Poezija - najljepsi stihovi

Poezija - najlepsi stihovi

Stihovi velikih pesnika, velikih pesama. Igra recima u svoj svojoj velicanstvenosti. Velike misli koje su nekome obelezile mladost, zrelost ili zivot. Ova tema nije toliko pocasna koliko je pocastvovana. Jer tako su srecni oni kojima su ovi stihovi pisani da im se ne moze zameriti ni ako nisu svesni toga. Kada slavan pevac izadje na binu, on je predmet zelje hiljade ljudi koji ga odozdo nagradjuju aplauzom, koji su impresionirani bljestavilom koja dolazi odozgo sa bine i zele da dobiju deo toga. A koliko je dobiti pesmu vece od toga... eko se !okusirao samo na tebe, ne uzima nego daje, posvetio ti i

odvojio deo zivota, ispunio ga najlepsim mislima i lepo ga zapakovao, vezao i masnicu. I nastala pesma.

ekaj me - Konstantin Simonov

"ekaj me, i ja cu do#i, samo me $ekaj dugo. "ekaj me i kada %ute ki&e no#i ispune tugom. "ekaj me i kada vru#ine zapeku, i kada me#ava bri&e, $ekaj i kada druge nitko ne bude $ekao vi&e. "ekaj i kada $ekanje dojadi svakome koji $eka. "ekaj me, i ja #u sigurno do#i. e slu&aj kad ti ka%u kako je vreme da se zaboravi& i da te nade la%u. ek poveruju i sin i mati da vi&e ne postojim, neka se tako umore $ekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju du&u nek piju kod ognji&ta. "ekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ni&ta. "ekaj me, i ja cu sigurno do#i, sve smrti me ubit ne#e. ek ka%e tko me $ekao nije 'aj je imao sre#e( 'ko $ekati ne zna, taj ne#e shvatit, niti #e znati drugi

da si me spasila ti jedina $ekanjem svojim dugim. as dvoje samo znat #e mo kako pre%ivjeh vatru kletu ) naprosto, ti si $ekati znala kao nitko na svetu... apomena* uvod dopisao galeksic.

Gradinar - Rabindranat Tagore

ikada ne ka%e& re$ koju bi trebalo. +a te ne bih ocenio, izmi$e& mi na hiljadu strana. +a te ne bih pome&ao s mnogima, stoji& odvojeno. ,oznajem, poznajem lukavstvo tvojenikada ne ide& putem kojim bi trebalo. 'voj prohtev ve#i je od prohteva drugih, zato #uti&. ,ritvornom ravnodu&no&#u ne haje& za moje darove. ,oznajem, poznajem lukavstvo tvojenikada ne uzima& &to bi trebalo.

eznem da ti kaem najdublje rijei - Rabindranat Tagore

"eznem da ti ka%em najdublje rije$i koje ti imam re#i ali se ne usu.ujem, strahuju#i da bi mi se mogla nasmijati. /ato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u &ali. Olako uzimam svoj bol, strahuju#i da bi mogla ti u$initi. "eznem da upotrebim najdragocjenije rije$i sto imam za te0 ali se ne usu.ujem, strahuju#i da mi se ne#e vratiti istom mjerom. /ato ti dajem ru%na imena i hvalim se svojom surovo&#u. /adajem ti bol, boje#i se da ne#e& nikada saznati &ta je bol. "eznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi ina$e srce isko$ilo na usta. /ato brbljam i #askam olako, i zatrpavam svoje srce rije$ima. 1rubo uzimam svoj bol, strahuju#i da bi mogla ti u$initi. "eznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usu.ujem, strahuju#i da bi mogla otkriti moj kukavi$luk. /ato ponosno di%em glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje dru&tvo. eprekidne strijele iz tvojih o$iju $ine da je moj bol vje$ito svje%.

Strepnja - Desanka
e, nemoj mi prici( 2ocu izdaleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.

aksimovi!

e, nemoj mi prici( Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra3. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. e, nemoj mi prici( asto to, i cemu4

Izdaleka samo sve k3o zvezda sja0 izdaleka samo divimo se svemu. e, nek3 mi ne pridju oka tvoja dva.

"# - Rabindranat Tagore

/ove& li me ti to ponovo4 +o.e ve$e. 5mor se obavija oko mene kao ruke %edne ljubavi. /ove& li me ti to4 Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,mora& li me li&iti i no#i moje4 egde se sve zavr&ava, a nama pripada samo#a tame. /ar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi4 /ar ve$e ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima4 I krilate zvezde zar se nikada ne pru%aju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule4 e umire li cve#e u tvom cvetnjaku nikada blago u pra&ini4 6ora& li me zvati, nemirnice4 eka onda tu%ne o$i ljubavi uzalud bde i pla$u. eka %i%ak gori u samotnoj ku#i. eka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

$osovo Polje - %asko Popa

,olje kao svako +lan i po zelenila 6lad mesec kosi ,&enicu selicu +va ukr&tena sun$eva zraka Sla%u je u krstine Kos naglas $ita 'ajna slova rasuta po polju 7o%uri stasali do neba Slu%e $etiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika. ,olje kao nijedno ad njim nebo ,od njim nebo.

ostarske ki&e - Pero 'uba!

5 6ostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava e bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi e bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije jo& ne dozrele 1ovorio sam joj 'i si deri&te, ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje re$i 1ovorio sam joj 'i si an.eo, ti si .avo 'elo ti zrelo, &ta se pravi& svetica A padale su svu no# neke modre ki&e ad 6ostarom ije bilo sunca, nije bilo ptica i$eg nije bilo ,itala me je imam li brata, 8ta studiram Jesam li 2rvat, volim li 9ilkea Sve me je pitala ,itala me je da li bi mogao sa svakom 'ako sa$uvaj 7o%e +a li je volim tiho je pitala A padale su nad 6ostarom neke modre ki&e Ona je bila rasko&no bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da $ini, nije htela Ili nije smela, vrag bi je znao Jesen je ta mrtva, jesen na oknima jene o$i ptica, njena bedra srna Imala je mlade%, mlade% je imala e smem da ka%em Imala je mlade% mali, ljubi$asti Ili mi se $ini ,itala me je da li sam 2rvat Imam li devojku Volim li 9ilkea, sve me je pitala A na oknu su ko 7o%i#ni zvon$i#i moga detinjstva /vonile kapi A no#na pesma tekla tihano niz donju mahalu :j, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu Jene su o$i bile pune kao zrele breskve Jene su dojke bile tople kao mali psi#i 1ovorio sam joj da je glupava +a se pravi va%na Svetlana, Svetlana /na& li ti da je atomski vek +e 1ol, 1agarin i koje&tarije Sve sam joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujund%iluku, po a&$inicama Svuda sam je vodio 5 pe#ine je skrivao, na $ardak nosio ,od mostovima se igrali %murke eretva %derbica ,od starim mostom crnjanskog joj govorio 8to je divan, &aputala je, &to je divan Kolena joj crtao u vla%nom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino Ko prvi ljiljani 5 d%amije je vodio Kara.oz beg mrtav, premrtav ,od te&kim turbetom a grob 8anti#ev cve#e je odnela 6alo plakala kao i sve %ene.

Pria -

ilos (rnjanski

Se#am se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, ko crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slu$ajno se setih neveseo, jer volim da sklopim o$i i #utim. Kad bagrem do godine zamiri&e, ko zna gde #u biti. 5 ti&ini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad vi&e.

Slap - Dobri&a (esari)

Slap
'e$e i te$e, te$e jedan slap0 8to u njem zna$i moja mala kap4 1le, jedna duga u vodi se stvara, I sja i dr&#e u hiljadu &ara. 'aj san u slapu da bi mogo sjati, I moja kaplja poma%e ga tkati. 'iho, o tiho govori mi jesen 'iho, o tiho govori mi jesen* 8u&tanjem li&#a i &apatom ki&e. Al zima srcu govori jo& ti&e. I kada snije%i, a spu&ta se tama, 5 pahuljama ti&ina je sama

Povratak
Ko zna ;ah, niko, niko ni&ta ne zna. Krhko je znanje(< 6o%da je pao trak istine u me, A mo%da su sanje. Jo& bi nam mogla desiti se ljubav +esiti)velim, Ali ja ne znam da li da je %elim, Ili ne %elim. 5 moru %ivota &to vje$ito kipi, 8to vje$ito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet 6o%da iste kapi ) I kad pro.e vje$nost zvjezdanijem putem Jedna vje$nost pusta, 6ogla bi se opet u poljupcu na#i eka ista usta. 6o%da #e& se jednom uve$e pojavit ,rekrasna, u plavom, e slute#i da si svoju svjetlost lila 6ojom davnom javom, I ja, koji pi&em srcem punim tebe Ove $udne rime, Oh, ja ne#u znati, $e%njo moje biti, iti tvoje ime(

,a ako i du&a u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim #e glasom zaglu&iti razum Sve &to slutnja &apne0 Kod ve$ernjih lampa mi #emo se kradom ,ogledat ko stranci, 7ez imalo svijesti koliko nas ve%u eki stari lanci o vrijeme se kre#e, no vrijeme se kre#e Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono &to je bilo* I radost, i tugu. I sinut #e o$i, na#i #e se ruke, A srca se di#i ) I slijepi za stope biv&ega %ivota jima #emo i#i

*e bira se ljubav - Pero 'uba!

e bira se ljubav kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima. iti se odupreti moze& niti presko$iti dan. Kao &to ne mo%e& tu.i san usniti niti okom drugim videti. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom $asu volim.

%olio sam %as - +leksandar Sergejevi Pu&kin

Volio sam Vas0 i ljubav jos, mozda, ije ugasla sva u srcu mom0 o nek Vas ona sad ne brine vise, Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade, S ljubomorom i strepnjom srca svog0 Volio sam Vas iskreno i njezno, Volio Vas tako drugi, dao 7og.

Svidjas mi se kad sutis - Pablo *eruda

Svi.a& mi se kad &uti& jer si kao odsutna, i $ujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te. "ini mi se kao da su ti letjele o$i i $ini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. Kako su stvari sve ispunjene du&om mojom izranja& iz stvari, ispunjena du&om mojom. =eptirice sna, du&i mojoj si sli$na, i sli$na si re$i melanholija. Svi.as mi se kada &uti& i kad si kao udaljena. I kada kao da se %ali&, leptiricu u gukanju. I $ujes me izdaleka, i glas moj ne dosti%e te* ,usti me da &utim s mu$anjem tvojim. ,usti me da ti govorim tako.e s tvojom &utnjom jasnom kao sve#a jedna, prostom kao jedan prsten. kao no# si, &utljiva, zvezdana. 8utnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna. Svi.as mi se kad &utis jer si kao odsutna. 5daljena i bolna kao da si umrla. Jedna re$ tada, osmeh dovoljan je jedan. I veseo sam, veseo &to nije ta$no.

,ezimena - -uis +ragon

,overi#u ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je %ena Ono ose#a ,otrebu da mu se udvara i da se klekne ,red njegove noge >?@ kad se haljina ra&iri Vreme je kao kosa beskrajna O$e&ljana Ogledalo koje dah zamu#ije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao no% si koji prolazi kroz moje grlo Oh &to ne mogu da iska%em tu neprolaznu moru vremena I najgore je &to je %elja beskrajna i neispunjena 'a %e. oka kad ti kora$a& po odaji Ja znam da ne treba razbijati $aroliju 6nogo je gore nego da te osetim stranom +a be%i& sa mislima izvan nas

I srcem ve# u nekom drugom veku 7o%e moj kako su re$i te&ke A ustvari jeste to 6oja ljubav iznad zadovoljstva 6oja ljubav van doma&aja dana&njeg udarca 'i koja kuca& na moju slepoo$nicu kao $asovnik I ako ti nedi&e& gu&im se I po mojoj puti koleba& se i zastaje& svojim stopalom Veliku tajnu ho#u da ti ka%em Svaka re$ a mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvar$icu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja ka%em tako $esto da te volim 5 nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata e vre.aj se zbog mog prosta$kog govora ,rosta je voda koja izaziva taj neprijatni &um u vatri 9e#i #u ti veliku tajnu Ja ne znam +a govorim o vremenu koje na tebe li$i Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice 6a&u rukom po&to su vozovi oti&li 8aka se smiruje tek pod novim teretom suza 2o#u da ti ka%em veliku tajnu 7ojim se za tebe 7ojim se onoga &to te prati ve$erom ka prozorima I gestove koje ti $ini& od re$i koje se ne izgovaraju 7ojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe 2o#u da ti ka%em veliku tajnu /atvori sva vrata =ak&e je umreti nego voleti /ato ja sebe mu$im %ivotom =jubavi moja.

*e - .ose -uise /idalgo

o# te uni&tava da bih te tra%io kao ludak, u tami, u snu, u smrti. 6oje srce izgara kao osamljena ptica. 'voja me odsutnost ru&i, %ivot se zatvorio. Kakva samo#a i mrak, kakav suh mesec na nebu, kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca, za tvoju neo$ekivanu odsutnost u no#i koja raste. 6oje ruke te ne ste%u i moje o$i te ne poznaju. 6oje su re$i uspravne traze#i te utaman. Spokojna no# u meni, horizontalna i duga, pru%ena kao reka sa samostalnim obalama. Ali idem da te tra%im, otimam te i $upam iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje se#anje.

Tiina gradi tvoju neobjanjivu istinu. Svet se zatvorio. Sa mnom ostaje&.

*a moje rame naslonjena - +tolaguire

a moje rame naslonjena bila si mi desno krilo. Kao da bi razastrla svoje milo, crno perje, dizale me tvoje re$i u svetlo i belo nebo. 5zb.enje. 'i&ina. Sad sedim za svojim stolom, iz ramena krv mi te$e, odsutnost me tvoja boli...

anuel

,iti sre)an - /erman /esse

5 %ivotu ne postoji nikakva du%nost osim du%nosti* biti sre#an. Samo smo zato na svetu, a sa svim du%nostima, svim moralom i svim zapovijedima retko $inimo jedno drugoga sre#nim, jer i sebe time ne $inimo sre#nima. Ako $ovek mo%e biti dobar, mo%e to samo onda kada je sre#an, kada u sebi ima sklada, dakle kada voli. 'o je bilo u$enje, jedino u$enje na svetu. 'o je rekao Isus, 'o je rekao 7uda, 'o je rekao 2egel. /a svakoga je na ovome svetu jedino va%no njegovo vlastito najunutarnjije, njegova du&a, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kola$i, nose li se dragulji ili rite0 onda svet zvu$i zajedno s du&om, onda je dobro.

Slovo o ljubavi - Desanka

Ako se volite ljubavlju koja buja u sam#i, od razdaljine, koja je vi&e od sna nego od svesti, i po rastanku drht#ete od miline, mognete li se jo& ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagre&enja, koji kao ptica o kavez lomite krila, se#a#ete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam ne#e gu&ena htenja. Ako zbog nje pati& od nesanice i u pono# hoda& budan po ba&ti, ako te lomi neutoljena %elja luda, s#anja na nju nikad se ne#es spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, se#a#emo se dugo ma i zavoleli zatim druge. Ako je %elis bezgrani$no, a sedi& kraj nje bez glasa slu&aju#i bajku koja se u vama ra.a, svanu#u sli$no, pamti#e& je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako veruje& sede#i uz nju da je ljubav masla$kov puhor koji svaki dodir mo%e da strese, ako voli& u njoj san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budi#e te i kad se rastanete. /auvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, $ije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s prole#a, u snu, pisali pismo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti, me.u kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo,

aksimovi!

zaboraviti se ne#e ni kad im du&e budu posedele. Ako vam je ljubav no% u srcu, a bojite se taj no% izvu#i, kao da #ete tog $asa umreti, pamti#e te on, seti#e te se i umiru#i. Oni zbog kojih srca ose#amo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino %ivi, u se#anje nam banu i kad zavolimo druge ) i osetimo se nesre#ni i krivi.

0krutni oprostaj - %in!enzo (ardarelli

5poznao sam te okrutnu na rastanku. Videh te kako odlazi& Kao vojnik koji u smrt ide 7ez milosti za onog ko ostaje. 5 tom $asu nisam imao snage da te pogledam. Od tebe, zatim, ni glasa vi&e, samo tvoja slika, eumorni drug, i tvoja &utnja /astra&uju#a kao bunar bez dna. /anosim se da bi me ponovo 6ogla zavoleti I trazim te i $ekam da se vrati&, +a bih te video izmenjenu I ljutit #e& se na me 8to sam se usudio da ti prkosim 5 ljubavi i sasvim nepotrebno.

+li to nije sve Ali to nije sve

ak Dizdar

'i si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ide& prema meni. I u juri&u Smeju#i se i pla$uci ,red sobom Sve $istis i ni&ti& 'i si nakanio da me pod svaku cenu uni&ti& Ali nikako da na.e& Istinski put +o mene Jer

'i poznaje& uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi ;A mali su zapravo i jalovi 7ez obzira koliko su /a tebe Oholog i jakog I prete&ki I +ugi< 'i poznaje& samo one puteve 8to prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva &to su se ispru%ili pred nama 7ez javnog traga kolovoza 7ez voznog reda 7ez vremena I roka 'i misli& da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i casna Ona 8to dolazi S lijeva Ili /desna /avarava& se stalno da do mene treba i#i Smjerovima sli$nim Sa severa Ili Juga Ali to nije sve Kuga O$i uvijek ,ametno mi tra%i Ispod ustalasale na vetru razi Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmernih visina Odozgora ,ritiskivati 1rudi ajjace 6o%e 6ora Ali to nije sve 'i ne zna& zakon raskrsnice Izme.u svetlila

I 'mice Ali to nije sve Jer najmanje zna& da u svom bi#u ajteza rvanja su I ratovi pravi 5 samome 7i#u 'i ne zna& dakle da zlo si moje najmanje Izma.u mnogih 6ojih Velikih /ala 'i ne zna& s kim Ima& posla 'i ne zna& ni&ta o mojoj mapi putova 'i ne zna& da put od tebe do mene ije isto &to i put Od mene +o tebe 'i ne zna& ni&ta o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje mo#ne o$i ;'i ne zna& da meni je 6nogo vi&e ego &to misli& Sudbina amrijela I +ala< 'i si nakanio da me pod svaku cijenu uni&ti& Ali nikako da na.es istinski put +o mene Shvatam te* "ovjek si u jednom prostoru i vremenu 8to %ivi tek sada i ovdje I ne zna za bezgrani$ni ,rostor vremena 5 kojem se nalazim ,risutan Od dalekog jucer +o dalekog sutra 6isle#i O tebi Ali to nije sve.

*e daj se 1nes - +rsen Dedi!

e daj se Ines e daj se godinama moja Ines druk$ijim pokretima i navikama Jer jo& ti je soba topla prijatan raspored i rijetki predmeti Imala si vise ukusa od mene 'voja soba divota 1azdarica ti je u bolnici 5vijek si se razlikovala po boji papira svojih pisama, po poklonima ,ratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice I ru&i se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu beogradsku padinu 5 ve$ernjem sam odijelu i opkoljen pogledima e daj se mladosti moja, ne daj se Ines +ugo je pripremano na&e poznanstvo I onda slucajno uz vru#u rakiju i sa svega nekoliko re$enica, lo&e prikrivena %elja tvoj je na$in gospo.e i obrazi seljanke prostaku&o i plemkinjo moja ,a tvoje grudi, krevet i moja soba objesena u zraku kao narandza kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom /agreba ,roleterskih brigada AB kod ,rkovic ,okisla ulica od prozora dalje i &um predve$ernjih tramvaja =ijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siroma&tva 5potreba zajednicke kupaonice I C6olim Vas, ako netko tra%iC Ne daj se Ines :vo me ustajem tek da okrenem plo$u +a li je to nepristojno u ovakvom $asu 6ozart 9eDuiem Agnus +ei 6eni je ipak najdra%i po$etak 9aspolazem s jo& milion nje%nih i bezobraznih podataka na&e mladosti koja nas pred vlastitim o$ima vara, i krade, i napu&ta Ne daj se Ines ,oderi pozivnicu, otka%i ve$eru, prevari mu%a odlazeci da se po$e&lja& u nekom boljem hotelu +odirni me ispod stola koljenom 1eneracijo moja, ljubavnice Znam da #e jo& biti mladosti, ali ne vi&e ovakve ) u prosjeku EBAF Ja ne#u imati s kim ostati mlad ako svi ostarite

I ta ce mi mladost te&ko pasti bit ce ipak da ste vi u pravu Jer sam sam na ovoj obali Koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo po$inje ki&a, kao &to ve# ki&i u listopadu na otocima 6ore od olova i nebo od borova 5daljeni glasovi koji se mije&aju 1las majke prijatelja, k#eri, ljubavnice, broda, brata a brzinu pokupljeno rublje pred ki&u I nestalo je svjetla s tom bjelinom Jo& malo &etnje uz more i gotovo. Ne daj se Ines

0bletao je oko mene - 'ak Prever

Obletao je oko mene /a vreme mnogih meseca dana i $asova I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi azivaju#i me svojim malim malim srcem Istrgao mi je obe#anje Kao &to se istr%e cvet iz zemlje I zadr%ao ga u svome se#anju Kao &to se $uva cvet u zimskoj ba&ti A ja /aboravila sam na svoje obe#anje I cvet je brzo svenuo O$i su mu se iskola$ile ,ogledao me je popreko I uvredio te&ko A drugi je do&ao i nije mi ni&ta tra%io Ali me je celu obuhvatio pogledom 5 $asu za njega bila sam naga Od glave do pete I kad me je svukao +opustila sam mu da od mene $ini &ta ho#e A nisam znala ni ko je on.

%rati mi moje krpi!e - %asko Popa

,adni mi samo na pamet 6isli moje obraz da ti izgrebu Izi.i samo preda me O$i da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Gutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe Se#anje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa +otle je me.u nama do&lo Vrati mi moje krpice 6oje krpice od $istoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga $ipkastoga tkiva 6oje krpice od ta$kaste nade Od %e%ene %elje od sarenih pogleda Od ko%e s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo ka%em Slu&aj ti $udo Skini tu maramu belu /namo se S tobom se od malih nogu Iz istog $anka srkalo 5 istoj postelji spavalo S tobom zlooki no%u ,o krivom svetu hodalo S tobom gujo pod ko&uljom "uje& ti pretvorni$e Skini tu maramu belu 8ta da se la%emo e#u te uprtiti na krka$e e#u te odneti kud mi ka%e& e#u ni zlatom potkovan i u kola vetra na tri to$ka upregnut i duginom uzdom zauzdan emoj da me kupuje& e#u ni s nogama u d%epu i udenut u iglu ni vezan u $vor i sveden na obi$an prut emoj da me pla&i& e#u ni pe$en ni prepe$en i presan posoljen e#u ni u snu emoj da se zavarava& i&ta ne pali ne#u apolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca apolje iz sme&nog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke apolje iz mog #utanja na suvom

apolje rekao sam napolje apolje iz moje %ive provalije Iz golog o$inskog stabla u meni apolje dokle #u vikati napolje apolje iz moje glave &to se rasprskava apolje samo napolje 'ebi do.u lutke A ja ih u krvi svojoj kupam 5 krpice svoje ko%e odevam =julja&ke im od svoje kose pravim Kolica od svojih pr&ljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divlja$ od svojih zuba +a love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra Koren ti i krv i krunu I sve u %ivotu Hedne ti slike u mozgu I zar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu 5 tri kotla nam#or vode 5 tri pe#i znamen vatre 5 tri jame bez imena i bez mleka 2ladan ti dah do grla +o kamena pod levom sisom +o ptice britve u tom kamenu 5 tutu tutinu u leglo praznine 5 gladne makaze po$etka i po$etka 5 nebesku matericu znam li je ja 8ta je s mojim krpicama e#e& da ih vrati& ne#e& Spali#u ti ja obrve e#e& mi dovek biti nevidljiva ,ome&a#u ti dan i no# u glavi =upi#e& ti $elom o moja vratanca ,odreza#u ti raspevane nokte +a mi ne crta& &kolice po mozgu apujda#u ti magle iz kostiju +a ti popiju kukute s jezika Vide#e& ti &ta #u da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i ta$ku na kraju mog %ivota I sve na svetu

I ti ho#e& da se volimo 6o%e& da me pravi& od moga pepela Od kr&a moga grohota Od moje preostale dosade 6o%e& lepotice 6o%e& da me uhvati& za pramen zaborava +a mi grli& no# u praznoj ko&ulji +a mi ljubi& odjek ,a ti ne ume& da se voli& 7e%i $udo I tragovi nam se ujedaju 5jedaju za nama u pra&ini ismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj i&ta nema od igre Kud smo krpice pome&ali Vrati mi ih &ta #e& s njima 5ludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju be%i 7e%i $udo od $uda 1de su ti o$i I ovamo je $udo Irn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela 6oj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje 8iroko ti nepo$in)polje ,lameni ti zalogaji a vostani zubi ,a ti %va#i izelice Koliko ti drago %va#i em ti vetar nema voda nemo cve#e Sve ti nemo samo &krgutanje moje glasno 6oj ti jastreb na srce 6anje te u majke groze Izbrisao sam ti lice sa svoga lica /derao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi 9avnice ti u bregove pretvorio /avadio ti godi&nja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj %ivotni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogu#i ,a ti sad gledaj da me sretne&

+osta re$itoga smilja dosta slatkih trica i&ta ne#u da $ujem ni&ta da znam +osta dosta svega 9e#i #u poslednje dosta apuni#u usta zemljom Stisnucu zube +a prese$em ispilobanjo +a prese$em jednom za svagda Sta#u onakav kakav sam 7ez korena bez grane bez krune Sta#u oslonjen na sebe a svoje $voruge 7i#u glogov kolac u tebi Jedino &to u tebi mogu biti 5 tebi kvariigro u tebi bezveznice e povratila se e &ali se $udo Sakrilo si no% pod maramu ,rekora$ilo crtu podmetnulo nogu ,okvarilo si igru ebo da mi se prevrne Sunce da mi glavu razbije Krpice da mi se rasture e &ali se $udo s $udom Vrati mi moje krpice Ja #u tebi tvoje(

*e vjeruj - +leksa 2anti)

e vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu, draga, da te silno volim, 5 trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime ) e vjeruj o kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh kr&a, 'amo gdje u grmu prolje#e lepr&a I gdje slatko spava na& jorgovan plavi, +o.i, $eka#u te 5 $asima tijem, Kad na grudi moje priljubi& se $vr&#e, Osjeti& li, draga, da mi tjelo dr&#e, I da silno gorim ognjevima svijem, 'ada vjeruj meni, i ne pitaj vi&e Jer istinska ljubav za rije$i ne zna0 Ona samo plamti, silna, neoprezna, iti mari, draga, da stihove pi&e

3mina - +leksa 2anti)

Sinoc, kad se vratih iz topla hamama, ,rodjoh pokraj ba&te staroga imama0 Kad tamo, u ba&ti, u hladu jasmina, S3 ibrikom u ruci staja&e :mina. Ja kakva je, pusta( 'ako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana( ,a jo& kada &ece i plecima krece... ) i hod%in mi zapis vi&e pomoc nece( Ja joj nazvah selam. al3 moga mi dina e &ce ni da cuje lijepa :mina, o u srebren ibrik zahitila vode ,a po ba&ti d%ule zalivati ode0 S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste 9asplete joj one pletenice guste, /amirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi( 6alo ne posrnuh, mojega mi dina, o meni ne dodje lijepa :mina. Samo me je jednom pogledala mrko, iti haje, alcak, &to za njom crko3(...

Pesme Tuge - +ngel $alinovik

!vorac
Visoka stabla &uma sibirskih, e uspe&e da sakriju njegove najvi&e kule I tek ko bi gledao sa planina dalekih, Shvatio bi postojanje palate usnule, ,odignute zadnjom, velikom carskom %eljom 'ek o&tro oko uz blagodat slu$ajnosti Videlo bi okrugli, bledocrveni krov Koji iznad ogromne &umske nepreglednosti Odaje prisustvo gospodsko i &alje zov 9adoznalcu koji ne mari za oprez Ali ipak, hajde, budimo iskreni 'o jeste otkri#e zanimljivo Ali da istra%i taj predeo skriveni /aista bi se retko ko usudio Jer od njega te dele i prostor i strah 'o je dalek put, kroz &ume sibirske 5z svetlosti malo, a mnogo nepoznatog

I za to treba mnogo hrabrosti istinske eizvaJene iz tuJeg, vec iz srca sopstvenog 'a hrabrost bice ti jedini pratilac Kad jednom taj put dugi bude pre.en akon dana i dana hoda kroz mrak /arJali grb, divan, visoko postavljen a ogradi bez kraja... bi#e ti znak +a si do&ao napokon do carskih vrtova Kroz sijenku od&krinutih vratnica 5di uz drhtavu &kripu, polako 5 prostrane vrtove, bez cve#a i ptica ,okrivene li&#em suvim i ti lako... ...mo%e& da korake u$ini& mekim, 7a& kako strah nala%e Ali ve# sada tebi je jasno da to nije mesto duhova Kroz maglu vidi& oronulu lepotu ,rednje !asade, kipova i stubova Koji i sada zazivaju divljenje

Tuga
6oja si verna pratilja, $ime da te nagradim za sve ove godine vernosti

"ol
imalo te ne volim Svakog gosta za tri dana dosta, a ti si ve# predugo kod mene

Stra#
8to te du%e znam Sve te se manje bojim A znam te ve# jako dugo

$jubav
Opisana u 7olu, 'ugi i Strahu

%ivot
Hivot mi pro%dire mladost A ve# se sprema da otegne dane moje starosti emam pravo da mrzim ikoga

Ali sudbina zato predmet je 6og straha, o$aja i mr%nje Vi koji mislite da $ovjek je hrabri kova$ svoje sre#e o$igledno jo& %ivot niste okusili sve je to la%, samo utjeha e $ekajte nakovanj i $eki# Ve# molite 7oga da sve ovo &to prije pro.e

Pitanje
Ima li smisla $ekati san kada zna& da ti ne#e do#i mo%e li iko usporiti vrijeme, kada zna da #e brzo pro#i ima li smisla gajiti nade kad nezahvalnost im dobro zna& i pjevati sre#i balade kad do tebe joj nije stalo I da li je smisao la% &to obavija sjene %ivota odsjaj zlatnog omota sopstvenog o$aja zabluda I ima li smisao smisla4 I da li bi opasno bilo bez utjeha %ivotnih %ivjeti &to kriju %ivotno sivilo ,rezrenih ljepota na hiljade ti ludi svijete nudi& ali sve su tamo zablude jer upravo ti sudi& ko na njih ima pravo a za ve#inu ljudi one ostaju samo san. Ima li smisao smisla4

*evolja - Per!4 ,4sshe Shelle4 56789 : 6;99<

Nevolja 'ek dvije tri rije$i izrekli smo bili Slu$ajno u vrevi ta&tog svijeta, I gle, kakav %ar ve# #utim u svakoj mi %ili( /a&to mi se um toliko tebi preda4 Vani ve# svi#e, dan sti%e ve# &umno, A ja jo& bdim, sve vi&e mir svoj gubim, 7acam se u vatri i &ap#em bezumno*

KO kako si draga, koliko te ljubim(L Njoj Ja cjelova se tvojih bojim, 'i mojih se ne boj0 ,od te&kim duhom jedva stojim, I &to da mu$im tvoj. 'voj glas me pla&i, kretnje, lice, 'i mojih se ne boj0 evinim srcem, djevoj$ice, Ja slavim drhtaj tvoj. &na ona moja radost priprema se *)< da ljubnem je ja njena sre#a u krilo moje pada sa osmijehom gleda me polako prati svaki moj mig %eli da zna &to je to vu#e ka meni pribli%ava se njena pametna glavica ljubiti %eli me zauvijek %elim je zauvijek polako nje%no da mazim je ljubim dovjeka ona zove se

+ koliko si imala ljubavnika - .iri 2otol

A koliko si imala ljubavnika4 I gde si sve s njima spavala4 I &to su ti govorili4 I kako je kako je bilo4 +aj mi mira. "uje&, daj mi mira, !u#kam ti na tvoje !otogra!ije spremljene u kutiji od cipela, pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po man%etnama i u policama pod rubljem, prestani, prestani, idi ve#, kao nesnosnu muhu pratim o$ima tvoj lik po svim kutovima, idi, izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena, moram se ispavati, idi, rasplini se, rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom, izgubi se me.u slovima ove glupe knjige &to je $itam. Idi, ne volim te, ni&ta ne#u, ni&ta nepitam, to me ne zanima, !u#kam ti na tvoje adrese i tele!onske brojeve, i sed, i sed, #u te jo& voleti, no za ime Isusovo, koliko, koliko si ih imala4

%era Pavladoljska =ukavica je htela da me nadlukavi

atija ,e!kovi!

,unio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava a radilistima u rudnicima boksita 5bedjivao sam nepoznate ljude 5 tvoje ime Vera ,avladoljska 1resile su pijane ptice u prostoru ,repelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama 1onjen tocilima krsima i gubom +o grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera ,avladoljska 6rak je u mraku sjao kao zivotinja 1rom u lancima camio za brdima 6olio sam za sluh !izickih radnika +ivio se njihovom surovom apetitu /aklinjao jednog gluvonemog mladica +a izgovori tvoje ime Vera ,avladoljska Ieo dan u nebu izgoreo mesec ,od laznim imenom leci svoj pepeo 5 mrcavi medju dvojnicima +ok muzika sneg u usi ubacuje

Kleo sam se u obe ruke narocito desnu +a te nisam voleo Vera ,avladoljska 5dvarao se nepoznatoj devojci 5 kanjonu 'are kod Kolasina 1ovorio istine na svim jezicima /ario i palio da ih poveruje +ok je cutala secao sam se +a si mi najkrupnije lazi verovala Vera ,avladoljska ,evao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo 2valio sam se da si luda za mnom Iela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera ,avladoljska Kulo crnog zara pod slepim ocima /arazna zvezda sve i svasta sazdi +ok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao ,ricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera ,avladoljska 9onio u najdublje bezao u gore +a te glasno zovem da niko ne cuje 7io sujeveran ) pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ieznuo da ceo dan prolazis kraj mene ,a da se ne okrenem Vera ,avladoljska a ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde evidljivi uhoda ima nesto protiv /edj za rakijom je slicna !antaziji 5 teretnom kamionu koji juri snegu usred leta 7ile su dve usne nepismenih zena ,o ugledu na tvoje Vera ,avladoljska ,o nevremenu sam lovio na ruke 6ed zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana 5 vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu 5bedio da su mi sve sto imam u zivotu

6isleci na tebe Vera ,avladoljska ,ita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela apija mesec da prokaze gde sam /lostavlja mora kusa vazduh i podmicuje 'i ces me izdati Vera ,avladoljska 'raje monotona biogra!ija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju ekoliko drzava tvrdi da si njina 'i si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare iko ne zna gde su slova tvog imena 5 mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima 5 rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera ,avladoljska

Dok sam te imao - Pero 'uba!

jezik sam ptica razaznavao i tajne pticije odgonetao biljke sam razumeo, i u nocima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuci rukopis vetra uz more, u noci,u planini tolike navoljnike saslusati umeo i ciniti im male radosti bez napora,bez sebicnosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i prevec ostane u meni san sam s radoscu na oci nanosio i budjenju se kao drvece radovao dok sam te imao

-jubavna pesma - .ovan Du!i!

'i si moj trenutak i moj san i sjajna moja rec u sumu i samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si zudnja. Ostaj nedostizna, nema i daleka jer je san o sreci vise nego sreca. 7udi bespovratna, kao mladost. eka tvoja sen i eho budu sve sto seca. Srce ima povest u suzi sto leva, u velikom bolu ljubav svoju metu. Istina je samo sto dusa prosneva. ,oljubac je susret najlepsi na svetu. Od mog prividjenja ti si cela tkana, tvoj plast suncani od mog sna ispreden. 'i bese misao moja ocarana, simbol svih tastina, porazan i leden. A ti ne postojis, nit3 si postojala. 9odjena u mojoj tisini i cami, na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve sto ljubimo ) stvorili smo sami.

1z &arenog mno&tva - Dragana $onstantinovi)

Iz &arenog mno&tva iskr3o si se kri&om, slu$ajem pometen, i u tmurne dane oplakane ki&om uneo sjaj snova dugama prepleten. /aigraju misli pa se $ini lako dve du&e se spoje, u treptaju rose $ini se da svako mo%e da poleti ba& kao nas dvoje. ,repu&tam se sneno zovu iz daljine lude no#i ove0 znam, imam te samo kroz &apat ti&ine, ali nedam nikom da mi gasi snove.

Tebi ljubavi - Dragana $onstantinovi)

'.
Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... +a ti u oko preto$im ovaj moj iskri$av sjaj

koji kroz osmeh za%ivi kad ti se spomene ime... +a ti sto$im jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi po$etke i ne priznaje kraj... Kako da ti ga predam4 e postoje te rime... Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...4 azirem samo drhtaj, kao dah, treperav, sneni u ono nemu&to vreme kad no# smenjuje dan... I ve# mi sve nade streme put tog tananog zra$ka koji se niotkud razli u niti %ute boje... I osmeh pu$e u meni poput zrelog masla$ka i ode no&en ne$im da ti oblije san...

(.
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne $e%nje i ne%nosti i topline... +a se du% zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da te$e... +a obavijem ti sve bi3 naj$ulnije dubine... ,rizivam bledo ve$e protkano %utim sjajem. +a li je ovo ve# bilo ili #e sve tek da bude4 Svejedno. =jubav mi te$e i ja bih samo da dajem dok se ju$e kroz danas u isto trajanje slilo. +a li ce sti#i do tebe4 e sumnjam vi&e ni trena.

5 meni $e%nje ima da poru&i sve planine. 5 meni ne%nost snena ja$a od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se pitam tiho dok niti &araju sne* ho#e li zaista mo#i da ti prenesu sve...4

).
Volela bih da mogu da ti dotaknem lice... +a te usnama svojim toplo osetim %udim... +a talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim... I da svojom toplinom i tvoju vatru budim... egde u odbljesku zlata moj dah se me&a s tvojim. Kroz neke %u#kaste niti ose#am tvoju kosu. +ok modro, kasno ve$e tvoje mi telo krije, po$injem da postojim kroz zlato koje se prosu. I nije sve ovo varka. Ja sam ti dala sebe, svu plam &to iz mene lije, vrelinu svakog mog kutka... I nije mi vi&e bitno da li sam ja jo& ja ili postojim kroz tebe dok je tog ve$nog trenutka... 6oj po%ar obojen %utim... /nam da do tebe sti%e... jer s tvojim plamenom sluti, za&to mi nisi bli%e...4

*.

Odraz Sunca u meni, toplina koja me greje, i %udnja i dah sneni dok strujimo u jedno... I meki odbljesak snova &to se treperi i smeje, i $ini od zajedni&tva sve drugo manje vredno... I sve drugo &to &aljem kroz ove zlatne niti, sve ono &to imam do $ega mi je stalo... isu dovoljni u biti... e dopiru istim sjajem... Jer* koliko god da ti dam, jo& toga u meni ima... koliko god da dajem, u meni je jo& scvalo... koliki god bio %uti sjaj, jo& ve#a postoji plima... I znam da ti nisam dala dovoljno, da je sve to malo...

1luzija - Dragana $onstantinovi!

'razili smo se po tudjim zalutalim osmesima blesavo razvu$enim i praznim... Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena, otrovnom dahu sosptvene setve... 5pijali bezvezne re$i u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim... I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena... San koji uzle#e iznad kletve... e, nisi ti iluzija... 'ako ne&to ne postoji. 5 iluziju veruju samo izgubljene du&e. 5 svakoj dozi nemira koja bojom telo %esti o%ivljavaju dubine &to te vide&e i $u&e kako izranja& iz svemira kroz pau$inu svesti... Izgubljeni trenuci sla%u se u memljive kule ote%alih eona vremena... 5stalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi... I one &to su sve videle, i one &to su $ule

posr#u pod teretom bremena... 2o#e li se bar jedna obojiti svojom silinom pre no &to se stopi, ishlapi...4 e, nije sve iluzija... 'ako nesto ne postoji. 5 iluziju veruju samo umorni i stari. 5 svakoj senci trajanja nazirem ne&to o tebi &to mi zenice boji i #utanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi...

'ora - +leksa 2anti)

1olubovi prvi lete preko luka. e znam &ta je, srce s njima bi mi htelo( Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam tr$o majci ra&irenih ruka I pado joj glavom u krilo i meku =jubio joj ruku... Sav treptim ko prutke Jasike, i hodim putanjom uz reku, I gledam na njene srebrne svijutke. Jutros, kao i ti, lepa reko $ista, I moja sva du&a %uvori i blista, 9azleva se, raste, i hu$no koleba... 1le, vrelo joj biva sve &ire i ve#e, I u njezinijem dubinama sre#e Ogleda se zora i plav &ator neba.

.a sam tvoj - -eonard (ohen

Ako %eli& ljubavnika 7it #u to &to tra%i& Ako ljubi& druge dra%i a mom licu bi#e krinka Ako pak za srodnu du&u moli& 9ukom me privla$i Il i)ako voli&, mahnito istuci. Ovde sam Sasvim tvoj Ako &akom treba se potu#i I u ring u#i /a lije$nikom, ako srce zebe, ,regledat #u pomno Svaki deo tebe 'voj #u voza$ biti

Samo stupi Il me smesti u vozilo svoje Svejedno je Ja sam tvoj +a ,mesec odve# sjaji =anac grubo ste%e, ,a zla zver ne sanja A ja lutah svugde dokle pamet se%e Kroz sva obe#anja I znana i neznana I neodr%ana ikad %ena natrag se ne vra#a ,a sve da od boli kolena se tope Ili da ko stene prostrem se pred stope /avijam sred leta 1rebem posred srca ,aram prekriva$e Il3 zavapim ja$e*M6olimM Sav u muci toj Ja sam tvoj. ,a i ako usne& 5 trenutku, negde, usred ceste, 5pravlja$ je moj Ili ako gradom za%eli& pro&etat estat ja #u s maglom, kradom 5streba& li oca za budu#e dete Samo ka%i Ili tek &eta$a po pe&$anoj pla%i Ja sam tvoj Ako %eli& ljubavnika 7it #u to &to tra%i& Ako ljubi& druge drazi a mom licu bit #e krinka.

Poslije ljubavi - +rsen Dedi)

,oslije ljubavi ostaju tele!onski brojevi koji blijede ,oslije ljubavi ostaju $ase sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima ,oslije ljubavi ostaje obi$aj da se bijelo vino nalijeva u dvije $a&e i da crte budu na istoj visini

,oslije ljubavi ostaje sto u kavani i za$u.en pogled konobara &to nas vidi sa drugima ,oslije ljubavi ostaje na usnama metalni okus proma&enosti i adrese pozajmljenih soba od N do O ,oslije ljubavi ostaje re$enica P dobro izgleda& ni&ta se nisi promijenila, javi se ponekad ima& jo& moj broj ,oslije ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vra#ali poslije ljubavi, ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode, ostaju tajni znaci, ljubavne &i!re, ostaje tvoja strana postelje i strah da #e neko iznenada do#i, spu&tena slu&alica kada se javi ne$iji tu.i glas, hiljadu i jedna la%. ,oslije ljubavi ostaje re$enica* KJa #u prva u kupatiloC i odgovor* K/ar ne#emo zajedno4C KOvaj put neC ,oslije ljubavi ostaju sau$esnici, $uvari tajne koja nije vi&e tajna, ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo poznati par!em na nepoznatoj %eni. ,oslije ljubavi ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama, prepune pepeljare, prazno srce, navika da se pale dvije cigarete istovremeno, !otogra!ije snimljene u prolazu, zagubljene ukosnice, taksisti koji nas nisu voljeli i cvje#arke koje jesu. ,oslije ljubavi ostaje povrije.ena sujeta. ,oslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge %ene.

,oslije ljubavi ne ostaje ni&ta.

Podji - Sesil 2abo

,odji kud bilo put neba, put mora, na lednik ili si.i u ravnice. 'ra%i &ta bilo rad lepotu ljubav( 5$ini to sa du&om punom snova i svetlosti sa du&om punom dobrote i snage za pra&tanje. Ako se ve# desi da padne& ustani( iznova kreni iznova po$ni, uporno, mirno, kao &to to rade deca na pla%i grade#i od &koljki morskih i &ljunka brodove koje prva plima zbri&e a deca novu la.u,dvorac novi naprave opet ve# slede#eg jutra. ,o.i, uprkos svemu( Samo, okon$aj zapo$eto delo( Voli i stvaraj( Kuj( ,rekuj zemlju, nebo i more(

Ali okon$aj zapo$eto delo. I delo tvoje nek lepotom zra$i(

0pomena - Desanka
Iuj, recu cu ti svoju tajnu* ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. 6ogu mi se uciniti duboke i meke oci neke sasvim obicne. 6oze mi se uciniti da tonem u zvuke, pa cu ruke svakom pruziti. 6oze mi se uciniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Ili mogu kom reci u tome casu cudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. 5cinice mi se negde u sumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke cesme. 5cinice mi se crn leptir jedan po teskoj vodi krilom sara sto nekad neko reci mi ne sme. 5cinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira.

aksimovi)

oda - -iriari

+ovuci jednostavne re$i pred moja vrela stopala i nateraj me da kle$im. +a im se divim i slavim ih. 6o%da tada odrastem. 6o%da se ipak i usudim da ti jednog dana ka%em previ&e ;ili sve<. ,ustim vino sa usana da pote$e i krvavo crevenu haljinu obu$em za izlazak. +o tad cu pri$ati sa jastukom. 'i ne spava& na njemu. ema te ni danas. i tre&nje u grudima su sve zga%enije. Otrgo si mi misli od mene same pa ne znam gde su oti&le. Ali znam da ih niko ne $eka. A moglo je jednostavnije. o#i su prekratke za one koji umeju da sanjaju. A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u ko%u. 6iri&ete posle na njih, nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak. ekad se i ne mora buditi. +ok god imate saputnika.

atija ,e)kovi)
Ako jednom stavis na gramo!on moje srce, Iuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao* C6ozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji, +a li je tamo vec i mozak covecanstva4C Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio, 1ovoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi, ,ucajuci u pla!on izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, +ok sam s tobom govorio tele!onom 6oja krv je tekla zicom do tvojih usta I tele!onska mreza se pretvarala u krvotok, Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu, Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu, Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, 'ako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio* CAko eksplozija provetri utrobu zemlje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete, Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,

Kao konstrukcije porusenih hangara, Kao kosturi konja na nekoj visoravni. C eka mi bude zabranjeno da te volim, 2ocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. eka mi na ledja natovare betonsku kuglu, 2ocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu( eka postari odbiju da ti uruce moja pisma, eka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i tele!ona. Sve sto je receno o buducnosti, +a je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo. +a je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove, Sve to ne bi bilo besmisleno. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi, Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom, Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi Zato sto me volis ja volim sve ostalo+ I nikome ne ,elim ,lo. -oja ljubavi+ digla si me toliko visoko !a i kad bi# pao - do ,emlje bi se na,iveo. !i,em primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima+ !a si muskarac imao bi# najboljeg druga. Neka se i,vrne sav svet i na levak sruci u tebe+ Neka nice drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridr,ava svoji# oblika i granica+ Neka tresnje+ neka jabuke ne budu okrugle+ Nego kakve god i kolike god #oce+ Neka se slonovi uvuku u misje rupe. Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu+ Neka najjaci glasovi sruse sve pla/one+ Neka se nebesa otarase snega i kise+ Neka sve ostane cisto i slobodno+ Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila+ I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli.

Tvoja du&a &uti i govori - .osip Pupai)

/bog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te vi&e vidjeti gledao bi# te do dna vremena koje $ini& trenutkom trenutkom &to je vje$nost po tebi 'voje prisustvo bri&e staze moje ti&ine po kojima lutam u tvome odsustvu emoj da te vidim

2ocu da te naselim %ivim sobom i da prestanem izvan sebe i#i tvojim %ivotom /bog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te vi&e vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje $ini& trenutkom trenutkom &to je vje$nost po tebi 'voje prisustvo bri&e staze moje ti&ine po kojima lutam u tvome odsustvu ,rije nego iz mene moju svijest izvede& daj da te spoznam kao istinu ,rije nego neznano od&umi moj sluh da te $ujem kao glas koji me na svijet dozvao I prije nego utopim te u svoj vid da te vidim kao svjetlo koje ostaje u sebi 'ra%iti te ne zna$i %ivjeti vec slijep moliti gluhe ove predjele da se tobom napune Vidjeti te ne zna$i umirati vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna u kome ti is$ezava& Imati te ne zna$i hraniti se vec gladnim grlom tamaniti vo#e i %ednim grudima presu&ivati izvore Izgubiti te ne zna$i osiroma&iti vec bojati se pusto&i i naslu#ivati bijedu koju za sobom ostavlja&.

atija ,e)kovi) - $ad do=es u bilo koji grad

Kad do.es u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad do.es vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slu$ajno bude Valjevo 1de sam i ja do&ao +o#i #e& putem kojim si morao do#i Koji pre tebe nije postojao ego se s tobom rodio +a ide& svojim putem I sretne& onu koju mora& sresti a putu kojim mora& i#i

Koja je bila tvoj %ivot I pre nego &to si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si do&ao. Kad do.es u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg +ubokog ili Kola&ina Ili niotkud sasvim svejedno Kod ode& od svoje ku#e 7ilo kuda Samo da &to pre ode& I do.es u bilo koji grad 9ecimo u Valjevo Kad god da do.e& +o#i #e& vrlo kasno Jer se dugo putuje +ok do.e u tvoj %ivot I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz 9uskog Jerusalima Sa Kavkaza iz ,jatigorska 5 kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala 9ecimo Vera ,avladoljska I izgledala kako je izgledala Kako vi&e niko na svetu ne izgleda. Kod do.es u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se odu%i Jer svi misle jedino o povratku 6ada povratka nema A ko god odlu$i da putuje 6ora krenuti jednog dana A kad god krene Krenu#e u ono doba 5 koje uvek neko kre#e od ku#e Obi$no u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja aj$e&#e si u nekom drugom gradu A u kojem god da bude& 9ecimo u Valjevu 7i#e to jedini grad 5 kome si oduvek bio I $im si $uo njeno ime

I pre nego &to si je sreo Oduvek si je znao I voleo ve# vekovima. Kad do.es u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slu$ajno bude Valjevo +o#i #e& korakom koji dvostruko odjekuje 'vojim i batom jo& nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru 5 dan neobi$an za to doba godine +a ni sam ne#e& biti siguran i koji je to grad i koji su tvoji koraci Samo #e& poznati onaj glas Koji ne ide po vetru ego se javlja u tebi 5 dan neobican za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da bude& u Valjevu 5 koje si do&ao kao neznanac e znaju#i nikoga i grad ni Veru ,avladoljsku i da se zavole najvi&e Oni &to se znaju najmanje. Kad do.e& u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad do.es vrlo kasno u bilo koji grad Svet #e postati uspomena na nju I ne#e biti ni jednog mesta na zemlji 1de te ne#e sa$ekivati i ogledala u kojem je ne#e& videti i plave kose koja nije njena i oblaka bez njenog svilenog osmeha /apamtio je prostor 1ora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video 5 bilo kojem gradu 9ecimo u Valjevu 5 Kara.or.evoj ulici Izme.u ,o&te i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga %ivota Kad su sve %ene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona %ivi nepoznata me.u ljudima Odmara se od tebe i od svog imena

Ali ma gde %ivela i ma ko bila /na#e& da je to ona I da ne mo%e biti niko drugi Jer nikog drugog na tvom svetu nema. Kad do.e& u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad do.es vrlo kasno u bilo koji grad 9ecimo u Valjevo Okru%i#e te deca kao svakog prido&licu I u celom gradu ne#e& poznavati nikog Jer su svi oti&li I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vra#a Sve je gotovo a jo& nikoga nema iti ima $vrstih obe#anja +a #emo se ponovo sresti I to je ono &to najvi&e zabrinjava ,a ipak $ovek nije manje nego voda ,a voda ne umire iti je smrt ne&to 8to se na svetu doga.a prvi put I da %ivimo hiljade godina ,ro&le bi kao jedna Jer godine su tu da do.u i odu Ali sve &to je njino ije Vera ,avladoljska Koja ti je dala &to ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konacno preselila Ali dok iko ikom $ita ovu pesmu Ona se ra.a sve svilenijeg osmeha I nema ni&ta sa grobljem i smr#u. Kad do.es u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad do.es vrlo kasno u bilo koji grad Sve #e ti biti odnekud poznato Kao poljubac ve# davan nekome 5 grad ko zna koji Kad do.es ko zna kad I ko zna otkud Ili Veljeg +ubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve #e ti biti isto kao da nisi dolazio I da uop&te ne postoji& Jer provi.enje ne zuri I ni&ta ne zaboravlja I ne !ali mu ni ma&te ni ideja +a sve pove%e i ispuni

Kao &to je pisano Samo ti ne bi bio isti I ni&ta ne bi bilo kao &to jeste +a je moglo biti kao &to nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan +elovi jednog jedinoga grada 1rada nad gradovima 1rada koji si ti ,rema kome svi idu +a se sretnu sa tobom +obro je &to si do&ao +a se u to uveri& 7a& u Valjevu I sretne& Veru ,avladoljsku I $im si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio ,re nego &to si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna %ena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina re$ I jedan grad u kome si je $uo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila /nao si da je izgovaraju prvi put I da mo%e& mirno sklopiti o$i Jer si ve# umro i ve# vaskrsnuo I ponovilo se ono &to nikad nije bilo

ea (ulpa
,riznajem( =agala sam svet da ni&ta mi nije. +a ista sam ona $ije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. Gutala istinu pred ,orotom pravde. 6ea Iulpa( Isu&ila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila %eljom vrh planine bedne, pokosila livade i pa&njake medne. 5gasla mesec i zvezde bele. Sunce u malenu &aku skrila. +a bih sa njim bila. 6ea Iulpa(

Obila sam reze na vratnici sre#e. Gelije tuge stopila na plamenu sve#e. 9azbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san. 6ea Iulpa( 5krala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u d%epu, pred njega da padnem. ,onornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta. 6ea Iulpa( 5bila sam pro&lost. 7ez stida. 7ez srama. I sve sam svoje, njemu dala. 6ea Iulpa(

nogostruki zivot - %esna $rmpoti)

7it ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda, u mnogo raznih zivota,kad smo tako cudno iznemogli od ceznje za jedninom, a sve nam zivote veze tanka nit, I kad umiremo,umire nas mnogo. I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim, da samo karika sam golemog mog zica, samo jedno svoje culo,dimenzija jedna, samo miljuntina svoje snage sto svemirom trosi se i luta ja osjecam, da ni u ovom casu nisam presjekla nit koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom, i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila, jer i sad me skrope necije daleke misli neosjetno, ko ponocna rosa.

1> b4 Rud4ard kipiling

I! Qou can keep Qour head Rhen all about Qou Are losing theirs and blaming it on Qou, I! Qou can trust Qoursel! Rhen all men doubt Qou 7ut make alloRance !or their doubting too, I! Qou can Rait and not be tired bQ Raiting, Or being lied about, don3t deal in lies, Or being hated, don3t give RaQ to hating, And Qet don3t look too good, nor talk too Rise* I! Qou can dream)) and not make dreams Qour master, I! Qou can think))and not make thoughts Qour aim0 I! Qou cam meet Rith 'riumph and +isaster And treat those tRo imposters just the same0

I! Qou can bear to hear the truth Qou3ve spoken 'Risted bQ knaves to make a trap !or !ools, Or Ratch the lights Qou gave Qour li!e to, broken, And stop and build3em up Rith Rorn)out tools* I! Qou can make one heap o! all Qour Rinnings And risk it all on one turn o! pitch)and)toss, And lose, and start again at Qour beginings And never breath a Rord about Qour loss0 I! Qou can !orce Qour heart and nerve and sineR 'o serve Qour turn long a!ter theQ are gone, And so hold on Rhen there is nothing in Qou :Scept the Till Rhich saQs to them* 32old on(3 I! Qou can talk Rith croRds and keep Qour virtue, Or Ralk Rith kings) nor lose the common touch, I! neither !oes nor loving !riends can hurt Qou0 I! all men count Rith Qou, but none too much, I! Qou can !ill the un!orgiving minute Tith siStQ seconds3 Rorth o! distance run, Uours is the :arth and everQthing that3s in it, And)Rhich is more)Qou3ll be a 6an, mQ son(

Ti ne zna& -

iladin ,eri!

'i ne zna& kako je $arobno ,nati da negdje postojis jednako draga i krhka i na poludjelom moru u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje boji& u svijetu u kojem leptiri i ne do$ekaju zoru. Sakriven u tvojim venama ja sam kap &to ne oti$e, ma kako bili daleko, ma kako izgledali tudji. Sre#om ne gube klovnovi na kraju svake pri$e mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji. A ti, ti si zvijezda zaspala na mom dlanu i ja te $uvam i ne dam i nemoj da se bojis. A ako vec bude& bode% i napravis nekakvu ranu

i tad cu da budem sretan &to jos uviek negdje postoji&. 'e jeseni je u mojoj u&e#erenoj krvi zaspalo Iigan$e modrozelenih o$iju i dvije ranjene srne iz neke daleke basne. Sje#a& se... bio sam ko$ija& zaljubljen u svoju ko$iju i u svjetlost na&e zvezde koja polako gasne. Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji i hiljade svitaca donose svije#e na&em nerodjenom sinu. Oprosti. a nebu je u&tap i moja se sjenka boji trubadura koji uglavnom razbija mandolinu. Sad... nemam ni&ta sem rima a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam si&ao ranjiv. ecu ti re#i hvala, a necu ni da ti platim jer si najveci krivac &to sam ne%an i ranjiv. 'e jeseni mi je ostao osmjeh, a i njega sam ubrzo izgubio. A kada ostavim zvezde ho#u da budes kraj mene jer mogle bi i one za$as da odu vragu. duboko ispod vode. mutno ogledalo. 7ar zbog najlep&ih tajni kojima smo bili na tragu ostani koji trenutak. ostani samo jos malo. Jer kada odes iz rime u noc jezivo stra&nu ja cu manirom klovna staviti &e&ir od slame, poderan kaput i tro&nu krvavu leptir ma&nu i svojim sanjivim rukama ogroman mjesec na rame. Ki&a i nebo mutno do pla$a. San je posljednja mogu#nost

da se sa$uva ono &to mora da ode. e budi me 5 o$ima pijanog svira$a jutros je previ&e vode nemir,i jedna jesen daleka. i slavuji ne zvi%du#u pesmu koju znaju sve ptice. ,usti. u praskozorje izmedju smreka na#i ce upla&ene zvezde i upaljene sve#e. ve$e, i jedan komadic bola. 9e$i #e uvek re#i manje nego &to govore o$i. e okre#i se. "a&e su na kraju stola al vi&e nikog nema da ih nato$i. Tajna je samo tajna ako je pri#vati ,ora 6o%da zvezde ve$eras namerno na p$elinjak li$e dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu. 'i zna& da postoje i dobre i lo&e pri$e, al ne zna& kada dodju, jos manje kada odu. 0alovi se nekada i be, oseke i,nenada povuku /amisli rijeku koju mjesec dijeli na pola i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti. Slikar je po najdra%em platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada #e smjeti. -iris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora e budi me,u snovima je nedosti%no malo tuge. Smeju#i se mi igramo jednako komi$nu rolu, a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge mo%da #e u drugu jesen s andjelima i#i u &kolu. I ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti. Volim te kao &to p$ela voli dunju u cvatu. 6i smo sve bajke ve$no krali od smrti, a da nismo ni znali da su nam du&e u matu. Jer, 'ajna je samo tajna ako je prihvati zora,

valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku, miris odlaska nosi u sebi vi&e soli od mirisa mora, i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku. Ja vi&e nemam za $im da %alim ni kome da pra&tam, sem maloj krpici svetla &to me pokatkad dodirne i razbudi i da verujem i da ne verujem i da sanjam i ne sanjam, isto se vra#am i isto krvarim i isti me trag vodi u uzalud kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku na komadu beloga zlata a %ivot te$e dalje. 'i i ne zna& da vec danima sanjam istog leptira, samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu. On nema lica i nema ni&ta po $emu bi ga prepoznao sem malog o%iljka na lijevom krilu, a meni je i to dovoljno. /nam, trebalo je da bude prole#e, a bila je jesen na splavu meduza i nije bilo sjaja u travi. e, ne boj se. 6oje rime sem &to me nikad ne ostavljaju samog ponekad znaju tako divno da &ute. Sve je istetovirano i i,gubljeno. I ova jesen je istetovirana i i,gubljena mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam sve sanjao. ti1 2ta ces ti1 +a li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i ki&ne, da l3 je bar malo zaboli. 6eni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. Ona ne zna koliko boli ono &to se nikad ne vrati kao no#i koje se $uvaju u o$ima &to dvostruko gore. Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati jednim sanjivim vriskom mjeseca &to pada u more. Ja sam najlepshu pesmu zaklju$ao u njenoj kosi i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu ki&e, a ona je predobro znala &ta ta jesen nosi al nije htela da prizna i nije nas bilo vi&e.

Ko zna... mozda joj no#as neke slike ponovo zna$e, mo%da se zaista voli samo jednom u zhivotu. A ja sam samo klaun koga su natjerali da pla$e sa %eljom da samog sebe igra za bednu svotu. +a li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i ki&ne, da l3 je bar malo zaboli. 6eni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. 6ilion svetionika u no#i i nebo od pe$ene gline i tvoje ruke i usne, so$nije od zreloga nara, u o$ima usnula ki&a i oblak vrele ti&ine i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara. Krvario je u vodi mesec zaklan do pola, nad tvojim polu)zbogom noc se sklopila crna. Se#am se bila si zvijezda ve#a od Velikih kola, seti se bio sam svitac manji od makova zrna. I onda sam do obale s o$ima &to ne dr%e plimu, te%ak kao bura, lagan kao jugo. Ko zna ko no#as gubi* vatra &to gori u dimu ili dim iz te vatre, ili mo%da i jedno i drugo. Ah, da, jednom davno, skoro se ne se#am vi&e sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo ki&e kao &to mrtav del!in zami&lja usnulo more. Iznad pepela najdra%e slike na&li su du&u slikara valovi &to u zoru ugu&e sve &to se olako %ari. Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

+ko mozes - Rajdar $ipling

=iza, posto se i meni jako dopada ta pesma za one koje zele da je procitaju na srpskom prepisala sam je iz moje citanke* Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to0 Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodajes njihovim sumnjama0 Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje, ili,ako si prevaren ) da sam ne varas, ili,ako si omrznut ) da sam ne mrzis, a da pritom ne izgledas predobar ili premudar0 Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom, Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i smatras te dve varke kao da su potpuno iste0 Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras0 Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio, i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi sem volje koja ti dovikuje*CIstraj(C Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe i ne istaknes svoju superiornost, ili da u drustvu s visima od sebe ) sacuvas svoje dostojanstvo0 Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi ) tvoja je zemlja i sve sto je na njoj, i,iznad svega,bices covek,sine moj( ,S*6nogo poucna i iskrena pesma

'al $op
o#as vodimo ljubav, ti na meni i ja u tebi. 8irimo po nama mjese$inu i zvijezde, njihov se odsjaj sladi uzdasima na&ih tijela. 6ila, dr%im te za struk i pratim toplinom pokreta, ulazim i topim se u tvojom bedrima, a moje usne preuzimaju tvoje grudi i jezikom maze nabrekle bradavice. o#as vodimo ljubav, ti poda mnom i ja na tebi. Ispod na&ih tijela vri no# i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica. Svaki prst utiskujem ko%om i #utim meko#u, a prepone mi me.u tvojima gore, pa me zanose i poput rijeke te$em. 5zima& me snagom mora. o#as vodimo ljubav, ti do mene i ja kraj tebe. 5skovitlani zrak pomi$e zidove, sve smo bli%e zori koja otkucajima sti%e. ,omije&ani sa suncokretima osje#amo kako se ritam u nama ne smiruje, postaje %e&#i i osloba.a strasti na&ih trbuha. Jutrom nam lije%e ravnica u dlanove.

8utim i %elim te kraj sebe svom snagom mu&karca. Slu&am kako u meni besprijekornom ljepotom %ene, buja&. Hudim za tobom zlatno nasmijanom, jer si nje%na i moje tijelo iznutra ljubi&. 5 meni, u mom tijelu uzdi&e&, kao %ena, koju oduvijek sanjam. =ijepo i zanosno. ,o%udno. +va mi srca donosi&. Ostavlja& ih iza mojih bijelih grudi. Sva ponosna, kao slavuj sretna, s jednim srcem pjeva&, a s drugim, na svoje me usne pola%e& u svom zagrljaju $uva&. 'i si moj spokoj i volim te snom dotaknuti, ali ipak, najvi&e te kao vatru u%ivam. 'voj korak, tvoj oblik, tvoj miris, i blagost tvoga bi#a, to su moja vatra, moja voda, moj zrak i moja zemlja. I takvu te iskrenu, dok me u svoje tijelo naga prima&, svake no#i u sebi volim i svom snagom mu&karca %elim.

1ma te u toj odsutnosti? prisutna si bolom - 'al $opp

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom, ima te u ljubavi, prisutna si tugom i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom, jer kao da o$ekujem daleko djetinjstvo, no# s kojom lutam, prisutna je sama. Ima te negdje, prisutna si daljinom i o$ima sli$nim odrazu vode, prisutna mjese$inom. Ima te i mora te biti, poslije toliko godina poput skrivenog mjesta, prisutna si kri&om. Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvije#a, u $e%nji na dlanovima te ima, prisutna si nepomi$na. Svugdje te ima i u koloni otkucaja, gdje si oduvijek prisutna. 5 sve te%im jutrima i ki&i &to tiho pada, na $elu svake ptice, u dugim dnevnim drhtanjima, ima te, zauvijek si prisutna. Imaju te moje misli, prisutna si nestankom ima te moj pogled, prisutno si $ekanje, i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna ti&ina, jer kao da nebo odjednom prestaje, osje#am u zraku prisutnu prazninu. Imam te u no#i, prisutna si uzdahom i u poljupcima nemirnih suza, prisutna si slanim tragom. Imam te ljubavi, prisutna si s tugom, imam u odsutnosti, prisutna si bolom. S mirisom lipe, svu &irinu moga tijela podsje#a& na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi. I dok ga tako meko#om mjese$ine obla%e&, jezikom izazovno hoda& izvorom njegovih strasti i u njima se mojim uzdasima otvorena &iri&. ,rsti se moji utrkuju putenim poljima ko%e, strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane, u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazi&te, a me.u toplim bedrima uto$i&te svojim drhtajima, pa iznova po$inju jurnjavu preko tvog trbuha. /jenice mi kipe od vrele %e.i za tvojim grudima. Hedne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera i kao lastavice kru%e nad bogatstvom plodnih vrhova, uzlije#u i slije#u i u zanosu gozbe piju kapi slasti &to su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.

5sne se tu jo& bolje snalaze, zanima& ih pukotinom kojom te mjese$ina slatkim sjajem rastavlja. Ima& otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre %are, svaki cjelov njihovim vla%nim usjecima unose i blagim dodirom zvijezda ple&u tim divnim klancem. 8to re#i o mu&kosti kad me tvoje tijelo u sebe prima4 'ada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene. +ubinom utrobe, bla%enom milinom %estoko naraste i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci, pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije

,eskona!ni san
5spinjem se tvojim tijelom i ti ne dvoji&, me.u grudima gdje me pogledom smje&ta&, otkriva& razlog svih mojih uzdaha i $e%nji. 5 zvjezdanom obrisu tvoje kose zastajem, a ti vrelinom usana smiruje& moje molitve, premje&ta& otkucaje u bedra i sazrijeva&. ,lamtim silinom dok se oko struka izvija&. 6e.u nogama pratim sve tvoje pokrete i kao mjese$ina razvla$im prstima dodire. Vla%nom dolinom rajskih mirisa prilazim i savijen u %elju tiho promatram usjeke, kojima se plodovi ni%u u probirljive strasti. =jubim po trbuhu odsjaj zvjezdanih no#i i jezikom klizim prozirnim kapima po%ude, pa me u zanosu do$ekuje&, opija& i sladi&. je%nim milovanjima zatvara& moje pore, u beskrajnu dubinu bla%enstva me uvla$i& i oko sebe tople privija&, osje#a& i $uva&. ,reko vrhova tvoga tijela gleda& kako sti%em i kako se dolinom puti nezaustavljivo &irim, pru%a& ruke i u njima moj osmjeh odmara&. =jubavnice, kad me tako mekom ko%om mazi&, a bezbrojnim uzdisajima doji& i stalno prima&, tad u beskona$nom snu moje tijelo dr%i&.

Pod mostom moga tijela - 'al $opp? ,oris *iksi!

'u pod mojim mostom te$e tvoje tijelo, moji prsti klize tamo gdje ti %eli&, poklanja& mi bedra, razdijeljena no#u, moram ih sti#i, posjetiti cijela.

7rojne su me tvoje opkolile $e%nje i u tvom se oku kao mjesec skrivam, %eli& da te uzmem, mirno ho#e& snivati, a za uzvrat otkriva& svoja tajna mjesta. 7o%anstvena si, mila, prepoznaje& moj dodir, pu&ta& moje ruke da po tebi plove, ispred svakog daha ti se meni daje&, i poput vira uvla$i& u sebe. /aista sam sretan iznad tvojih grudi, ulazim u carstvo &to ga tijelom nudi& i po njemu hodam, otkrivam tvoje tajne, pa s usana tvojih %elju skidam. Kao da si htjela, ulazim jo& jednom, prepu&tam se slatko za snove u tebi i preko tvog trbuha unosim se strasno da u podno%ju mekom osjetim tvoj smiraj. 'i si moja %ena, zato te ja pratim i svakim pokretom sti%em tvoja mjesta, znam da si zbog mene tako zasjala, pa po meni svu milinu rasipa&.

Poslije toliko godina - 'al $opp

Kad pored mene prolazi&, u oku mi se prozor otvori, napnu me strasti i nezadr%ivo, tijelom protutnje. ,oslije toliko godina, prolje#e u meni naraste, sjene nestanu i poput oluje, mu&karac iz mene progovori, tad 'i napokon, iz tijesnog mraka i podmukle &utnje, spokojno mogu pri#i i povesti u horizonte plavi$aste. 'amo, pod oblacima ti&ine, da nas ljubav ne bi mimoi&la, prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati . 6ilovati, dok 'i jo& slaba krila za toplinom visine %ude, primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih ve$eri bude& u&la, primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj %ivot predati . Osjetiti #e& tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude. 6oja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica $ista, zgusnute %elje, tokovi rijeka i &ume razgrananih kro&nji, obale 'voje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda, sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista, predati zauvijek nama, u prvoj od vje$nih jutarnjih ko&nji, kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda

-irski razgovor - $onstantin Gal!injski

) 9eci kako me volis. ) 2ocu. ) 9eci. ) Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. 5 zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. 7ez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis. I u opasnosti. I kad se veselis. prolece kad dolaze nam laste. ) A leti kako me volis4 ) Kao srz leta , zna se. ) A da li me volis u jesenje dane. ) Iak i onda kad gubis kisobrane. ) A kada se zimi posrebre prozori. ) /imi te volim ko vatru kad veselo gori. 7lizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu. a moru. 5 gorama.5 kaljacama. 7osu. +anas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u

0!ajna pesma -

ilan Raki!

5pij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojim %ednim. Kao 2ermes stari i s njom A!rodita, Stopi se u meni stra&#u tvojom celom, +a sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da du&a moja bude sitaV)Kada pomislim, draga, da #e do#i vreme Kad za mene ne#e postojati %ene, Kad #e $ula moja redom da zaneme, I strasti da pro.u kao dim i pena, A da #e, jo& uvek, pokraj mene svuda 7iti mese$ine pod kojom se %udi, I mladih srdaca &to stvaraju $uda, I %ena &to vole i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogo.enom zrnom posred $ela 8to u naporima uzaludnim pada +ok iz njega bije krv crna i vrela 5pij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojim %ednim

isao -

ilan Raki!

Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog zivota, sa tugom i bedom, Ja znam sta je sudba sviju ideala, ) 6oje znanje vidis na licu mi bledom. Ali znam i uzrok zasto tako biva, Jer prosao nisam kroz zivota huku Sklopljenih ociju i skrstenih ruku* Kad srce zapisti, misao je kriva( Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva 7elicaste magle oblacci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva /vuk poboznih zvona sto vecernje zvone. 5 cas kad zavlada mir kraj mene sirom, I suma zacuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namuceno telo /azudi za slatkim odmorom i mirom. 6isao se javi( Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, 1usi me, a moji napori su slabi +a se satre ova pohlepna meduza( Ona gospodari( Ja sam ko 6azepa, ,rivezan na konju, u dubokoj noci, Sto gleda za stepom gde promice stepa, 7ez nade, bez daha, bez volje, bez moci. Satrven i smozden, u ocima strava P 9azjapljena usta, ali grlo nemi P Sam, jedina dusa ispod neba plava, Sam na besnoj misli sto u propast stremi( 'ako vlada ona( jen zagrljaj rane

Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

Poslednja pesma - .elena -angold

Sve sto sam kazala, sve sto sam ucinila sve sto ucinismo, zapravo, ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg, evo vraca se stostruko, mnogoglavo* sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoriti sve velike zime i njene smesne gordosti, evo banalnih monologa, dolaze po svoje.

7olje bi bilo da smo pili do jutra, moja trezna ljubavi, da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi, umesto pedantnog odgajanja vrta. Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas kao strasni suncokret, secas ga se, kojim smo plasili tudje macke. 7olje da smo imali svoje macke, moja cista ljubavi, macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag, svoje mirise. 7olje da smo pustili korov do ponora jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatko I ti strcis i ja strcim, moja ljubavi. 7olje da smo se sakrili u trave, u koprive, u grmlje, previsoki smo za pod koji uglacasmo. :vo nas na ravom polju dok su gromovi, i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce, Vec je neko ruzno gnezdo na njima, moja uzdrzana ljubavi. 'oliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala, svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu. Sve stvari koje toliko volis, moja smesna ljubavi, razbijacu lagano usput, poklanjajuci je neradnicima +avacu ih losim ljubavnicima, davacu ih prevarantima. Sve vazne stvari, tako pazljivo birane prodavacu ih u bescenje na peri!erijskim pijacama. +esavace se da ih izgubim, moja odgovorna ljubavi, i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana, odjednom snaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt. esto poput besa, moja nemocna ljubavi. Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvari ,a ces se tako dugo muciti ,remda to nije najgore sto ti ja zelim, moja jadna ljubavi. Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat, =jubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona, /uta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju, jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena 'oliko puta mogoh pregristi tvoj vrat, sad je kasno jer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli. a plazi na kojoj si u groznici spavao mrzela sam sve senke, talase i decu koja vriste. 'oliko puta pomislih da si umro u snu, moja tiha ljubavi. I svaki put umrla bih sa tobom, a ti bi preziveo. Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu ije vazno sto smesno hodam po snegu, po pesku

,ostojala je harmonija u mome telu, naucena na tebe i nacin na koji sam postajala lepa, razbijajuci ogledala. Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju. 5bijacemo te svaki put kada spojimo tela i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt kako sam podatna i sliska, kako me nema kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti. Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nema 5zalud da otresas moj obraz sa svog ramena jer ti si tako siguran u svoj crno)beli um da cu mozda i poverovati u tvoj spokoj, moja nespokojna ljubavi. Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku. Knjige bez poretka sve govore o tebi 7olje bi bilo, zaista, da smo pili do jutra, da nismo provetravali da smo imali i psa i macku i hrcka da smo se umeli ljubiti po danu i u nevreme jer evo strasni poziv i jeka dolaze i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasim i mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim. Iujes li i ti te zvuke nocne dzungle Sanjas li grozne insekte, moja tuzna ljubavi4 'oliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima da vec osecam potrebu da te odbranim. Zato ka,em3 postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople I jos nesto* covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los.

@na
,rvi put ko djecak ugledah te 5na u svom sjaju, grlila si me svojim rukama i milovala tvojom kosom cak i kad sam po tebi lagjario zivahan zeleci da te ukrotim i savladam. Ko momak s curom setah pored mlinova tvojih sto ljeti na tebi veselo kloparaju a zimi zalegjeni od tvog daha miruju. Ko covjek sa zenom divanih na telu tvom oboje radujuci se postojanju i zivotu a bila si mi prva i zadnja ljuba. Ko starac s unucima hodah kraj obala tvojih uceci ih da te vole ko sto sam ja da ih volis ko sto samo ti znas.

7ezbroj puta stajah i gledah te zamishljen i izgubljen u tebi i bezbroj puta se uvjerio da /nam te, a ne znam te, mrzim te, al ipak volim te. Jer ti si vjecna a mi dolazima i odlazimo sa shapatom vjetra. ,reljepa si o 5no s tvojim vitkim tjelom vijugavim ko u zmije uvjek mladim i podatnim. 7listas u svojoj bistrini plavo zelenim slapovima, sedrama i opasno tamnim dubinama. /nas o rijeko sve moje tuge, vidjela si i moje prve ljubavne suze, citav moj zivot pred tobom je bio. Sve sto je doshlo je proslo, a ostala si ti vjecno vjerna, tajanstvena i uvjek mlada. 5vjek moja i svacija, A zapravo uvjek samo svoja i nicija. ek mi grob bude na onom humku sto s visine gleda 5no ne te +a te cujem kako hucis i onda kad ne budem vise znao za se. Ostaces 5na vjekovima teci u svoj svojoj bezvremenoj lejpoti nikad ne ukrocena i bas zbog toga nepreboljena.

,ezimena pesma - Aeljko $rznari)

e govorim ti ba& u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svijetlo u o$ima prije spavanja ne govorim ti ne&to nje%no i ne grlim ti du&u ali... ovo ti moram re#i* previ&e je gorkog i ljudi su grubi pa,ako i ne govorim jo& uvijek te ono najljep&e u meni voli i ljubi...

update* unato$ ne izgovorenim rije$ima, unato$ ti&ini medju nama, 4ono4 &to nosimo u sebi je ) jo& uvijek ljubav

(arolija zaborava - 1rena %rkljan

5 ovom prostoru omedjanom stablima mog razuma, u ovom prostoru bez sredista svjetla, bez okusa, bez glasova, u ovom sjecanju, zatvorenom u tamni obruc tijela, u ovoj boli u ljubavi nepravednoj, u ljubavi ja dozivam lice koje sam posjedovala jucer, ja dozivam noc. 5 ovaj sat neponovljen, u ovaj dan neotrovan blizinom vremena, u strahu prisutnom medju oblicima, u ovaj moj plac neka iz mahovine izidju sve kosute i poloze moje tijelo na zle i visoke borove, danas, na dan neprolazne osvete, neka umorne zene svezu moja stopala i zapale sve ladje, snene pod lukom mog vrata. Ja zovem. eka dodje velika tisina, neka dodje velika tisina, neka se rijeke udalje od obala i tijelo neka napusti dubinu vlastite krvi, jer ja vise ne poznajem granicu svog krika, ne vidim vise daljinu izmedju dva neba, ne osjecam krv. 5 ovaj suton sastavljen od dva oblika patnje, u ovu plahost koju nose stupovi lagani od nevinosti ljeta,

u ovaj san ja dozivam rijeci nage i bez uspomena, ja dozivam agoniju hladniju od snijega. 5 disanju moje koze, u ove plohe tuge, u ovu tamu, ja zovem vjetar koji brise obrise gorkih planina, vjetar zaborava ja dozivam pcele, da lancima bez zvukova zarobe tu travu taj plamen na tvom imenu. Ja zovem. eka se mora preliju u presusen izvor zemlje i zaustave krv koja me napusta, neka se moja zaljubljenost pretvori u osamljene perivoje, moj osmijeh otudji od sunca, neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje prodru kroz ovaj plemenit okus smrti. adjite me, vezite me, spalite moje sjecanje, zakopajte moje sunce u jezgro najtamnijeg korijenja, otvorite moje dlanove od soli i oduzmite mi taj lik koji i sljunak pretvara u ljubav.

Povratak - Dobrisa (esari!

Ko zna ;ah, niko, niko ni&ta ne zna. Krhko je znanje(< 6o%da je pao trak istine u me, A mo%da su sanje. Jo& bi nam mogla desiti se ljubav +esiti)velim, Ali ja ne znam da li da je %elim, Ili ne %elim.

5 moru %ivota &to vje$ito kipi, 8to vje$ito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet 6o%da iste kapi ) I kad pro.e vje$nost zvjezdanijem putem Jedna vje$nost pusta, 6ogla bi se opet u poljupcu na#i eka ista usta. 6o%da #e& se jednom uve$e pojavit ,rekrasna, u plavom, e slute#i da si svoju svjetlost lila 6ojom davnom javom, I ja, koji pi&em srcem punim tebe Ove $udne rime, Oh, ja ne#u znati, $e%njo moje biti, iti tvoje ime( ,a ako i du&a u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim #e glasom zaglu&iti razum Sve &to slutnja &apne0 Kod ve$ernjih lampa mi #emo se kradom ,ogledat ko stranci, 7ez imalo svijesti koliko nas ve%u eki stari lanci o vrijeme se kre#e, no vrijeme se kre#e Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono &to je bilo* I radost, i tugu. I sinut #e o$i, na#i #e se ruke, A srca se di#i ) I slijepi za stope biv&ega %ivota jima #emo i#i

Smiraj -

ilos (rnjanski

Setim se, kako su u ljubavi, dragi prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oci slede, preletajuci one kolutove blede, oko usana... Sto drhte, protkani, mutnom tisinom,

u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udara me. 'ad se dizem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova veceri, sapucem, nesigurno, i moje ime.

(vrsti dah velike !eznje - 'al $opp

Stigla si bezbrojna u krhotine moga sna i sad se svojim bri%nim dodirima, u zanosu vru#ih poljubaca razbuktava&. ikako slu$ajno, ve# ponosno s mirisima i $vrstim dahom velike $e%nje, ljubi& moje krhke obrise. 7ezglasno i pa%ljivo, pola%e& u moje zjenice osmjeh i dok &utljivo prilazi& mojim usnama, ispunjava& me neprimjetno svojim tijelom. ,ostajemo $udesan plod nepregledne ravnice osje#aja i kao rijetki sretnici uspijevamo u#i u tek probu.ene kro&nje mjese$ine i zaboravu prepustiti nemir. ,lamti& privijena stra&#u u mom krvotoku. /na& me prepoznati. Iako je moj glas, jo& uvijek boja%ljiv, nje%no iz mene uklanja& pro&le snove i tako ranjive, neponovljivo tiho smiruje&. ,ita& otkud toliko nebeskog veli$anja u na&im zagrljajima i kako to da smo uspjeli, zauvijek iza#i nepovrije.eni4 6oram ti re#i, mo%da ustvari i sluti&, ove smo no#i zapo$eli ljubavlju cvjetati i nikada se vi&e ne#emo usamljeni svla$iti, jer su se tvoji zlatni prsti puni sunca, zapleli u moju kosu,

a moje su usne postale u%areni izvori tvojih uzdaha.

Pro!i !e godine - %eronika Porumbaku

Srebrne pehare ne volim, iti pozlacene bokale* Od svega najdraze mi je 5dubljenje u dlanu tvom. ,roci ce godine. I stalno nova, Sa istom ljubavlju devojke, ,icu iz tvog dlana, kojeg se ecu zasititi nikada. Kao na pocetku, na putu istom, =ice ce nam se stalno sprziti, I prvu brazdu poljubicu ti a celu obelezenu zivotom( A ako bi mi ti, istog dana, +ao da pijem iz velikih bokala, Ja bih se ipak zaustavila Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Sve je kao - 3nes $isevi!

+an je kao sun$an 'i si, kao veseo ,rolazi&, kao, ne vide te Svima je jako lijepo Svima je, kao, dobro Svima je, kao, ludo... I ti si, kao, sretan( Hivi se, kao u moru ,tice su, kao slobodne 7udu#nost, kao na dlanu Savjest je, kao, $ista I sunce je, kao jasno O srce, kao, pjevaj Svi, kao brinu o svima Svatko je prijatelj, kao Svima je, kao stalo do tebe I do svijeta...

I dan, kao ode I ti se, kao smije&i& I ni&ta te, kao ne boli...

The 1nvitation - 0riah

ountain Dreamer

It doesn3t interest me Rhat Qou do !or a living. I Rant to knoR Rhat Qou ache !or and i! Qou dare to dream o! meeting Qour heart3s longing. It doesn3t interest me hoR old Qou are. I Rant to knoR i! Qou Rill risk looking like a !ool !or love, !or Qour dream, !or the adventure o! being alive. It doesn3t interest me Rhat planets are sDuaring Qour moon. I Rant to knoR i! Qou have touched the centre o! Qour oRn sorroR, i! Qou have been opened bQ li!e3s betraQals or have become shrivelled and closed !rom !ear o! !urther pain. I Rant to knoR i! Qou can sit Rith pain, mine or Qour oRn, Rithout moving to hide it, or !ade it, or !iS it. I Rant to knoR i! Qou can be Rith joQ, mine or Qour oRn0 i! Qou can dance Rith Rildness and let the ecstasQ !ill Qou to the tips o! Qour !ingers and toes Rithout cautioning us to be care!ul, be realistic, remember the limitations o! being human. It doesn3t interest me i! the storQ Qou are telling me is true. I Rant to knoR i! Qou can disappoint another to be true to Qoursel!. I! Qou can bear the accusation o! betraQal and not betraQ Qour oRn soul. I! Qou can be !aithless and there!ore trustRorthQ. I Rant to knoR i! Qou can see 7eautQ even Rhen it is not prettQ everQ daQ. And i! Qou can source Qour oRn li!e !rom its presence. I Rant to knoR i! Qou can live Rith !ailure, Qours and mine, and still stand at the edge o! the lake and shout to the silver o! the !ull moon, 3Ues.3 It doesn3t interest me to knoR Rhere Qou live or hoR much moneQ Qou have. I Rant to knoR i! Qou can get up a!ter the night o! grie! and despair, RearQ and bruised to the bone and do Rhat needs to be done to !eed the children. It doesn3t interest me Rho Qou knoR or hoR Qou came to be here. I Rant to knoR i! Qou Rill stand in the centre o! the !ire Rith me and not shrink back. It doesn3t interest me Rhere or Rhat or Rith Rhom Qou have studied. I Rant to knoR Rhat sustains Qou !rom the inside Rhen all else !alls aRaQ. I Rant to knoR i! Qou can be alone Rith Qoursel! and i! Qou trulQ like the companQ Qou keep in the emptQ moments.

Poziv
6ene ne zanima kako zaradjujes za zivot. Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca. 6ene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv . 6ene ne zanima koje planete uticu tvoj 6esec. Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio

iz straha od daljeg bola( /elim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolim mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises. /elim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom 0 6ozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja. 6ene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena. Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi 0 mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu. Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. /elim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepa svaki dan. /elim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati L'oM( 6ene ne zanima gde zivis ili koliko para imas. Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja, Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu. 6ene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde. Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti. 6ene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao. Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, u trenucima kada se sve ostalo rusi. Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom0 i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

%olim te - 1skra Tanodi

Sjedni. e tu. ,reko puta. 6oram te vidjeti. e, ne prekidaj me. Suti. ,usti me da ti kazem ono sto sam vec trebala reci. Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska. /bog nedolaska. Jer, ako kasnis samo pet minuta

srce mi je u dlanu i moja me ljubav ili mozda strah boli. I zato ne smijem kasniti. Vec sutra moze biti kasno. A nisam ti jos rekla kako i koliko te volim. Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima. Volim te smijehom i suzama. Volim te tugom i brigama. e. e gledaj me zastraseno.

=jubav, ma kakva bila* neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna prava i zauvijek... 7oli. Kad dolazim, pitam se cekas li me. 7ojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata. 7ojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka, svjetla. A nisam ti rekla* najvise se bojim vremena koje ne ceka. A ja kasnim. Volim te. I volim sve sto si ti. 'voje oci pitajuce. 'voj smjesak oprastajuci. 'voj korak ohrabrujuci. Volim tvoju nesigurnost. I moja je najcesca. 7ore na tvom licu i moje su. I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe ljubavi moja.

,og mi je svedok - Romualdo

Kora$ala si za mojim stopama u snegu tra%e#i smrznutim rukama toplotu

iralles

u mojim prstima. Vetar je zaneo tragove neistine i la%i. "og mi je svedok. Sve je ovo, gospodo, la%na pri$a, rekla si bez trunka gri%e savesti. 7ol odzvanja o$ajem. "og mi je svedok. Sumoran trg. Krupne pahuljice u tvojim o$ima. ,oneki usnuli prolaznik. Stih umrlog pesnika ispisan na spomeniku poginulog komarca dok eho moje istine razdire pono#. "og mi je svedok. 1rad bez sladoleda, taksista bez taksimetra, vino bez mirisa kupinovog vina. 1de si zalutala ljubavi4 A ja, ja sam ostao tu negde, isti. "og mi je svedok. Voleo sam te u pono# dok si spavala snegulji$inim snom, gledao i milovao do jutra. "og mi je svedok.

Izmicali su pejza%i detinjstva, prve mladosti opa#ene zatrovanim meduzama. I jednom, i ponovo oni su govori, tre#a je sre#a poverovao sam. "og mi je svedok. 2tela si da ti budem ljubavnik, prokleti nogoljubac za trenutke razonode. ,ristao sam i na to. "og mi je svedok. 1urnula si me nogom, kao pseto lutalicu &to gladno skapava ispred tu.eg praga. "og mi je svedok. A ja, ja sam te voleo detinje, iskreno. Voleo sam te najsre#nije, ne%no. +anas, danas te volim najnesre#nije, tu%no. "og mi je svedok.

1 to je zivot - +nthon4 Robbins

Vjerujem, da je %ivot poput rijeke i da ve#ina ljudi uska$e u tu rijeku,nikad zaista ne odlu$iv&i gdje %ele zavr&iti. I tako, za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhva#eni u struji0 struji dogadjaja, struji strahova, struji izazova. Kada stignu do mjesta gdje se rijeka ra$va,oni ne odlu$uju svijesno kamo %ele po#i ili koji im smjer odgovara. Oni jednostavno idu, kamo ih voda nosi... ,ostoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.

/bog toga osje#aju,da nemaju nadzor. Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbije&njele vode. 'ada otkrivaju,da se nalaze dva metra od slapova tom trenutku ka%u* COh , k vragu.C A tada je ve# ) kasno. alaze se pred padom. ,onekad je to emocionalni pad. iagare u $amcu bez vesla. 5

,onekad je pad tjelesni. ,onekad je rije$ o !inancijskom padu. Velika je vjerovatnost,da je ono, &to vas trenutno optere#uje u %ivotu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom ) uzvodno(

B1gra ljudi kralja sr!a CB - Stojan Si

'i si moja boginja iako ne znas direktno ni ko nisi ni ko si* 'i si moja boginja( Iako ne znas neposrerdno ni sta nisi ni sta si* 'i si moja boginja( Iako ne znas direktno ni ko sam ni ko nisam* 'i si moja boginja( Iako ne znas neposredno ni sta sam ni sta nisam* 'i si moja boginja( Iako ne znas direktno sta je i sta nije zivot* 'i si moja boginja( Iako ne znas neposredno ni sta jeste ni sta nije 7og* ti si moja boginja(

-ouis +ragon
+o&ao sam tebi kao &to reka ide moru Hrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine apustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga %ivota upila je so tvoje neizmernosti 'voje sunce uni&tilo je moju pro&lost pretke 'i vlada& nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom +ao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrd%u moje kose Spavam samo u tvojim snegovima 9azvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se vec davno svojih legendi 5 kojima su 9embo Kras i +ikas I Valmor koja place u ponoci Konopac ervalov prekinuo se I metak koji je ubio =jermontova pro&ao je kroz moje srce ,odeljeno tvojim koracima 9azvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke &ume Ja idem za pra&inom koja se jutrom goni iz kuce I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana 7r&ljan koji raste a da niko ne primecuje +ok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog &etanja Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno ,etparacki roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no &to je procitano ,rekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja 'repatanje soba kroz koje se pro&lo ,ar!em koji ostavlja& za sobom A kad izade& nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

-ouis +ragon

:vo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom %icom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voli& da cita& vecerom u odaji prema svome raspolo%enju Samo tada uzdi%em se do pla!ona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane :vo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli 5zalud sam govorio i ponavljao veruje se e znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane Sve &to je crno nije senka govore mi 5zima se i ostavlja od onog &to sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnost tela jednu statuu Simbol ukra&en kamenom Otad%binu A kada stavljaju no% za secenje hartije 5 ne&no pazuho mojih knjiga e shvataju ni najmanje za&to ja vicem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se &ta li za njih moje pevanje znaci Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke 7ar jednom cu ovde da govorim iz svoje du&e Iovek je izgubljena igra karata Irveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju 'elo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa u%asom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje ce obele%iti ruke mog oca o kome necu pricati ni&ta Og koga nemam ni&ta drugo do nacin kako da obaram glavu /ato &to nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode Od svoje majke imam oblik u&iju I nacin rastanja kose Ali du&a u svemu tome ali du&a 7e&e to jedna du&a neugladena smucana jo& bezoblicna +u&a slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti

+u&a iskrsla niko na zna odakle Iz nekog pretka u nesreci vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije %iveo Ili samo iz one stra&ne sramote moje majke kada sam do&ao na svet Jedva du&a tek nagove&taj du&e rdavo uoblicena cekinjava du&a Kakva se gubi bez %aljenja na bojnom polju ili sudarima na %eleznicama Jedna sirota du&a koja nije znala &ta da cini sa samom sobom o&ena strujom dana&njeg vremena ikako ne od vrste 2amleta jedva kosa O!elije 7osa u moru bez pisma u njoj =optica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj ka!anici I ti padac u 33nulu33 ili 33stotinu33 8to je u stvari jedno isto +u&a u garderobi gde pijani gost ne mo%e vi&e da nade svoju numeru +u&a za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska +u&a rasparena sa kojom se ne mo%e izaci medu svet I te&ka da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja ikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj du&i =opatama se mogu zgrtati takve kao &to je moja Ali &ta ka%e onaj koji prvi put vidi radanje drugog Iudom hirurgije 8ta je rekla moja du&a kada si je ti izvadila iz njene ko&uljice Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam &to sam postao takav na dodir tvoje ruke 5zmite te knjige moje du&e otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli 6iris i tajnu ,okidajte grubim prstima strane Izgu%vajte ih iscepajte ih I iz svih cete zadr%ati samo jedno Jedan jedini &apat jedan jedini pripev Jedan pogled koji ni&ta ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrljava 'u srecu kao neku dolinu +ete ) 7oga moje obo%avanje 7eskrajno Ave u molitvama 6oju beskonacnu nesanicu

6oje cvetanje moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja 6oj mesecu maju melodijo moja 6oj raju moj po%aru 6oja vasiono :lza %ivote moj

-jep&e od !vetaDDD ena

Jednoga dana haiku pjesnik 7asmo odlu$i otputovati kako bi vidio cvat cvije#a na nekom mjsestu,koje bija&e na glasu po svojoj %ivotopisnosti. a putu za$uje za neku siroma&nu djevojku koja je bila poznata po svojoj odanosti roditeljima. 'o podjari njegovu znati%elju i tako krene tra%iti djevojku. Kad ju je prona&ao, daruje joj sav novac koji je sa sobom ponio za tro&kove puta. ljep&e od cvijeta.C Wilozo!ija zen)buddhizma ponukana prekrasnim haiku pjesmama, koje sa sedamnaest slogova ka%u sve ono &to neke pjesme s vi&e stro!a ka%u isto odlu$ila sam legendu o pjesniku 7asmu podijeliti s vama koji cijenite i uva%avate japansku umjetnost. ato

se vrati ku#i, ne vidjev&i cvata cvijeta. ,otom, ovako re$e* COve sam godine vidio ne&to

3pilog -

iladin ,eri!

isam li drugacije zamisljao ovu noc, purpurnu do zvijezda, biserno)hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu. 7it ce da jesam jer samo klovnovi znaju koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh... ja jos uvijek nosim one iste vagone neistovarene nje,nosti ispod ko,e kao usnulu obalu vrele krvi u ocima koje su ponekad ,elene. a sto te nocas sjeca sve to4 +va svjetla u jednom mraku sta cine4 6ore ili moru...

Okean ili kap... 'rijump! ili elegiju... /nam, vrijeme je rastanka i svaka staza nekuda vodi... osim unatrag. A ja bih nocas upravo unatrag... 'i dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju. 9ukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava, kao noc usamljenog vojnika. ,rst sudbine... ili dva i po prsta sudbine4 +vije jednake zvijezde nisu li najudaljenije4 5 praskozorje kad nas vise ne bude ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate. I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode, kao posljednji camac u posljednoj noci, a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine koja ga dijeli na pola. /atvori vrata, iza crvene zavjese je i crvena svjetlost. manje crvena, a ja iza nje ucim da zaboravim. 5 svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma, nemoj nikad bar to da zaboravis, ostalo je uglavnom nevazno. 6ali moj svicu, ciji mrak nocas cinis blagim.

-idiji - >ernando Pessoa

&da
+o.i, sjedni do mene, $idija, na obali rijeke. 6irno gledajmo kako te$e i nau$imo od nje. da %ivot prolazi, a mi se ne dr%imo za ruke ;+r%imo se za ruke<

Onda #emo misliti, velika djeca, da ovaj %ivot prolazi i ne staje,ni&ta ne ostavlja i ne vra#a se, odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini, dalje od bogova. Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo. 5%ivali, ne u%ivali, prolazimo kao rijeka. o treba znati prolaziti sasvim spokojno i bez velikih uzbu.enja. 7ez ljubavi, bez mr%nje i strasti koje podi%u glas, bez zavisti koja previ&e uznemirava o$i, bez briga, jer i s njima rijeka #e jednako te#i i uvijek #e odlaziti prema moru. Volimo se spokojno, misle#i da mo%emo, ako ho#emo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milo&te, ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga i da gledamo kako rijeka te$e. aberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih u svom krilu, nek njihov miris bla%i ovaj trenutak) ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u &ta, nevini pogani propadanja. 7ar #e& ako postanem sjena, sjetiti mene poslije, a da te sje#anje na me ne#e ope#i ni raniti, jer nikad se ne dr%asmo za ruke niti se poljubismo, niti bijasmo drugo osim djeca. I ako prije mene poneses obol mra$nom brodaru, ne#u morati da patim kad te se budem sje#ao. 7it #e& mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali, tu%na poganko s cvije#em u krilu.

1 ti bi morao znati - %ioleta

=aura je sigurno znala da mora postojati neko ko #e je voleti ko ,etrarka

ili!evi!

I Wrancuska je morala znati +a #e se za nju boriti neko Kao Jovanka pd Arka. I /emlja bi morala znati +a #e od sunca ugaslih +o nje, kad)tad, sti#i poneki zraci I svemir bi morao znati +a ga jos vecim cine Svaka mrva, senka i oblacak. 'ako bi i 'i morao znati +a postoji ja +a bih'e volela Sve dok me ima. 6akar se zauvek sretali Samo cudesnim putevima Koje gradimo od zelja eostvarljivih.

Samo!a - Dusan
'ugu ne mozes opisati.

ati!

Ona je poplava koja nosi sve pred sobom podriva kuce, rije nasipe, valja bregove. Iovek je premlaceno pseto nikom potrebno. 6rzim tugu. 'ugu ne mozes izraziti. Ona je pozar koji tinja godinama i bukne, ocas planu sume, nestanu gradovi. Iovek je vaseljenski les koji niko ne moze poznati. 6rzim tugu. 'ugu ne mozes suditi. Ona je uvek kamen o vratu davljenika

zanavek vezan. Smiraj je samo na dnu koje se izmeriti ne da. Iovek ) plamen vraca se u kamen. 6rzim tugu.

ReEuiem za palog andjela 6ozes mi reci da u bezglasju Iesto zalutas kad sricem slogove tvoga imena I da se uzalud borim protiv vremena koje na nasim telima gravira ebeske istine u strahu od smrti. 6ozes mi reci da je moja tisina laka ,oput niti paukove mreze A teza od sedam smrtnih grehova I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke. 6ozes mi reci da sam slobodna

DSimokovi!

A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlost +usa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika I postaju vapaj upucen tebi. 6ozes mi reci da bih trebala da te saslusam Kada se budem pravila da te ne cujem Sakrivsi usi rukama Kao sto deca sakrivaju po dzepovima male sede!ne skoljke sto izbaci mora utroba. -o,es mi reci kako sam gresila I ja cu na svoja ramena Te,inu neba+ ako treba+ pri#vatiti I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osme#nuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana i one budu krvarile kao nekada moje srce. Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati 5 tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji 5 krugu vecnom Isparavanja i padanja I tada, na dlan ces me topao docekati Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza I u secanjima potraziti moje ime Kao sto bi trazio uvojak kose IlXneki davno naucen stih. 6ozes mi reci da su tvoji dani podeljeni a dane secanja i dane zivljenja A neces znati da su svi moji dani ) dani prezivljavanja secanja davnih ozivljavanja sto kopne na izmaku noci. 6ozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao +a ga pored kreveta cuvam dok na barsunu kao na odru 6irno pocivaju snovi A ja bih mogla. mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim, Ali reci nista necu, cutacu, Jer ja i kada cutim ) cutim o tebi.

Ti ostaje& - -jiljana
I kad svi odu

atkovi)-%la&i)

napu&taju#i svoja mjesta u srcima voljenih, ti ostaje&, 1ospodine. I kad pusto& zamijeni radost u predve$erje nada, ti ostaje&, 1ospodine.

I kad se svijet promijeni, a prijatelji i&$eznu na svome putu, ti ostaje&, 1ospodine. I kad na obzorju za sva o$ekivanja $ista praznina blista, ti ostaje&, 1ospodine.

$omadi) sun!a - 2teFan AGr4

Komadi# sunca u bo$ici nosim ti, nek se u tvojim o$ima rasvijetli. 8areno dugino stakalce sam ti dao, ako ti mo%da pogled ne$iji u$ini na%ao. Komadi# svjetla u bo$ici mirisni, atom sun$anog jutra dra%esni. Kad ostane& sama i no# se spusti, ti malo njega iz bo$ice pusti. /rake #e zaigrati posred stijene, crtati kvadrate, bacati zlatno prstenje. Komadi# sunca u bo$ici zarobljeni s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni. ,ra&ak da uzme& kad %eli& na spavanje po#i i ja #u ti no#u opet u san do#i. Komadi# svjetla ukradoh nebeskom svodu tom za tvoje grudi, kao za bro& s topazom. Oboma nama da jasno svijetliti stane kad vi&e ni sunce nad zemljom ne grane.

*e volim te vise - 'eljko $rznari!

e volim te vise da znas ali uvijek mi tako ponekad u vremenu dodjes pa pomislim da si mi sve na svijetu

i ne mogu ni zamisliti kako lezis u nekom drugom krevetu a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces i kad suknju skidas a ne places nikad jednog cu te dana ubiti zbog svega jer si tako slatka bezobrazna i kratka ako ne racunam noge jer si !ina djevojcica i najhrabrija kurva jer si mi u oci usla bez kucanja i srama ubit cu te prije spavanja da se probudis kao dama da imas pune sobe ljubavi kao zimnicu spremne i ne volim te vise da znas i sve ce novine pisati o tome u restorane vise neces uci ludo moja mala neugledna plava predivno stvorenje bozje i moje raspitaj se kod prijatelja sto je jos tvoje a sto meni pripada raspitaj se jer ne dam ti vise ni da mislis ubit cu te sto se skitas svijetom policija ce te traziti sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu pa ces onda opet k meni dovoditi ljude da me ubijaju dugo i da se cude sto volis na meni i ne volim te vise da znas ali te trazim jer si tako prosta i slatka kao sirup

jer si tako divlja kad ti vrat zagrizem a bas nikakva nisi kad te zubi bole necu vise ni da mislim o tebi dok si od mene daleko sto ja znam ljubi li te netko jer ti je toplo u sobi bezobraznice mala igraj se jos malo dok mi mrak ne padne u krevet ludo cekam te i sutra kao uvijek u devet.

Tatjanino pismo 0njeginu

C,isem vam)sta bih znala bolje4 I sta vam vise mogu reci4 Sad zavisi od vase volje, prezrenje vase da l3 cu steci, al3 ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi, vi me se necete odreci. +a cutim ja sam prvo htela, i za sramotu mojih jada ne bi ste znali vi ni sada, bar da se nadam da sam smela da cete opet k nama doci i da cu ma i retko moci u selu da vas vidim nasem, da se veselim glasu vasem da vam sto kazem, pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noci duge sama dok ne dodjete opet k nama. Al3 osobenjak, vi ste znamo, i teska vam je selska cama, a mi... mi nicim ne blistamo,

no iskreno smo radi vama. Sto dodjoste u nase selo4 5 stepi, gde moj zivot traje, ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je, Smirivsi burne osecaje, mozda bih jednom; ko ce znati po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna, a svojoj deci dobra mati. +rugi( A3 ne ja nikom ne bi3 na svetu dala srce svoje( Oduvek tako pisano je... ebo je mene dalo tebi0 moj zivit sav je jemstvo bio da cu te sresti izmedj3 ljudi0 znam, bog je tebe uputio, moj zastitnik do groba budi... 5 snove si mi dolazio, i nevidjen si bio mio, tvoj pogled me svud proganj3o, u dusi stalno glas odzvanjo3... e nije mi se san to snio, jer cim si uso3 ja sam znala, sva premrla i usplamsala, i rekla* on je ovo bio( Ja tebe cesto slusah sama0 govorio si samnom jednom. kad prosjaku pomagah bednom i kad blazih molitvama buru i jad u srcu cednom. /ar nisi i ti onog trena, o prividjenje moje drago, promak3o kroz noc kao sena, nad uzglavlje se moje sag3o i sapnuo mi reci drage ljubavi pune i iskrene4

Ko si ti4 Iuvar duse mlade il3 kobni duh sto kusa mene4 5ticaj sumnje sto mene guse. 6ozda su sve to sanje moje, zablude jedne mlade duse, a sasvim drugo sudjeno je... ek bude tako( Sta da krijem4 6ilosti tvojoj dajem sebe, pred tobom suze bola lijem i molim zastitu od tebe... /amisli* ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati, sustajem i moj um se slama, a nemo moje srce pati. Iekam te* nade glas u meni bar pogledom ozivi jednim, ili iz teskog sna me preni prekorom gorkim i pravednim. /avrsih( +a procitam strepim... Od stida vise nemam daha... Al3 vasa cast mi jemci lepim i predajem se njoj bez straha...C

+ko se 'emlja prepolovi - .ovanka @ljare

2ajde da se pravimo ista se nije dogodilo Sjedi pored mene i /avuci ruku 1dje ti je najtoplije Ja skliznucu ti niz jezik ,rije nego me pozoves i gozbu spremiti rijecima navklim mjesto tebe da me ljube

ne zamjeri mi na neredu i razloge neulaska iznevjeri ja meta osmjehu sam strpljiva za sve promasaje i udaljena po mjeri oka tvog.

oje veliko slovo - 'eljko $rznari!

'i si jedno veliko slovo u mom zivotu neoprostivo i neduzno namjerno i slucajno ti si sve i nocas ja se odjednom sjetim kise koja je pala tog popodneva sjetim se tvojih ociju iz kojih nisam izlazio pet sati i nekoliko minuta a za to vrijeme svijet se okretao i nista nije stajalo druga smjena je radila neumorno netko je u tom trenutku ljubio i umiralo se u tih pet sati i nekoliko minuta a mi smo dijelili sudbinu ruze ja s tvojim imenom na usni i ti sa mnom kisa je padala tog popodneva znam to sigurno jer na tvom licu je zasjala jedna kap poput bisera i trave su sanjale o nama ti si jedno veliko slovo u mom zivotu i samo sam tebe ucio kako se pobjedjuje ravnodusnost govorio sam ti lijepo a ustvari

ponekad sam pomislio kako bi bilo raskopcati tvoju kosulju i ljubiti te dugo tako dugo dok kisa ne prestane ti si moje veliko slovo veliko poglavlje jednog popodneva i malo vecernje tame ti si ,vije,da lutajuca koja mi se seli i, oka u oko pa sjetis li se kako smo izasli iz te kise sretni moje veliko slovo.

*e volim te zato sto te volim - Pablo *eruda

e volim te izuzev zato &to te volim0 Od voljeti te do ne voljeti prelazim , Od $ekanja do kada te ne $ekam Srce mi prelazi od studeni do plama. Volim te samo zato &to si ti ta koju volim0 +uboko te mrzim, i mrze#i te ,rivijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi Je da te ne vidim ve# slijepo volim. 6ozda #e januarsko svjetlo uni&titi 6oje srce sa svojom okrutnom /rakom, kradu#i mi klju$ ka potpunom smiraju. 5 ovom dijelu pri$e sam ja onaj koji 5mire, jedini, i umrije#u od ljubavi zato &to te volim, /ato &to te volim, =jubavi, u plamenu i krvi. ;Soneta =YVI iz* CEZZ ljubavnih sonetaC<

$ako +na re&ava ukr&tene rei - ,rana Petrovi)

Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene o%ivljava4

Ima li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava4 ,riznajem ,esnika, al, znam* niko ne mo%e %e&#e da opravda vazduh od njene tamne ko%e. Kad Ana pla$e( ;o ne la%em vas< to je lep&e od vo#a( Od ki&e( Od... rakova na %aru( Od... $ega god ho#ete( Od ptice u galopu( pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu( A kad se svla$i( Slobodan i proklet prisustvujem ;a ne znam kako da pre%ivim< najve#em $udu u svetlosti( /aklinjem se* da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti. Kad la.u crta( Kad je$am seje( Kad objavljuje rat( Kad se smeje( Kad &koljke hrani( Kad se prehladi u lovu( Kad $ita magnet( Kad kupi haljinu novu( Kad pije pivo( Kad iznenada do.e( Kad ljubi proleterske vo.e( Kad je moja desna ruka( Kad je gr$ka azbuka( Kad sanja cve#e( Kad :G:(

Se#anje na epojmljivog +e$ka uvek #e mo#i vatru da zameni* zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni( ,a rumeni( ,a kad se vokali spoje( +ragi 7o%e, usijane glavurde moje( Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima( 6ogu u njenoj dr%avi da budem re!erent za ki&u( 6ogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve &to imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene o%ivljava ) ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava4 I cvetovi i pu%evi i englezi svi ve# znaju* ona poljupcem mo%e od svake bolesti da izle$i( Ali ja nju naj, naj, naj volim kad spaja svetlosti, kad re&ava ukr&tene re$i. Ona to izvodi kao da se igra( A meni izgleda kao da svet stvara( Ko Vergilijev najmla.i konj* u jednoj ruci dr%i svet, a drugom ga osvetljava( 'ra%i se, na primer, re$, koja mo%e vodu da pije, samu sebe da izgovara,

da gori, da leti, i da spava. eka re$ koja nije kao ostale re$i* re$ koja ume da re&ava ukr&tene re$i( 'ada nastaje mala drama* voda oti$e za svojim obalama* Ana, naga, na mom dlanu, ve$nost osmi&ljava( ;A mogla bi ba& nju briga da se razboli ili da spava.< I dddok je tttako ooo opasnu ddddr%im u zzzz zagrljaju rrrre$i se re$i se sssssame rrrrrr re&avaju( Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene o%ivljava4 8to se bar ne pokrije kad spava(4

%olio bi da me voli& - .ure $a&telan

Volio bih da me voli& da budem cvijet u tvojoj kosi Ako si no#,ja biti #u zora i bljesak svjetlosti u rosi Volio bih da me voli& i da svi dani budu pjesma Ako si izvor,i ja #u biti u %ivoj stjeni bistra $esma...

Pesma za -idiju - Dragana $onstantinovi!

'ebi ne mogu da napi&em pesmu. e umem. e nalazim te rime, ne nalazim te re$i... 5z misli upu#ene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima pro&arane tajne obojene %ivim bojama poput onih nemu&tih &arenih stvorenja &to se lenjo vuku pe&$anim okeanskim dnom u%ivaju#i u sopstvenoj lepoti... eke tople struje raznose uzdrhtale zajedni$ke &apate i slivaju se u &u&tavim vodopadima kroz doline titravih algi i &ume iski#ene snenim koralima... A do ustalasane povr&ine u nesta&nim skokovima dopiru na&a Suncem pozla#ena smejuljenja... =utam modrim dubinama na&ih se#anja ponesena mo#nom zlatastom plimom ose#anja i bliskosti... I znam, moja plima je i tvoja iako sad %ivimo na dva kraja okeana. e brinem, uop&te ne brinem &to nemirni talasi na povr&ini ra.aju vrtloge #utanja jer su i ta #utanja na&a, jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. ije to ni va%no. 'a talasava povr&ina ionako je samo varljiv odraz treptavog no#nog neba oki#enog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezuju#i zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazve%.a. I ta sazve%.a, te $e%njive misli isprepletane u ve$nost, uranjaju kroz vrtloge na&ih #utanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane... 8ta jo& da ti ka%em4 Sve &to po%elim da ti prenesem ve# se nalazi u na&im dubinama neve&to maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog, talasavog pokriva$a. Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napi&em pesmu. Jednostavno... ne umem...

1vina vremena - Selma Popari)

+anas, jo& jedan de%urni osmijeh i rije$i reda radi izgovorene. Koliko 5e jo sti#ova ispod tvoji# trepavica i,roniti1 Ka%e&, vrijeme je na na&oj strani, a ja bih da stane sve u ovom $arobnom trenu ti&ine s tobom. Ja se ba& vremena bojim i da mi te ne odnese iz glave vjetar neki ludi, da se ne izbri&e obris tvoga lika i po$etak i kraj i sjene pa da poslije samo zeleno vidim. +anas, jo& jedan bijeg u tvoj pogled i napola presje$en tren. Koliko #u puta jo& misliti na tebe osje#aju#i druge ruke... +a se bar rije$ima mo%e iskazati koliko ti vjerujem i koliko bih %eljela da mi uspomene pune tebe budu i da budu istina. +anas zadnja cigareta samo zbog dima plavi$astog, vidim te negdje uza njega... Sada, laku no# i ... 0jerovati1 6esam li mogla sebi nanijeti ve5u bol1

Tebi ljubav datiH - Robert Rozhdestvensk4

'ebi ljubav dati4 ) +aj ... ) Ona je zaprljana ... ) +aj je zaprljanu. ) 2ocu da pogatam ... ) 1ataj. ) Jos hocu da pitam... ) ,itaj. ) 9ecimo, zakucacu ... ) ,usticu te. ) 9ecimo, pozvacu te ... ) ,oci cu. ) Ako je tamo nevolja4 ) I u nevolju. ) Ako te prevarim4 ) Oprosticu. ) COtpevajC ) naredicu ti ... ) Otpevacu. ) /atvori drugome vrata ... ) /atvoricu. ) 9eci cu ti* ubij( ) 5bicu. ) 9eci cu ti* umri( ) 5mrecu. ) Ako se zagrcnem4 ) Spasicu te. ) Ako se bol pojavi4 ) ,retrpecu. ) Ako se zid ispreci4 ) Srusicu. ) Ako se cvor zamrsi4 ) ,reseci cu. ) Ako ima sto cvorova4 ) I sto. ) 'ebi ljubav dati4 ) =jubav.

) 'oga nece biti( ) /asto4( ) /ato sto ne volim robove.

+na +khmatova
1r$ih ruke ja pod tamnim velom ... 33Od $ega si danas bleda, $ega433 ) /ato &to sam tugom neveselom +o pijanstva napojila njega. ,amtim. On je iza&ao tada Iskriviv&i usta najbolnije. e taknuv&i drvo s balustrada 'r$ala sam za njim do kapije. /adihana viknuh* 338ala sve je. Ako ode& ) ode %ivot moj.33 Jezivo, a kao da se smeje, 9e$e mi* 33 a promaji ne stoj33

ilan $undera
/a&to si tako lepa4 e budi tako lepa. 2o#u da bude& od mesa, ne od sun$evog sjaja. /a&to si tako lepa4 Kad bi bar imala pege da ih ve$no po tvom licu skupljam. Kad bi bar bila razroka( Ielog bih %ivota na kolenima ubedjivao razroko oko. Ali, ti si lepa. +a, od sun$evog si sjaja. Ali ja ne mogu stalno %iveti u tom sjaju. e mogu na pozornici %iveti. Sve mi se vidi(

Svaka moja ru%no#a. Svaki posrtaj. e mogu %iveti pod re!lektorima. Shvati to. emoj plakati. e mogu %iveti s tobom. Suvi&e si lepa.

0da nagovestaj besmrtnosti iz se!anja na rano ditinjstvo

Sjaj u travi... sada,kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta nas sjaj u travi i bljestavost sveta,ne treba tugovati, vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti... zboravimo,ne radi nas,ne radi zaborava,zaboravimo da smo se voleli,da smo se svadjalii da smo bili krivi.. pozurimo,s danima i danima sto ce doci mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne hteti jedno drugom da kazemo,alXproci cemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati... zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju...ne boj se,jednom ces se zaljubiti alXljubices zato sto ce te nesto na toj zeni podsecati na mene..bio si moje veliko prolece uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati... oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge... nestace sjaj u travi,nestace velicanstvenost sveta... ostace bleda slika onog sto je proslo... Tilliam TordsRorth ;l[[Z)EF\Z<;delovi<

egdje, 5 njihovom prtljagu, ,od njihovim noktom Odlazi i dio mene. i grad ne volim, i bijele noci lenjingradske,

i betovenove sim!onije, i blagdanske pjesme e volim Kad ih nema 6oji drugovi, 6oji prijatelji, 6oje ljubavi. eka nikada I nikud ne podju Oni koje volim.

*ekakvi ljudi - %islava Simborska

ekakvi ljudi beze pred nekakvim ljudima. 5 nekoj zemlji pod suncem i s nekim oblacima. /a sobom ostavljaju nekakvo svoje sve, zasejana polja, nekakve kokosi, pse, ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra. a ledjima nose krcage i zavezljaje, sto praznije to iz dana u dan sve teze. 'iho se odvija necije zamaranje, a u vrevi necije nekom otimanje hleba i necije drmusanje mrtvog deteta. ,red njima stalno nekakav ne tuda put, niti je onaj koji treba most nad cudno crvenom rekom. aokolo nekakva pucnjava, cas blize, cas dalje, a gore visoko avion koji malo kruzi. +obro bi dosla nekakva nevidljivost, nekakva tamnosiva kamenost, i jos vise nebilost na krace ili duze vreme.

Jos nesto ce se zbiti, samo gde i sta. eko ce im izaci u susret, samo kada, i ko, u koliko oblika i s kojim namerama. Ako bude imao izbora, mozda ce pozeleti da ne bude neprijatelj i ostavice ih u nekakvom zivotu.

*e kosta nista - Sendi 3zrin

,ovremeno biti ljubazan ) ha( e kosta nista. 9ekla sam muzu da ga volim. e kosta nista. Kad sam sinu pakovala uzinu, stavila sam ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban. e kosta nista. ,ostaru sam dala kutiju keksa. e kosta nista. ,ustila sam nekog preko reda u samoposluzi. e kosta nista. ,ozvala sam brata da mu kazem da mi nedostaje. I ja njemu nedostajem. ,oslala sam gradonacelniku pismo i pohvalila ga da dobro obavlja svoj posao. e kosta nista. Odnela sam cvece u staracki dom.

e kosta nista. Skuvala sam pilecu corbu bolesnoj prijateljici. e kosta nista. Igrala sam drustvenu igru sa svojom kcerkom. e kosta nista. /ahvalia sam coveku koji mi je u samousluzi spakovao kupljene stvari. =ice mu se ozarilo. +ala sam svom pomocniku placen slobodan dan. Kostalo je samo malo. Igrala sam se loptom sa svojm psom. 7ilo je prijatno. Otisla sam na masazu. 7ilo je divno. ,ovremeno biti ljubazan ) hmm, mozda cu se cele godine tako ponasati. e kosta nista.

Dodje mi ponekad - Du&an ,ajski

+odje mi ponekad +a legnem kraj reke, +a se istecem sa njom ili +a ostanem na dnu, da mi isperu vode Srce i dusu.

+odje mi ponekad +a brojim rastajuce zvezde I da gledam plavetnilo neba kuda Krstare namrgodjeni oblaci. +odje mi ponekad +a legnem kraj reke, Jer obuhvata me neka luckasta tuga Onda kad stojim i pratim zelene talase Od obale do obale. +odje mi ponekad +a se valjam po travi /ajedno sa senkama pasa koji laju a duvarskom satu, ;Sat koji ne otkucava ponoc<. +odje mi ponekad +a pijuckam reku od izvora do usca, Jer hocu da sretnem zlatnu ribicu I da je zamolim da mi nacrta Svoj lik, da je ne bih izgubio 5 bezdanu svojih secanja.

'ar da se bojim toga - ,rana Petrovi)

/ar se ne bojimo toga4 Iz beskrajnog beskraja, nedokucivo, neuhvatljivo, nesto, oko nas se spaja. asmesi se, ispi casu vina. +aj ruku nekoj ruci, i jos jednu suzu nasoj muci. I zadnji drhtaj. I zadnji osmeh. I jedan tren vremena se spaja sa nedokucivim plavetnilom beskraja.

edokucivo plavo, neuhvatljivo nesto, iznad nasih glava. Ja drhtim, ja se tresem, ja necu jos bola, jos smeha, i jos jedan stisak ruke. Jedan je uveli listak pao, nestao. A sve je zeleno, i ponovo buja, i tece reka, i pesma slavuja. /adnji delic mog vremena je prosao( Ja drhtim, ja se smesim. 7eskrajno plavetnilo samnom se spaja. Jos jedan zivot je nestao( A gitara svira, a gitara svira(

Rekvijem
Stara gitara bez zica, bezivotna, pokraj zida tiha jed, vreme je surovi ubica, pritajen k3o prijatelj sto izda te, kad citav vek iza je nistavne ove koze zguzvane sto skori kraj ne priznaje. 6rzim ovo telo, bore, staracke pege i sede stare stvari u nasoj sobi sto u mom oku blede u borbi da ostanu lepe..nekako tuzno su lepe. Kao da vape, razapete na kazaljke slepe sto jedino svoj put vide ) ne razumeju bedne, trosne komade namestaja i ljudskih osmeha ) k3o cerge dok lutaju. Stvari nisu svesne. isu ni glave. Sve ce na kraju stati u te sekunde male I ko smo tad4 Otkucaji kosmosa.,cujem ih nocas, stoperica okrutna, boje se tope, hladna postelja

njena kosa prosuta po jastuku, i dalje mirisna. spavacica tirkizna, ruka i prsten izlizan. +eca su srecna, ali deca su daleko Imaju svoje zivote, ceka ih nekad negde neko. Jos uvek ne strepe pred senkom, ne boje se mraka, po koji nedeljni rucak koji jos dele sa nama. A mi4 +va starca, sanjali smo ovo* da mastamo i lutamo skupa, sve do poslednjeg CzbogomC, citava srecna vecnost smestena u oko ) moje i njeno, leto po leto, a sada drhtim pred zorom. Sta ako ona ode prva4 Sta cu sa sobom4 I ovom sobom satkanom od tisine koja jeci bolno. e smem da joj taknem ruku( e smem ni pogledom( 9azara me sama pomisao da ce biti hladna olovna. 6rzim ova tela( /asto ne leprsaju ponovo4 Samo jos jednom( Jednom samo( ek zazmuri 7og( /eljo moja. 6esece moj, budi opet moje Sunce( Samo jednom jos( 5sne na usne, srce uz srce. e smem da te dotaknem( A sav hrlim ka tebi( 1rlim te i jecim, ne dam te, do oltara vodi tepih. ,onovo( Jos jednom u belom, nek svemir drhti pred srecom( nek vecnost traje vecno, samo jos jednom( Ieli zivot zajedno, vise i ne primjecujemo kol3ko se ispunjavamo, dok misli premecemo. Stopljeni u jedno, dusa uz dusu, bok uz bok. Oci pune secanja bulje u prazan strop. Ieli zivot trazim samocu, da budem sama sa mislima, a kad je imam, bezim ko djavo od tamjana. Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca. 5 mojim ocima jos si poput decacica. Seti se, lepota je u ocima onog sto gleda* takve nas i 7og vidi sa druge strane neba. A mi, dva starca. Sanjali smo ovo* da mastamo i sanjamo skupa ) do poslednjeg CzbogomC.

'ko bi rek3o, vreme leti, mozda nas uzme sa sobom. Kako god bilo, zelim otici s tobom. Svladava me nemoc, ne daj da zaspem u snu( Strah me nagriza k3o rak, sto ako sutra ne budem tu4 7arem sam volela, ma barem sam probala, zivim bez zaljenja, umirem slobodna. Vidi nas, dva starca. Sanjali smo ovo* da mastamo i sanjamo skupa ) sve do poslednjeg CzbogomC. dva starca, sanjali smo ovo da sanjamo skupa ) zbogom.

*iija - .elena

arkovi)

Hene se dele na ni$ije, ne$ije i sva$ije. 'i si nai&ao na ni$iju. 7olje bi mnogo bilo da si nai&ao na ne$iju. Jer ne$ija je ne$ija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila ne$ija, mo%e postati i tvoja. A ova &to je vazda ni$ija, ni na &ta nije navikla. ije ni morala da se navikava. A ti misli& ) dobro je* ni$ija je slobodna. ,a, ni$ija je ba& i ni$ija zato &to tako voli slobodu i &to nikad ne bi postala ne$ija. Sva$ija je isto ne$ija, samo &to je previ&e ne$ija, ali uz dobre razloge mo%e postati umereno ne$ija, pa opet mo%e postati samo tvoja. ,a $emu onda osmeh &to sam ja ni$ija kad je to, zapravo, najgore &to mo%e da ti se desi4

%rsta mira - 'al $opp

Vrstu mira s kojim te raspore.ujem u sebi nalazim u pogledu hrasta i &apatu kro&nji, iskonskoj stoljetnoj pri$i plodnih ravnica. e preispitujem njegov po$etak, ve# odsjaje svih ki&a i huk svih vjetrova istinski sanjam kako tvojom utrobom ni%u predivne bisere. 6oram priznati, neiscrpne su visine misli, neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim i neiskori&tena snaga mjese$ine kojom klizim. Sve bogatstvo &to me preta$e u divne osje#aje i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena, izvla$e na moje dlanove najhrabrije poku&aje. e uspijevam uvijek potpuno sti#i tvoje tijelo, ve# krugovima plamenog prstena obuhva#am tvoj struk &to se izvija neponovljivim %arom. ,rstima pomalo udi&em toplinu mirisne ko%e, oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina i povremeno se vra#am, nude#i nove drhtaje. Otkrivam, poru po poru, kako ra.a& vatru, kako pred moje dodire tr$i& beskrajno zagrljena i do$ekuje& me opto$ena slatkim strpljenjem. 5zdi&e& preplanula i po%udom izvija& poljupce, bojom strasti prekriva& svako moje milovanje i du&u oboga#uje& neponovljivim sazvije%.em. Kad me tako ovjen$a& ljepotom i skupi& u sebe, pa ispod mojih vje.a prisloni& nje%ni osmjeh, izmislim na$in i postelju pretvorim u sanjali&te. /akora$im pogledom hrasta tvojim obrazima, dovedem &apat kro&nji to$no iznad na&ih pokreta i zauvijek na&e otkucaje srca preto$im u ljubav.

$o te ima taj te nema - ,ane $rsti)? Garavi sokak

.a sam staromodna !ura - Radmila -azi!

Ja sam stromodna cura Volim kuce prizemljuse krastavih zidova Sa dvoristima krcatim starudijama, 5mesto oblakodera i apartmana 5 kojima se budim i spavam. 6uskatle u prozorima i u loncim na tu!ne Vise volim od imitacija, od vestaka.. Ja sam staromodna cura Sto vise voli vespe umesto automobila. 'amndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace, Vise od zvizduka mlaznjaka. ,uteljke umesto avenija i bulevara, Kojima moje potpetice odzvanjaju. Ja sam staromodna cura Sto voli miris opranog vesa Koga vetar naduvava +o moga lica, preko moga nosa

I sve ono sto veje iz predhodnog zivota. Ja sam staromodna cura Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti, 1ovorim hvala, izvinite, molim. Volim da mi dasa pripali cigaretu Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu, +a me svlaci krpicu po krpicu. Ja sam staromodna cura Sto voli kic scene sa zalascima sunca, 6odne zurnale i porodicne albume, Od okretnih igara CstiskavacC jedino razumem. Ja sam staromodna cura, e zujim i ne skitaram kojekuda, 5 kuci drezidim povazdan, Ko glineni cup suseci se na promaji Samoce i zadovoljstava, 6amurna od snova. Ja sam staromodna cura O ljubavi i strasti malo sta znam +evicijeg srca rodjena udovica, ,od cijim nogama zivot kulja Kao para iz sahta Koju zaobilazim brzim koracima. Ja sam staromodna cura e kupujem po snizenoj ceni i osmehe ni svilu. e nosim mini suknje i dekoltee, 7ilo bi to lako oruzje za nekog Ko je nameran da osvaja bez. Ja sam staromodna cura Sto se kuvam u sopstvenom loncu 6arke hocu) necu. Kao kerusa sama lizem sopstvene rane, 5mreti skoro necu. Ja sam staromodna cura iti psujem, niti zvocam, niti besnim, 6ozete me mazati na hleb. Al s medom se uvek dobije malo otrova,

=jubavi u smrtonosnim dozama. Ja sam staromodna cura /uljas me kao nova cipela Koju moram izuti, promeniti, /a jednog udobnog ko patika Ili razgazenog ko susetkina sandala. Ja sam staromodna cura +obra sam prema muskarcima, Kao prema onim koji se plase mraka, =i!ta i prelaska ulice van pesackog prelaza. Sa njima volim da idem u bioskop I gledam nove !ilmove na stari nacin, Iz zadnjeg reda bioskopske polutame, +ok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje. Ja sam staromodna cura, +revna ko Kartagina, 6inimalno ostecena zubom vremena. 6uzejski komad koga nema na aukciji. ,ipanje nije dozvoljeno. Izmi ili ostavi.

Ona nokautira pogledom. Ona mrvi na dlanovima neznost. 6oderna devojka sedi cvrsto na zemlji a cvrstom i zategnutom dupetu. 6oderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica. Ona ne strahuje od prevare i druge zene. 6oderna devojka ume da ne vidi. 5me da ne misli, ume da ne cuje. 6odernu devojku poklanjam njemu. On je takodje moderan muskarac. A ja sam neka starovremena, Arhivski uzorak. Sa usnama sto se smeju veri i nadi, Sa telom koje bi samo neznost da mami.

Ja sam devojka koja ne ume da ceka 5lizujuci se mudro obmani, lazi. Ja sam devojka koja bi da se ljubi, Koja bi da misli, da se smeje, +evojka koja trazi nekog sebi slicnog Koji ce umeti da je oseti i vidi, 7ez zelje da je od glave do pete promeni. 5kratko ja sam antimoderna. Volim da pisem ljubavna pisma. Jos vise da ih citam. Ali nikad ih ne dobijam. /ato ih sama sebi saljem i izmisljam. ,a se topim od milja Kao sladoled na suncu, dok ih citam. 6ozda sam ja caknuta. Ali ja umem da glumim modernu devojku. I uglavnom svi i misle da sam moderna. I mogu iz dana u dan da menjam tip, kostim za mimikriju, i da nateram sebe da budem srecna. Ja sam devojka za muskarca uramljenog 5 sredinu stare retusirane slike, /a belosvetsku muskarcinu koji je jak Kao grom i lekovit kao melem. I koji nikad ne odasilje otrovne strele, Vec igra pikado sa vremenom i Koji se smeje, smeje, smeje. ,onoc je odavno prosla. Osecam hladan miris zore. A ja jos ekam da pojavi se ovaj moj moderni muskarac. +a pogleda me blago moderno, 7lago podatno. I da mu se siroko osmehnem. ,ored njega, znam, biu usamljena 7as kao i ove noci

+ok slusam o njegovim podvizima, O uspehu, o neprijateljima, i preprekama, 5z veliku sansu da i sama postanem moderna I za ljubav blago, koketno nezainteresovana.

'ak Prever
Isao sam na trg ptica i ptice kupio za tebe ljubavi. Isao sam na cvetni trg i cvece kupio za tebe ljubavi. Isao sam na trg staroga gvozdja i lance kupio teske okove za tebe ljubavi. A onda sam otisao na trg robova i trazio te ali te nasao nisam ljubavi moja.

*a dan njenog ven!anja - %elimir Raji!

I sru&i&e se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj tebe drugi pred oltarom stoji) ,rosta ti bila moja ljubav %iva( Iestit3o sam ti. I ti rece* C2vala(33... A da li znade& da se u tom casu 1ranitna zgrada mojih ideala Sru&i i smrvi i u pep3o rasu4

Al3 ne(

e vidim od toga ni sena0

,o tvome licu radost se razliva... I svr&eno je( 'i si sada %ena) ,rosta ti bila moja ljubav %iva( Ja necu kleti ni njega ni tebe, i gorku sudbu &to sam tebe sreo0 Ja necu kleti cak ni samog sebe Jer ja bih time svoju ljubav kleo. I na&to kletve( a&to ru%ne reci4

O sreci svojoj covek uvek sniva0 7ol, jad i patnju smrt jedino leci, ,rosta ti bila moja ljubav %iva(

Postoji sigurno neko - +nne /Ibert

Postoji sigurno neko ,ostoji sigurno neko Ko me jednom ubio A zatim oti&ao a vrhovima prstiju e naru&iv&i svoj savr&eni ples. /aboravio me polo%iti na krevet I ostavio me da stojim Svezana $vrsto a putu Sa srcem zarobljenim kao i pre S o$ima nalik a njihov odraz u vodi jo& $ist. /aboravio izbrisati lepotu sveta Oko mene /aboravio sklopiti moje o$i gladne I dopustio im tu pustu strast.

@ mojoj glavi stanujes - Stevan Rai!kovi!

5 mojoj glavi stanujes* tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije. ,onekad slusas kako mi zakuca Srce ko zivi leptir iz kutije. Ja ti odskrinem vrata* niz basamke Silazis u vrt za koga niko ne zna. a povetarcu lebdis poput slamke. ;+ok za to vreme, mozda* neoprezna Stojis na nekom rubu, ispred zamke...< ekad ;u mojoj glavi dok bas skaces 5 morsku penu, ispod sunca, gola< Spazim te kako po kisi preskaces 7arice i sva u blatu do pola /uris na poso s licem ko da places. ,rolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira* ,o pola oko moga klupka mota. Vidim sa tvoga lica puno mira +a ne znas kako zivis dva zivota. 5 mojoj glavi stanujes i dubis Irne i bele hodnike za moje 6isli* kako mi bezis il me ljubis4 Van tebe druge misli ne postoje. Samo dok spavam ti se nekud gubis...

Spaliti zemlju - +rsen Dedi!

Istog $asa kako si oti&la stihovi su prestali vrijediti ne samo oni o tebi nego op#enito0 svi

stihovi ljubavni stihovi politi$ki i stihovi o smrti Koji su se na tebi grijali koje sam mogao na tebi ispitati s pogledom na tebe idu#i u tvoju tro&nu lo%nicu ispisani na tvojoj na$etoj puti potra%iti ih u tvojim goru#im usnama I sad mi se postavlja pitanje* &to ostaje od poezije kad se rastane od one koja me na nju silila Istog $asa kad si oti&la poku&avao sam spasiti poku&avao sam ispraviti poku&avao zalijepiti ali udarci udarcikroz koje najprije voda pa niska ve$er pa ]trava prerasla^ i na koncu zvu$ni znak zra$ni znak o$ajanja 'o sve sabrati i spaliti za sobom na prijevaru na izdaju pokorenu zemlju ljubavnika

Skoro pa svi su bili okrenuti 'o je bio lep oktobar ) 8imborska je upravo dobila obelovu agradu kod mene je svakodnevno dolazio pijani kriminalac

aria Duszka

) tvrdio je da me voli i ako ne budem sa njim ubi#e mene i sebe savetovala sam mu da krene prvo od sebe ) nije primetio &alu policajci su govorili da mogu intervenisati tek kada me ubije vip od kulture je potvrdio Cni&ta $udno &to vam se to de&ava kad ve# pi&ete takve pesmeC jedan od mnoge moje bra#e je rekao* Cmora& ra$unati na sebeC mu&karac moga %ivota o kojem sam pisala moje najlep&e stihove je rekao* Cmene se to ne ti$e jer ja sam tu a to se de&ava tamoC a 1ospod 7og mi je saop&tio ba& tada da o$ekuje od mene zahvalnost za takav %ivot ovakav kakav ja %ivim zahvalna sam obo%avam moju samo#u.

Dusa
+usa mi je skrojena od rita. onsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog !olklora. Svaki komadic jedna unikatna prica. 5klopi, ukroj, pro!ircaj, prosi, ustopaj.

'reba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima, reskim jutrima, pokriti se ponekad preko glave kojoj treba zastita. 5suskati bosa stopala. ,redja za pravu nit se tesko nalazi, mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta. I odgore i odozdole. I bodovi, sto su pedantniji, precizniji i lepsi, sve vise bole. O utrosku vremena je besmisleno govoriti. 9anjave jagodice izdaju. /ena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj, po osecaj. zagladi novo poglavlje i preko srme, i preko suze. I ide dalje. +evojacka sprema koja se prenosi sa kolena na koleno. ;nora!eniS<

Ti i %i - +leksandar Sergejevi! Puskin

Isprazno Vi srdacnim 'i Ona zabunom zameni I odmah u mojoj masti 5zrhta dusa u meni. ,red njom snovi mi se snili e mogu da joj odolim. Kazem* CKako ste miliC A mislim* CKako te volim(C

Stid - Gabrijela

istral

Kad me ti gledas postajem sva lepa kao trava koju umiva rosa I kad sidjem niz reku, visoke trske nece prepoznati moje slavno lice.

Stidim se svojih zalosnih usta, svog razbitog glasa, svojih grubih kolena. Sada kad si dosao i kad si me video osetih da sam jadna i da sam posve gola. ijednu stenu na putu nisi sreo tako golu pred jutarnjom svetloscu, ko sto je ova zena koju si pogledao, kad si zacuo vedro pevanje. 5cutacu zbog ljudi sto prolaze, da ne bi mozda primetili moju srecu po sjaju sto izbija iz mog visokog cela ili po nemirnom drhtanju mojih ruku. oc je na travu se spustila rosa, gledaj me otvoreno i govori blago jer vec ujutro, silazeci niz reku, ona koju si ljubio odnece lepotu.

Sto ti nedostaje no!as - 'eljko $rznari!

Sto ti nedostaje no#as osim kucanja sata mislim osim mene jer sve drugo nije more koje se pjeni nije to &lag na sve posebno na ono &to me dovodi do ludila pazi jutra #e svejedno dolaziti bez obzira na na&a stanja ali mene ne&to drugo zanima meni to &to me ubija mo%e biti slatko i suzama razmazano lice mo%e i to a to &to ne mo%e& pogledati u o$i nikom hajde molim te

ti ba& kao neko dijete u%iva& u svemu &to ne mo%e& promijeniti ma priznaj da ti ja najvi&e nedostajem.

%atre 5odlomak< 1dje da nadjem spas4 'i ispunjava& svijet. Izbje#i ti mogu jedino u tebe...

arguerite Jour!enar

............................................................................................. ,odnosim tvoje nedostatke. 6irimo se s nedostacima 7oga. ,odnosim tvoje pdsustvo. 6irimo se s odsustvom 7oga ............................................................................................... +ijete je talac. Hivot nas ima. Isto je tako i s psom,panterom ili cvr$kom. =eda je govorila*C Otkako sam kupila labuda,vi&e nisam slobodna ubiti seC

Sonata od sna - 3nes $isovi!

) Od $ega %ive o$i tvoje kad stalno iz njih isijava san4 A &to bi dragulj dragane moje dao da tako bar na$as sja. ) 'voje su o$i u meni za&le, taj sjaj nije od ljudi. Svakoga jutra moje se lice s tvojim o$ima budi. ) e sklanjaj pogled. "ega se boji&4 =jubavi zar te je strah4 /acijeli rije$i cjelovima, s usana strgni mi dah.

) "emu se smije&i&4 Obujmi me ja$e, sva krv nek mi utrne( ) Kad zagrlim te ovako, zna& li &to ja vidim* +va kri%a koja se grle a med njima di&e jo& nero.en 7og prikovan poljupcima) A &ta ako 7oginja neka pod usnom mojom sniva4 ) ,od tvojom usnom sni violina u violini pjesma, u pjesmi plod. O kad me dodirnu usta tvoja* har!a se boja prospe u svod. ) ,rsti su tvoji vidre vedre &to se u igri tope. Guti& li kako iz moga struka iska$u antilope4 ) O kad bi moglo uho $uti tvoj dodir glazbo nijema, napisao bih ti od sna sonatu, al klavir tih dirki nema. ) ,ovedi me u kut svijeta neki tih. +a te #utim. +a te di&em. +a te snim. ) 8to je %ivot4 Oka treptaj. 'ajna tajne. Izme.u dva otkucaja srca stane.

Samo -

arina @grin

Sakrij me. 5 mirisu letne oluje 7ljesku munje i Slutnji zudnje0 Iuvaj me u snovima anizanim u nocima Krhkim od samoce. Sakrij me. 5 secanju na ukradene ,oljupce od kise 5 ocekivanju svitanja. Sakrij me. 5 prekrsenim obecanjima 5 uzdahu sto se otima Samotnim satima. Sakrij me. 5 pricu sto ima sretan kraj. Sakrij me u zagrljaj, - Samo ljubav mi ne sakrivaj.

Genijalno - Dionisije Dejan *ikoli!

sve je stalno genijalno du% ozonskih padavica spasite me iz sveg glasa zapovedam tu%nu moru dok zagledam sam i jedan preska$u#i zelenkaste procesore &ljapkaju#i ) ) divno more0

zapovedam svi idite dok ja stojim spust se plavi mojoj glavi u bleskastoj topovnja$i sve se cepka pecka recka... 0 a ti nja$i. pla$u deca... zveri tr$e, krokodili. svi su sa mnom stoj ne idi i vra#aj se( jer crvena daska u mrkom prelivu sjaji se od sre#e.

$od - 3nes Topalovi!

2ej, ,utnice, imal srece4 Vijuge ti, pomazu li4 2ej, godine, nositel je4 Kako ce se prepoznati4 Svi je sniju, I siroti i bogati 'rce za tragom, sjenu viju +usu truju, muzu materiju A, kob se skrila u duha, Od uha do uha Ogledalo nebesko, imal nade4 Krije li se u zracima4 5 pjesmi pijeska, dah u vjetrovima4

A, eno je, slijep putnice, Smijulji se u mislima o drugima e gledaj samo u svoju lubinu( e nadaj se, ne cekaj sudbinu, Ona kruzi sjajem, kocijama 9ajskim do vjecnog kraja Sveto sjeme sije 5 zbivanje upisana /agrljena na usnama 5 bozanskom bumu bije ,rijatelj je s tobom pije I kada te jedu crvi I kad casa se prelije 5 moru zvjezdane krvi Vaseljena se vrca, vri. /bog hemije Sudnja sudba zri. Isti nas nosi brod Kruze oko nas valovi, /apisi lim!e, krv i rod Sreca je u genima 7$jubav joj kod8.

2olji!a kaFe - Dragan Dzigurski

,osao, koji se ne odbija. /avodljiv pogled, koketan osmeh. ,itanje na koje nisam znao odgovor. Kako je do sada nisam upoznao4 /auvek upam#en ukus, ponu.ene ka!e. amenjena mi gadost(( Kazati joj, Cda je nemaC. 9ekoh, Cizdr%i, pobedi#emo.C 6a&ina sa otiskom slova. Izdr%a, pobedismo. Simpatija.

/ajedno otpijeni gutljaji ka!e. ova gadost, nov posao((( Osmeh pri dolasku. Iskra u oku, pri odlasku. +ragi glas sa druge strane %ice. ,oznati ukus gutljaja ka!e. o# prepuna smeha. =i!t,izazov4 +uga &etnja. Odmor u restoranu. 8apat,usne na uhu. Hmarci putuju kroz telo. Ka!a u sobi. 6isli, njenim likom ispunjene. 5pozorenje, neverovanje. Autobus. ,les, do beskraja. 7uket ru%a. 9oleri. ,oljubac, za sretan put. Ka!a posle ru$ka. ,roslava, pokloni i torte. Stolica kraj nje, za mene $uvana. Wotogra!ija za nezaborav. ,les, koji spaja. Auto koji Cne umeC da skrene. Stepenice du%e od ve$nosti. Klju$ koji ne otklju$ava. +va tela, kao jedno. 5zdasi... O 7o%e, 7o%e, 7o%e... ,ozdrav uni!ormisanog. 7esana no#. ,ogledi ) %elje. /ajedno popijena ka!a. Gutanja draXa od re$i. +odiri ruke,koji peku. Sedi&te, kraj sedi&ta.

7ol koji razdire. Ka!a ) %elja, ) pa%nja. ,riredba. ,les, koji le$i. ,ostelja, sa plavim mrvicama. ,oslasti$arnica. ,aso&. Ka!a iz termosa. So!a. 9ecepcija. Soba, iznad kuhinje, 9ibnjak. 9adio. ,ica i sok. Kancelarija. Stolica. Sto. Strast. Vo#njak. +odiri pod vodom. Kaput. Wotelja. 'rosed. ,otpuni u%itak. =jubomora. Ive#e. Knjiga. Alkica za se#anje. Igla, blizu srca. F.,EZ.,O.,E_.,EA., On, u Codlutalim mislimaC. Osmeh, Cbez razlogaC. ,repoznatljiv par!em. 'reni, koje se pamte. 7o%e, 7o%e 7o%e.... Sre#no, EZZ. ova gadost, povratak. Ka!a popijena na brzinu,

,okloni koji se, ku#i, ne nose. 9e$i utehe i nadanja, Seta i se#anje. Sto, bez mesta kraj nje. Strahom, nadja$ana strast. Susret bez osmeha. CIspra#ajC bez pogleda. /alud $ekanje poziva( Hal za CslomljenomC &oljicom... CJa sam je jednom imao kratko, al ipak imaoC =egende

0d 8 do 69 - 'ori!a Senti)
avrati na ka!u da se ispri$amo ne#u ti kriti ni&ta ti #e& mi re#i sve &ta ima novo kod tebe da li sve je u redu kod tvog kom&ije &ta te $ini sre#nim &ta ti nanosi bol &ta se desilo novo u tvom svetu u tvom kvartu napravi#emo krug oko sveta pri$a#emo o svemu a najvi&e o ljubavi gde god da si navrati na ka!u od devet do dvanaest mo%e& ako %eli& i ostati provesti no# prijatelju.

Prolje!e koje nije moje - Dobri!a (esari!

Ja ne vidim od svoje sjene i sunca, ni te mlade boje. ,rolje#e svuda sja i cvate, Al ono nigdje nije moje. e %ivim u njem, ve# sa strane. I kuda god mi noga krene a svim je putevima radost, A sva je radost izvan mene. 7ez pokoja sam. Kakvom tugom Ka%njava %ivot svog bjegunca( ijedna zraka nije moja Od ovog svima danog sunca.

$ad bi ti otisla iz ovoga grada Kad bi ti oti&la iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao* C,riroda je puna mojih pogleda na svetC. S kim bih zastao pred raspuklim orahom govore#i* C5 ovom orahu mo%da raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posa.enoC.

atija ,e)kovi)

/bog koga bih prekinuo ove re$i i rekao ne&to radosno, 6ada ne znam &ta bih sve mogao da ka%em a osnovu cele &ume i drugih elemenata( S kime bih se vra#ao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajd%iji koji %ivi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao &e#er. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze me.u zvezdama. "iji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u p&eni$noj plevi S kime bih pomenuo* tajge, sneg na :tni, ljude po tamnicama. 7ela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se $ini +a u reci Ararat klju$a kamenje I ko bi me zbog toga voleo4

+anas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao* COna ka%e balkonu da ga voli I balkon se sru&i u tom $asuC. ,o&tari bi &irom sveta raznosili jedno isto pismo +ok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na 'ibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u no#i govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo4 Kad bi ti oti&la iz ovoga grada, 1ovorio bih uzalud* 6oje re$i se ne bi ni na koga odnosile.

*i bogova ni molitava - 1vo +ndri)

,a ipak biva ponekad da cujem esto kao molitveni sapat u sebi. 'o se moja stara i vecno ziva zelja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom trazi malo mesta 5 nekom od beskrajnih vrtova rajskih, 1de bih najposle nasao ono Sto sam oduvek uzalud trazio ovde* Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik, 6alo slobodnog daha.

Spiram te sa koze - Pero 'uba!

Spiram te sa koze, Sa minulih leta, 6iris hladnog limuna, /elen martovski prhut, Iskasljavam te, 'alog ispod jezika, Vreo sljunak u krvi, =justim te sa nokata O&trim nozem kajacem ema te, nema te, ema te.

9eci te se odricu i u laz me ususkuju, isi postojala sem u pesmama, nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa isceznucem, Istresam te iz dzepova starih kosulja, Struzem te okom sa !otogra!ija Stresam te sa kose, +avni prosinacki sneg, ,roklinjem pesme u kojima stanujes, jedes, spavas, umivas se, Sve bih ti oprostio samo da te ima, +a ima krvi u tebi. Srce od naj!inijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio, 6ore bih ti u san donosio. Vetrovi bi ti bili pokorni, Kisama bih te uspavljivao, Samo da te ima imalo izvan reci, Samo da postojis. Kako ces i ovu 6olitvu citati Ako te nema Ako uporno tvrdis +a te nema, +a sam te Izmislio.

%olim tvoje ruke - 0skar Davi!o

Volim tvoje ruke za igracke, to telo koga skoro nema. /ena je samo u mekoti macke sto u tvom struku prede i drema. Kako da nadjem reci detinje da ti objasnim sta ljubav znaci, a da ne ranim to malo zverinje* usnu na kojoj se mrve kolaci.

Sudba - Desanka

aksimovi!

5 prolece, u prolece kad vrbe zelene i potok tece plavim nebom umiven, u cvetovima kad mirisu magle0 u prolece, u prolece ruze uvele zavoleh miris skriven. 5 maju, nad srcem kad su mi se nagle, sudjenice vile nisu umele od ludosti da mi ga spasu. 5 prolece,u prolece ja zavoleh senke u necijem glasu. 5 prolece, u prolece, tako je sudjeno, srcu mom uvek ce ljudi da se cude i zedji mu niko nece shvatiti. O, zao mi je mladica koji me voleo bude u prolece, jer ce patiti.

Sr!e - .ovan Dui)

Sre&#emo se opet, ko zna gde i kada, enadno i naglo javi#e se meni ) 6o%da kad u du&i bolno zastudeni, I u srcu po$ne prvi sneg da pada. a usnama na&im poniknuti ne#e i prekor, ni hvala0 niti tuga nova

8to ne osta vi&e od negdanjih snova i kaplja gor$ine, ni trenutak sre#e. Ali starom stra&#u pogledam li u te* 'o nove ljubavi javlja se glas smeo( Jer to srce ho#e, to je njegov deo ) 5vek novi deo od nove minute.

'na& gdje )e& me na)i - 1vi!a Smole!

Ako me ikad potra%i&, zna& gdje #e& me na#i. a&e jezero jo& uvijek te $eka i $ezne za tvojim pr&tavim smijehom i kamen$i#ima koje si samo ti znala onako nehajno bacati u njega. Voda je jo& bistra i zelena, jo& je u njoj odraz tvojih o$iju. Kad viknem tvoje ime, ptice umuknu i jeka mi vrati glas. 6a &to zna$e te duge godine4( Ja sam jo& tvoj i bit #u, $ija god da si sad. Ako me ikad potra%i& u svojim snovima, zna& gdje #e& me na#i.

Danas - /orhe -uis ,orhes

+anas bih mogao... voljeti te kao jucer, kao sutra, kao svaki dan. +anas bih mogao.. otici daleko...puno dalje

no sto je vrijeme, puno dalje no sto oci dosezu. +anas bih mogao pruziti ruku niz krizaljku zbunjenog srca i dotaci zlatnu ribicu za srecu. +anas bih napokon mogao probuditi se sretan kad sam vec tebe sanjao i tvoje usne snom ljubio( Sve bih danas mogao jer danas je dobar dan * za herojski zivot obicnog tempa, za ljubav i poneki poljubac sto ga tamo daleko na tvoje celo smjesta povjetarac usuljavsi se izmedj` zavjesa nosen mojom zeljom... i srebrnom trakom mjeseca

K9AJ EN. S'9A II: