DORD GORDON BAJRON

KADA RASTASMO SE TADA

Kad rastasmo se tada
uz muk i suza breme,
a bolnam srca savlada,
na vrlo dugo vreme,
bled, hladan, obraz ti posta
ko led sam celov tvoj;
a meni tek tuga osta
kroz ceo ivot moj.
Tog jutra rosu ledenu
sred svog osetih ela
ko hladnu strepnju jednu
to obuze me cela.
Ti skri zavete svoje;
sad mnogom pripada, znam;
kad ime spomenu tvoje
i mene samog je sram.
O tebi pria svud bruji,
za me posmrtno zvono;
kroz srce jeza mi struji:
to te ljubvljae ono?
Ti nikome od tih ljudi
ne bee tako znana;
bol osta sred mojih grudi
i veno iva rana.
Mi sastasmo se tajno;
sad tajno pamtim, smerno,
to srce ti nehajno
ve presta biti verno.
A sretnem li te kada
kroz mnoga leta duga,
moj pozdrav bie tada

sav pusta, nema, tuga.

ONA IDE
Ona ide u svetlu lepote
Ko no blaga u zvezdanom sjaju.
Sve to ima u svetu krasote:
Svetlog, tamnog njene oi daju
Sve nenosti, i divote s njima,
to dan blistav ne moe da ima.
Ni zrak manje, ni ti vie sama
Sen u valu crnih joj vitica
Il u skladu loknica, il prama
to se sputa preko njenog lica,
Preko ela, gde edne, spokojne
Misli svoga mesta su dostojne
Na tom licu koje ozarava
Sreni osmeh veite vedrine;
Gde dobrotom svakog oarava
Mirni odsjaj veite vrline,
Na tome se divnom licu ita
Ljubav mirna, nevina i veita.

DA, MI NEEMO LUTATI VIE

Da, mi neemo lutati vie
u kasnoj noi ti i ja,
i zalud srce ljubavlju die
i mjeseina jo uvijek sja.
Jer dua kree ve iz grudi
uz ma to hrli sad u boj;

za predahom mi srce udi,

i ljubav trai kraj ve svoj.
I zalud no sva voljenjem die
i zalud njoj e uskoro kraj,
nas dvoje nee lutati vie
uz mjeseine blistav sjaj.

NEEMO VIE ETATI PO NOI

Ne, neemo vie etati po noi,
Do sitnih sati odlagati san
Ma koliko mi srce elelo poi,
Ma mesec sjao kao da je dan.
K'o ma po boju u korice to legne
K'o dua to grudi zna da smori,
Tako i srce mora da prilegne
I ljubav mora da se odmori.
Mada je no za milovanje,
I mada prebrzo osvane dan,
Neemo ii u aikovanje
Kad mesec sija kao da je dan.

GLE IDE LEPA KAO NOGLE, IDE LEPA KAO NO

Gle, ide lepa kao no kraja
Zvezdanog neba, vedrih klima,
Sve najlepe od mraka i sjaja
U liku svom i oku ima,
Umekanom svetlom raja,
to od neba ga dan ne prima.

Tek sena jaa, manja zrakaI slabi slast neiskazana

U valu njenih uvojaka,
Il' blaga svetlost, licu dana,
Gde kae slatka misao svaka
Svu dra, istou svoga stana.
S tog obraza i ela nena
-to tiho je, a re ne gubiSmeci zbore i boja nena,
Da njenu prolost blagost rubi,
Da ne zna duh njen zemnih enja,
A srce njeno isto ljubi.

ENA
Malo onaj poznaje enske grudi
Ko s uzdahom eli stei ljubav njenu;
Zar mari ta za srce koje za njom udi?
Obaspi je hvalom idola za svaku zenu;
Ali ne ponizno, jer e u tom trenu
Prezreti trud, ak i tvog stiha ar;
Ako si spretan, nenost skrij; za enu
Drskost jo uvek najbolja je stvar:
Ljuti je pa je tei osetie njen ar.

JEDNOJ GOSPI
Kad ovjek, istjeran iz Raja,
Za asak zasta pokraj vrata,
Svaki ga prizor biveg sjaja
Nagna klet kob to mu je data.

Al idu kroz daleke kraje,

Naui snosit grijeh svoj prijek;
Tad drugo vrijeme u mu vaje,
U radu svome nae lijek.
Tako e, gospo, sa mnom biti,
Ne smijem vidjet ar va, jao:
Dok krzman, uz vas, neu kriti,
Uzdiem zbog sveg to sam znao.
Mudriji bit e bijeg moj taj
Od napasti to vreba samo;
Ne mogu gledat u svoj raj
Bez elje da ne ivim tamo

KAD JE NA LETA MNOGA

Kad je na leta mnoga trebalo,plau nemo i srca slomljenoga,
da se rastanemo,
bledilo tvojih obraza i tvojih usana led jasno mi,jasno predskaza
nesrenih godina sled!
Jutarnja rosa to pade ledena na me sa granja nagovetaj mi
dade
dananjih oseanja.
Prekri sve to ree,slavna si sad-al ime?Stid me zbog tebe pee
kada ti spominju ime.
Ja ujem,kad pomenu tebe,mrtvaka zvona,i lako stresem se,srce
zazebe:
zato te voleh onako?
I ne slute za nas dvoje oni to tebe su znali:dugo e,dugo moje
srce za tobom da ali.
U potaji smo se sreli,u utnji sad jadujem dane:to srce ti zaborav
preli?
to duh tvoj da me obmane?

Ako se ikad ja i ti na svetu jo sretnemo,kako cu pozdraviti tebe?

-Plaui nemo.