ПИТАЊА ЗА ИСПИТ ИЗ ПРЕДМЕТА ПРИМЈЕНА УПРАВЉАЧКОГ РАЧУНОВОДСТВА

1. Обележја и задаци савременог менаџмента

Управљање предузећем има два важна значења:

- у институционалном смислу– управа предузећа (води предузеће у складу са власничким
интересима)
- друго значење – управљачки процес (активност управе)
И у једном и у другом значењу код нас се све чешће користи израз менаџмент предузећа.
Разумијевање значења менаџмента је о великог значаја за оређивање мјеста и улоге
управљачког рачуноводства као и рачуновоства у цјелини.

Менаџмент како институција: управљачка и организациона структура преузећа

Нивои менаџмента у преузећу:

- Вровни (топ) менаџмент – стратешки ниво управљања (управни одбор, директор преузећа,
помоћници директора и сл)
- Средњи менаџмент – тактички ниво управљања (секторски директори и њихови
замјеници, шефови појединих функција)
- Нижи менаџмент – оперативни ниво управљања (шефови служби, одјељења).

Менаџмент има значење управљачког процеса тј. управљачке активности и можемо

разликовати три групе активности манаџмента:
- Полагање рачуна о стању и успјеху преузећа (периоично, обавезно годишње или и
краткорочно полугодишње и тромјесечно, екстерно рачуновоствено извјештавање о
финансијском положају и успјеху преузећа на начин утврђен рачуновоственим начелима,
стандардима и прописима.
- Доношење пословно-финансијских одлука престваља кључну активност менаџмента
предузећа. Потребно је оређивање мјеста активности доношења појединачних одлука међу
укупним управљачким активностима; идентификовање врста одлука; представљање
процеса одлучивања; означавање главних карактеристика у ове сврхе потребних
информација. Фазе процеса доношења олука: оређивање проблема који треба ријешити;
утврђивање могућих рјешења проблема, вредновање могућих рјешења проблема; избор
рјешења и примјена олуке.
- Систематске управљачке контроле: Управљачка контрола је скуп управљачких активности
срачунатих на то а расположива срества (ресурси) буду коришћена дјелотворно и
ефикасно у остваривању циљева преузећа. Управљачка контролоа укључује управљачке
активности: планирања, организовања, контроле извршења, комуницирања и мотивисања.

2. Циљеви рачуноводственог извјештавања

Рачуноводство је условљно циљем и задатком које треба да оствари.

Дефинисању циљева претхои утврђивање саржаја коначног обликовања рачуновоствене
структуре информисања.
За рачуноводсвено информационе потребе савременеог менџмента, рачуновоство треба
обезбиједити припрему:
- Екстерних извјештаја – полагање рачуна
- Интерних извјештаја – за одлучивање и контролу

Врсте одлука:
- Према просторном критеријуму: међупредузетне одлуке (покрећу ресурсе између преузећа
и окружења) и унутар-предузетне (покрећу расположиве ресурсе унутар предузећа)

1
 - Према временском критеријуму: дугорочне одлуке (стратешког карактера) и краткорочне,
тактичке одлуке (боље искориштење ограничених ресурса)

3. Рачуноводствени извештаји у функцији постављених циљева

Инструменти финансијског извјештавања о стању и успјеху преузећа:

- Годишњи закључак, годишњи рачуни
- Финансијски извјештаји
- Финансијско – рачуноводствени извјештаји

Према МРС и Закону о рачуновоству и ревизији, годишње финансијске извјештаје чине:

- Биланс стања – Извјештај о финансијском положају на крају године
- Биланс успјеха – Извјештај о укупном резултату за период
- Биланс токова готовине –
- Извјештај о промјенама на капиталу
- Напомене/ноте уз финансијске извјештаје

За финансијске извјештаје правног лица одгоорно је лице овлаштено за заступање правног

лица као и стручно оспособљено лице (са лиценцом) овлаштено за састављање финансијских
извјештаја.
Емитовањем финансијских извјештаја обезбјеђује се видљивост три битне димензије
предузећа:
- Финансијски положај (стање имовине, капитала и обавеза као посљедица претходних
активности улагања (актива), финансирања (пасива) и зарађивања (добитак или губитак).
- Зарађивачка моћ преузећа (токови вриједности у предузећу – приходи и расходи и њихов
нето исход – добитак или губитак).
- Финансијски токови (условљени пословним активностима, активностима улагања –
инвестирања и активностима финансирања).
Анекс, ноте, забиљешке и рачуноводствене политике служе да дубље расвијетле поменуте
димензије предузећа. Извјештај о пословању (директорски извјештај) није финансијски
извјештај и он представља поглед управе на перформансе, финансијски положај, шансе и
ризике у будућности.

Савремено рачуноводство треба да подржи:

- Стратегијско планирање и оношење одлука о развоју нових производа, алокацију ресурса
и сл. (екстерне информације, нефинансијски показатељи)
- Тактичко планирање и доношење одлука о производно-продајном асортиману, цијенама и
сл (профитабилност производа , група производа, канал продаје)
- Управљање трошковима (информације о трошковима, приходима, профиту, имовини,
обавезема, капиталу)
- Мјерење перформанси дијелова предузећа и њихових менаџера (планиране и остварене
перформансе, анализа одступања)
- Екстерно извјештавање (биланси)
За сваку од наведених сврха захтијева се прилагођено извјештавање и форма презентације
финансијског, управљачког и трошковног рачуноводства.

Ови међусобно информационо повезани дијелови рачуноводства структуисани су на основу

критеријума:
- Информационе усмјерености (екстерна, интерна)
- Учесталности информисања (текуће – перманенстно и повремено – од случаја до случаја)
- Оквир извјештавања (предузеће као цјелина, подручје – дио предузећа, призвод – услуга
- Временски оквир извјештавања (временски период, временски тренутак)

2
 - Обухваћене вриједносне категорије (уплата/исплата, примање/издавање, приход/расход,
учинак/трошкови, остварено/планирано)

4. Значај и карактеристике финансијског рачуноводства

У организационом погледу ФР представља дио рачуноводсвене функције и дио финансијског

сектора. Као процес, засновано је на систему војног књиговодства. ФР представља скуп
начела, метода и поступака прикупљања, класификовања и обухватања пословно-
финансијских података, припрему и подношење обавезних финансијских извјештаја.
Финансијско рачуноводство је регулисано општеприхваћеним рачуново-дственим начелима,
рачуноводственим стандардима и законским прописима који одређују форму и садржину
финансијских извјештаја предузећа.

ФР се бави рачунским обухватањем стања и промјена:

- Прибављања, пласирања и повлачења капитала,
- Прибављања и враћања кредитних извора
- Набавке чинилаца производно-проадјног процеса и плаћања по том основу
- Трошења чинилаца производно-продајног процеса и плаћања када их има по том основу
- По основу продаје и наплате
- По основу права опорезивања и расподјели резултата и плаћања
- Као и годишњим (и полугодишњим) закључивањем пословних књига, припремом и
емитовањем извјештаја о стању (БС) и успјеху (БУ) и новчаним токовима (БНТ).

ФР је екстерно усмјерени дио рачуноводства. Пословно финансијски односи предузећа са

окружењем су главни предмет финансијског рачуноводства (обухвата и интерне процесе). ФР
је једини информациони извор о финансијском положају и успјеху предузећа за екстерне
интересанте (кориснике информација, стејкхолдере).
ФР је под снажним утицајем захтјева да припрема и подноси истините и поштене (фер) ФИ.

5. Корисници рачуноводствено – финансијских извештаја

- Власници (акционари у акционарским друштвима) – физичка лица или институционални

инвеститори (банке, фондови) који су заинтересовани за ренатбилност тј. добит предузећа
и желе да буду обавијештени путем извјештаја о успјеху и стању пословања.
- Кредитори (даваоци дугорочних и краткорочних кредита) који су заинтересовани за
солвентност и рентабилност предузећа.
- Фискални органи (предузеће је порески обвезник)
- Радници и синдикат су заинтересовани за дугорочну сигурност радника, расти и развој
предузећа, висину зараде, њихов однос према добицима и учешћу запослних у добити.
- Добављачи и остали повјериоци су заинтересовани за о процјени да ће предузеће
благовремено измиривати своје обавезе према њима.
- Купци – њима требају информације о континуитету пословања предузећа а посебно ако се
ради о дугорочним пословним односима.
- Владу и њене агенције и друштво у цјелини интересују глобалне информације о напретку,
расту и развоју предзећа које су везане за олучивање о економској политици земље.
- Менаџмет предузећа се појављује као интерни корисник информација и има свеобухватне
и детаљне информационе циљеве везане за анализу финансијских извјештаја предузећа.

6. Наведите шта захтева финансијско рачуноводство од рачуновођа

- Перманентно праћење законодавне и професионалне регулативе (МРС, МСФИ, пратећа

упутства објашњења и смјернице које доноси Одбор за МРС, Закон о РиР, Међународни

3
 стандарди ревизије, Кодекс етике за професионалне рачуновође, Пратећа упутства,
објашњења и смејрнице које доноси Међународна федерација рачуновођа).
- Континуирана професионална еудукација
- Познавање структуре савременог рачуноводства и информациону повезаност

7. Значај рачуноводствено финансијских извештаја за потребе менаџмента

Финансијско-рачуноводствени извјештаји су екстерно орјентисани и то је први интересент

менаџмента који треба да обезбиједи преузећу адекватан имовински, финансијски и приносни
положај.
БУ је оквир за израчунавање успијешности пословања преузећа и главни показатељ
рентабилности. За менаџмент је релевантан синтетички рачун рентабилности на нивоу
предузећа као цјелине за потребе компаративине анализе у различитим временским
периодима.
ФРИ су неопходни менаџменту за израчунавање и анализу успјешности као што су:
- Стопа нето приноса на сопствени (власнички капитал)

Нето добитак
×100
Сопствени капитал

- Стопа бруто приноса на укупни капитал

Нето добитак+ Камата+ Порези

×100
Актива(или Пасива)

- Стопа бруто приноса на угорочни капитал

Нето добитак+ Камата+ Порези

×100
Дугорочни капитал

8. Подобност рачуноводствено – финансијких извештаја за потребе пословно –

финансијког одлучивања и контроле

БУ (полугодишњи и годишњи) је занчајан извор поатака за сагледавање правца и промјена

сопственог капитала, зарађивачке моћи и економичности трошења (предузећа као цјелине)
За управљање процесом трансформације битни су пословни трошкови и учинци односно
погонски резултат као њихова разлика; званични БУ концентрисан је на нето резлтат преузећа
у који су укључени и неутрални тј непословни и ванрени расходи приходи.
Концепт расхода и приходау званичном БУ није подударан са концептом трошкова и учинака
за потребе управљачке контроле производњеи продаје предузећа.
Синтетички рачун рентабилности најчешће није довољан менаџерима – у званичном БУ
немогуће је докучити праве изворе резултата.
Годишњи и полугодишњи периоди су предугачки у односу на информационе потребе
менаџера.
Годишњи БУ захтијева инвентарисање а то траје дуго и изазива значајне трошкове.
Руководиоци веома често користе неки модел одлучивања приликом доношења одлука које се
одвија у условима ограничених ресурса па менаџери бирају између алтернативних употреба
ресурса:
- Увести или не нови производ
- Елиминисати или не постојећи производ
- Помјерити учешће производа у асортиману
- Прихватити поруџбину
- Финализовати или продавати полупроизвод
4
 - Набавити или производити
Релевантни трошкови и релевантни приходи су очекивани будући трошкови и приходи који
су по правилу различити приликом разматрања алтернатива. Sunk (историјски, потонули)
трошкови су они који се не могу мијењати али могу послужити као основа за процјену
будућих тгрошкова.

За свако од претходних питања потребна је посебна кост-бенефит анализа и користи се

концепт диференцијалних вриједности. Алтернативно пословно одлучивање доноси
опортунитетне трошкове (изгубљени добитак због одбацивања конкурентске алтернативе али
то нису ефективни трошкови). Системска управљачка контрола укључује: планирање,
контролу остварења, организовање, комуницирање и мотивисање.

9. Спектар циљева управљачког рачуноводства

Управљачко рачуноводство укључује:

- Кориштење, адаптацију и интерпретацију података финансијског рачуноводства за
потребе информационе подршке менаџменту у обављању њихових управљачких
активности.
- Обрачун трошкова и учинака (обрачун трошкова с калкулацијом, погонски обрачун)
- Рачуноводствено планирање (буџетирање) и рачуноводствену котрнолу остварења
планираних вриједности
- Рачуноводсвену анализу трошкова и користи у функцији доношења појединачних
пословних одлука.

Управљчко рачуноводство намијењено је менаџерима у сврху доношења одлука и управљачке

контроле.
Управљачко рачуноводство не управља али олашава управљање зато што:
- Обезбјеђује информације корисне менаџерима
- Успоставља стални ток релевантних информација
- Савјетује менаџере и објашњава економске консеквенце алтернативних акција
- Укључује предвиђање, планирање и котрнолу
- Укључује комуницирање
- Конципира системе
- Подразумијева флексибилност
- Остварује везу са осталим функцијама
- Подразумијева едукацију
- Игра улогу чувара капије

10. Однос финаснијског и управљачког рачуноводства

Финансијско
Трошковно Управљачко
рачуноводство
рачуноводство рачуноводство

5
 11. Ра
чу
но
во
дст
во

трошкова – исходиште управљачког рачуноводства

Обрачун трошкова и учинака је ембрион из којег се развило управљачко рачуноводство.

Погонски обрачун обухвата пословна збивања унутар предузуећа. Главни задатак ПО јесте
обухватити вриједносно изражене утрошке производних чинилаца и њихову трансформацију
у произведене и продате учинке.
Садржину обрачуна трошкова и учинака чине сљедећа подручја:
- Обрачун трошкова по врстама (колико је чега утрошено у предузећу)
- Обрачун трошкова по мјестима (гдје су трочкови настали)
- Обрачун носилаца трошкова (у вези којих учинака су настали трошкови а подразумијева
периодични збирни обрачун трошкова и јединични обрачун носилаца трошкова
(калкулација цијене коштања јединице учинка)).
- Краткорочни аналитички обрачун успјеха (у ком организационом дијелу или тржишту и
по основу којег производа или група производа су настали приходи, расходи, добици или
губици и то за краткоторочне периоде (обично мјесечно или тромјесечно)).

Главни циљеви рачуновоства трошкова:

- Обезбјеђење података о цијени коштања учинака предузећа за потребе билансирања
залиха недовршене производње и готових производа
- Обезбјеђење одговарајућих цијена коштања учинака предузећа за потребе формирање
продајних цијена производа и услуга предузећа
- Обезбјеђење података за потребе информационе подршке менаџменту и доношењу
појединачних пословних одлука
- Обезбјеђење података за потребе планирања и контроле трошкова и учинака, расхода,
прихода и резултата по ужим организационим дијеловима на краткорочној основи.

12. Главне активности и садржај савременог управљачког рачуноводства

Управљачко рачуноводство укључује:

- Кориштење, адаптацију и интерпретацију података финансијског рачуноводства за
потребе информационе подршке менаџменту у обављању његових управљачких
активности
- Обачун трошкова и учинака (обрачун трошкова са калкулацијом, погонски обачун (што се
може сматрати ембрионом из којег се развило управљачко рачуноводство)
- Рачуноводствено планирање (буџетирање) и рачуноводствену контролу остварења
планираних вриједности

6
 - Рачуноводствену анализу трошкова и користи

У нешто измијењеном пресјеку управљачко рачуновоство садржи:

- Рачуноводство пуних трошкова
 Пуни трошкови било ког производа или услуге укључују њихове директне и
припадајуће индиректне трошкове
 Овај концепт је присутан у финансијском рачуноводству коме сасвим одговара
 Обезбјеђује цијену коштања учинака за потребе билансирања залиха
 Формирање продајних цијена по методи трошкови плус, када се ради о дугорочној
политици цијена
- Рачуноводство одлучивања (диференцијалних вриједноси):
 Диференцијално рачуноводство разлаже информације финансијског рачуноводства
и припрема их на један сасвим други начин за потребе пословног одлучивања, и то
за сваку одлуку припрема посебне извјештаје при чему користи концепте
маргиналних, диеренцијалних инкрементални трошкова, сунк трошкова.
 Рачуноводствена анализа за потребе алтернативног пословног одлучивања на бази
диференцијалних вриједности (трошкови, приходи, резултат)
 За разлику од концепта пуних трошкова и прихода, овај концепт није укључен у
систематско рачуноводствено обухватање
 Обрачуну диференцијалних вриједносни погодује обрачун по стандардним
варијабилним трошковима
- Рачуноводство одговорности:
 Фокус на перформансе организационих дијелова предузећа и њихових менаџера
 Подразумијева институционализацију и формализацију планско-контролног
процеса
 Његово конципирање уважава питање понашања људи.

13. Наведите и објасните кључне улоге управљачког рачуновође

Улога управљачког рачуновође у предузећу проистиче из улоге управљачког рачуноводства:

- Као процеса препознавања, прикупљања, мјерења, систематизовања, подношења и
тумачења вриједносних и оперативних (неинансијских) података, односно информација
- По активностима, процесима, организационим дијеловима, производима и услугама,
тржиштима, купцима итд.
- За потребе менаџмента
Управљачки рачуновођа је носилац улоге обезбјеђења информационе подршке менаџмента
предузећа (и других организација) у свим управљачким активностима (његова улога је
логистичка а не извршна).
У његовој надлежности нису одлуке којима се покрећу, уећавају или губе ресурси предузећа,
што припада менаџменту предузећа и менаџерима полсовних функција у предузећу. Улога
обезбјеђења информационе подршкеменаџменту не значи да је он само услужна рука него је
он дио менаџмента и то врховног управљачког тима предузећа. Управљачки рачуновођа се за
разлику од других нужно бави свим пословним активностима предузећа. Поред економских
знања, мора да располаже са знањима и вјештинама из области: менаџмента (општег и по
функцијама), организације предузећа, финансија (посебно пословних), финансијског
рачуноводства са ревизијом, обрачуна трошкова и учинака, процеса одлучивања и кост-
бенефит анализе у те сврхе, система, метода и техника планирања и котрноле остварења,
информационих система, понашања људи, мотивационих система и сл.

14. Наведите и објасните етичке стандарде за управљачке рачуновође

7
 Етика се најчешће дефинише као наука о моралу, филозофија моралних вриједности, учење о
ономе што је добро и што није добро. Тумачи се и као скуп начела и правила понашања у
укупним или неком сегменту људског понашања.
Пословна етика је скуп правила понашања менаџмента предузећа.
Етика рачуноводствене професије представља скуп правила понашања рачуновођа у
обављању рачуноводствених процеса.
Менаџмент би требало да буде сасвим фамилијаран са етиком рачуноводсвене професије.

Стандарди садрже пет битних начела (захтјева, правила)

- Компетентност (стално развијање знања и вјештина, придржавање закона, потпуно
извјештавање на основу пажњиве анализе релевантних и поузданих информација)
- Повјерљивост (необјелодањивање повјерљивих информација, уздржавање од кориштења
повјерљивих информација)
- Интегритет (избјегавање конфликата, одбијање поклона и повластица, уздржавање од
пасивног посматрања подривачких активности у организацији, преноси како повољне тако
и неповољне информације и мишљења, уздржава се од активности које дискредитују
професију)
- Објективност (поштено и објективно преношење информација, потпуно објелодањивање
свих релевантних информација)
- Рјешавање етичких (стручних) сукоба (пажљиво рјешавање етичких спорова са
надлежнима све до напуштања посла, писмено образложење своје одлуке)
Етичка димензија управљачког рачуноводства једнако је важна као и у финансијском
рачуноводству и у екстерној ревизији финансијских извјештаја. Разлика је у томе да
финансијске рачуновође и ревизори обезбјеђују податке за екстерне кориснике а управљачко
рачуноводство је интерно орјентисано.

15. Задаци при креирању организациног устројства шефа рачуноводства (контролора)

Главни рачуновођа, шеф рачуноводства, помоћник финансијског директора за рачуноводство,

директор рачуноводства, главни управљачки рачуновођа, контролор.
Задаци:
- Развијање рачуноводства од уобичајеног према управљачком
- Обезбјеђује ефикасност особља, рачунарске и друге технике
- Надгледа и усмјерава рад запослених у рачуноводственом сектору, одјељењима
- Сајетује менаџере у проблематичним ситуацијама
- Учествује у раду топ менаџмента у дефинисању циљева и кључних фактора успјешности
- Анализира и контролише резултате предузећа као цјелине и његових дијелова
- Прилагођава и интерпретира финансијске извјештаје свог и туђих предузећа
Кључни задатак је устројство управљачког рачуноводства и његових елемената
(рачуноводство трошкова у складу са информационим захтјевима менаџмента и
рачуноводствено планирање и рачуноводствена контрола).
Управљачки рачуновођа је претрпио метармофозу од припремача бројчаних изјештаја, до
високог специјалисте информационе подршке одлукама. Постао је пословни партнер
менаџмента, интерни консултант и организациони едукатор.

16. Детерминанте организационог устројства управљачког рачуноводства

Информациони јаз, тј. информационе потребе менаџмента и информационе могућности ФР

доводе до идеја о управљачком рачуноводству као посбној, другој, грани рачуноводства која
је развојни продукт друге половине 20. вијека.
Развојне фазе УР:
- Фаза апсолутно истинитих информација (до 40-тих година)

8
 - Фаза условно истинитих информација (50-60те године)
- Фаза економично истинитих информација (касне 60-те и ране 70-те год)
- Фаза уважавања ефеката информација на понашање корисника – бихевиористички
приступ (средина 70-тих па до данас)

17. Рачуноводство трошкова – полазна основа прилагођавања потребама савременог

менаџмента

Трошкови представљају вријесносно изражено трошење економских добара односно

производних чинилаца у циљу производње и продаје учинака предузећа и остваривања
добитка на том основу.

Рачуноводство трошкова преставља скуп метода и поступака утврђивања података о

трошковима, приходима и резултатима за различите сврхе информисања:
- Билансирање залиха и утврђивање трошкова продатих производа предузећа
- Краткорочни обрачун резултата за предузећа, по организационим дијеловима, сегментима
предузећа
- Периодично планирање и контрола перформанси предузећа и његових ужих сегмената за
различите временске интервале
- Утврђивање политике цијена
- Доношење појединачних пословно-финансијских одлука (подразумијева калкулацију
трошкова и користи појединих пословних алтернатива – алтернативно пословно
одлучивање)
- Стимулативно награђивање.

Рачуноводство трошкова у новом пословом окружењу подразумијева:

1. Купац у фокусу
- Купац - строжер успјеха организације која без њега губи смисао постојања
- Профитабилни купци, начини да се они привуку и задрже
- Предузеће прво идентификује захтјеве купаца и онда приступа дизајнирању производа
2. Анализа ланца вриједности (value chain) и ланца снабдијевања (supply chain)
- Кориштење ланца вриједности и информација о трошковима предузећа могу да
идентификују стратегијске предности на тржишту.
- Код ланца снабдијевања фокус ланца производње се шири и на пордручје ланца
вриједности набавке као почетни и на ланац вриједности дистрибуције као завршни дио
укупног ланца вриједности, док управљање трошковима апострофира интегрисање свих
активности кроз све карике као и кроз сваку пословну функцију.
3. Комбинација бенчмаркинга и континуираног побољшања
- Поређењем са најбољим примјерима менаџмент проналази начине да стално унапрјеђује
сопствену праксу
- Ова комбинација се често наглашавао као „трка без краја“
- Менаџмент и запослени теже сталном побољшању.

Нови приступи обрачуну трошкова:

- Обрачун трошкова заснован на активностима (АБЦ) – обезбјеђењепрецизнијих података о
цијени коштања у односу на традиционалне методе обрачуна
- Управљање засновано на активностима (АБМ) – у циљу повећања вриједности које добија
купац и профита а главни извор представља АБЦ
- Систем буџетирања заснован на активностима (АББ) – проширује идеју АБМ на плански
циклус и користи АБМ да успостави лимит трошкова и ситем контроле у организацији.
- Just-in-time (JIT) набавке и производње – потреба менаџмента за ефикаснијим управљањем
залихама; смањење инвестиција у залихе

9
 - Backflush Costing (BFC) – трошкови се сливају назад кроз производни процес до тачке гдје
остају залихе
- Обрачун циљних трошкова (Target Costing) – колико производ смије да кошта
- Обрачун трошкова животног циклуса производа (Life Cicle Product Costing)– повезује све
трошкове проузроковане новим производом, почев од рађања идеје до његовог повчаења
са тржишта
- Управљање трошковима животног циклуса (Life Cicle Product Cost menagement) –
активности, дизајн, развој, производња, пласман, сервис, тако да се максимирају профити
животног циклуса производа.

18. Предуслови увођења обрачуна трошкова

Увођење обрачуна трошкова захтијева познавање: књиговодства, планирања, анализе,

методологије обрачуна трошкова, понашања трошкова, организационе структуре, типова
производње, фактора процеса рада, законодавне и професионалне регулативе, информационих
захтјева менаџмента, послова нужних за организовање као што су рашчлањивање класе 9,
избор система обрачуна трошкова, избор рачуна МТ, НТ и шифрирање, избор метода
калкулације, организовање документационе основе за обрачун, избор кључева за расподјелу
примарних и секундарних трошкова, одређивање књиговодствене технике за рад у обрачуну,
организовање послова у вези обрачуна по стандардним трошковима, избор техничких
средстава.

Три су битна питања за организационо устројство обрачуна трошкова и учинака:

- Организациони положај обрачуна трошкова и учинака према финансијском књиговодству
- Организациони облик обрачуна трошкова и учинака (књиговодствена или статистичко
табеларна метода обухватања трошкова и учинака)
- Начин обраде података у погонском обрачуну (рачунска подршка обрачуну трошкова и
учинака)

У вези организационог положаја, двије су органозационе могућности:

- Једнокружни рачуноводствени систем (обједињавање финансијског и погонског обрачуна
у једну цјелину). Кретање, стварање и продаја учинака обухвата се са скласе на класу
рачуна у јединственој главној књизи.
- Двокружни рачуноводствени систем (одвајање обрачуна трошкова и учинака у засебну
цјелину са одликом билансне равнотеже). Одваја погонски обрачун од финансијског
књиговодства гдје се појављују два одвојена рачунска система са одликом
равнотеже ?????? главну књигу и бруто биланс.

Одвајање ова два дијела омогућава да контни оквир буде развијен тако да финансијско
књиговодство обухвата класе рачуна од 0 до 8 које претходе класама погонског обрачуна
(класа 9).

19. Извештаји рачуноводства трошкова

Извјештаји рачуноводства трошкова:

1. Калкулација цијене коштања учинака
2. Извјештаји о мјесечним остварењима менаџера различитих нивоа одговорности као што
је:
- Извјештај о оствареним резултатима профитних центара (интерни биланс успјеха)
- Извјештај о оствареним резултатима инвестиционих центара (интерни БС и интерни БУ)
- Извјештаји о оствареним резултатима менаџера производне функције (одговорни за
стандардне трошкове)

10
 - Извјештај о оствареним резултатима менаџера непроизводне функције (одговорни за
буџетиране расходе)
- Извјештај о оствареним резултатима менаџера подручја маркетинг функције (одговорни за
приходе)
- Посебни интерни извјештаји (о стању и кретању производње у току и завршених учинака;
о резултатима непосредно запослених извршилаца по ужим организационим јединицма; о
коришћењу производних капацитета)
3. Остали специјални интерни извјештаји обрачуна трошкова и учинака – намијењени
појединим нивоима менаџмента предузећа

Наведена садржина рачуноводства трошкова има своје упориште у затвореном рачунском

систему класе 9 која се због свог значаја идентификује са управљачким рачуноводством.

20. Информациони циљеви калкулације

Калкулација је скуп поступака помоћу којих се долази до трошкова по јединици производа,

полупроизвода, дијела и сл. с све у складу са одговарајућим циљевима калкулације.
Калкулација је информациони излаз из погонског обрачуна и пред њу се постављају сљедећи
задаци:
- Обезбјеђење података о цијени коштања учинака за потребе билансирања залиха
недовршене производње и готових производа
- Планирање и контрола трошкова и резултата
- Формирање продајних цијена
- Алтернативно пословно одлучивање

Од многобројних међузависности БС и БУ за разумијевање калкулације ЦК јединице

производа у билансирању, битно је нагласити њихову везу по основу залиха.
Периодични резултат је директно одређен вриједношћу почетних и крајњих залиха
недовршене производње и готових производа билансираних у почетном и завршном билансу
стања.
Билансна вриједност залиха је производ њиховог инвентарног стања и цијене коштања по
јединици.
Цијена коштања по јединици учинака главни је резултат калкулације.

Рационално управљање предузећем подразумијева рашчлањено планирање и контролу што

уплиће контрибуциону анализу резултата.
План пословног резултата, као израз усаглашавања и обједињавања парцијалних планова
прихода, трошкова и резултата још више наглашава улогу калкулације у планирању.
Доношење одлука као што су прозводити или набавити производ, увести или не нови
производ, елиминсати или задржати производ, незамисливо је без добро постављене
калкулације релевантних трошкова по јединици. Ово вриједи иа за фазу контроле трошкова и
резултата.

Улога калкулације и обрачуна трошкова у формирању продајних цијена је подручје највећег

неразумијевања између функицја продаје (маркетинга) и рачуноводства. Рачуновође немају
довољно разумијевања за цијене конкурената а комерцијалисти су склони подцјењивању
трошкова у улози фактора заодређивање цијена. Улога трошкова у формирању цијена не
смије бити прецијењена али ипак остаје широко распрострањено ослањање на трошкове у
формирању продајних цијена.
Поред трошкова, на формирање продајних цијена утичу тражња, конкуренција, економска
политика и мјере друштва.

11
 Транспарентна и вишенамјенски постављена калкулација могла и се изразити на сљедећи
начин: ГРАФИКОН

21. Информациони значај краткорочног обрачуна успеха предузећа и његових сегмената

Краткорочни обрачун успјеха предузећа и његових сегмената је управљачко-информациона

потеба и дио је управљачког рачуноводства.

Главне карактеристике:
1. Краткорочни обрачун резултата је:
- Интерни управљачки инструмент
- Периодично, мјесечно, тромјесечно,
- Дубљи увид у пословну активност предузећа, дијелова предузећа, производа или група
производа, подручја и канала продаје
2. Фокусиран је на успјех процеса трансформације вриједности у предузећу
- На пословне (погонске) расходе и приходе односно трошкове и учинке
- Често укључује и трошкове финансирања и финансијске приходе
- Не бави се неутралним (непословним и ванредним) расходима и приходима
- Од ФК се разликује што барата реалним економским трошковима и учинцима а не
рачуноводственим прописима и стандардима
3. Краткорочни интерни биланс успјеха може да одговара званичном БУ из ФК. Међутим,
треба да је издашнији по појединим изворима резултата, у основи је аналитички обрачун,
прије свега по носиоцима трошкова.
4. Обрачунски период је обично мјесец дана а понекад и тромјесечје.
5. Краткорочни резултат није основа за подјеле оствареног резултата предузећа (дивиденди,
уечешћа у добитку). Нагласак је на ажурности а не на тачности као у годишњем обачуну.
6. Може служити за обликовање билансне политике предузећа у току године
7. Краткорочни обрачун реултата (добитка и губитка) је у основи обрачун остварења
предузећа и његових дијелова

Методе краткорочног обрачуна резултата:

- Метода укупних трошкова (Пословни резултат периода = Приходи од продаје производа у
току периода +/- Промјена стања залиха учинака током периода – Укупни пословни
трошкови настали у току периода)
- Метода трошкова продатих учинака (Резултат производа = Приход од продаје производа –
Трошкови продатих производа)

Краткорочни резултат се рашчлањује по погонима; по производима и групама производа; по

тржиштима и каналима продаје.

Погон је релативно заокружен дио призводног предузећа. Под вођством менаџера одвија се
порцес призводње и продаје учуинака на екстерном али и интерном тржишту.
Концепт резултата погона (метода укупних трошкова) може бити:
- Маргинални резултат (учинак насупрот трошкова варијабилног карактера под контролом
менаџера погона
- Контролабилни резултат (учинку насупрот фиксних трошкова, под контролом менаџера
погона)
- Нето резултат погона (учинак наспрам дијела општих трошкова предузећа као цјелине)

Рашчлањавање резултата по производима и групама производа представља најважнији аспект

аналитичког обрачуна резултата предузећа или погона. Ово претпоставља билансирање и

12
 исказивање резултата по методу трошкова продатих учинака (Резултати производа = Приход
од продаје производа – Трошкови продатих производа).

Краткорочни обрачун резултата по осталим аналитичким аспектима: тржиштима продаје;

каналима продаје; групама купаца.

22. Циљ извештавања по сегменту и обавезност извештавања

Према МРС 14 – Извјештавање по сегментима, предузеће се може сегментирати:

- По критеријуму дјелатности односно посливања – пословни сегмент
- По географском критеријуму – географски сегмент

Пословни сегмент је саставни дио предузећа: производи један производ или групу сродних
производа, пружа услугу или групу сродних услуга.
Географски сегмент је саставни дио предузећа који је географски раздвојен: без обзира да ли
производи исте производе или групу производа и без обзира да ли пружа исте услуге или
групу услуга.

Сегмент о коме се извјештава (пословни или географски) за који се стандардом захтијева да

буду објављене информације по сегментима за екстерно извјештавање, стандард захтијева да
сегмент има:
- 10% и више прихода од продаје (екстерних и интерних) од укупног прихода (екстерног
или интерног) свих сегмената
- 10% и више финансијског резултата од збира финансијског резултата свих сегмената
- 10% и више имовине свих сегмената
- Као и да је у сегменте алоцирано најмање 75% ексетерног прихода предузећа.

Циљ извјештавања по сегменту јесу финансијски подаци сегмента о различитим врстама

производа и услуга које предузеће преоизводи као и о различитим географским подручјима на
којима послује како би се помогло корисницима финансијских извјештаја да боље разумију
резултате предузећа из прошлости; да боље оцијене ризике и приносе предузећа; да буду боље
информисани при доношењу судова о предузећу.

Извјештавање по сегментима предузећа је у основи средство остварења врховног циља

предузећа – максимизирање добитка у дугом року и повећање богатства власника предузећа.
Други разлог сегментирања предузећаи билансирање финансијског резултата сегмената јсте
изградња и операционализација мотивационог механизмасредњег слоја менаџера сегмената
предузећа.

Извјештавање по МРС-14 је обавезно за предузећа чијим се власничким или дужничким ХОВ

тргује на берзи ефеката и услов су за укључивање хартија на листу котизације берзе ефеката
(утврђује закон или берза) док се предузећима чијим се ХОВ не тргује на берзи препоручује се
извјештавање пошто су приноси и ризици различити а рачуноводсвене информације по
сегментима су неопходне за успјешно управљање предузећем.
Велика предузећа тржишних економија врше извјештавање по сегментима без обзира да ли се
њиховим власничким или дужничким ХОВ јавно тргује или не.

23. Концепт рачуноводства сегмента предузећа у оквиру класе 9

У условима примјене контног оквира по билансном принципу рачуноводство сегмената

пословања води се у оквиру класе 9 која има посебну Главну књигу – Главну књигу УР,

13
 односно сегмената предузећа. Веза главне књиге ПО са главном књигом ФР остварује се
преко посебних рачуна главне књиге УР гдје се књижи:
- Преузимање поћетних залиха материјала, недовршене производње, готових производа и
робе од финансијског рачуноводства
- Преузимање трошкова од финансијског рачуноводства
- Преузимање набавке робе и материјала од ФР
- Преузимање прихода од ФР.

На крају обрачунског периода УР извјештава ФР о утрошку материјала (књижење у ФР:

Трошкови материјала/Набавка материјала) и о набавној вриједности продате робе (књижење у
ФР: Набавна вриједност продате робе/Набавка робе).
На крају обрачунског периода УР извјештава ФР и о крајњим залихама материјала,
недовршене производње, готових производа и робе као и отпису, мањковима и вишковима
робе.
ФР књижи отписе, мањкове и вишкове робе и разлику између крајњих и почетних залиха:
- Повећање/смањење крајњих залиха материјала (Залихе материјала/Набавка материјала
(обрнуто))
- Повећање/смањење крајњих залиха робе (Залихе робе/Набавка робе (обрнуто))
- Повећање/смањење крајњих залиха недовршених производа, полупроизвода и готових
производа (Залихе .../Повећање вриједности залиха учинака (обрнуто)).

24. Образложите форму и садржај интерног биланса успјеха за сегмент предузећа

(профитни центар)

Транспарентан (линеарни) биланс успјеха ПЦ по форми и садржини јасно истиче четири

концепта резултата:
А) Контрибуциони (маргинални) добитак – најпоузданија мјера доприноса производа
резултату ПЦ и подлога одлучивања о производно-продајном програму профитног центра.
Б) Контролабилни резултат – најпоузданија мјера успјеха менаџера профитног центра и
пдлога његових остварења.
Ц) Дивизиони резултат – најпоузданија мјера успјеха профитног центра
Д) Нето дивизиони резултат – коначна мјера успјеха ПЦ чија поузданост зависи од рјешења
алокације трошкова централе

1 Приход од продаје производа 5000

2 Варијабилни трошкови продатих производа (а+б) 2200
а) Варијабилни трошкови производње 1800
б) Варијабилни трошкови продаје 400
3 Контрибуциони (маргинални) добитак (1-2) 2800
4 Контролабилни фиксни трошкови 1200
5 Контролабилни добитак (3-4) 1600
6 Неконтролабилни директвни фиксни трошкови 400
7 Дивизиони допринос (директни резултат) ПЦ (5-6) 1200
8 Општи трошкови предузећа (трошови централе) 700
9 Нето добитак (7-8) 500

25. Усаглашавање стратегије организационе структуре и избор центара одговорности

Два основна модела организационог устројства предузећа су ункционално и дивизионо

рашчлањавање.

14
Функционално организационо структурирање одговара предузећима једнопогонског
(једнопрограмског) типа а може важити и за вишепогонска предузећа умјерене разуђености
(вертикално повезани програми). Овом моделу је својствено унутрашње организационо
рашчлањавање предузећа на групе сродних активности-функција.
Функције као организационе јединице међусобно су зависни дијелови предузећа, имају своје
инпуте и оутпуте који су дјелимично међусобно зависни а не коначни и независни инпути и
аутпути.
Децентрализација управљања у функционалном моделу организационог устројства предузећа
не завршава се на нивоу појединачних функција. Унутрашње организационо устројство сваке
функције је процес формирања ужих центара одговорности у оквиру њих.
Најнижи центри одговорности
- Мјеста (центри) страндардних трошкова и
- Центри (мјеста) прихода – комбиновање количина, асортимана, тржишта, продајних
цијена
Мјеста (центри) буџетираних расхода се разликују од претходних по томе што су усмјерена на
опште и текуће немјерљиве учинке појединих функција као што су: истраживање и развој,
маркетинг, управа и администрација, финансије и сл.

Дивизиони модел организационог устројства предузећа одговара:

- Вишепрограмским хоризонтално повезаним предузећима с наглашеном тржшнм
одвојеношћу програма, и
- Вишепрограмским предузећима са пословно неповезаним програмима (конгломерати)

Видљиви дијелови предузећа се одликују пословном заокруженошћу и самосталношћу у

односу на друге дијелове предузећа.

Организациони дијелови диверзификованог предузећа могу могу бити конституисани као:

профитни (добитни) центри и инвестициони (имовински) центри.

Добитни (проитни) центри су:

- Заокружени производно-продајни програми
- Који имају довољну критичну масу директних трошкова и прихода под контролом
локалног менаџера да се контрола и мотивисање путем добитка или губитка може
оправдати
- Које управа путем добитка или губитка може контролисати
- Менаџмент ПЦ је у интерном агенцијском односу
- Полаже рачун пред управом предузећа путем интерног биланса успјеха али не и пред
екстерним стејкхолдерима.

Инвестициони центри су производно-продајни програми:

- Који испуњавају све поменуте услове за конституисање ПЦ
- За које се могу непосредно везати средства и извори финансирања у довољној критичној
маси да контрола путем стопе приноса на капитал може имати смисла
- Које управа предузећа жели контролисати путем стопе приноса односно на које она, поред
контроле над приходима и трошковима, жели пренијети контролу над одређеним
средствима и изворима финансирања
Инвестициони центар је још више „предузеће“ у предузећу. У интерном је агенцијском
односу и полаже рачун пред управом предузећа путем интерног БУ и БС а не пред
акционарима и другим екстерним адресатима ФИ.

Предности дивизионализације предузећа:

- Доступност локалних информација дивизионом менаџменту може представљати значајну
предност

15
 - Правовоременост управљачке реакције на проблем
- Ослобађање врховне управе предузећа од рјешавања оперативних и тактичких питања
дивизиона
- Мотивисање менаџмента и запослених
- Обученост менаџмента
Недостаци:
- Непожељна конкуренција између дијелова предузећа
- Могућност нарастања трошкова заједничких активности
- Губитак контроле од стране централне управе

26. Утицај различитих система обрачуна трошкова на висину периодичног резултата

Од 265. стране (књига „Управљачко рачуноводство“ Стевановић, Малинић, Милићевић)

16