Eol-Eol (grc. ??????, lat.

Aeolus, Eolus, Aeolos, �olus, Aiolus) je, prema grckoj

mitologiji, bog i gospodar vetrova; sin Posejdonov i Arnin. �iveo je u pecini na
ostrvu Lipari u Eolskom arhipelagu, u kojoj je dr�ao i iz koje je upravljao i
zapovedao vetrovima.Medu Eolovim vetrovima najznacajniji su bili osmoro brace
Anemoi:
� Borej, siloviti severni vetar;
� Notos, ju�ni vetar, topao i vla�an;
� Euros, suhi istocni vetar koji nosi liepo vreme;
� Zefir, ne�an i blag zapadni vetar;
� Kaikos, severoistocni vetar koji u rukama nosi masline;
� Apeliotes, jugoistocni vetar koji u rukama nosi zrelo voce;
� Libos, jugozapadni vetar zaogrnut maglom;
� Skiron, severozapadni vetar koji u ruci nosi urnu punu vode, uviek spreman da
je izlije na zemlju.
Sam Eol imao je �est sinova i �est kceri koji su se medusobno po�enili i porodili
nove vetrove.Kada je Odisej, na svom povratku iz Troje, pristao sa svojim brodom uz
obalu Lipari, ugostio ga je Eol. Dirnut njegovom pricom o njegovom lutanju u
potrazi za rodnom Itakom, odlucio mu je pomoci. Dao mu je me�inu u koju je zatvorio
sve zle vetrove nepovoljne za plovidbu, a Zefiru, blagom zapadnom vjetru, naredio
da ga prati na putovanju. Dok je Odisej spavao a njegovi brodovi plovili prema
istoku, neki su njegovi saborci, verujuci da se u me�ini nalazi blago koje im je on
zatajio, otvorili me�inu iz koje su iza�li svi pobesneli vetrovi, uzrokovav�i takvo
nevreme koje je pre�ivio samo Odisejev brod.
Ostala Bozanstva
Anteros-Anteros (grc. ??t????) je u grckoj mitologiji bio bog uzvracene ljubavi,
kao i osvetnik neuzvracene ljubavi, pa je zbog toga nekada progla�avan i Nemezinim
sinom. Prema nekim izvorima, on je predstavljao personifikaciju prvenstveno
homoseksualne ljubavi. Prikazivan je zajedno sa svojim bratom blizancem Erosom, ali
postavljen suprotstavljeno njemu i uz Afroditu.
Asklepije-Asklepije grcki (?s???p???) lat. (Aesculapius) je u bog lekarstva kod
starih Grka. Roditelji su mu bili bog Apolon i nimfa Koronida, ili prema nekima
Arsinojin, odrastao je uz kentaura Hirona.Asklepije je vladao sa medicinom,
hirurgijom i lecenjem prirodnim travama, govori se, da mu je boginja Atina, nakon
�to je Persej Meduzi odrubio glavu, dala Meduzinu krv. �tavi�e, krv koja je potekla
sa njene desne strane bila je lekovita, da je Asklepije uspevao da o�ivi i mrtve.
Imao je vi�e svetili�ta u staroj Grckoj, a glavno je bilo u Epidauru u Argolidi. Tu
su dolazili mnogi bolesni da nadu leka, prinoseci �rtve i noseci poklone kako bi
dobili savete i lecenje. Znanja su prenosili Asklepijevi sve�tenici, a sa oca na
sina. Medu njima je bio i danas najpoznatiji, Hipokrat sa Kosa.Asklepije se naucio
lecenju od boga Apolona i kentaura Hirona i to tako da je sve bolesti umeo leciti i
cak vaskrsavati iz mrtvih, ali kako niko zbog toga nije umirao, Tanatos, bog smrti
se na njega po�alio Zevsu, a on ga je, kao nekog ko ru�i svetski poredak ubio
munjom. Apolon je, pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao Kiklope.
Asklepijeva supruga je bila Ipiona (Heriona ili Epiona). Ona mu je pomagala tako
�to je ubla�avala bolove pacijentima. Sa njom je imao tri sina: Podalerija i
Mahaona, koji su oboje bili lekari i ucestvovali su i u pohodu na Troju i
Telesfora. Takode imao je i pet kcerki: Akeso, Iaso, Panakeja, Egli i Higija
(Higieja). Hefija je ljude darivala zdravljem, dok je Panakeja ljude oslobadala
svih bolesti. Sin Telesfor je bio patuljak koji je ubrzavao lecenje bolesti. Nakon
svoje smrti, Asklepije se pretvorio u sazve�de Ofion (Zmija).
Ata-Ata, (grc. at?, lat. Ate), je u grckoj mitologiji bila boginja zaslepljenosti i
du�evnog nemira, boginja obmane.Ata cini razdor medu bogovima i ljudima pa ju je
zato Zevs strmoglavio sa Olimpa. U tom svom padu na zemlju Ata je sa sobom povukla
i Zevsove kcerke Lite boginje molbe. Ata na zemlji ide lakim i tihim hodom, ne
dodiruje zemlju i upravo lebdi nad glavama ljudi kojima donosi nesrecu. Da bi se
nesreca mogla barem malo ubla�iti, treba pozvati Lite boginje molbe, i one su, iako
hrome te su gotovo uvek stizale prekasno, ipak, kao kcerke Zevsove cinili da
nesrecu barem malo ubla�e.
Dika-U grckoj mitologiji Dika je boginja pravde. Jedna je od tri Hore, kceri Zevsa
i Temide. Za razliku od njene majke koja upravlja pravdom nad bogovima, ona vlada
ljudskom pravdom. Njena suprotnost je sestra Adikija koja je boginja nepravde.
Eos-Eos ili Eoja (grc. Eos), (lat. Aurora) je bila boginja jutarnjeg rumenila neba
i praskozorja, kcerka titana Hiperiona i njegove �ene Teje. Eos je bila lepa kao
samo svitanje dana, prozracna i sjajna, a i volela je sve �to je lepo. Volela je i
lepe mu�karce pa se veoma cesto i veoma lako zaljubljivala.Njen prvi mu� bio je
titan Astrej, sa kojim je rodila mnogo dece - sve zvezde i vetrove.Jednom je
Afrodita zatekla u Aresovoj postelji, i zbog toga je proklela da stalno �udi za
mladim smrtnicima. Zaljubila se u sina Melapoda Klita, a zatim u velikog junaka
Atine Kefala, pa u slavnog lovca Oriona, a za Titona, sina trojanskog kralja
Laomedonta, se udala i �ivela sa njim na samom kraju sveta, gde je on postao kralj
Etiopije.Eos je toliko mnogo volela svog mu�a Titona da je od Zevsa tra�ila, i
uspela u svojim molbama, da mu on da besmrtnost. Titon je postao besmrtan, ali je
Eos zaboravila da mu Zevs da i vecnu mladost, tako da je on, vremenom sve vi�e
stario, i postao sasu�en izlapeli starac koji se jedva dr�ao na nogama. Pored toga
toliko je mnogo pricao da se to pricanje pretvorilo u nepodno�ljiv zvuk. kako je
vreme prolazilo on se sve vi�e savijao i na kraju se skroz skvrcio i smanjio, tako
da se pretvorio u cvrcka.Sa Titonom Eos je imala dva sina - Emationa i Memnona.
Prvi sin Eos nije postigao neku veliku slavu i nije se mnogo isticao, ali je zato
Memnon bio jedan od najslavnijih junaka Trojanskog rata. Memnon je, u pravom
trenutku pritekao u pomoc svom stricu Prijamu, a nakon smrti Prijamova sina Hektora
postao je, zbog svojih vrlina, svoje snage i hrabrosti, vrhovni zapovednik
trojanske vojske. Nije pro�lo mnogo vremena od toga, a Memnon je poginuo je u
dvoboju s grckim junakom Ahilom.Posle smrti svoga sina, neute�na Eos je, u velikom
bolu prolivala suze - koje se na zemlji svakoga dana pokazuju kao rosa.
Heba-Heba (grc. ?�?, lat. Hebe), je u grckoj mitologiji bila boginja vecne mladosti
i nosilac pehara olimpiskih bogova.
Hestija-Hestija (grc. ?st?a), kcerka titana Hrona i njegove �ene Reje, boginja je
domaceg ognji�ta. Cim se rodila, otac Hron ju je progutao, kao i njenu bracu i
sestre - Demetru, Heru, Hada, Posejdona - jer se bojao da ce se oni pobuniti protiv
njega i svrgnuti ga sa vlasti. Ali, kao bo�ansko bice Hestija je �ivela u utrobi
svog oca sve dok je nije oslobodio njen najmladi brat Zevs, koji je izbegao sudbinu
svoje brace i sestara tako �to ga je majka Rea kri�om rodila u pecini na ostrvu
Kritu.Ova boginja je bila olicenje porodicnog doma, a zatra�ila je od svog brata
Zevsa da zauvek ostane devica, iako su je Posejdon i Apolon tra�ili za suprugu.
Njen smireni �ivot i stabilan polo�aj u Kuci na Olimpu, razlog je, �to se ne
pominje ni u kakvom dogadaju, za razliku od ostalih bogova. Svoje mjesto na Olimpu
je ustupila bogu vina, Dionisu.
Hipnos-Hipnos (grc. ?p???, lat. Somnus), rimski ekvivalent je poznat kao Somnus je
bio bog sna i sam san - perfonifikacija sna (spavanja), sin boginje noci Nikse i
Tartara, boga podzemnog mraka. Hipnos je sa svojom majkom Niktom svake noci dolazio
na svet, tiho se kretao po zemlji i moru i svimu �to �ivi donosio san koji oslobada
od briga i muka.Njegovoj moci niko nije mogao odoleti, pa je dva puta, na molbu
boginje Here uspavao i samog boga Zevsa. Prvi put kada je Hera htela ubiti Herakla
posle njegovog pohoda na Troju, a drugi put kada je Posejdonu omogucila da pomogne
Ahejcima u Trojanskom ratu, iako je Zevs to zabranio.
Irida-Irida ili Iris (grc. ????, lat. Iris) je boginja duge i glasnik bogova. Ona
je kcerka okeanide Elektre i morskog boga Taumanta, Arkina sestra bliznakinja.
Irida je bila �ena Zefira, boga zapadnih vetrova i sa njim je imala sina Pota. Bila
je licni glasnik boginje Here, povezivana i s Hermesom, glasnikom bogova, a ona je,
kao i on, nosila ili krilati �tap ili kaducej. Za razliku od Hermesa, ona dobijene
zadatke nije izvr�avala, nego ih je samo objavljivala. Ponekad bi, tim naredbama
dodavala i pone�to svoga, narocito kada bi se one ticale boginja na koje je ona
bila ljubomorna.Na zapovest Zevsa donosila je krcag sa vodom iz reke Stiks, da bi
sa njom uspavala sve one koji la�no svedoce.
Kalipso-Kalipso, (grc. ?a????, lat. Calypso), je kcerka titana Atlanta ili Okeana,
nimfa na ostrvu Ogigeji.Ostrvo Ogigija se nalazilo na nepoznatom mestu i u neznanom
moru, i prvi covek koji se na to ostrvo iskrcao bio je itacki kralj Odisej, kada se
posle pada Troje vracao kuci. Kalipso je Odiseja prijateljski docekala, a kada se
malo bolje upoznala sa njim, predlo�ila mu je da joj bude mu�. Obecala mu je
besmrtnost, najvecu ce�nju smrtnika, okru�ila ga je sa rasko�i na kom su mu i
bogovi mogli pozavideti, a sve vreme ga je zavodila svojom bo�anskom lepotom i
mocima carobnice.Sedam godina je Odisej proveo na ostrvu Ogigiji, ali pored Kalipso
on nije bio srecan - sve vreme je ceznuo za povratkom na Itaku. Nakon sedam godina
bogovi su se sa�alili na Odiseja, i po glasniku Hermesu, Zevs naredi da Kalipso
oslobodi i pusti Odiseja.
Morfej-Morfej, (grc. ???fe??, lat. Morpheus), je u grckoj mitologiji bio bog sna,
sin boga spavanja Hipnosa.Morfej je mogao poprimiti lik bilo kog coveka i javljao
se u ljudima u snu kada bi ih savladao njegov otac Hipnos. Svoj lik je imao samo
kada se odmarao. Grci i Rimljani su ga zami�ljali kao vitkog mladica sa malim
krilima na slepoocnicama.
Nemeza, Nemesis ili Nemesida (grc. ??�es??) u grckoj mitologiji je kcerka boginje
noci Nikte i boga tame Ereba, ona je boginja odmazde i ka�njavanja po zasluzi. U
pocetku je bila apstraktni pojam koji je oznacavao dodeljivanje onoga �to nekome
pripada, a kasnije personifikacija pravedne srd�be protiv svega �to remeti red i
ravnote�u u prirodi.Kao kci Noci (Niks) ona je prisutna svuda gde se kr�i Pravda
(Temida). Prati je Stid (Aidos) i kada se ljudski rod bude sasvim iskvario, ove dve
boginje ce zauvek napustiti Zemlju vratiti se medu bogove na Olimp. Nemeza je
stroga i devicanska boginja. Ka�njava ta�tinu i oholost, pa je tako kaznila i lepog
Narcisa. Menja sudbine ljudi i opominje ih na umerenost. Nemeza je ljude darivala
srecom ili nesrecom i to po njihovoj zasluzi. Po tome se ona razlikuje od boginja
osvete Erinija, koje su samo ka�njavale ljude. I pored toga �to je darivala srecu,
u svakodnevnom �ivotu Nemeza je vi�e ka�njavala, a to je u bliskoj vezi sa ljudskim
postupcima i naravima. Nemeza je posebno ka�njavala one osobe koje su prekoracile
�pravu meru�, tj. one ljude koji nisu znali da cene iznenadnu srecu i blagostanje i
sebi dopustili da drugima cine nesrece. Slicnu ulogu je imala i boginja Adrastija
frigijskog porekla, koja je u�la u grcku mitologiju, a cije ime prevedeno na grcki
znaci �ona kojoj nije moguce umaci�.Prema jednom mitu, Zevs je �eleo da zadobije
Nemezinu ljubav, ali je ona od njega be�ala preko kopna i mora, preobra�avajuci se
u razne �ivotinje. Kada se preobrazila u gusku, Zevs ju je sustigao i preobraziv�i
u labuda, sjedinio sa njom. Iz te veze nastalo je plavo jaje koje je Nemeza
ostavila u mocvari. Jaje je prona�la Tindarejeva supruga Leda i iz njega je rodena
cuvena lepa Helena.
Nika-Nika (grc. ????) u grckoj mitologiji je boginja pobede. Ona je kci Titana
Palanta i personificirane boginje Stiks. Njen pandan u rimskoj mitologiji je
Viktorija. Kao boginja ratne pobede, prikazivana je uz Zevsa, Atinu i Aresa, a kao
boginja pobede u takmicenju, prikazana je kako ovjencava pobednika muzicko ili
atletskog takmicenja. Bila je na Zevsovoj strani u Titanomahiji, zajedno sa svojim
ocem Palantom i dedom Okeanom, a takode je podr�avala Zevsa kad je svrgnuo svoga
oca Hrona.I ona je sama mogla vrlo brzo trcati i leteti, zato je prikazivana s
krilima. Prikazivana je kao predivna djevojka, a glavu joj je cesto ukra�avao
pobednicki venac ili palmino li�ce. Spartanci su je prikazivali u lancima tako da
ih ne bi nikad, kao personifikacija pobede, napustila.
Pan-Pan (grc. ???, lat. Pan) je, prema grckoj mitologiji bio bog �uma, lovaca i
pastira. Sin Hermesa i nimfe Driope, ili sin Zevsa i nimfe Enide.Pan se rodio sa
kozijim nogama, rogovima i bradom, pa je njegovu majku, kada ga je ugledala obuzeo
strah i odmah je pobegla od njega i napustila ga.Hermes je, kada je video �ta je
majka ucinila, prihvatio mladog Pana i odveo ga na Olimp.Na Olimpu, bogovi, kada su
ga ugledali, su poceli toliko da se smeju njegovom izgledu, da je mladi Pan, obuzet
stidom i sramotom pobegao u arkadijsku �umu i tamo se sakrio. U �umi je odrastao
sam, napu�ten od svih, pa je i kasnije najvi�e voleo da dolazi ba� u tu �umu.Pan se
bavio napasanjem stoke i sviranjem u frulu, a najvi�e je voleo da se dru�i sa
nimfama i satirima, mada je znao da se pridru�i i veselom dru�tvu boga vina
Dionisa.Od bogova, Pan je naji�e voleo Apolona, koga je naucio nekim oblicima
vracanja, mada je znao da ce se to direktno odraziti na njegovo vlastito proroci�te
u Arkadiji, jer je Apolon bio okrenut proroci�tu u Delfima.Ljudima je Pan bio veoma
naklonjen, a najvi�e je voleo pastire kojima je i mnogo pomagao kada su cuvali
svoja stada. Ali jedna njegova osobina je bila toliko izra�ena da su svi morali
voditi racuna kada Pan spava. Kada bi Pana neko iznenada probudio, on bi se tako
bacio i vikao na neobazrivog coveka, da bi ovoga obuzeo �panican strah�. Dogadalo
se, da svojim pona�anjem, pojavom i vikom, ispuni panikom i citave vojske, pa su
Atinjani verovali da je on u Maratonskoj bici svojom galamom zapla�io Persijance
koji su se dali u bekstvo. zahvalni zbog toga, Atinjani su mu podigli hram u pecini
na severnoj strani Akropolja. Hram je pronaden pred kraj devetnaestog veka.Pan je
prvobitno �iveo u �umama Arkadije, a zatim su ga ljudi sretali i na drugim delovima
Grckog sveta, a kasnije i u rimskom svetu, gde se izjednacio sa starim bogom
Faunom.
Pluto-Pluto je u grckoj mitologiji bio personifikacija bogatstva.Njegovo ime je jo�
i Plut i najpre je bio bo�anstvo izobilja koje nudi priroda, da bi kasnije postao
personifikacija i materijalnih bogatstava koja se sticu zanatstvom i trgovinom.
Njegovi roditelji su Jasion i Demetra, koji su vodili ljubav na tri puta pooranoj
njivi. Zami�ljen je kao dobar bog koji putuje zemljom i ljudima donosi bogatstvo.
Kada je zapretio Zevsu da ce biti pravedan i deliti samo onima koji to zaslu�uju,
vrhovni bog ga je oslepeo, kako ne bi mogao da razlikuje cestite i mudre ljude od
onih koji to nisu. U toj predstavi, on je bio neugledni, slepi starac. Kada mu je
Asklepije vratio vid, ljudi su prestali da prinose �rtve bogovima.
Prijap-Prijap (grc. ???ap??), sin boga vina Dionisa i boginje Afrofite je bog
plodnosti. Kao bog plodnosti nije bio samo bog telesne ljubavi vec i za�titnik
vinograda i vrtova, pa su se iz tih razloga njegove figure - kipovi, stavljali u
vrtove i vinograde. Svrha tih figura je bila slicna stavljanju stra�ila za pla�enje
ptica.
Selena-U grckoj mitologiji Selena (grc. Se????, �mesec�;je bila boginja i
personifikacija Meseca, cerka titana Hiperiona i Teje, sestra boga Sunca Helija i
boginje zore Eos. Prema Platonu, njoj su se klanjali samo varvari. U rimskoj
mitologiji boginja meseca se nazivala Lun.
Reka Stiks-Stiks, Stiga ili Stig (grc. St??), (St�x = mr�nja) ime je reke koja je
bila granica izmedu zemlje i podzemnog sveta. Okru�uje Had - podzemni svet, u
zavisnosti od izvora ili mita, devet ili dvadeset puta.Reka Stiks, zajedno sa
rekama - Flegeton, Aheront i Kokitus, se uliva u veliku mocvaru u samom sredi�tu
Hadovog podzemnog sveta.Reku Stiks cuva Flegije, koji prenosi du�e sa jedne strane
reke na drugu, mada se pominju jo� i Flegeton kao i Haron da su i oni prevozili
du�e preko ove reke.Bogovi su po�tovali reku Stiks, a zakletva u nju se nije mogla
prekr�iti.Ako bi neko od bogova prekr�io zakletvu, morao se napiti vode iz reke
Stiks i time je gubio glas na devet godina.Stiks poseduje cudesne moci kojima mo�e
nekog uciniti besmrtnim. U detinjstvu, Ahila je njegova majka Tetida, dr�eci ga za
petu, uronila u reku Stiks, pa je on ostao ranjiv jedino na tom mestu - tako da se
i do danas ka�e da Ahilova peta ili tetiva oznacava izuzetno slabu tacku nekog
coveka. Ime Stiks je bilo i ime boginje, najstarije kcerke Okeanove i Tetijine,
koja je, kao jedina �enska predstavnica, predstavljala tu reku. Tu cast je
zaslu�ila jer je pomogla Zevsu u borbi protiv Titana. Ona je bila prva koja se
stala na stranu Zevsa. Sa titanom Palantom, Stiks je rodila Zelosa, Kratosa, Biju i
Niku.
Tanatos-Tanat ili Tanatos (grc. ???at??) je ime boga smrti u grckoj mitologiji,
kojeg je rodila boginja noci Njukta, kada je Hron preoteo vlast od Urana.Ovaj
termin danas oznacava i nagon smrti, cije ime je izvedeno upravo od imena ovog
grckog boga smrti.
Tiha-Tiha, (grc. Tykhe) (lat. Fortuna), je jedno od sudbinskih bo�anstava, boginja
slucajnosti i srece.Po Hesiodu, kci Okeana i Tetije, a po Pindaru, jedna od Mojri.
Tiha je cudljiva, nepredvidljiva i ponekad nepravedna, �ivela je na Olimpu i
najvi�e je bila u dru�tvu Zevsa. Od ostalih bogova najprisnija je bila sa bogom
bogastva Plutom, koga je odgajala zajedno sa Ejrenom, boginjom mira. Atributi
boginje Tihe su:
� krma (koja oznacava upravljanje ljudskom sudbinom)
� kugla (koja stoji za promenljivost srece)
� rog izobilja (za bogatstvo i darove srece).

Himen-Himen (grc. Hymen, lat. Hymenaeus) je bog �enidbe i za�titnik braka.

Roditelji Himena su mu po jednoj verziji bili, Apolon i jedna od muza - Kaliopa,
Uranija ili Tersihora, a po drugoj verziji on je bio sin Dionisa i boginje
Afrodite. I pored toga �to mu se nije sa sigurno�cu znalo pravo poreklo, ljudi su
ga po�tovali, a narocito mladi ljubavnici i supru�nici. Nije mogla da prode ni
jedna svadba, a da se nije odpevala pesma njemu u cast. Njegovo je ime oznacavalo
svadbu i svadbenu pesmu.Himen nije bio bog, vec siroma�an mladic iz Atine koji se
zaljubio u lepu i bogatu devojku, a kada su mu njeni roditelji zabranili da je
vida, on se preobukao u �ensku odecu i tako je pratio na svecanostima u cast
boginje Demetre. Na putu ka Demetrinom hramu, kod eleuzine, grupu su presreli
gusari i oteli sve devojke. Sa devojkama je i otet preobuceni Himen, a gusari su
devojke odveli na jedno daleko ostrvo.Slaveci uspe�nu otmicu, gusari su priredili
veliku gozbu na kojoj su se svi dosta napili. Himen je to iskoristio, dokopao se
maca i ubio sve pijane gusare. sakupiv�i sve devojke, Himen se vratio u Atinu, i
objavio svima da ce pustiti svaku devojku pod uslovom da izabranicu svog srca
dobije za �enu. roditelji devojke nisu pristali, ali su ih ubedili roditelji
ostalih devojaka, pa su i oni napokon pristali da svoju kcerku daju Himenu za
�enu.Himen je zbog svega bio toliko srecan, a i �iveo je u veoma skladnom braku,
tako da su se pocele pevati pesme o njegovom srecnom i lepom braku.Posle nekog
vremena, saznav�i za sve �ta se dogodilo, boginja Afrodita je primila Himena i
njegovu �enu kod sebe, a zamolila je Zevsa da Himena uzvisi do boga.
Higija-Higija (grc. Hygieia, lat. Hygia) je u grckoj mitologiji kcerka Asklepija -
Eskulapa, boginja zdravlja i za�titnica apotekara. U grckoj mitologiji Higija nije
imala neku istaknutu ulogu, sem �to je bila kcerka Asklepija, ali su je anticki
umetnici veoma cesto prikazivali i to kao mladu �enu koja u ruci dr�i zmiju i zdelu
sa vodom. To je bio simbol zdravlja, koji se i do danas sacuvao, a njeno ime se
vezuje za cistocu - higijenu i to u raznim kombinacijama.
Muze-
Muze (gr. ???sa?) su cerke vrhovnog grckog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje
poezije, umetnosti i nauke. Ima ih devet, a njihova imena i atributi su:
Talija (T??e?a [Th�lia]) � muza komedije (br�ljanov venac, komicna maska)
Uranija (???a??a [�rania]) � muza astronomije (globus)
Melpomena (?e?p?�??? [Melpom�ni]) � muza tragedije (venac vinove loze, tragicna
maska)
Polihimnija (????�??a [Pol�mnia]) � muza religijske i ozbiljne poezije (bez
atributa, katkad svitak)
Erato (??at? [Erat�]) � muza ljubavne lirike (instrument sa �icama)
Kaliopa (?a????p? [Kalli�pi]) � muza epskog pesni�tva i elegije (vo�tana plocica,
svitak, pisaljka)
Klio (??e?? [Kli�]) � muza istorije (vo�tana plocica, svitak, pisaljka)
Euterpa (??t??p? [Evt�rpi]) � muza muzicke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (?e??????? [Terpsih�ri]) � muza igracke ve�tine i horskog pevanja (lira
i plektron).