3.

KONTNI PLAN I NJEGOVO USTROJSTVO

Kontni okvir predstavlja nomenklatura, odnosno spisak mogucih svodnih racuna od

kojeg, prilikom izrade svojih kontnih planova, polaze preduzeca na koja se kontni
okvir odnosi. Problematika izrade kontnih planova preduzeca nezavisna je od tipa
kontnog okvira koji predstavlja polaznu osnovicu.

Za razliku od kontnog okvira, kao spiska mogucih svodnih racuna propisanih, primera
radi, za sva industrijska preduzeca, kontni plan predstavlja spisak stvarno
potrebnih racuna u svakom pojedinacnom industrijskom preduzecu, tj. racuna koje ce
svako od njih stvarno da otvori u svome knjigovodstvu, bilo u giavnoj knjizi prvog,
bilo u glavnoj knjizi drugog stepena. Izbor pravih racuna glavne knjige omogucava
da knjigovodstvo bude celishodno organizovano i da, kao takvo, mo�e da odgovori
zahtevhna koji se pred njega postavljaju - da a�urno i kvalitetno obavi svoje
zadatke tj. pru�i odgovarajuce podatke.

Kontni okvir predstavlja glavnu kvalitativnu determinantu organizacije

knjigovodstva. Njeni kvantitativni aspekti ticu se ustrojstva poslovnih knjiga, kao
i metoda i postupaka obavljanja tipicno knjigovodstvenih poslova - dokumentovanja
poslovnih operacija, kontiranja dokumentacije i knji�enja kontiranih dokumenata. U
postupku ustrojstva kontnog plana mogu se identifikovati dva klucna koraka:

? preuzimanje svodnih racuna iz kontnog okvira i

? dublje ra�clanjavanje preuzetih svodnih racuna.

Posebno je znacajno da se naglasi, da u kontnim planovima konkretnih preduzeca

svoje mesto mogu da nadu samo racuni propisani u kontnom okviru. U ranije
prezentiranom modelu funkcionalnog kontnog okvira racunske grupe: 28, 35, 38, kao i
neke druige ne mogu da nadu svoje mesto u kontnim planovima preduzeca korisnika.
Kontni plan predstavlja pouzdan oslonac pri kontiranju dokumentacije odnosno pri
odredivanju racuna koje treba zadu�iti i odobriti u vezi sa poslovnim dogadajima na
koje se dokumentacija odnosi.

Centralno mesto pripada, svakako, pogonskom knjigovodstvu. Kontni plan

pogonskog knjigovodstva, odnosno spisak racuna putem kojih se obuhvataju poslovni
dogadaji koji cine interni zivot preduzeca, cini okosnicu tj. predstavlja putokaz u
radu svih delova koji ucestvuju u sprovodenju toka internog obracuna. On
predstavlja osnovnu pretpostavku za normalno funkcionisanje celine internog
obracuna. Ustrojstvom kontnog plana pogonskog knjigovodstva odreduje se, naime,
struktura podataka koje pogonsko knjigovodsfvo, kao najznacajniji deo internog
obracuna, neposredno treba da pru�i. Pri ustrojstvu internog obracuna, njegovi
zadaci su definisani izborom odgovarajucih racuna u kontnom planu odnosno
odgovarajucom nomenklaturom
- pre svega, racuna mesta i nosilaca troskova u pogonskom knjigovodstvu.
Racunovodstveni podaci, koje neposredno pruza pogonsko knjigovodstvo, kao poslednja
stanica celine toka internog obracuna, predstavljaju osnovu bez koje je nemoguce
uspesno rukovodenje i upravljanje preduzecem.

Osim pogonskog knjigovodstva, u kojem se obuhvataju poslovni dogadaji koji cine

interni �ivot preduzeca postoji i finansijsko knjigovodstvo, koje je prevashodno
usmereno na odnose preduzeca sa spoljnim svetom, odnosno koje se bavi obuhvatanjem
eksternih poslovnih dogadaja. U sferi eksternog poslovanja odnosno u domenu
finansijskog knjigovodstva ima mnogo vise zajednickog u odnosu na interne poslovne
dogadaje koji su manje ili vise specificni za svako proizvodno preduzece.