Vanredni prihodi

Za razliku od redovnih prihoda, nastanak vanrednih prihoda proizvodnih i

trgovinskih preduzeca nije neposredno povezan sa redovnom aktivno�cu tih preduzeca.
Vanredni prihodi su posledica izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i
slucajnosti na ciju pojavu konkretno preduzece nije u mogucnosti da utice. Tako,
vanredni prihodi predstavljaju periodicno i povremeno povecanje sredstava (koje
nije praceno smanjenjem drugih oblika sredstava, povecanjem obaveza ili nastankom
redovnih prihoda) ili smanjenjem obaveza (koje nije imalo za posledicu povecanje
nekih drugih obaveza, smanjenje sredstava ili nastanak redovnih prihoda)
proizvodnih, trgovinskih i drugih preduzeca.Inace, vanredni prihodi se uglavnom
pojavljuju po osnovu:
1. Vi�kova obrtnih sredstava utvrdenih inventarom
2. Naplate otpisanih potra�ivanja
3. Naplacenih i obracunatih penala i drugih kaznih
4. Naknadno identifikovanih prihoda iz prethodnih poslovnih godina i sl.
Prezentirano klasifikovanje prihoda prema kriterijumu redovnosti pojavljivanja i
osnovi nastanka uz njima odgovarajuce konzistentno sistematizovanje rashoda
proizvodnog i trgovinskog preduzeca predstavlja dovonjan uslov za identifikovanje
razlicitih oblika (koncepata) periodicnog rezultata neophodnh za dono�enje poslovnh
odluka i, uop�te, upravljanje preduzeca.
Tako, poslovni rezultat, odnosno poslovni dobitak ili poslovni gubitak (razlika
izmedu poslovni prihoda i poslovnih rashoda) pokazuje uspe�nost redovne aktivnosti
preduzeca u odredenom vremenskom periodu: neposlovni ili neutralni rezultat,
odnosno neposlovni dobitak ili neposlovni gubitak (razlika izmedu neposlovnih
prihoda i neposlovnih rashoda, tj. Finansijskih i vanrednih prihoda i finansijskih
i vanrednih rashoda) ne zavisi od osnovne delatnosti preduzecazbog koje je ova i
osnovana, vec je posledica fnansijsko- politickih odluka preduzeca i razloga ili
faktora koji su ponekad izvan uticaja preduzeca.
Ukupan rezultat tj. Neto dobitak ili neto gubitak (razlika izmedu ukupnih prihoda i
ukupnih rashoda preduzca u odredenom vremenskom intervalu) predstavljaju rezultantu
odgovarajuceg poslovnog i neposlovnog (neutralnog) periodicnog rezultata preduzeca.

2.2.3. Redukcija poslovnih prihoda

Na kraju izlaganja o klasifikaciji prihoda, treba ne�to reci i o eventualnim

redukcijama redovnih poslovnih prihoda. Naime, prilikom realizacije proizvoda,
materijala, robe i usluga proizvodna i trgovinska preduzeca mogu svojim eksternim
kupcima ponuditi i odredene koncesije (povlastice, popuste) u cilju unapredenja
svoje prodaje i popravljanja ili jacanja polo�aja likvidnosti. Otuda, mo�emo
diferencirati dve vrste popusta koji se daju kupcima i to:
1. Trgovcke (komercijalne) popuste
a. Rabat
b. Bonifikacija
2. Finansijske popuste
a. Kasa - skonto
Svi popusti se, po pravilu, odobravaju u vidu procenta (%), obracunavaju se od
prodajne vrednosti realizovanih proizvoda, robe, materijala i usluga.

Trgovacki popusti

Trgovacki (komercijalni) popusti u instrumenti prodajne politike proizvodnog ili

trgovinskog preduzeca i preciziraju se u kupo-prodajnim ugovorima sa kupcem.
Osnovni oblici trgovackih (komercijalnih) popusta su:
1. Rabat i
2. Bonifikacija.
Rabat je povlastica koja se daje kupcima ukoliko kupuju proizvode ili robu van
sezone (sezonski rabat ) odnosno ukoliko kupuju vecu, znatniju kolicinu proizvoda,
robe, materijala u jednoj partiji nabavke ili u odredenom periodu, nejce�ce
poslovnoj godini (kolicinski rabat).
Bonifikacija je koncesija koja se daje kupcima u slucajevima prodaje kako o�tecenih
proizvoda, robe i materijala tako i proizvoda, robe i materijala slabijeg
kvaliteta.