Ивица ЖИВКОВИЋ Шумар

ПУН
БОЈЛЕР
С
ПИЈАНИ
ЖДРАЛОВИ
Ниш, јануар 1991.
Ивица ЖИВКОВИЋ Шумар

ПУН
БОЈЛЕР
С
ПИЈАНИ
ЖДРАЛОВИ
Рецензенти ARNOLD LAYNE
НИКОЛИЋ САША

Спонзор: ЛЕОНИД ЛИТОВСКИ

 ПРЕДГОВОР

Ивици Живковићу и осталим етичарима

аналитичко позитивистичког усмерења заједнички је
покушај да моралном проблему приступају анализом
деонтолошког аргументовања, као и настојањем да
емпиријски дескриптивним и логички формалним
методама открију чињенично значење и
функционисање широке палете евалуативних спојева
когнитивно-афективних форми схватања. Књига
„Пун бојлер с пијани ждралови“ је постигнути резул-
тат тих стремљења и она нам показује да се и
искључиво тим методама и приступом може дати
одговор на питање откуд ирационалистичка поимања
у моралном феномену и који је њихов значај. Поезија
Ивице Живковића представља објективно умно
одређење и јединство које садржи у себи
предодређеност, али је то и универзална директна
поезија која показује неку бит предодређености.
Његова поезија је идеални чин последње савршености у
могућем интелекту која је произашла из природ-
нонаучних и теоретских судова. Како се усред
свеобухватног утилитаристичког прерачунавања и
одмеравања могу сачувати мистичне ноте лепоте
лингвистичких структура и интелектуално-карак-
терне усмерености? У контексту афирмације поетске
речи И.Живковић као књижевник, теолог и филозоф
отворено се суочава с проблемом и настоји у наше
време, рецимо то сажето, да очува assensus firmus in
veritatem cum exclusione formidinis errandi. Сврха ове
књиге је да само глобално предочи на које све начине
он то чини.

Влаша Скот

5
садржај:
упознавање, питајте првог продавца високих овнова
на улици, морам је терати да не зна, ходник за
волове, на нашем мосту, разне аве што спавају саме,
нисам гирица, журка код маме, бензинска пумпа,
зевало спавало, медена тела, невероватно волим
милицу (дискусија), слободна песма, не
тринитротолуолу, због тога што нема наде да икад
с нимфама летим, последње збогом коњу чеди, срж,
хектор, колко је широка дога, помените ме тада,
нашао сам на улицу милион динара, побего мајмун,
девојка са падинске скеле, лустер, млад је жених,
љуљај ме нежно, рано јутро пола дванех, одисеја,
медаљони украсни ланци и ланчићи, окорели
мачка, фабијан и остале зебре, песникиња, стихови о
озију, рат, маргарет, сведок, померио звезду даницу,
муке по вулканизеру, бели крокодили, сањам да ти
се вратим, љубав према зубима, триптих о буенос
аиресу, човек пуњен коњима, реци ми бранка, глуп
дечко, све што сам икада желео да ти дам,
вукадинка зашто, прљаве жене, зимске радости,
дала си ми љубав дала си ми све, лењин, матичар,
громбајн, куче, крај зрцала, сан, ивковић дејан и ја
(и слон), вукадинка, љуљам босу тису, балада о
мао цедунгу, на први поглед неупадљиво тужна
елегична опроштајна песмица за снешку или како
се већ зваше (она што студира машинство), у
камењу, не бих волео птицу, она, борба, слутња,
слон на студенцу, кукњава за диносаурусима,
карлу марксу, раскинуо сам са девојком,
пољопривредна песма, песма велике љубави,
философије о безубом бетмену, када ме драгослав
требао питати, уловили тетреба, јованка и ја,
завстрак сутра, здравица, оде дејча у румунију,
смрт гитаре, кокошка, земља пејчића, розе пас, кад
сам је служио слатко и воду, неке клетве за
буразера, фантастичан догађај, елиотова врца, јео
сам корпускуларне виршле, детињство адолфа
хитлера, једење, сестра ми се удаје, перо био је то
ђока, терасасти ћук, свадба.

6
 ЗЕЧИЋ ОАХАКЕЊО – ТОМАЖ ШАЛАМУН
Зечићу, који читаш Библију
Зашто твоја мајка чита Библију?
Зашто живиш на ђубрету, зечићу?
Где си нашао сва та огледала?

Зечићу, зашто се деца на улици боксују?

Откуд деци на улици боксерске рукавице?
Зечићу, и зашто су твоја огледала
Висока два метра а широка само десет сантиметара?

Зашто немаш столицу, зечићу?

Зашто немаш сто?
Где се умиваш, зечићу?
Где ти је вода?
Хеј, Оахакењо!

Зечић ме је загрлио и спава.

УПОЗНАВАЊЕ
Ето, открили смо се након кенозоика / И уопште,
праисторије / Ето, у нашем граду / Утврдили смо
да нас има / Исто тако могли смо и да се не
уверимо да нас има / Односно да се не откријемо /
Ми, примерци јединствене добро очуване човекове
праисторијске стилске фигуре / Ми, баш ми /
Уместо тираносауруса / Или нечега још горег / Ако
има нешто горе од тираносауруса / Него...
Ивица се зовем / Ког нацртам буде жив.

7
ПИТАЈТЕ ПРВОГ ПРОДАВЦА ВИСОКИХ
ОВНОВА НА УЛИЦИ
Питајте првог продавца високих овнова на улици /
На пању како смо она и ја лепо и пуно се волели /
Како смо мирно на крају рекли: ево и ветра / Летећег
лава са истока Петра чија је јетра од четри метра.

МОРАМ ЈЕ ТЕРАТИ ДА НЕ ЗНА

Знам / То је Аманда / Али да бих је могао волети /
Морам је терати да не зна / Да је волим вероватно
би све / Било боље кад би / Ћутали док се не
онесвестимо / Уместо тога чегртамо / Ржемо деремо
се рембламо / Сатерао сам јој те, Карл / У тропском
рошавом појасу / У вировима лезбијским ћутећи /
Вашке ћуреће јој штулећи / И кријући се на сунцу
острва Целебес / Пре пар секунди.

ХОДНИК ЗА ВОЛОВЕ
Ако будне буду свеће / Роваћу ове ноћи, друге и треће /
Код Саудијске Арабије / Лопта оловка доберман /
Качиће се ако будне буду свеће / Ако буде среће / Зле ће
гракталице водити / Излагати и гледати / Ако ноћас
буду свеће будне / Чешљаћу се ноћас.

НА НАШЕМ МОСТУ
Најпре ћемо врхове соли појести / Затим сакралне
аутомобиле / Потом себе и тролејбусе / Своје
маслинове виле / Мало је то... / Кад на мосту сазри
дрво / Појешћу тебе грозан / Кад на нашем мосту
Леси залаје / Мумифицираћу тебе одвратан
Пликове ћу ти знати да лижем / Волећу те /
Секиром ћу да ти локву издубим / Свакако и кулу
ћу да ти издубим / Мало је и то... / Кад на мосту сазри
маслина / Појешћу тебе грозан / Кад на нашем
мосту Леси залаје / Мумифицираћу тебе одвратан /
О, Маргарета.

8
 РАЗНЕ АВЕ ШТО СПАВАЈУ САМЕ
Разне аве што спавају саме / Џиџи-миџи раде / Гоне
оне Ацине жабе / И њима се сладе / Делови зоре
хирују у зору / Вуз сакрални саде / Јапанске њиве
кер ми ваља / Локот од чоколаде
Разне аве што спавају саме / Између руку се хладе /
А свећар Шојка с плотом се рве / Што јури грчке
хеладе / Делови зоре хирују у зору / Вуз сакрални
саде / Разне аве што спавају саме / Мелези
аутостраде.

НИСАМ ГИРИЦА
Нисам гирица што плаче мртва у пивници / Кад је
нађу / Нисам гирица што умире од беле смрти
једне хладне вечери / Кад је бебе нађу / И мада
одјек угриза чујем / Јуре ме липе геноцидне / Мада
што имам од јуче сви лове / Па чак и моје песме /
Мада је логично да су ми уши / Дигнуте
минимално / Мада верујем као и многи / Лепота
очи миче / Мада се борим, мада роморим / Очи ме,
очи, зову / Мада ме зову па ја хоп-оп / Са вечери на
вече.

ЖУРКА КОД МАМЕ

Мао седи догодине / Кад сам застор твој мрсио /
Даске седе, моје сестре / Седе десет сома /
Шојка кеву препао је песмом / Ја ћу му се
похвалити сестром / Нера нероткиња што се ваља /
Од тролејбуса до трамваја.

9
БЕНЗИНСКА ПУМПА
Сад кад смо већ отупавили / Аделаида моја драга /
Ходајмо крајње кочећи / Аделаида моја драга / Розе
телад кочећи / Аделаида моја драга / Ногаре на
главу клопарајући / Аделаида моја драга / Ликове
ранца грлећи ходајмо / Аделаида моја драга / Дроб
кочећи, на Главчу лајући / Аделаида моја драга /
Сад кад смо већ одртавили / Лобујмо редове духова
крекећући
Рђаве Грке у вировима грчећи / Аделаида моја
драга / Розе супове горећи / Аделаида моја драга /
Далеководе голишаве кочећи / Аделаида моја драга /
Девојачке сублиматоре сублимирајући / Аделаида
моја драга / Мним данима кочећи / Аделаида моја
драга / Даске румунске молећи / Аделаида моја
драга / Сад кад смо већ очангризавели / Ходајмо
кевћући.

ЗЕВАЛО, СПАВАЛО
Зевало, спавало / Ружа црвена, плава / Ружа розе,
црвена / Ружа плава / Хризантема плава / Ружа,
љубичица бела / Зевало, спавало / Ружа С 5 / Ружа
сива.

10
 МЕДЕНА ТЕЛА
Свуда / По твојој соби распрострта / Медена тела /
Не знаш / Шта да кажеш / Ни шта би хтела / Кад
дођеш код мене / Свуда / По мојој соби распрострта /
Медена тела / Не знаш ни шта би хтела / Да
кажеш / Кад дођеш код мене / Свуда / По мојој
соби распрострта / Медена тела / Не знаш да дођеш
код мене / Ни кад кажеш / Шта би хтела / По
твојој соби / Свуда / Распрострта медена тела /
Медена тела / Медена тела / Да кажеш / Кад дођеш
код мене / По мојој соби / Свуда распрострта / Не
знаш ни шта би хтела / По твојој соби / Свуда /
Медена тела / По мојој соби / Кад дођеш код мене /
Медена тела / Не знаш да кажеш кад дођеш код
мене ни шта би хтела / Свуда распрострта / Кад
дођеш код мене / Не знаш / Свуда / Шта би хтела
да кажеш / Свуда / Свуда медена тела / По твојој
соби / По мојој соби / Кад дођеш код мене / Да
кажеш распрострта / Да, да кажеш шта би хтела /
Свуда / По мојој соби распрострта / Кад кажеш
медена тела / Ни шта би хтела кад не знаш да
дођеш код мене / Кажеш / Медена тела / Свуда /
Кад дођеш код мене / Медена тела / Не знаш да
кажеш / Ни шта би хтела / Кад дођеш код мене /
Свуда / По мојој соби распрострта / Медена тела /
Медена тела.

НЕВЕРОВАТНО! ВОЛИМ МИЛИЦУ!

Пиле, ископајмо мртво пиле нотама рафиниране
тишине Завртањ, форсирајмо завртањ, овог септембра
мртви наковањ Свеће, дефинитивне свеће, стоје на
дасци мање и веће Трагови, све су то трагови, од нове
зграде књишки прагови Харпуни, циркуски харпуни,
овде је поново еутаназија!

11
ВАТРОСЛАВ
Ја сам Ватрослав / Грбаво злато мамино / Пуним
голе мртвачке главе / Кукам у сну од страве /
Имам виљушку у облику зебре / Као и сваки
Ватрослав / Носим врце са бананама, ех бре / Пусте
леопарде грицкам / Прекидам врле зебре па се
лицкам.

КАДА ВИДИМ КАКО У ЗЕМЉИ ОНА

МРТВА СПАВА
Када видим како / У земљи она мртва спава / И
пије кафу алегорично / Свом снагом што је широка /
Не рију је кртице / Не маре за њу њиштави свици /
Када чујем како у гробљу она пева / И претходно
путној листи / Прозорска крила чисти / Прозорска
крилца чиста / Не сметају јој више / Јер ствар је у
прозору / А не у прозорима / Ја радим нешто врло
важно / Ја ждракам њено тело / И сваки део мадере
сија / Помножих сваки део мадере / Лучи
потребном за могућност / Краља Артура да је не
мучи / Јер ствар је у мадерама / А не у мадери
Ја плачем / Ја ћу јој понети шкољку.

НЕВЕРОВАТНО! ВОЛИМ МИЛИЦУ!

Ица- лудак- председник, Ивица- кловн / У кући-
пустињи- - аутобусу, кући-шуми / Не зна се када,
не зна се када (прошле године) / Веома давно- не
зна се када / Изрекли су ове чудне истине

СЛОБОДНА ПЕСМА
Слушам слободну песму / Какву једва чујем код
куће / А слуша је и она / После седамсто
педесет хиљада година?

12
 НЕ ТРИНИТРОТОЛУОЛУ
Жалосно је / Болесна је / Не тринитротолуолу / Још ме
вероватно воли / Кад ћути док је боли / Масовни су
толуоли / Она реже, срца беже / Не
тринитротолуолу / Ко је видо рошавију / Ко је видо
прекраснију / Циљ ми је да такнем њу / Жалосно је /
Рањена је / Миш са штапом крв јој пуста / Ветар
нитротолуола / Мази њена чудна уста / Ко је
видо перспективну / И најлепшу примадону /
Судим срећи дочеканој / Не тринитротолуолу.

ЗБОГ ТОГА ШТО НЕМА НАДЕ

ДА ИКАД С НИМФАМА ЛЕТИМ
Због тога што нема наде да икад с нимфама летим /
И зато што црвени бисер сада и сутра немам / Као
ја ћу створити пре него што пођу сузе / Екстра
музе.

ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ КОЊУ ЧЕДИ

У касапници су ноћи / Тако нестварне / У ноћи се
коњи рађају / Ноћу по штали корачају / И ноћу их
носе у касапницу / А у касапници су ноћи тако
нестварне / У касапницу се одлази / Да се више
никада не врати.

СРЖ
Срж? / Срж.

13
ХЕКТОР
Ја, Влашин брат Ивица / За шанк хекторски
поново стиго / Некад у Борину школу идо / Црним
црнилом оцрњен до пола / И узех лик човека место
вола
Са буса скидам се Нишекспреса / Кроз стакла
зевам да видим столице / Столице пуне човека / До
шанка около столова видим их / Гле, пуше им се
цигарете ронхилске / И хвалим Звонка довека /
Што место ово огради / Кафаном Хектором створи /
Да песник којега живот мори / Са штоковима
безледним жешће се / Представља вам још гори
Пределе златне карамелске / И Галију забаталих
вечну / И сад одостраг дома ЈНА / Мимо оног што
семенке мери / Невин у Хектор прилазим ја / Свим
прођох Нишом / Улицама што славне леже /
Оловки увек оштрих / Преко гугутки што залуд
беже / Ко Ајртон Сена пролазе дани / Констатујем у
тој кафани
Срећно створење свако ко уме / На ово место да
ступи / Да срце среди, од кафе наручи више /
Изузев дима, овде се лакше дише / Уђимо, горе
фурунче пичи / Уђимо, овим се местом Јужна
Европа дичи
Уђимо, жене, уђимо / Чујте песника вашег /
Песника земље нишке / Ово је место где нам се
служе / Од вечне радости велике кришке

КОЛКО ЈЕ ШИРОКА ДОГА

Не причајте ми молим вас / Колко је широка дога /
Ја то на жалост знам / Но причајте ми молим вас /
Колко је она дуга / Којег је облика, боје / Осветљена
колико је / И причајте ми молим вас / Да није
можда од свиле / И колико јој је раме.

14
 ПОМЕНИТЕ МЕ ТАДА
Помените ме тада, кад се изгубим / Вековима сам, сам,
још дуже леп и сам у свету од силицијума и мало
светла / (Могуће је да већ данас / Падне петао на нас).

НАШАО САМ НА УЛИЦУ МИЛИОН

ДИНАРА
Нашао сам на улицу милион динара / Али нисам
хтео да их узмем / Нашао сам на улицу милион
динара / Али нисам хтео да их узмем / Нешто ми
је говорило да их узмем / А нешто ми је говорило
да их не узмем / Нешто ми је говорило да их
узмем / А нешто ми је говорило да их не узмем
Па ипак узео сам милион динара / И сада, сада
пишем ову песму у затвор.

ПОБЕГО МАЈМУН
Нисам, нисам ја крив / Верујте ми кад вам кажем /
Верујте ми / О верујте ми, верујте ми / Молим вас
да ми верујете / Јер ово је истина
Сам је, сам је отишао, сам / Верујте ми кад вам
тврдим / Верујте ми / О, верујте ми, верујте ми /
Молим вас да ми верујете / Јер ово је истина
Јесам, јесам пазио, јесам / Верујте ми кад се кунем /
Верујте ми / О, верујте ми, верујте ми / Молим вас
да ми верујете / Јер ово је све истина.

ДЕВОЈКА СА ПАДИНСКЕ СКЕЛЕ

Волео сам девојку са Падинске Скеле / Имала је
четворо деце / Јела је једном на дан / Ох, волео сам
је / Била је студент / Вечити студент / Имала је
косе плаве / Током три летња месеца / Па се
офарбала / Била је спремна на све / Знате, слушала
је свашта / Изјавио сам свашта / Није имала шта
да ради / Опсовала ми је мајку тридесет пута / И
више, јаооо / Волео сам је.

15
ЛУСТЕР
Био је стаклен био је леп / Али сви су гледали у
њега / Био је жут био је жут / Сви су сви су
гледали право у њега / И док је он био са нама /
Нико ништа рекао није / Али кад су однели њега /
Сви су гледали у даљине
(по идеји Влаше Скота)
Био је стаклен био је леп / Али сви су гледали у
њега / Био је жут био је жут / Сви су сви су гледали
право у њега / Дошли су неки луди људи / Из
стране земље и купили га / Нико ништа рекао
није / Сви су гледали у даљине
Био је стаклен био је леп / Али сви су гледали у
њега / Био је жут био је жут / Сви су сви су гледали
право у њега / А он је сео и почео да плаче /
Неприлагођен за свет сиви / (Увек мали људи
плачу / Неприметни али живи) / Био је стаклен био
је леп / Сви су сви су гледали право у њега

МЛАД ЈЕ ЖЕНИХ
Млад је жених.

ЉУЉАЈ МЕ НЕЖНО
Једем тесне боксерске рукавице / Још једном с
Тијаном калуђерицом / Крофне јаучу јако ликујући /
Мочваре, убице бара кујући / Сок од боба,
Индијанац од Дилана / Личим на рођену сестру од
ламе / Није сваки ватрени глумац орахе јео / Шано
душо, па испод шанка / Крокодили са шеширом
траже / Своје изгубљене руке из гараже / А ја још
једном боксерске једем / Рукавице тесне Тијаном
калуђерицом с / Јаучу рођене сестре испод шанка /
Где риђокоси Гушко једе лешнике / И пије сок
Индијанац / Са Диланом у мочвари бобова /
Јаооооооооо! / У мочвари од бобова.

16
 РАНО ЈУТРО, ПОЛА ДВАНЕХ
Рано јутро, пола дванех / У кревет ми хе не иде /
Гледао бих нахег бика / Како х кравом у обилагхак
иде
Хљоках ја албанхки коњак / И похматрах мирно
море / И креирах ову пехму / Од поноки хве до
гхоре
Х ким хи- онакав хи / Х ким нихи такав нихи /
Поред хрне хкриње лепе / Птихе једу харгарепу
Хетао сам поред реке / Видео хам рибе меке /
Хакљукак у пола дванех / У кревет ми хе ник’ко.

ОДИСЕЈА
Како је досадан овај Киклоп! / Ах, како је досадан
овај Киклоп!

МЕДАЉОНИ? УКРАСНИ ЛАНЦИ И

ЛАНЧИЋИ!
Малајска царица је посебно позвана / Код мене у
госте / Али и у приморске центре
Вредност њеног накита / Три или четири перпера /
Нећу да купујем оригинални уметнички накит /
Решила је, крајем септембра
Кад би се зезали / Ми бисмо поверовали.

ОКОРЕЛИ МАЧКА
Окорели Мачка ишао по крову није ценио главу
нову Окорели Мачка ишо све по лову / Окорели
Мачка носи канџе боље канџе него панџе него
панџе него панџе Окорели Мачка носи канџе боље
канџе него панџе Окорели Мачка нема канџе него
панџе / Окорели Мачка додиривао тапете и рекао
ми је да га сврбе пете Окорели Мачка одједанпут
држао две пите две пите две пите.

17
ФАБИЈАН И ОСТАЛЕ ЗЕБРЕ
Беше то зебра Фабијан / Беше то глодар напалм
бомби / Зебра Фабијан / Беше то који се међу нама
крстио
Терам вас, остале зебре / Терам вас, остале зебре /
Терам вас, остале зебре / Терам вас, остале зебре
Беше то, дакле, зебра Фабијан / Беше то глодар напалм
бомби зебра Фабијан беше то који / Зебра Фабијан
беше то који се међу нама крстио / Беше то који се
међу нама крстио
Поље празно од зебри.
(Објашњење: Заједно са осталим зебрама песник је
отерао и Фабијана)

ПЕСНИКИЊА
Била је избавила девојчицу из језера / Вадила децу
из шахте / Слушала виолину / Стварно не знам
одакле јој идеја да ми оде / Беше нам интересантно /
Још од првих милисекунди / Израђивали смо
предмете који нас окружују / Песникиња и ја /
Оповргли смо хипотезу / Да свет чине само
стоматолози / Неговали смо поезију / Откривали
лепоту, еее / Али таква вам је шиптарска женска
омладина / Неписмена и најгора.

СТИХОВИ О ОЗИЈУ
Он мора да верује / Он не мора да се нада / Он нит
зна нит не зна да није све баш тако / Али верује у
своје трегере / Дакле његови трегери су његова
стварност / И због тога је мање пермеабилан / Он и
ја и Елвис Присли немамо избора / Пре нас су исто
чинили мушкарци / После нас смислиће неку нову
игру / Или ће се иста поновити / Ко зна
Ко зна шта нас везује / Осим љубави према држави.

18
 РАТ
Пре него што прође деведесет месеци / Појавиће се
бели доберман / Мечећих ушију с крушком под
њушком / Што свест му мирис не мрчиње / За
инат ћу га мазити пушком / Докле нам сунца
репове прже / Најзад под кишом / И они што нам
имена држе / Пролазиће кришом јер бићемо с
мишом / Живећемо брже.

МАРГАРЕТ
Вољан сам да слушам драгу твоју реч / Сваку ја /
Ал да ћутиш, чељуст не отвараш ти / Боље јест /
Да не бих плаховит сподврзо те ја / Маргарет / Док
смешиш се ти, часе жртвујеш / Мене рад / Пошто
поштовати жену срца свог / Нормално ј’ /
Придржат ти капут ево дођох ја / Маргарет.

СВЕДОК
Страшно ли је рећи / Страшно ли је бубном
послушати опном / Из зоолошког врта, гле /
Долазим / Ич снаге немам / На ноге не могу да
стојим / То је разлог што на рукама ходам / Да не
помислите да сам шунтав / Јер видео сам
парамецијума / Видео сам парамецијума рањеног /
Преврнуо се и затетребио / Одсуљам се до улице /
И ту атентатора мрског видим / Цепелином утече /
Атенентатор мрски утече / Одсуљам се од улице /
Преврнуо се и затетребио / Видели сте ме рањеног /
Видели сте ме / Да не помислите да су шунтави /
Они што на рукама ходају / Они шта на ноге не
могу да стоје / Они што ич power немају / Јер они,
гле, из зоолошког врта долазе / Ма не зна се да л’ је
страшно рећи / Ил је страшно бубном послушати
опном

19
ПОМЕРИО ЗВЕЗДУ ДАНИЦУ
Певао сам / Зидови су слушали / Не певам па
зидове слушам / Свечани тон избија кроз зидове /
Прогледах / Стешњен истом песмом / Пијуком
ударам папагаја тупом страном / Убијам себе али
необично померим те Данице / И замрзнем ти се.

МУКЕ ПО ВУЛКАНИЗЕРУ
Пре пет година / Топио сам гуму / Изговарајући
речи / Из свакодневног речника / Читаву технику /
Ни ја не схватам / И умрећу / А себи објаснити нећу
Ћелаве гуме / Излизане гуме / А бре нико неће да
топи гуму / Бука их замара, замара / Као да мене
не замара / Нагласим им понекад / Пре него што
им га изнакршим мајке.

БЕЛИ КРОКОДИЛИ
Бели крокодили су зли / Они нису добри / Они су
зли / Они не хране носорога / Они месе очи / У
топлој шареној ноћи
Бели крокодили су зли / Они нису добри / Они су
зли / За њих носорог ништа не значи / Они ми се
смеју кад сам ја нервозан / И бацају земљу у моју
главу / У моју главу
Бели крокодили су зли / Они нису добри / Они су
зли / Они терају носорога! / Они хране паука / И
бацају земљу и пуштају сове / У моју главу
Побили су ми све мраве / Коња белца бацили у
прошлост / Све су ми однели / Носорога одвели / А
нож оставили
Стамена! / Ја нисам крвник!

20
 САЊАМ ДА ТИ СЕ ВРАТИМ
Ти имаш све, и очи / И љубав недељиву / У горкој
зимској ноћи / Сањам твоја бескрајна уста / И твој
нос / И твоју косу од ситних длака / Кад те
обасјају звезде / Изнад изненађених кућа / Видим
своју некадашњу грешку / И сањам / Сањам да ти
се вратим / Низ тешку стазу са сузама / Али
узалудно је путовати чак у Централноафричку
Републику.

ЉУБАВ ПРЕМА ЗУБИМА

У уторак археолози су прекопавали мој стан /
Диносауруса су пронашли у левом углу леве собе /
У мојој соби пронашли су фараоне / И мртве у
паровима / И копали су затим археолози сваког
уторка / И пронашли су зубе / Зубе мог стана / И
пронашли су љубав / Као љубав према зубима.

ТРИПТИХ О БУЕНОС АИРЕСУ

Авион из Буенос Аиреса тера ме из куће / Овако
усамљеног гура ме у црни аутобус / Низ мрачне
ноћне мракове, водом покривена мора / Вечне
равнице према чудовишту Буенос Аиресу / Зато
што беле брезе сијају продуховљене нећу да идем
Али авион из Буенос Аиреса опет ме тера из куће /
Овако усамљеног гура ме у црни аутобус / Низ
мрачне ноћне мракове, водом покривена мора /
Вечне равнице према чудовишту Буенос Аиресу /
Зато што беле брезе сијају продуховљене нећу да
идем
Али авион из Буенос Аиреса опет ме тера из куће /
Овако усамљеног гура ме у црни аутобус / Низ
мрачне ноћне мракове, водом покривена мора /
Вечне равнице према чудовишту Буенос Аиресу /
Не вреди, зато што беле брезе сијају продуховљене
нећу да идем.

21
ЧОВЕК ПУЊЕН КОЊИМА
Човек пуњен коњима / У пет разних боја / Нокте
има од дрвета / (Сунчеви нокти су од дрвета /
Сунчево дупе од марципана) / Његова рамена су
широка / Пуне се дроздовима / Луд реп му
представља / Кишу по возовима / Име му је Дејан
и он левом руком / Показује мачку која десном
руком / Показује кучку.
Он никада не купује од Бугара / Он пролази / У
ово време ништа га не умара / Он долази / Испред
позоришта видим силуету / Његова представа
почиње / Чује се само на лево уво / Његова
представа скупља се / На моје десно уво
Ајмо аплауз за Дејана / Он садржи петнаест коња.

РЕЦИ МИ, БРАНКА

Реци ми / Бранка / Моје уши необичне / Нису
клемпаве / Чуће те / А мали мравојед / Крај зграде /
Сенком својом / Охрабриће те
Између шесте / И седме лествице / Реци ми Бранка /
Нисам ли манијакално фундаменталистички
колаборационалиста?

ГЛУП ДЕЧКО
Нема више иза месне заједнице / Лепрозних уштви
и кучића од целофана / Све је обвио ваздух /
Фишеци падају са неба / Људи су се уписали на
факултет / Само један се још не спрема / Глуп је ко
точак / А без мозга нема шансе да упишеш
факултет / Умусио се испод стоне лампе / Глуп
дечко сања о математици / Болестан колко је глуп /
Ћуран!
И остало је сунце за фишецима / И стигле су
велике десетке / Липсали су снови / Давна је
прошлост кад су нешто значили дани / Нит се
испод стоне лампе креће / Нит уши раскриљује /
Док тихо трешти спид метал / Тек да би сви
полудели.

22
 СВЕ ШТО САМ ИКАДА ЖЕЛЕО ДА ТИ ДАМ
Све што сам икада желео да ти дам / Изволи у
овој бицикли / Срећан ти пут у Индонезији.

ВУКАДИНКА, ЗАШТО?
Вукадинка, зашто? / Тужна си, зашто? / Воду ти
доносићу, ево / У очи ти се уселићу / Веран ти
бићу, ево / Твоја рода бићу / Вукадинка, зашто? /
Уста своја у кљун ставићу / У лице ти шиштаћу /
Најлепша ти си / Прва и последња ти си.

ПРЉАВЕ ЖЕНЕ
Иду да шетају / Под руку држе / Комад откинуте
руже / Везале ноге и круже / Око обале у чамцима
од глине / Падају у море и сањају мене / Моје
прљаве жене / Сазнале пут до моје куће / Прљаве
жене јутрос су ми гости / И на лустеру се суше.

ЗИМСКЕ РАДОСТИ
Хладан мокар ексклузиван снег / Покрио је
еминентни брег / У дубоки суптилан и сан / Отишо
је развејани дан / Пахуљице перманентно веју / Људи
се по лудницама греју
Од прекјуче кровови су бели / Али мој се деда не
весели / На улици залеђени врапци / Реумом су
оковани бапци / Пахуљице перманентно веју /
Људи се по лудницама греју
Ловци јуре последњега зеца / Као змија увила се
стаза / На брежуљцима неспособна деца / Чекају
на црног Деда Мраза / Пахуљице перманентно веју /
Људи се по лудницама греју.

23
ДАЛА СИ МИ ЉУБАВ ДАЛА СИ МИ СВЕ
Дала си ми љубав дала си ми све / Откада те нема
срце ми мре / Зови ме назад, о је је Сува Планино
Свуда су ме твоје пратиле сене / Врси камење
шуме зелене / О кад се сетим- до Бога мене Сува
планино
Без тебе сам исти ко ласта без неба / И кад сам са
тебе ништа ми не треба / Без тебе ми није сладак ни
леба Сува Планино
Дугу без краја тео сам да пратим / Ал толко глуп
нисам да не схватим / Да ћу tomorrow да ти се
вратим Сува Планино

ЛЕЊИН
Ето га / Одједном / Пробија се / Лењин / Пробија се
кроз облаке / Пустили су га у облаке / Он вози
мрачну бициклу / Лењинове руке / Чврсто стежу
волан / Људи у становима / Одлажу своје гитаре /
Лењин се пробија / Као сам пулс живота / Он вози
мрачну бициклу / И пробија се кроз снег / Кроз
Војводину / Кроз поља и поља и поља / Смрзнуте
музике.

МАТИЧАР
Свуда око мене глувонеми матичар / Који се
вековима рађа по подрумима / Свако јутро он
одлази у општину / Меша и премешта тегле /
Прави споменик својој усамљености / Одлазећи
застане на једну реч / Туђа су сећања глупа /
Одлазећи заједно играмо диско / Изнад нас строп
глувонемог неба / И нико неће доћи, ни мрав /
Вечито ће звона да нам звоне / Матичаре мој
усамљени испред затворених врата.

24
 ГРОМБАЈН
На чврстим ушима земље / Она се буди / Обувена
грао ципелицом / У шуми зора руди / А на средини
зоре / Тамо где је плафон од ноћи / Вечераће
сладолед воћни / Појавиће се у води / Као лагер
комбајна / И увече са врха таласа од реке / Шириће
мирис громбајна.

КУЧЕ
За ових десет месеци / Не видех онакво куче /
Стајало је међу травама / На крајевима од паркова /
Као тротоар знакова / Не миловах га рукама /
Миловах куче ногама
Иди, иди Шумаре / Па ја сам само куче / И куче
на месечини / И куче Црквеног дворишта / И куче
из гробља / И куче што јаше хоботничице / Куче
млитавих чамаца / И куче сунчаног лешника /
Куче из сна...
За ових десет месеци / Не спазих такву тишину /
Лежало је на камену / Куче из сна... / На крају кад
се раширило / Конац у иглу уденуло / И закрпило
ми уста / Куче из сна...

КРАЈ ЗРЦАЛА
Као да си ексер укуцала / Као да си ексер укуцала /
Тада сам први пут ексер видео / Дубоко си ексер
укуцала / Ја плакао сам крај зрцала / Дубоко си
себе укуцала / Био је то ексер када си га укуцала /
Ветрове си разбуцала / Празна је зезалица пуцала /
Празна празнина је пуцала / Као да си ексер
укуцала / Рукама својим укуцала / Пред лицем
својим укуцала / Ја плакао сам крај зрцала /
Исцрпљен плакао док је киша пљуштала / И док
се светлост заборављала / Чекић у никад грубим
рукама / Толико од једне руке / Која је ветрове
разбуцала / Као да си ексер укуцала / Онда сам
први пут ексер видео / И плакао сам крај зрцала.

25
САН
Скривам се иза онога што носим / Ноћас сам сањао /
Да нисам гађао копљем трудну роду / Обучену у
сунце док спава / И буди ме ногом и звездама.

ИВКОВИЋ ДЕЈАН И ЈА (И СЛОН)

Био сам горе на брду и док сам био / Планете су
експлодирале / И брали смо грожђе истине и
праистине / Ивковић Дејан и ја (и слон)
Веверице лајале / Циганке шапутале / А прали смо
ноге од иловаче / Ивковић Дејан и ја (и слон)
Сви су редом ловци постали / Ловили дамама рупу
на одећи / Само смо нешто више ловили / Ивковић
Дејан и ја (слона)
У зору одговорности / Када нас гринички
меридијан растави / Никада више нећемо певати /
Ивковић Дејан и ја (са слоном, и о слону поред
слона)
Уз слона / Трешћемо ћебиће / Јешћемо хлебиће /
Мешћемо сажиће / Пећ ћемо тетребиће.

ВУКАДИНКА
Вукадинка сигурно хода / Вукадинка хода без
застоја / Вукадинка хода без премишљања /
Вукадинка хода без размака
Нема ништа између нас, хеј Вукадинка / Нема
ништа између нас, хеј Вукадинка / Нема ништа
између нас, хеј Вукадинка / Нема ништа између
нас, хеј Вукадинка / Хеј Вукадинка.

26
 ЉУЉАМ БОСУ ТИСУ
Љуљам босу тису / Лецим мизерни леб / Даном
залазе виони / За још један снег
И Рок од БРон де Борп / Моје су лисице наге / Ал
нема већег ђења / Од наге тетка Заге
И збег у додеровић / И јат је само јец / И сви су
они трупци / Откад сам добио кец
И чокнеш ми у зубе / Да, исти је то крав / Као и
ватра розе / Што ју је појео мрав
Ти зоро мене шлушаш / Ти липо мене вет / Да би
ти послао крете / Лимен је цео свет
Ја могу да те кувам / Твој кем је рингл баш /
Дођите, невени голи / Ражем вам ја сам ваш
Чули сте ноклице клокне / Локне колико кликнок /
Уку олимпија жива / Бесан хартави скок
Тераса, само тераса / Не знем од дупета нов / И бос
ја скроз мој ног / А опет скачем у ров.

БАЛАДА О МАО ЦЕДУНГУ

Цедунг Мао / На мој прозор стао / И тихо ме
позвао / Благо сам га руком дотакао / А он зачас на
вршку неба стао
Као из сна пробуђен / За руб ноћи закачен / И тамо
заврљачен / Запитах се стварнос ли то беше /
Наравно да стварнос то не беше.

НА ПРВИ ПОГЛЕД НЕУПАДЉИВО

ТУЖНА ЕЛЕГИЧНА ОПРОШТАЈНА
ПЕСМИЦА ЗА СНЕШКУ ИЛИ КАКО СЕ
ВЕЋ ЗВАШЕ (ОНА ШТО СТУДИРА
МАШИНСТВО)
Гледао сам те до јуче / Али су ме ноћас растргле
веверице / Поздравља те Ивица Живковић.

27
У КАМЕЊУ
У дну плота од глине свирају / Мање првенствене
виолине и ту / Приметио сам сјај сузавца и њу / У
камењу
Од тог прозора па све / До зубатих далекозора нема
ње / Осетио сам целину блузавца и њу / У камењу
Попови вуку тужне песме а тата / Поправља лабаве
чесме из рата а бата / Са плота пуца пушком изнад
ње / У камење.

НЕ БИХ ВОЛЕО ПТИЦУ

Волим те док танки патак иде / Да маже птицама
мокра крила / Волим те, хеј волим те у зору /
Мрдај, непажљива шотко а супе / Волим те, мокри
кичмењаку / Тек... / Врели је кров жабама
прикривен / Сланим жабама нашим / Хладно је,
Бети, и грми / И наша бивша танка деца / Ни реку
не газе ни волове не бију / Волим те или од беса
нешто друго / Или из пшенице дрека наше деце /
Када под кључем посеју бомбе / Ове врућине / Моји
се шећу / Модерни су они а ми смо само сази- /
Дани или зебра док свира рокенрол / Волим те,
можемо ратовати вечно / Са змајем мазати колоније /
Здраво, волим те / Кад сази шрипе / Или кад цео
је живот / Само длакава заставица.

28
 ОНА
Она лежи у саксофону / Она баје у кафићу /
Лутајући бутик остаје њен / Она је понос / Пред
војском, пред краљицом / Она је мртви галеб у
подне / На нашим ружама / Лазе питони / Њена
глава црвене крсти комунисте / Не будите блесави /
Кад је нада- нада / Јер она лежи у саксофону / И
баје у Ленону / Лутајући бутик остаје њен /
Скочимо у лонац, скочимо у топ / Истина је ова
годинама истина / Она мрда, она спаљује уснама /
И црвеном главом штопује цигане... / Ове на крају
крајева / Једине имају право / Да је буде за славље /
Овце на крају крајева / Једине заслужују / Око
врата медаљу Екатерине мале.

БОРБА
Не волим мунгосе / Ни децу мунгоса / У трави
сачекаћу / Репове им исећићу / Тринаест мунгоса /
У трави док трчим / Репове док сечем / Отровне
зубе док узимам / Сунце на леђима док осећам /
Небо над сунцем и под сунцем које осећам.

СЛУТЊА
Зашто јутрос нисам устао / Зато што сат није
звонио
Зато што Лале није дошао / Као кад се напијеш /
Тако је он лего и умро / И док је потом такав
лежао / Сноп мишева се разбежао
Носи му ветар нестабилне руке / А где је пао / Ту
трава више није порасла / Ни еукалиптус
Боли ме уво, све боли уво / Осим можда
езотеричног људождера / Али и он је брзо улицом
замакао / Након што је Лалета онако... у сласт...

29
СЛОН НА СТУДЕНЦУ
Слон на студенцу / И мирна девојчица / Песма
досадна
Покушајмо спасти девојчицу / Неко нека нешто
каже слону / Неко нека повиче на њега / Неко нека
огњеве запали
Уморан ће бити / Понеће га ветар / Однеће га вода /
Одвешће га Петар.

КУКЊАВА ЗА ДИНОСАУРУСИМА
Био је кенозоик / Неко чудно годишње доба / Семе
у лађама / Далеко од фамозног Габровца / Срео сам
диносауруса
Срео сам диносауруса / Који није био мој / Роморио
је без туђих слова / Непотребне гласове / Ох, мој ум
је тежак
Мој ум је тежак / Мој ум је болестан / Ратови
источни, немири шапа / Ја волим малог
диносауруса / Ногу од диносауруса / Других,
дужих / Оних који су већ занемели / Оних који
нису били моји / Оних који су били кенозоикови /
Да
Да, волео сам малог диносауруса.

КАРЛУ МАРКСУ
Карл, коњче моје / Будало, највећа после мене /
Погледај шта остаде од нас / Окорелих мачака /
Пијанице и барабе / Јес да смо се свађали / Јес да
сам бежао од тебе / Јес да си ми поревао у лавабоу /
Међутим! / С тобом сам све иживљавао / Цртали
смо Лалета Гатора / Џумле смо пецали Розу
Луксембург / Држао сам те да не рипиш у Рајну /
Дељао си ме у мице / Напио сам се кад је тебе
оставила женска / Шта је сад, Карл? / Шта остаде
од нас, окорелих мачака / Ти си ми био најбољи /
Јес да си имао највеће уши / Јес да ништа ниси
знао...

30
 РАСКИНУО САМ С ДЕВОЈКОМ
На нехотичан и скроз необичан начин / Изненада
сам одлепршао / Замолио сам је само / Да чита моје
песме и даље / Она, прекрасна шиптарска кћер /
Рекла ми је да сам сивоња / Нека вас то не чуди /
Била је проницљива / Рекла ми је да је научила /
Најлепшу лекцију / И да је одушевљена / Прекрасна
девица / Никако нисам смео журити / Чак ми се
није ни журило / Али волела је баснописце, јеби га/
Волела је самог Доситеја Обрадовића више него
моје песме / Ето јој Доситеј Обрадовић!

ПОЉОПРИВРЕДНА ПЕСМА
Једна њива а власника двадесет шест / Ја са
трактор орем све / Ја њиву изорем док кажеш
бритва / Али зато покварим тридесет машина
Кукуруз пшеница јечам овас раж / Све ниче кад
орем ја / Трактор јури као змај и бљује ватру /
Плави лабуди ме јуре
Кад ја орем муње севају по небу / Кад ја орем
курјаци беже са поља / Неко воли кукуруз, јабуку
ил крушку / Као ја трактор Зодијак.

ПЕСМА ВЕЛИКЕ ЉУБАВИ

Умео сам по цео дан да утоварујем џакове у
камион због ње.

ФИЛОЗОФИЈЕ О БЕЗУБОМ БЕТМЕНУ

Верујем да ће Бетмен да те ухвати да те сеца за
врат / У ноћима пуним дужине да те макне са
мојих усана / Тај сом ће да те ухвати и шаком ће,
знаш, да те мами / Да те доводи кроз зоре сам и
пун дужине / Нестваран као кифла мртву ће да те
ухвати / Тебе, јер знаш да је то Бетмен а не бежиш /
Тебе верујем да ће Бетмен да те ухвати да те сеца
за врат.

31
КАД МЕ ДРАГОСЛАВ ТРЕБАО ПИТАТИ
Почех да се презнојавам када ме Драгослав требао
питати / Проклети били многоугле линије и
многоугли / И баш кад се презнојавах Драгослав
рече: ајде ти / И као да сам му рекао да ме не пита
многоугаону линију / И он ме то питао и ја
наравно нисам знао / И наравно шта би онда друго
било / Него један кец у дневнику.

УЛОВИЛИ ТЕТРЕБА
Уватили тетреба / Малог на згради / Оног што јео
Леличине бубе / Реп му отрсили / Дугачког ко
играчку / Зинуо ко Рони Вуд / Зинули и они
победнички / И нацерили се, кобне будале / И
лајали, лајали...
Уловили тетреба / Смрт му горку пожелели /
Тетреб у неглижеу од перја / У срцу озебо ко куче /
Пожурио му судњи час / Уловили тетреба високог /
Поломили му химен / Уловили тетреба /
Испланирали га за у лонац / Страшно, страшно...
Уловили тетреба / Лебац им покусам њихов /
Сунули му се у јајнике / Озебли тетребу јајници /
Уловили тетреба / Ти што не знају за тишину /
Гинуо он у себи / Секирао се / Високу врућину
доживео / Гинуо у себи на врућини / Себе закопао у
ту врућину...
Уловили тетреба / Види, даве га / Процветала песма
звончића / Лујке уловиле тетреба / Марсовци ујели
лептира / Као губара, човече / Човече...
Уловили тетреба / Хлеба и игара / На ветру гуди
виолина / Безуби Бетмен / Мази плаве вишње /
Човече, кобне будале / Мајке ти, зини бар данас /
Погледај, сети се како су пре непун минут / Лајали,
лајали, лајали...

32
 ЈОВАНКА И ЈА
Волели смо се / Јованка и ја / То нико жив није
смео да зна / На крају смо нас двоје / Видели месец /
Да, волели смо се / Јованка и ја / Ноћ је била
велика / Родило се нешто бело / Сада се не сме
кукати / Сада се не сме писати жалосна песма / Јер
то ипак још увек нико / Жив не би смео да зна.

ЗАВСТРАК СУТРА
Ох, добри папагаји / Како то немате перје? / Ох,
жути папагаји / Како се то смејете? / Добре и
невине терезе / Сутра ме лиром будите / Ох, свртим
вас малечке! / Ох, свртим вас сутра!

ЗДРАВИЦА
Губава шиптарска птица / Јури килаву Лауру / У
себи венем заражен / Са кучетом у гробовима.

ОДЕ ДЕЈЧА У РУМУНИЈУ

Оде Дејча у Румунију / Оде слепац / Лако нам је
драти се на Дејчу / А био је наш / И вољен / Ето
мучне догодовштине / Чули смо га добро / Причао
је с псом / Пера тапацирао Мацине цитре /
Шиканирао, продао / Ето карта за Румунију / Чим
је узе Дејча / Написмо се / Казали смо: зар ти Дејчо /
Ето нежељеног догађаја / Чезнућемо / Зеваћемо у
телевизор / Хладно ће нам бити око срца / Ако
Дејчу буду извадили / Тамо у миру поремећеном /
Са малом рупом у глави / Не дај Боже / Него шта
се ја секирам / Кад се Ена не секира.

33
СМРТ ГИТАРЕ
На врху Икстаксихуатла липтање телади / На
врху Икстаксихуатла липтање телади
Тако боду своје трепавице масене / Тако су као
рогови твоје трепавице масене
Цигани у завесама муте шам и све у оази / А човек
клокоће што се не римује са исламском вером
Да буде у завесама у завесама што није / Ђавола
бијем ноклице кад глупа розе луна лађари
У шаму терам ласте са симса и тресем гуске / А
овце не би са Нером у луни ни укопале
Тишина, Јован код тарабе прска гитару са водом! /
Цигани на симсу ћелавом љубе рђав конопац
А човек клокоће што се не беси са рђавим
синовима / А беси обимну љубав
Уапсили Саву, липтање телади, туге дувају /
Одмеравам човека поред тарабе што упропасти
гитару.

34
 КОКОШКА
Кокошка шугавим мезама изненађена / Валовитим
сигналом лепљена / Линеарно молована / У лирске
барке терана / Прстом нежним номинована /
Задњим коцем пресретнута / Вепром алавим
пошкропљена / У ноти ове песме гудила /
Пакленим рогом мора липтала / Зуј пчеле сркала /
У води киснула / Готовом задњом ценом лађарила /
Репом се смешним зарозала / Силе се лимене
латила / У таласима вртела / Свету се ругала и
љутила / Весела летела / Ка муљу трла / Мале
немани пасла / Лавове морске моронске звала /
Тужну црну децу гонила / Туробним роботом
преовладавала / Либералним турбулентом
мигољила / Мопса волела / Везаног роба зарадила /
Кумила милом ломотала / Ломљиве жилице цимала /
Слузавог Рокија лизала / Стално се Налету
веселила / Паклени лотус цуцлала / С тамним
Матком озебла / Јонског Душана завалила /
Кокошка жљунска / Средином Доплера милела /
Квокотом помицала / Без леба Неру рокала / Зен
зенски снежни тискала / Желе јединствен кркала /
Опасну лију љубила / Друге лагала / У другима
страх рески засенила / И јатом лајала / Лепог лоса
мезила / Миљанин топ незадовољни / У мини
митесере бубила / Устима и шишкицама /
Небраном кожом зрила / Реке месечје бацала / На
тас лабавих болова / У розе зраку ницала / К
Мадлениној звезди зевала / Морском ватром
заврнута / Кокошка косо ка вама / Веселу со
поздрављала / У фору зрелом нежна / Са задњом
ценом пресрећна / Опет је јутрос кокодакала.

35
ЗЕМЉА ПЕЈЧИЋА
Мрак је пао / Пејчић је пао / Ћурке се сновима
предају / Бруцошкиње се сновима предају / Шумари
на ноге устају / Бруцошкиње на ноге устају
Чује се одјек корака по камењу херцеговском /
Пејчић иде по камењу херцеговском / Нешто се у
мраку црта / Пејчић у мраку црта / Нешто се
велико мисли / Пејчић увелико мисли
Југославија се дрма / Пејчић се дрма / Југославија
расте / Пејчић расте / Пред каквим ће нам се
призором / У бледој зори очи отворити?
Пејчић ће нам се отворити.

РОЗЕ ПАС
Пас се ошишао / Багрем с кокицама обишао / На
другу страну отишао / Стигле су га очи док је
разбијао полулитарске флаше од кока-коле / Своју
бившу косу из Јужне Каролине још једном је
ошишао / Сећам се косе његове, знате он ми је
пришао / Са голом Жаклином задњи је сишао /
Стигле су га очи док је разбијао полулитарске
флаше од кока-коле / Главе клеопарада из Јужне
Каролине још једном је обишао / У деловима неког
острва је стишао / Мој пас ту је и остао / Стигле су
га очи док је разбијао полулитарске флаше од
кока-коле.

КАД САМ ЈЕ СЛУЖИО СЛАТКО И ВОДУ

Брљиве муве у твојој чаши / Даве се безвезе / По
соби лете твоје мисли / Очима се надаш
Могу мало да закасним? Свакако / Де ти ружна
мајка лебац сарањује / Детлићи тешки у твојој
чаши / А и пси ушли по слатко и воду
Сад мусав мељем тулумбе / Лебац већ де не
сарањујем / Шалим се у сну, мејем се, мејем /
Узалуд слатко и вода.

36
 НЕКЕ КЛЕТВЕ ЗА БУРАЗЕРА
Ћурке, леба и цветове / Поједе ми млађи брат /
Лабав и тих и шорав / Делија / Све врца невин,
јединствен / Бенаст ко сат времена / Ћурке, леба и
цветове / Поједе / Не зинуо и не нацерио се / Ладно
му било / Два га таласа гутала / Девет га вода
спопало / Мој млађи брат, ватрени даса / Некад је
лишће лизао зулав / Прашину јео / Прокупље клао /
А сад ћурке, леба и цветове / Поједе ми пред смрт
Не лезио се / У шоку боравио / Са Соњом се
неверном помирио / Јунац, ладно му било / Девет
га вода спопало.

ФАНТАСТИЧАН ДОГАЂАЈ
Ах та киша / Посрнула је / У плавим фармеркама /
Промуцала је / Није јој било добро / Подбацила је /
Ах та киша / Погледао сам је / Шта ћемо сад /
Шмрцала је / Кад се пресавила / Лакнуло јој је /
Ништа не успевајући / Посматрао сам је / Оћеш да
ти купим хамбургер / Упитао сам је / Полако
умирући / Ћутала је / Заборавио сам да кажем /
Волео сам је / Еј куку мени / Оплакивао сам је /
Кад неко умре / Поздравите је / Сваком се деси /
Утешите је / Написаћу вам песму.

ЕЛИОТОВА ВРЦА
Елиотова врца / Црну Годзилу док лиже / На
Ворта док падају кише / Довијам се казуистички
Са трепавицом од Јоко Оно / На сивим рониоцима
Жидов да ми је бити / Да ми је бити Жидов.

ЈЕО САМ КОРПУСКУЛАРНЕ ВИРШЛЕ

Јео сам корпускуларне виршле из твојих руку /
Так’о сам ти пиће са мушицама кобних сенки /
Забетонирао ти у оку жустру сјајну жаоку / Теби...
Она: Ништа те нисам питала!

37
ДЕТИЊСТВО АДОЛФА ХИТЛЕРА
На дрвету од бомбона / Љуљао се мали Хитлер /
Промицала месечина / И звезде су брескве јеле /
Мали Хитлер своме деди / Поломио лемилицу /
Мали паук поред зида / Слушао је воденицу /
Ветар беше сасвим бео / Ко рис при пијаницама /
Лизаљку му нису дали / Качкаваљ је Хитлер лизо /
Дању ноћу сада после / Нећу овог качкаваља /
Свеже цице плавокосе / Узалуд се голе шећу /
Хитлер размишља и гледа / Како звезде брескве
једу / Плесале на крововима / Гугутке од чоколаде /
Деведесет бас гитара / Кварило му успаванку /
Црче тужан деда Хитлер / Од муке је знате црко /
Већем момче поста Адолф / Са кошуљом на
цветови / И само је мало прошло / Пропе се на
коњу Адолф / К звездама по њине брескве.

ЈЕДЕЊЕ
Ујутро у шахти / Седамнаест Душана / Јело хлеб
невино / И викало грдно
Ујутро у шахти / Некрофиличарски / Беше журка у
Папијевим / Посудама невидљивим
Ујутро у шахти / Њихово мљацкање ждрелско /
Шапуће нам о јесени / Сребрних рогова
Ујутро у шахти / Нису ни устали / А тада упада
Жидов у шахту.

38
 СЕСТРА МИ СЕ УДАЈЕ
Сестра ми се удаје / Ноћас ми се сестра удаје за
камион / Цепај и ћути улицом / Само се заустављај
на ивичњацима / И удај се за пролазнике поред
којих имају главе од сестре
Испред дигитрона / Журе док ми воле сестру / И
пишу песме кредама / Док тражи кантауторе што
хоће да се жене / За мислилац ми се сестра удаје /
Са Сотиром се упознаје / Празног га баца / И хода
ко ходник без хоботнице / Све до ујутро Радован и
Крстокљун пребирају по звездама / Певајући
Моторхед / Јер туђа сестра то је као свет / Она
мрви безнадежне ласте / И вири кроз целост
мобилизације / Волови у маку, донесите ми
Радована / Да јој га покажем / Да видимо уме ли
она да вришти / У цигарети при зимским ноћима /
Што је хтела да се уда за вука
А вук то вам је хаос / И метвичаст хаосов синовац /
Залазим у рововима и трсим је / Трсим си сестру
Паперјасте рекете спремио сам / Уваљане у
крокодила / Са катарактама од кровова / Међу
Ремаркове водене кугле / Па иако још нијесам зета
видео.

СВАДБА
Печење видим, још веће чујем / И људе како га
срећни једу / А мајка кад би сазнала моја / Да син
јој десет синова има / А она сама нема ниједног / О,
мајчин, сине, какву ти ово / Небулотичну песму
пишеш!

39
ПЕРО, БИО ЈЕ ТО ЂОКА
Кућа је изненада почела да се рита / Тишљерај је
изненада почео да се џилита / Копрцао се фикус и
његове сестре / Шаргарепе играле су диско / Био је
то Ђока, Перо, Ђока је то био / Откуд Ђока, откуд
знам откуд Ђока / Ето, пришао је тераси / Збунио
се незгодно, као фока / Кад стаде на терасу видео
сам га, Перо / Био је то Ђока
Буди јак, Перо, буди храбар / Ти који си ми дао све /
И скини паучину с очију / Буди јак као гну / Ево,
ту сам ја још увек / Само ми донеси лавор, оћу да
перем ноге / И још ми пешкир дај јер хоћу да их
бришем / Као да Ђока није дошао, Перо / Као да
Ђока није дошао.

ТЕРАСАСТИ ЋУК
Ко ти бе то показао? / Терасасти ћук
шта ти показао? / Показао ми како дошла Лидија
партизанка / И појела оног Ацу магарца.

40
 пригодна реч аутора:

Овако приказане мисли о процесу наше спознаје

могле би се сукобити са оном: quot capita tot
sententiae. Утешно је у томе што сви не мисле тако,
а и не морају да мисле. Но, савремени би
критичари, па рецимо и атеистички оријентисани,
иступили са тезом да интелектуално уметничка
стилизација може бити и истинито прераспоређена,
али да вреди само за спиритуално образоване, а не и
за суптилне познаваоце стварности. Тако се
сензитивно- концептуална виђења стављају на
периферију инкомуникабилних збивања, сврставају
се у интроспекционизовану категорију мање
вредних, што се не може применити у оквирима
метафизичког схватања стварности. Она спада у
феноменалну, појавну стварност, како би нагласио
Владимир Шмитран, који има значајан утицај на
данашње токове филозофије уметности
Jaspers-Kierkegaardovih следбеника. Та појавна
стварност вреди и ван подручја уметности.
Тврдим да поезија није способност која би била
управљана једном принципу који би се схватио као
causa formalis. Моја поезија не доноси спознају
онога што схвата онаквим какво је оно што се
схвата. Она чак и не делује као ретроспективна
спознаја, већ пре као примарна (иако не искључива)
интенција за теоријско деловање, пре свега на
контемплативном, дакле духовном пољу. Стога је
она у служби ирационализације профаног живота са
свим његовим међусоцијалним компонентама, и
као таква делује на споредним трачницама
људских односа.

Ивица ЖИВКОВИЋ-Шумар

41
 Самостално ауторско издање

Слог:
Ласерски студио „СИРИУС“ – Ниш

Штампа:
„Просвета“, Војводе Гојка 14 – Ниш

Тираж:
500

Ниш, јануар 1991.

45