212
Из свега г л а с а ....................................................................215
Одломци из другог увода y п о е м у ................................ 223
Недовршсно ........................................................................ 226

Напомене ........................................................................ 231

О д п р е в о д и о ц а ........................................................... 246
 ВЛАДИМИР МАЈАКОВСКИ
БОЉЕ ТАЊЕ A БОЉЕ
•
Технички уредник
БОГДАН ЋУРЧИН

Коректор
ВЕРА БОРИСАВЉЕВИЋ

Штампа
Графичко предузеће ..Просвета'
Београд, Ђуре Ђаковића 21