FAKULTET ZA MENADŽMENT

- smer -
- Međunarodni marketing -

ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PREDUZEĆA

D.O.O „BOJA“

- seminarski rad –

Mentor: Kandidat:
mr Maja Andrijašević

Zaječar, 2008
Sadržaj

1. Uvod;
2. Pretpostavke finansijske analize;
3. Finansijski izveštaji pripremljeni za anlaizu;
4. Metodologija analize finansijske situacije;
5. Pravila finansiranja u funkciji finansijske analize;
6. Analiza finansijske situacije preduzeća;
6.1. Lična karta preduzeća;
6.2. Racio analiza finansijske situacije;
7. Zaključak.
Litereatura
 1. Uvod

Analiza poslovanja je prilično širok pojam koji obuhvata analizu kako

finansijskih, tako i materijalnih, pa i nematerijalnih pokazatelja obima i uspešnosti
poslovne aktivnosti, povezujući na taj način sve funkcije u preduzeću i zahvatajući
sve raspoložive resurse.
Oslanjajući se na računovodstvene standarde i norme i prihvatajući
ustanovljene i proverene tehnike, finansijska analiza za polaznu osnovu ima
analizu finansijskih izveštaja- bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova
gotovine, izveštaja o promenama na kapitalu i napomena uz finansijske izveštaje.
Ovi izveštaji predstavljaju predmet, odnosno komplementarne izvore podataka za
finansijsku analizu.
Dakle, finansijska analiza predstavlja podvrgavanje finansijskih izveštaja
analitičkom ispitivanju, upotrebom odgovarajućih metoda i instrumenata, u cilju
ispitivanja i ocene finansijske situacije i uspešnosti poslovanja. Broj metoda i
tehnika finansijske analize je prilično veliki, tako da primenjena tehnika u datoj
organizaciji prvenstveno zavisi od procene menadžmenta preduzeća koliko je ona
korisna i saglasna njihovim potrebama i zahtevima.
Osnovni cilj koji se želi postići jeste pružanje informacija potrebnih za
donošenje finansijskih odluka od strane korisnika informacija. A kako postoji više
grupa korisnika informacija dobijenih finansijskom analizom, sa vrlo raznovrsnim
zahtevima, tako i izbor metode analize zavisi od njihovih potreba za odredjenom
vrstom informacije, odnosno odredjenim aspektom analize.
U zavisnosti od odabranog kriterijuma, u teoriji se razlikuje više vrsta
finansijske analize:
1. Prema korisnicima, analiza se može podeliti na internu i eksernu analizu.
Osnovna razlika izmedju njih je u tome što interna analiza ima više parcijalnih
ciljeva, ispituje veći broj pojava i koristi obimniji fond podataka.
2. Prema predmetu, analiza se može podeliti na analizu bilansa stanja,
analizu bilansa uspeha, analizu bilansa tokova, analizu izveštaja o promenama na
kapitalu, analizu ostalih finansijskih izveštaja.
3. Prema načinu izvodjenja, analiza se deli na kvantitativnu i kvalitativnu.
Kvalitativna analiza podrazumeva rasčlanjivanje poslovanja prema vrstama faktora
koji ga uslovljavaju, kao i prema elementima rezultata i ulaganja i posmatranje
njihovih karakteristika, dok kvantitativna analiza podrazumeva i merenje uticaja
pojedinih faktora.
4. Po kriterijumu obuhvaćenog perioda, analiza se deli na statičku i
dinamičku. Statička analiza tretira odredjenu pojavu u zatečenom stanju u
momentu posmatranja, dok dinamička analiza podrazumeva ispitivanje i
komparaciju odredjene pojave u nizu sukcesivnih perioda.

2
 5. Prema obuhvatnosti razlikuje se parcijalna i kompleksna analiza.
Parcijalna analiza obuhvata samo pojedine segmente poslovanja, kao i pojedine
elemente rezultata i ulaganja, dok kompleksna analiza tretira ukupno poslovanje i
faktore koji ga uslovljavaju.
6. Kriterijum primenjene metode. Kod ovog kriterijuma analizu možemo
posmatrati sa više aspekata, sa aspekta primenjenih postupaka, primenjene tehnike
i načina pripreme podataka.

3
 2. Pretpostavke finansijske analize

Pretpostavke finansijske analize predstavljaju preduslove, koji se u postupku

pripreme finansijskih izveštaja za analizu moraju zadovoljiti, kako bi njihova
analiza obezbedila pouzdanu osnovu za adekvatnu ocenu finansijskog stanja i
uspešnosti poslovanja i donošenja valjanih zaključaka.
U pitanju su formalne pretpostavke, koje se odnose na izgled, odnosno formu
i materijalne pretpostavke, koje se odnose na sadržinu bilansa.

Formalne pretpostavke finansijske analize

Formalne pretpostavke finansijske analize se tiču izgleda bilansnih agregata,

a podrazumevaju adekvatno grupisanje bilansnih pozicija u homogene celine i
uspostavljanje svrsishodnog redosleda tako formiranih grupa, u procesu pripreme
bilansa za analizu.
Ovo se pre svega odnosi na bilans stanja i bilans uspeha, kao osnovne
finansijske izveštaje na kojima se temelji finansijska analiza.
Blans stanja - predstavlja statički izveštaj koji na dualnoj osnovi prikazuje
stanje sredstava i njihovih izvora, kao dva aspekta imovine preduzeća, u
konkretnom preduzeću, u odredjenom vremenskom trenutku. Elementi bilansa
stanja su: aktiva - imovina preduzeća i pasiva - izvori preduzeća, koji mogu biti
obaveze i kapital.
Bilans uspeha - proistekao je iz potrebe da se obračuna periodičan rezultat,
odnosno analiza procesa stvaranja bogatstva od strane preduzeća i predstavlja
dinamičan izveštaj, koji sumira rezultate poslovnih aktivnosti u odredjenom
vremenskom periodu, najčešće poslovnoj godini. Elementi bilansa uspeha su:
prihodi - predstavljaju pvećanje koristi u toku računovodstvenog perioda u obliku
sticanja i rashodi - predstavljaju smanjenje ekonomske koristi u toku
računovodstvenog perioda.

Materijalne pretpostavke finansijske analize

Materijalne pretpostavke finansijske analize se odnose na materijalnu

sadržinu bilansa, odnosno na obezbedjenje realnih i poštenih bilansnih podataka.
Pdrazumevaju:
Upotrebljivost bilansnih podataka, kao pretpostavka finansijske analize,
podrazumeva poštovanje zakonske, profesionalne i interne računovodstvene
regulative u cilju obezbeđenja realnih i poštenih bilansnih podataka.
Eliminisanje negativnog uticaja inflacije. U inflatornim privredama,
izveštavanje o rezultatima poslovanja i finansijskom stanju u domaćoj valuti je bez
veće koristi jer novac gubi kupovnu vrednost, pa poredjenje iz poslovnih promena

4
i drugih dogadjaja koji su nastali u različito vreme, čak i u okviru istog
obračunskog perioda, navodi na pogrešne zaključke.
Iz istog razloga je iz finansijskih izveštaja potrebno eliminisati negativne
uticaje inflacije koja ugrožava upotrebnu vrednost bilansnih podataka.
Konsolidovanje bilansa složenog interesa. Pod složenim interesom se
podrazumeva grupa pravno samostalnih preduzeća, povezanih ekonomskim
interesom ili ugovorom, koja se po karakteristikama poslovanja i međusobnim
vezama mogu smatrati ekonomskom celinom.

5
 3. Finansijski izveštaj pripremljen za analizu

Finansijski izveštaj (takođe poznat kao iskaz stanja, imovinski iskaz ili iskaz
o stanju neto imovine vlasnika) jeste „fotografija“ finansijske slike na terenu
biznisa određenog pojedinca u datoj tački vremena (dan kada je sastavljen izveštaj)
i jeste pregled sredstava, obaveza i neto imovine. Računovodstvena jednačina
iskazuje da su sredstva umanjena za obaveze jednaka neto imovini (sredstva –
obaveze = neto imovina). Jedna od namena finansijskog izveštaja jeste da ilustruje
solventnost, likvidnost i profitabilnost.
Likvidnost se odnosi na sposobnost da se gotovinske obaveze ispune čim
dospeju za plaćanje. Koeficient likvidnosti ukazuje da li je likvidna aktiva (sastoji
se od gotovine ili aktive koja može da se pretvori u gotovinu tokom uobičajenog
poslovanja tokom godine) dovoljna da se pokrije tekuća zaduženost.
Solventnost – Preduzeće je solventno ukoliko je Aktiva veća od Pasive.
Koeficient dug/aktiva je jedna od mera solventnosti. Koeficient 1:1 značio bi da bi
preduzeće, u slučaju da bude prisiljeno na likvidaciju, uspelo tek da pokrije sve
svoje dugove. Koeficient veći od 1:1 ukazivao bi da preduzeće ne može da izmiri
svoje obaveze i stoga bi moglo da proglasi bankrot.
Rentabilnost se odnosi na razliku između troškova i povraćaja; to je iznos
koji preostaje za vlasnika. Rentabilnost se može izmeriti:
1) Neto prihod preduzeće (povraćaj po radnoj snazi, rukovodstvu i
vlasničkom kapitalu;
2) Povraćajima na uloženi rad i rukovodstvo (Neto prihod preduzeća –
povraćajno vlasnički kapital);
3) Povraćajima na ukupan kapital preduzeća (Neto prihod preduzeća +
plaćena kamata – povraćaj na neplaćeni rad i rukovođenje članova porodice i
operatora);
4) Povraćajem na akcijski ili vlasnički kapital (povraćaj na ukupan kapital
preduzeća – plaćena kamata).

U finansijskom izveštaju su prdstavljene sledeće kategorije.

Sredstva su sve one pozicije koje poseduju neku tržišnu vrednost. Ona se
razdvajaju na kategorije: obrtna sredstva, srednjoročna sredstva i fiksna sredstva.
Tekuća (obrtna) sredstva se sastoje od gotovine i ostalih oblika sredstava,
koja se mogu konvertovati u gotovinu kroz normalne poslovne operacije tokom
godine (gotovina, potraživanja, zalihe....).
Srednjoročna sredstva sastoje se od onih resursa ili proizvodnih stavki čiji je
korisni vek između 1 i 10 godina (oprema, mašine – predmet amortizacije).
Osnovna sredstva se takođe često nazivaju dugoročnim sredstvima i po
svojoj prirodi su permanentna. Primarno se sastoje od nepokretne imovine i
poboljšanja na njoj (zemljište, zgrade).

6
 Obaveze su dugovne abligacije, po strukturi dospeća mogu se podeliti na:
tekuće, srednjoročne i dugoročne.
 Tekuće obaveze su oni dugovi koji dospevaju u okviru operativne
tekuće poslovne godine što je dvanaestomesečni period. One obuhvataju tkuće-
kratkoročne kredite i obaveze preme dobavljačima, zakupnine, poreze, kamatu,
plus deo srednjoročnog i dugoročnog duga koji dospeva tokom narednih 12
meseci.
 Srednjoročne obaveze uključuju obaveze po osnovu duga za pokretnu
imovinu i za one ugovore koji su napisani sa namerom da se zadovolje druge
sezonske potrebe. Uslovi zajmova se normalno utvrđuju za period duži od 12
meseci ali kraći od 8-10 godina.
 Dugoročne obaveze se sastoje od iznosa hipoteka i ugovora o
zemljištu kao nepokretnoj imovini, umanjenog za saldo glavnice koji dospeva u
okviru od 12 meseci, a zajmovi se utvrđuju za period duži od 10 godina.
Neto imovina se pronalazi tako što se od ukupnih sredstava oduzmu ukupne
obaveze. To reflektuje vlasnički kapital i interes u poslovanju i ličnoj imovini.
Bilan uspeha
Podaci iz bilansa uspeha služe za sagledavanje uspešnosti poslovanja, tj. za
ispitivanje i ocenu zaradjivačke sposobnosti preduzeća. Otuda je klasifikacija
pozicija računa uspeha, u okviru pripreme za analizu podređena ostvarivanju ovog
značajnog opšteg cilja finansijske analize. Račun gubitka i dobitka može biti
oblikovan po:
a) Metodi ukupnih troškova:
b) Metodi troškova prodatih učinaka.
Bilans tokova gotovine
Bilnas gotovinskog toka oslikava sve gotovinske transakcije koje su se
odigrale u preduzeću. Pokazuje sposobnost preduzeća da stvara prilive gotovine
(prodaja, pozajmljeni novac..) da se izmire zahtevi za gotovinu (gotovinski izdaci,
otplate kamate, plate...) tokom naznačenog vremenskog perioda.
Aneks
Dodatni računovodstveni izveštaj, predstavlja sastvani deo godišnjeg računa.
Aneks sadrži dodatne podatke i objašnjenja za bolje razumevanje bilansa stanja i
bilansa uspeha što pomaže korisnicima informacija da dobiju vernu sliku o
imovini, finansijskoj situaciji i uspešnosti preduzeća. Aneks sadrži 8 tabela sa
odgovarajućim podacima (o amortizaciji opreme, obračunu zaliha, o osnovnim
sredstvima, o potraživanjima i obavezama u stranoj valuti, o finansijskim
palsmanima, potraživanjima i obavezama po ročnosti, o osnovnom kapitalu, o
zaposlenima i posebni podaci).

7
 4. Metodologija analize finansijske situacije

Racio analiza je, zahvaljujući svojoj jednostavnosti, jedna od najkorišćenijih

metoda finansijske analize. Pod ovim pojmom se podrazumeva ispitivanje i ocena
finansijske situacije i uspešnosti poslovanja privrednih subjekata na bazi seta
svrsishodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva.
Racio broj je kvantifikovan odnos dve funkcionalno povezane bilansne
pozicije, izražen matematičkom formulom.
Cilj racio analize je ostvarivanje primarnog cilja upravljanja finansijama -
obezbedjenje kontinuiteta optimalnog finansiranja uz očuvanje finansijske
ravnoteže, koja obezbedjuje životnu sposobnost preduzeća na dugi rok, a u čijoj
osnovi su dva, međusobno suprotstavljena zahteva: zahtev iz okoline u vezi
likvidnosti i interni zahtev u vezi rentabilnosti.
Racio analiza je najčešće prvi korak u analizi finansijskog stanja i
zarađivačke sposobnosti preduzeća koja:
- obezbeđuje podatke o profitabilnosti, efikasnosti upravljanja,
solventnosti i investicionom potencijalu;
- obezbedjuje konzistentnu bazu podataka za praćenje trendova
performansi;
- omogućava uporedivost indikatora uspešnosti po organizacionim
delovima preduzeća.

U postupku racio analize prvi logičan korak je izbor racia koji će se u analizi
koristiti. Kako u praksi egzistira veliki broj racio pokazatelja, to je na
menadžmentu preduzeća da izvrši izbor koji će od njih na najsvrsishodniji način
zadovoljiti njegove informativne potrebe u vezi finansijskog stanja i uspeha
preduzeća u analiziranom periodu.
Naredni korak je sistematizacija izabranih pokazatelja u homogene grupe i
uspstavljanje adekvatnog redosleda tih grupa u skladu sa odabranom opštom
metodologijom analize. Jedna od mogućih klasifikacija bi bila na pokazatelje:
- finansijske ravnoteže
- strukture
- racionalnosti upravljanja
- rentabilnosti, ekonomičnosti i produktivnosti
- tržišne vrednosti

Sa metodološkog aspekta, izabrani set racio brojeva se može grupisati i na

neki drugačiji način, na primer na:
- Racio brojeve za analizu bilansa stanja
- Racio brojeve za analizu bilansa uspeha
- Racio brojeve za objedinjenu analizu oba bilansa

8
 Medjutim, kako se pod pojmom metodologija analize podrazumeva unapred
planiran i osmišljen redosled međusobno povezanih parcijalnih analitičkih
ispitivanja, čiji je cilj u funkciji opšteg cilja racio analize - ocene finansijskog
statusa i prinosne snage preduzeća, najsvrsishodnije je izabrani set racio brojeva
sistematizovati u dve osnovne grupe:
- Racio brojevi za analizu finansijskog stanja
- Racio brojevi za analizu uspešnosti poslovanja

Nakon izračunavanja svih pokazatelja, vrši se njihova analitička

interpretacija na osnovu standarda koji se mogu koristiti alternativno ili
komplementarno. Ti standardi su najčešće:
- Mentalni standardi samog analitičara, na osnovu ličnog iskustva
i opservacije, koji odražavaju njegovo saznanje o tome šta se može smatrati
zadovoljavajućim,
- Racio brojevi i procenti koji se zasnivaju na registrovanoj
finansijskoj i poslovnoj prošlosti preduzeća,
- Racio brojevi i procenti na bazi tekućeg operativno -
finansijskog plana, odnosno prošlog iskustva konkretnog preduzeća
korigovanog za očekivane promene u nastupajućem planskom periodu,
Racio brojevi i procenti najuspešnijih preduzeća u datoj grani, odnosno tzv.
granski standardi koji su ujedno i najrealnija osnova komparacije upešnosti.

9
 5. Pravila finansiranja u funkciji finansijske analize

Pravila finansiranja predstavljaju odredjene norme, odnosno standarde za

odnos pojedinih pzicija ili grupa, koje se i danas koriste od strane analitičara kao
pmoćno sredstvo u analizi finansijske situacije preduzeća.
Dele se na:
 Vertikalna pravila finansiranja - koja su u funkciji sigurnosti;
 Horizontalna pravila finansiranja - koja su u funkciji
likvidnosti.

Vertikalna pravila finansiranja

Imaju za cilj da normiraju strukturu kapitala i kao takva tangiraju samo

pasivu bilansa stanja.

1. Pravilo za odnos sopstvenog prema tuđem kapitalu

U formulisanju ovog pravila postoje dva pristupa- prvi insistira na fiksiranju
odnosa izmedju dva aspekta vlasništva na 2:1 u korist sopstvenog kapitala, dok se
drugi zadovoljava postavljanjem donje granice od 1:1. I jedan i drugi pristup imaju
za cilj poštovanje principa zaštite poverioca i zaštitu preduzeća od prezaduženosti.
Takodje se smatra da veće učešće sopstvenog kapitala obezbeđuje bolju likvidnost.
2. Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
Pravilo za odnos rezervi i nominalnog kapitala ima za cilj obezbeđenje
sigurnosti vlasnika kapitala i zahteva da odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
bude 1:1. Generalno se može prihvatiti stav da je preduzeće sigurnije ukoliko su
mu rezerve veće, mada se prilikom analize mora uzeti u obzir delatnost i
zarađivačka sposobnost preduzeća, oblik osnovnog kapitala i, svakako, starost
preduzeća jer je za formiranje rezervi potreban određeni, duži vremenski period.
3. Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
Ovo pravilo ne propisuje tačno fiksiran odnos ove dve vrste kapitala, već
zahteva da on bude usklađen sa globalnom strukturom imovine. To praktično znači
da ovaj odnos zavisi prvenstveno od delatnosti preduzeća, jer kod kapitalno
intenzivnih preduzeća u strukturi imovine uglavnom preovladjuje stalna imovina,
pa ona moraju obezbediti veće učešće dugoročnog kapitala u strukturi izvora
finansiranja. Kod radno intenzivnih preduzeća situacija je obrnuta.

10
 Horizontalna pravila finansiranja

Imaju za cilj standardizaciju odnosa između pojedinih delova imovine i

kapitala i kao takva tangiraju i aktivu i pasivu bilansa stanja.

1. Bankarsko pravilo finansiranja

Ovo pravilo glasi, da kredit koji može neka banka dati a da pri tom ne dođe u
opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka
uživa i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu kredita. Usmereno je na očuvanje
likvidnosti banke, a primenjeno na privredna društva, zahteva paralelizam između
vremenske mobilizacije pojedinih delova imovine i rokova dospeća kapitala iz kog
su finansirani.
2. Zlatna bilansna pravila finansiranja
Nastala su aplikacijom bankarskog pravila na privredna društva.
- bilansno pravilo u užem smislu - koje zahteva da imobilizacija (stalna
imovina) bude u celosti finansirana iz dugoročnog, a kratkoročna (obrtna) imovina
iz kratkoročnog kapitala, pri čemu se insistira na većoj zastupljenosti sopstvenih
izvora.
- bilansno pravilo u širem smislu - koje zahteva da imobilizacija i deo obrtne
imovine, koji je trajno vezan u preduzeću bude finansiran iz dugoročnog, a ostatak
obrtne imovine iz kratkoročnog kapitla.
3. Pravilo finansiranja 2:1
Pravilo finansiranja 2:1, ili curent-ratio, odnosi se na likvidnost drugog
stepena i zahteva da odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza bude 2:1. Ovo
se pravilo direktno naslanja na bilansno pravilo finansiranja u širem smislu i s`tim
što je fokusirano na kratkoročnu, a ne na dugoročnu, finansijsku ravnotežu.
4. Pravilo finansiranja 1:1
Pravilo finansiranja 1:1, ili Acid-test, je razvijeno od strane američke
bankarske prakse i odnosi se na likvidnost prvog stepena. Zahteva da odnos
imovine i kratkoročnih obaveza bude 1:1 i u funkciji je uspostavljanja kratkoročne
finansijske ravnoteže, odnosno obezbedjenja likvidnosti.

11
 6. Analiza finansijske situacije preduzeća D.O.O. „Boja“

u hljadama dinara
D.O.O. "Boja" BILANS STANJA na dan 31.12.2006.
Grupa IZNOS
računa, Napomena Tekuća Predhodna
račun POZICIJA AOP broj godina godina
1 2 3 4 5 6
AKTIVA
  A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 0 0 1   1391 1378

IV NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I

  BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008) 0 0 5   1391 1378
020, 022,
023, 026,
027 (deo),
028 (deo),
029 1. Nekretnine, postrojenja, i oprema 0 0 6   1391 1378
  B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 0 1 2   5938 3883
10 do 13,
15 I ZALIHE 0 1 3   3598 2420
III KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,
PLASMANI, I GOTOVINA
  (016+017+018+019+020) 0 1 5   2340 1463
20, 21 i 22
osim 223 1. Potraživanja 0 1 6   1332 899
24 4. Gotovinski ekvivalent i gotovina 0 1 9   1008 564
288 IV ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 2 1      
  B. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 0 2 2   7329 5261
  D. UKUPNA AKTIVA (022+023) 0 2 4   7329 5261

PASIVA
  A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108) 1 0 1   6048 4561
30 I OSNOVNI KAPITAL 1 0 2   2782 2782
34 V NERASPOREĐENI DOBITAK 1 0 6   3266 1779

B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE

  (110+111+114+121) 1 0 9   1281 700
III KRAKOROČNE OBAVEZE
  (115+116+117+118+119+120) 1 1 4   1281 700
43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 1 1 7   931 567
45, 46 i 49 4. Ostale kratkoročne obaveze i psivna
osim 498 vremenska razgraničenja 1 1 8     133
47 i 48, 5. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu
osim 481 vrednost i ostalih javnih prihoda 1 1 9   243  
481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 1 2 0   107  
498 IV ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 1 2 1      
  B. UKUPNA PASIVA (101+109) 1 2 2   7329 5261

u hljadama dinara

12
 D.O.O. "Boja" BILANS USPEHA na dan 31.12.2006.
Grupa IZNOS
računa, Napomena Tekuća Predhodna
račun POZICIJA AOP broj godina godina
1 2 3 4 5 6
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOH
POSLOVANJA
I POSLOVNI PRIHODI
  (202+203+204+205+206) 2 0 1   17298 14085
60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2 0 2 17285 14085
64 i 65 5. Ostaloi poslovni prihodi 2 0 6   13  
  II POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2 0 7   15536 13537
50 1. Nabavna vrednost prodate robe 2 0 8   12520 11141
51 2. Troškovi materijala 2 0 9   628 907
3. Troškovi zarada, naknada zarada i
52 ostali lični rashodi 2 1 0   1595 1256
54 4.Troškovi amortizacije i rezervisanja 2 1 1   48 46
53 i 55 5. Ostaloi poslovni rashodi 2 1 2   745 187
  III POSLOVNI DOBITAK (201 - 207) 2 1 3   1762 548
66 V FINANSIJSKI PRIHODI 2 1 5   9 39
57, 58 VIII OSTALI RASHODI 2 1 8   118  
IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
PRE OPOREZIVANJA
  (213-214+215-216+217-218) 2 1 9   1653 586
NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE
59 - 69 OBUSTAVLJA 2 2 2      
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
  (219-220+221-222) 2 2 3   1653 586
V. GUBITEK PRE OPOREZIVANJA
  (220-219+222-221) 2 2 4      
  G. POREZ NA DOBITAK            
721 1. Poreski rashod perioda 2 2 5   165 59
Đ. NETO DOBITAK
  (223-224-225-226+227-228) 2 2 9   1488 527

u hljadama dinara

13
 D.O.O. "Boja" BILANS STANJA na dan 31.12.2007.
IZNOS
Grupa Napomen Tekuć Predhodn
računa, a a a
račun POZICIJA AOP broj godina godina
1 2 3 4 5 6
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA
  (002+003+004+005+009) 0 0 1   1474 1391
IV NEKRETNINE, POSTROJENJA,
OPREMA I
  BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008) 0 0 5   1474 1391
020, 022,
023, 026,
027 (deo),
028 (deo),
029 1. Nekretnine, postrojenja, i oprema 0 0 6   1474 1391
  B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 0 1 2   6599 5938
10 do 13,
15 I ZALIHE 0 1 3   5129 5398
III KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,
PLASMANI, I GOTOVINA
  (016+017+018+019+020) 0 1 5   1470 2340
20, 21 i 22
osim 223 1. Potraživanja 0 1 6   1046 1332
24 4. Gotovinski ekvivalent i gotovina 0 1 9   424 1008
288 IV ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 0 2 1      
  B. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 0 2 2   8073 7329
  D. UKUPNA AKTIVA (022+023) 0 2 4   8073 7329
PASIVA
A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-
  108) 1 0 1   7226 6048
30 I OSNOVNI KAPITAL 1 0 2   2782 2782
34 V NERASPOREĐENI DOBITAK 1 0 6   4444 3266
B. DUGOROČNA REZERVISANJA I
OBAVEZE
  (110+111+114+121) 1 0 9   847 1281
III KRAKOROČNE OBAVEZE
  (115+116+117+118+119+120) 1 1 4   847 1281
43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 1 1 7   706 931
45, 46 i 49 4. Ostale kratkoročne obaveze i psivna
osim 498 vremenska razgraničenja 1 1 8      
47 i 48, 5. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu
osim 481 vrednost i ostalih javnih prihoda 1 1 9   140 243
481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 1 2 0   1 107
498 IV ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 1 2 1      
  B. UKUPNA PASIVA (101+109) 1 2 2   8073 7329

u hljadama dinara

14
 D.O.O. "Boja" BILANS USPEHA na dan 31.12.2007.
Grupa IZNOS
računa, Napomena Tekuća Predhodna
račun POZICIJA AOP broj godina godina
1 2 3 4 5 6
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOH
POSLOVANJA
I POSLOVNI PRIHODI
  (202+203+204+205+206) 2 0 1   21330 17298
60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2 0 2 21330 17285
64 i 65 5. Ostaloi poslovni prihodi 2 0 6     13
  II POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 2 0 7   19132 15536
50 1. Nabavna vrednost prodate robe 2 0 8   15885 12520
51 2. Troškovi materijala 2 0 9   343 628
3. Troškovi zarada, naknada zarada i
52 ostali lični rashodi 2 1 0   2320 1595
54 4.Troškovi amortizacije i rezervisanja 2 1 1   73 48
53 i 55 5. Ostaloi poslovni rashodi 2 1 2   511 745
  III POSLOVNI DOBITAK (201 - 207) 2 1 3   2198 1762
66 V FINANSIJSKI PRIHODI 2 1 5     9
67 i 68 VII OSTALI PRIHODII         22  
57, 58 VIII OSTALI RASHODI 2 1 8   418 118
IX DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
PRE OPOREZIVANJA
  (213-214+215-216+217-218) 2 1 9   1802 1653
NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE
59 - 69 OBUSTAVLJA 2 2 2      
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
  (219-220+221-222) 2 2 3   1802 1653
V. GUBITEK PRE OPOREZIVANJA
  (220-219+222-221) 2 2 4      
  G. POREZ NA DOBITAK            
721 1. Poreski rashod perioda 2 2 5     165
Đ. NETO DOBITAK
  (223-224-225-226+227-228) 2 2 9   1802 1488

6.1. Lična karta preduzeća

15
  D.O.O. „Boja“;
 Osnovano 01.09.1990.god.;
 Privredni sud u Zaječaru;
 Nikole Pašića 159;
 Broj zaposlenih 6.
6.2. Racio analiza finansijske situacije
 Racia likvidnocti (kratkoročne finansijske ravnoteže)

Racio likvidnosti = Kratkoročna sredstva => 2007.god. = 6599 =7,79

Kratkoročne obaveze 847
2006.god. = 5938 = 4,63
1281
2007.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza je pokriven sa 7,79 din. A 2006.
sa 4,63 din. obtrtnih sredstava, što znači da je dobra likvidnost. Takođe vidimo da
je likvidnost bila bolja 2007.god.

Racio reducirane = Obrtna sredstva–Zalihe => 2007.god.= 6599-5129 = 1,73

likvidnosti Kratkoročne obaveze 847
2006. god.= 5938-3598 = 1,82
1281
2007.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza je pokriven sa 1,73 din. odnosno
2006.god. sa 1,82 din. relativno likvidnih sredstava.
Pošto je koeficient za obe godine veći od 1, to znači da je preduzeće
preterano likvidno što se negativno odražava na rentabilnost.

Racio pokrića = Tekuća potraživanja + Gotovina

tekućih obaveza Tekuće obaveze
2007.god. = 1046+424 = 1,73 ; 2006.god. = 1332 + 1008 = 1,04
847 1281
Koeficient pokrića tekućih obaveza pokazuje zadovoljavajuću platežnu
sposobnost za obe godine, jer su koeficient veći od 1.
Bolja platežna sposobnost je bila za 2007.god.

Racio gotovinske = Gotovina => 2007.god. = 424 = 0,5

likvidnosti Kratkoročne 847
obaveze 2008.god. = 1008 = 0,78
1281
2007.god. svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven je sa 0,5 din, odnosno
2006.god. sa 0,78 din. gotovine. Što znači da koeficient gotovinske likvidnosti nije
dobar ni u 2007.god ni u 2006.god.

16
  Racio dugoročne finansijske ravnoteže

Racio dugoročnog finansijskog = Dugoročni izvori (sopstveni kapital)

ekvilibrijuma Dugoročno vezana sredstva
(Imobilizacije + Zalihe)
2007.god.= 7226 = 1,09 ; 2006.god. = 6048 = 1,21
1474 +5129 1391 + 3598
2007.god. svaki dinar dugoročno vezanih sredstava finansiran je sa 1,09 din.
Odnosno 2006.god sa 1,21 din. dugoročnih izvora (sopstvenog kapitala) što znači
da je uspostavljena dugoročna finansijska ravnoteža.
Racio pokrića imobilizacija = Dugoročni kapital (sopstveni i tuđi)
dugoročnim kapitalom Imobilizacije (neto)
2007.god = 7226 = 4,9 ; 2006.god. = 6048 = 4,34
1474 1391
2007.god. svaki dinar stalne imovine finansiran je sa 4,9 din. odnosno
2006.god. sa 4,34 din. dugoročnog kapitala.
Što znači da neto imobilizacije u celini finansirane dugoročnim kapitalom.

Racio pokrića imobilizacije = Sopstveni kapital

sopstvenim kapitalom Imobilizacije (neto)
2007.god. = 7226 = 4,9 ; 2006.god. = 6048 = 4,34
1474 1391
2007.god. svaki dinar neto imobilizacije je finansiran sa sa 4,9 din. odnosno
2006.god. sa 4,34 din. sopstvenog kapitala.
Što znači da su ukupne neto imobilizacije finansirane sopstvenim kapitalom.

Racio pokrića = NOF => 2007.god. = 7226 – 1474 = 1,12

zaliha Zalihe 5129
2006.god. = 6048 – 1391 = 1,29
3598
Vrednost koja se dobija pokazuje u kojoj su meri zalihe pokrivene neto
obrtnim fondom, kao delom dugoročnog kapitala, upotrebljenog za finansiranje
obrtne imovine. Racio veći od 1 pokazuje da je osim ukupnih zaliha iz dugoročnih
izvora finansiran i deo kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine.

Racio pokrića = NOF => 2007.god. = 7226 – 1474 = 0,87

obrtnih sredstava Obrtna 6599
sredstva 2006.god. = 6048 – 1391 = 0,78
5938

17
 Smatra se da visok stepen pokrića u nizu uzastopnih perioda indicira
zadovoljavajući nivo finansiske sigurnosti.

Racio učešća = Stalna imovina x 100 => 2007.god. = 1474 x 100 = 18,25%
stalne imovine Ukupna aktiva 8073
2006.god. = 1391 x 100 = 18,97%
7329
2007.god. stalna imovina u ukupnoj aktivi preduzeća učestvuje sa 18,25%,
odnosno 2006.god. sa 18,97%.

Racio učešća = Obrtna imovina x 100 => 2007.god. = 6599 x 100 = 81,75%
obrtne imovine Ukupna aktiva 8073
2006.god. = 5938 x 100 = 81,03%
7329
2007.god. obrtna imovina u ukupnoj aktivi preduzeća učestvuje sa 81,75%,
odnosno 2006.god. sa 81,03%.

Racio učešća sopstvenog = Sopstveni kapital x 100

kapitala u ukupnoj pasivi Ukupna pasiva
2007.god = 7226 x 100 = 89,5% ; 2006.god. = 6048 x 100 = 82,52%
8073 7329
2007.god. učešće sopstvenog kapitala preduzeća u ukupnoj pasivi iznosi
89,5%, dok za 2006.god. iznosi 82,52%.

Racio učešća kratkoročnih = Kratkoročne obaveze x 100

obaveza u ukupnoj pasivi Ukupna pasiva
2007.god. = 847 x 100 = 10,5% ; 2006.god. = 1281 x 100 = 17,48%
8073 7329
2007.god. kratkoročne obaveze u ukupnoj pasivi preduzeća učestvuju sa
10,5% a, 2006.god. sa 17,48%.
Što znači da je bolje učešće 2007.god. zbog manjih kratkoročnih obaveza.

Racio = Sopstveni kapital x 100 => 2007.god. = 7226 x 100 = 89,5%

samostalnosti Ukupna pasiva 8073
2006.god. = 6048 x 100 = 82,52%
7329
2007.god. učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi je 89,5% dok je za
2006.god. 82,52%. Bolje učešće je 2007.god. u odnosu na 2006.god. sopstvenog
kapitala u ukupnoj pasivi preduzeća.

18
 Racio = Tuđi kapital x 100
zaduženosti Ukupna pasiva
2007.god. = 847 x 100 = 10,49% ; 2006.god. = 1281 x 100 = 17,47%
8073 7329
2007.god. učešće tuđeg kapitala u strukturi pasive sa stanovišta vlasništva
odnosno pripadnosti izvora finansiranja iznosi 10,49%, odnosno za 2006.god.
17,47% (kratkoročni zajam).

Racio finansijske = Sopstveni kapital => 2007.god. = 7226 = 8,53

strukture Tuđi kapital 847
2006.god = 6048 = 4,72
1281
Na osnovu racia sigurnosti pokazuje se dobra sigurnost, njegova važnost
proizilazi iz značaja sopstvenog kapitala za sigurnost posmatranog preduzeća, što
znači da je njegova veličina individualno uslovljena.

Koeficient obrta ukupnih = Poslovni prihodi (prihodi od prodaje)

poslovnih sredstava Ukupna poslovna sredstva (prosečan iznos)
2007.god. = 21330 = 21330 = 2,77
8073 + 7329 7701
2
2006.god. = 17298 = 17298 = 2,74
7329 + 5261 6295
2
2007.god. preduzeće je na svaki dinar uložen u poslovna sredstva ostvarilo
2,77 din. poslovnih prihoda, dok je 2006.god. ostvarilo 2,74 din. poslovnih
prihoda.

Koefeicient obrta = Poslovnovni prihodi (prihodi od prodaje)

sopstvenih sredstava Prosečna sopstvena sredstva
2007.god. = 21330 = 21330 = 3,21
(6048 + 7226) 6637
2
2006.god. = 17298 = 17298 = 3,26
(4561 + 6048) 5304,5
2
2007. god. preduzeće je ostvarilo 3,21 din. poslovnih prihoda na svaki
dinar ulaganja finansiran iz sopstvenog kapitala, 2006.god. 3,26 din.

19
  Racio strukture prihoda
Racio učešća = Poslovni prihodi x 100 => 2007.god.=21330 x 100 = 99,89%
poslovnih prihoda Ukupni prihodi 21330 + 22
2006.god.= 17298 x 100 = 99,95%
17298 + 9
2007.god.poslovni prihodi u ukupnim prihodima učestvuju sa 99,89% a,
2006.god. sa 99,95%.

Racio učešća prihoda = Prihodi od finansiranja x 100

od finansiranja Ukupni prihodi
2006.god. = 9 x 100 = 0,05%
17298 + 9
Prihodi od finansiranja u 2006.god. iznose 0,05% u ukupnim prihodima.
2007.god. nema finansijskih prihoda.

Racio učešća = Ostali prihodi x 100 =>2007.god. = 22 x 100 = 0,1%

ostalih prihoda Ukupni prihodi 21330 + 22
Učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima 2007.god. iznosi 0,1% dok ih
2006.god. nije bilo.

 Racio strukture rashoda

Racio učešća = Poslovni rashodi x 100 =>2007.god.= 19132 x 100 = 97,86%
poslovnih rashoda Ukupni rashodi 19132 + 418
2006.god.= 15536 x 100 = 99,24%
15536 + 118
2007.god. poslovni rashodi u ukupnim rashodima utiču sa 97,86%, dok
2006.god. učestvuju sa 99,24%.

Racio učešća finansijskih rashoda nema – nema finansijskih rashoda.

Racio učešća = Ostali rashodi x 100 => 2007.god. = 418 x 100 = 2,14%
ostalih rashoda Ukupni rashodi 19132+418
2006.god. = 118 x 100 = 0,75%
15536+118
2007.god. učešće ostalih rashoda u ukupnim rashodima iznosi 2,14%, a
2006.god. iznosi 0,75%.

20
  Parcijalni pokazatelj rentabilnosti
Stopa poslovnog = Poslovni dobitak x 100 => 2007.god.= 2198 x 100 = 10,3%
dobitka Poslovni prihod 21330
2006.god.= 1762 x 100 = 10,18%
17298
2007.god. učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima iznosi 10,3%
dok za 2006.god. iznosi 10,18%.
Razlika do 100% predstavlja učešće poslovnih rashoda i ono iznosi za
2007.god. = 100% - 10,3% = 89,7% i 2006.god.= 100% - 10,18% = 89,82%.

Stopa = Neto dobitak x 100 => 2007.god. = 1802 x 100 = 8,45%

neto dobitka Poslovni prihod 21330
2006.god. = 1488 x 100 = 8,6 %
17298
2007.god. učešće neto dobitka u poslovnim prihodima iznosi 8,45% a,
2006.god je 8,6%.

 Globalni pokazatelj rentabilnosti

Stopa prinosa na = Poslovni dobitak x 100
ukupna sredstva Prosečna poslovna sredstva
2007.god. = 2198 x 100 = 2198 x 100 = 28,54
8073 + 7329 7701
2
2006.god. = 1762 x 100 = 1762 x 100 = 27,99
7329 + 5261 6295
2
2007.god. preduzeće je ostvarilo 28,54 din. u vidu poslovnog dobitka u
analiziranom periodu na svakih 100 din. prosečno angažovanih poslovnih
sredstava. Dok je za 2006. god. ostvarilo 27,99 din poslovnog dobitka.

Stopa prinosa na = Neto dobitak x 100

sopstvena sredstva Prosečna sopstvena sredstva
2007.god.= 1802 x 100 = 23,4% ; 2006.god = 1488 x100= 23,62%
8073 + 7329 7329 + 5261
2 2
2007.god. 23, 4 din prinosa u vidu neto dobitka je ostvarilo preduzeće na
svakih 100 din. prosečno angažovanih sopstvenih sredstava, dok je 2006.god, iznos
bio 23,62 din.

21
  Racia ekonomičnosti
Racio poslovne = Poslovni prihodi => 2007.god. = 21330 = 1,11
ekonomičnosti Poslovni rashodi 19132
2006.god. = 17298 = 1,11
15536
2007.god. i 2006. god. preduzeće je ostvarilo 1,11 din. poslovnog prihoda
na svaki dinar poslovnog rashoda.

Racio ukupne = Ukupni prihodi => 2007.god. = 21330 + 22 = 1,09

ekonomičnosti Ukupni rashodi 19132 + 418
2006.god. = 17298 + 9 =1,1
15536 + 118
2007.god. preduzeće je ostvarilo 1,09 din. prihoda na svaki dinar ukupnih
rashoda, dok je za 2006.god. taj iznos 1,1 din.

 Racia produktivnosti
Poslovni prihod = Poslovni prihod => 2007.god. = 21330 = 3555
po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6
2006.god. = 17298 = 2883
6
2007.god. produktivnost radnika izražena kroz visinu ostvarenih poslovnih
prihoda po zaposlenom iznosi 3555 din., dok za 2006.god. iznosi 2883din.

Poslovni rezultat = Poslovni rezultat => 2007.god. = 2198 = 366,33

po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6
2006.god. = 1762 = 293,66
6
2007.god. produktivnost radnika izražena kroz visinu pozitivnog
poslovnog rezultata po zaposlenom je 366,33 din. dok za 2006.god. iznosi
293,33din.

Neto rezultat = Neto rezultat => 2007.god. = 1802 = 300,66

po zaposlenom Prosečan broj zaposlenih 6
2006.god. = 1488 = 248
6
Produktivnost radnika izražena kroz visinu neto rezultata po zaposlenom
radniku iznosi za 2007.god. 300,66 din. a, za 2006.god. 248 din.

22
 7. Zaključak

Na osnovu izvršene ekonomske finansijske analize poslovanja preduzeća

D.O.O. „Boja“ u 2006.god. i 2007.god. mogu se izvesti sledeći zaključci:
Likvidnost prduzeća je dobra i svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven je
obrtnim sredstvima.
Platežna sposobnost preduzeća je zadovoljavajuća za obe poslovne godine,
preduzeće pokriva tekuće obaveze.
Preduzeće nema dugoročnih obaveza, neto imobilizacije u celini finansira iz
sopstvenih izvora.
Zalihe su u celini pokrivene Neto Obrtnim Fondom, smatra se da visok
stepen pokrića u nizu uzastopnih perioda indicira zadovoljavajući nivo finansijske
sigurnosti.
Visoko učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi preduzeća i poslovanje
bez dugoročnih obaveza pokazuje dobru finansijsku situaciju.
Gotovinska likvidnost preduzeća nije dobra, ova likvidnost se mora pratiti
razvojem koeficienta novčane likvidnosti u vremenu. Ukoliko kontinualno raste
biće poboljšanje položaja likvidnost.
Poboljšanje bi se moglo ostvariti bržim obrtom obrtnih sredstava i kraćim
rokovima naplate potraživanja.
Na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha prodavnica D.O.O. „Boja“ može
se zaključiti da uspešno posluje što se vidi iz pozitivnog finansijskog rezultata koji
je ostvaren u poslovanju za period 2006.god. i 2007.god.
U bilansu stanja se vidi da veći deo Aktive čine obrtna sredstva, u Pasivi
bilansa najveći deo pripada sopstvenom kapitalu, prodavnica nema dugoročnih
obaveza ,a jedan mali deo predstavljaju kratkoročne obaveze.
U bilansu uspeha poslovni prihodi su ostvareni od prodaje. Poslovni
rashodi su ostvareni u redovnom poslovanju firme, nema finansijskih i vanrednih
rashoda, što pokazuje dobro poslovanje.

23
Litereatura

[1] Dr Milorad Stojilković, Dr Jovan krstić, Finansijska analiza

(teorijsko-metodološke osnove), Niš 2000.;

[2] Jovan Rodić, Teorija i analiza bilansa, Beograd 1990.;

[3] Branko Ž. Ljutić, Kenneth C. Schneeberger, Donald D.

Osburn, Agrarne finansije (mikro i makro koncept), Beograd 2006

24
25