Proces interne revizije

U proces interne revizije spadaju:

1) promene kapitala
2) napomena
3) bilans stanja
4) bilans uspeha
5) bilans novcanih tokova

AKTIVA PASIVA
1) zemljiste 1) kapital
2) gradj. Objekti 2) dugorocne obaveze(od god. dana)
3) postojenja I oprema 3) kratkorocne obaveze (do god. dana)
4) poslovni inventar 4) tekuce obaveze ( zarade,dobavljaci,cekovi,porezi)
5) zalihe
6) potrazivanje
7) novac

Zasniva se na principu solventnosti (mogucnosti da na duži rok isplatimo obaveze)

Finansijski izveštaji kao osnova finansijske analize

Finansijski izveštaji su vrednosni pokazatelji uticaja svih poslovnih promena, koje utiču na
finansijsku strukturu I položaj finansijske strukture privrednog društva, na njegove novčane
tokove I uspešnost celokupnog poslovanja.Oni su osnovni proizvod finansijskog
računovodstva.Možemo da ih podelimo na:
1)Osnovne (Bilans stanja I bilans uspeha)
2)Izvedene (Izveštaj o tokovima gotovine, izveštaji o promenama na kapitalu) sastavljaju se na
osnovu bilansa stanja I uspeha.
3)Ostali izveštaji – izveštaji o ostalom rezultatu I napomene koje su sastavni deo godišnjeg
izveštaja.
-investitore I kreditore
-U svim pomenutim izveštajima su sadržani efekti svih aktivnosti privrednog društva u
odredjenom periodu.
-Sve aktivnosti jednog preduzeća koje imaju za cilj stvaranje vrednosti za vlasnika,
zaposlene,investitore) možemo da podelimo u 3 grupe:
1)finansijske aktivnosti
2)investicione aktivnosti
3)poslovne aktivnosti

-Efekti finansijskih I investicionih aktivnosti su uglavnom materijalizovani (sadržani) u bilansu

stanja koji pokazije finansijsku strukturu I položaj privrednog društva.

-U osnovne finansijske aktivnosti ubrajamo:

1)Prikupljanje kapitala iz sopstvenih I pozajmljenih izvora
2)vraćanje pozajmljenih sredstva
3)plaćanje kamate kao cene, odnosno troškova za korišćenje pozajmljenih

Osnovne investicione aktivnosti su ulaganje prikupljenih finansijskih sredstva u nabavku stalnih

I obrtnih sredstava privrednog društva za obavljanje osnovne delatnosti I širenje poslovanja.
Zbog toga kažemo da je prikupljanje novca investiciona aktivnost.
-Poslovne aktivnosti su uglavnom obuhvaćene bilansom uspeha, a osnovne poslovne aktivnosti
su aktivnosti koje imaju za rezultat ključne prihode (prihodi od prodaje proizvoda I usluga) I
ključne rashode (troškovi:amortizacije materijala,zarade).

Predmet finansijske analize su svi pomenuti izveštaji iz 2 razloga:

1) potpunost informacija o uspešnosti poslovanja preduzeća (kroz bilans uspeha I izveštaj o
ostalom rezultatu).Kroz bilans stanja se sagleda finansijska struktura I položaj , priliv I odliv
gotovine kroz izveštaj o tokovima gotovine I promene na kapitalu kroz izveštaj o promenama na
kapitalu.
-Napomene kao vrsta finansijskog izveštaja sadrži kvalitativne informacije (rezime nekog
izveštaja , objašnjenje neke zakonske odredbe) koje nisu sadržane u ostalim izveštajima.

2)činjenica da su efekti pojedinih aktivnosti prikazani u više izveštaja istovremeno (npr.

finansijska aktivnosti plaćanja kamate na kredit je prikazana I u bilansu uspeha, efekat
isplaćenih dividendi je prikazan I u izveštaju o novčanih tokovima, prodaja stalnih sredstva I
ostvarivanje gubitka ili dobitka po osnovu prodaje, obezvredjivanje stalnih sredstava prikazanih
u bilansu uspeha).
 Osnovni finansijski izveštaji kao predmet analize
-Dva osnovna finansijska izveštaja su
1)bilans stanja
2)bilans uspeha

-Bilans stanja je finasijski izveštaj koji prikazuje veličinu i strukturu sredstava i izvora
finansiranja na odredjeni dan u novčanim jedinicama mere.
-To je slika finansijskog položaja jednog privrednog društva.

-Struktura sredstava (aktive) predstavlja efekte investicione aktivnosti odnosno način ulaganja
prikupljenih finansijskih sredstava, a struktura izvora finansiranja (pasive) predstavlja efekte
finansijske aktivnosti odnosno finansijsku strukturu privrednog društva.

-Postoje 2 kriterijuma razvrstavanja pozicija u bilansu stanja.

1)kriterijum rastuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi.
2)kriterijum opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi.

Prvi kriterijum ima široku primenu u evropskim zemljama u kojima je osnovni cilj
računovodstva sigurnost kreditora i investitora pa je akcenat na stalnim sredstvima u aktivi i
sopstvenom kapitalu u pasivi.
-U fokusu interesovanja ovih zemalja i preduzeća jeste solventnost (sposobnost preduzeća da
izmiri svoje obaveze na dugi rok, i uvek se vezuje za kapital)

AKTIVA PASIVA
1.nekretnine,postrojenja i oprema(najnelikvidnije) 1.sopstveni kapital(nema rok dospeća)
2.nematerijalna sredstva (patenti,licence) 2.dugorocne obaveze
3.dugoročni fin. plasmani (ulaganja u obveznice,h.o.v.) 3.kratkorocne obaveze
4.zalihe 4.tekuće i ostale obaveze
5.potrazivanja
6.novac (najlikvidniji

Drugi kriterijum je razvrstavanje pozicije u bilansu stanju.Koristi se u zemljama sa razvijenom

anglosaksonskom računovodstvenom praksom (SAD,Kanada,Australija,V.Britanija)
-Koristi se zato što je njihov primarni cilj poslovanja likvidnost jer su ove zemlje od 1929 god (od
velike depresije svetske ekonomske krize) povremeno opterećene ovim problemom.
Akcenat je na novcu u aktivi, i tekućim obavezama u pasivi.

Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji pokazuje prihode i rashode jednog privrednog društva
iskazane novčanim jedinicama mere za odredjeni obračunski period.
-To znači da se bilans uspeha za razliku od bilansa stanja sastavlja periodično za odredjeni
vremenski period koji može da bude mesec, kvartal , polugodište , godina.
-Dugo je bilans uspeha imao pimat (prednost) u odnosu na bilans stanja po važnosti informacija
koje su korišćene za potrebe poslovnog odlučivanja , jer se smatralo da je uspešnost poslovanja
prikazana dobitkom ili gubitkom najvažniji pokazatelj rentabilnosti poslovanja jednog
preduzeća.

Dobitak ili gubitak jeste osnovno merilo rentabilnosti poslovanja i važna komponenta mnogih
finansijskih pokazatelja kao što je naprimer dobitak po akciji ili stopa prinosa, ali korisnicima
fin.izveštaja i revizorima nije dovoljna informacija za procenu buduće sposobnosti stvaranja
novčanih tokova i prinosa za razne korisnike (dividende akcionarima, investitorima, kamate
bankama).

Redovni prihodi/rashodi ( rezultat obavljanja osnovne aktivnosti delatnosti) su :

1)poslovni prihodi/rashodi
2)finansijski prihodi/rashodi
3)prihodi po osnovu uskladjivanja (povećanja) imovine / rashodi po osnovi obezvredjivanja
(smanjivanja)imovine
4)ostali prihodi/rashodi

Poslovni prihodi/rashodi su najbrojniji I izmedju njih postoji čvrsta korelativna veza.To znači da
se nijedan poslovni rashod ne može priznati ukoliko nije direktna posledica nekog poslovnog
prihoda npr. troškovi od prodatih gotovih proizvoda predstvljaju poslovni prihod koji je nastao
kao direktna posledica prihoda od prodaje gotovih proizvoda koji su ustvari poslovni prihod.
Za razliku od njih sve ostale kategorije redovnih prihoda I rashoda nisu povezane na ovakav
način, već su rezultat sporadičnih medjusobno nezavisnih poslovnih dogadjaja.
 Izvestaj o novcanim tokovima
Izvestaj o novcanim tokovima ili tokovima gotovine je jedan od najvaznijih finansijskih
izvestaja koji pokazuje ukupan priliv I odliv novca u odredjenom obracunskom periodu.Sastavlja
se mesecno,kvartalno , polugodisnje (periodicni izvestaj).

Razlika izmedju ukupnog priliva gotovine i ukupnog odliva gotovine predstavlja neto novcani
tok koji pokazuje sposobnost jednog privrednog drustva da generise (stvara,proizvodi) novac,
sposobnost da ulaze u rast i razvoj kroz investicione aktivnosti kao i sposobnost da vrati kredit ili
kredite zajedno sa
kamatom, da isplati dividende akcionarima.
Ovaj izvestaj je afirmisan (postao poznat) devedesetih godina 20 og veka kada su mnoge
uspesne kompanije imale visok neto dobitak iskazan u bilansu uspeha, a sa druge strane velike
probleme sa izmirivanjem tekucih obaveze sto je dovelo do nelikvidnost , nesolventnost i
stecaja.

U izvestaju o tokovima gotovine prikazani su prilivi i odlivi novca koje preduzece ostvaruje po
osnovu poslovne investicione i finansijske aktivnosti.

Prilivi po osnovu poslovne aktivnosti prilivi od prodaje proizvoda i usluga a odlivi novca nastaju
kao rezultat placenih troskova u vezi sa placenim troskovima proizvoda i usluga.
Priliv novca po osnovu investicione aktivnosti nastaje prodajom dugorocnih sredstava
(nekretnina,zgrada,oprema,postrejenja) a odliv novca nastaje ulaganjem u nabavku nekretnine,
opreme, postrojenja sto je investiciona aktivnost koja za rezultat uvek ima rast i razvoj
preduzeca.

Priliv novca po osnovu finansijske aktivnosti je kredit koji smo uzeli od banke, emisija hartije od
vrednosti , a odlivi novca se javljaju u momentu vracanja kredita sa kamatom zatim isplate
divinde akcionarima..

Revizore, investitore, kreditore i ostale korisnike informacija podataka iz finansijskih izvestaja

interesuje neto dobitak kao pokazatelj rentabilnosti poslovanja ali ih mnogo vise zanima da li su
prihodi naplaceni, rashodi placeni sto se vidi u izvestaju o tokovima gotovine preko visine neto
novcanog toka.
Izvestaj o promenama na kapitalu
-Izvestaj o promenama na kapitalu je izveden finansijski izvestaj sastavljen na osnovu
medjunarodnih raucnovodstvenih standarda za potrebe vlasnika kapitala
On obavezno sadrzi :
1) Neto dobitak ili gubitak za odredjeni obracunski period
2) Stavke (pozicije) prihoda I rashoda koje nisu u bilansu uspeha jer idu u korist ili na teret
kapitala
3) Zbirne efekte promena u racunovodstvenoj politici ( Racunovodstvena politika predstavlja
pravila I nacela koje postujemo kada evidentiramo racunovodstvene promene).

-Pored pomenutog ovaj izvestaj mora da sadrzi kapitalne transakcije

Naprimer takodje moze da sadrzi:
1) Povecanje/povlacenje uloga kapitala od strane vlasnika
2) Saldo akumuliranog neto dobitka ili gubitka u odredjenom periodu, na odredjeni dan kada se
sastavlja bilans stanja
3) Informacije I promenama I kretanju akcijskog kapitala
4) Emisione dobiti (iz emisije hartija od vrednosti)
5) Promene rezervi privrednog drustva

Ovaj izvestaj je vazan jer prati promene koje se desavaju u kapitalu.

-Izvestaj o promenama kapitala pokazuje vlasnicima privrednog drustva koliki je sopstveni
kapital ( neto imovina u odredjenom obracunskom periodu ) zato sto je visina sopstvenog
kapitaal direktno uslovljena ostvarenim ukupnim dobicima ili gubicima koji se javljaju kao
rezultat poslovanja privrednog drustva.
Izvestaj o ostalom rezultatu
Izvestaj o ostalom rezultatu se koristi u nasoj zemlji od 2014 godine zato sto je to zahtev
medjunarodnih standarda finansijskog izvestavanja I medjunarodnih racunovodstvenih
standarda.

Ovi izvestaji obuhvataju:

1)Racunovodstvene stavke prihoda I rashoda koje nisu obuhvacene bilanskom uspeha a

povezane su sa kapitalom
Naprimer takodje mogu da sadrze:
1) Promene revalorizacionih rezerva (revalorizacione rezerve se koriste za usavrsavanje
knjigovodstvenih vrednosti ) sa F (fe) vrednostima stalnih sredstava, kapitala I obaveza.
F (fe) vrednost stalnih sredstava je vrednost po kojoj ta sredstava mogu da se prodaju na trzistu.

2)Dobici ili gubici koji se ostvaruju po osnovu proracuna finansijskih izvestaja inostranih
poslovanja.

3)Dobici ili gubici koji se ostvaraju po osnovu planova, doprinosa na zarade zaposlenih

4)Dobici ili gubici koji se ostvaruju po osnovu ponovne procene finansijskih sredstava,
raspolozovih za prodaju

5)Efektivni dobici Ili gubici koji se ostvaruju po osnovu Hedžinga u tokovima gotovine.
Hedžing- predstavlja zastitu poslovanja od rizika izazvanog negativnim deviznim kursom
(negativnih kursnih razlika).

Napomena
-Napomena je prilog koji ide u sve pomenute finansijske izvestaje.
-Napomena obuhvata:
kvalitativne I kvantitativne informacije o osnovama sastavljanja ostalih finansijskih izvestaja I o
racunovodstvenoj politici, o informacijama koje nisu sadrzane u bilansu stanja, bilansu uspeha I
izvestaja o tokovima gotovine a po zahtevu medjunarodnih standarda finansijskog izvestavanja I
medjunarodnih racunovodstvenih standarda moraju da ga obelodane I informacije kojima se
povecava verodostojnost finansijskih izvestaja.

Cilj sastavljanja napomena kao finansijskog izvestaja je da omoguci korisnicima lakse

tumacenje I interpretaciju izvestaja sa jedne strane , a sa druge strane tacnost I verodostojan
prikaz rezultata poslovanja sto je primarni cilj medjunarodnih standarda finansijskog
izvestavanja.