26.februar 2007. Segmenti upravljakog raunovodstva (u uem i irem smislu to pripada UR-u): 1. interpretacija osnovnih raunovodstvenih izvetaja 2.

obraun trokova 3. raunovodstvo punih trokova 4. raunovodstvo diferencijalnih vrednosti 5. raunovodstvo odgovornosti 1. INTERPRETACIJA OSNOVNIH RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA Pripada upravljakom raunovodstvu. Mi znamo da pripremanje finansijskih izvetaja, odnosno ureivanje poslovnih transakcija, pripremanje izvetaja, prezentacija u skladu sa terminima koji su zakonom odreeni su pria vezani za fin raunovodstvo. Nadalje je pria za UR. Finansijski izvetaji nose veoma vane informacije i za interne i za externe korisnike. Koje su to informacije? Informacije koje se odnose na... finansijski poloaj preduzea, na njegovu finansijsku strukturu, finansijsku poziciju (koliko je preduzee finansijski zdravo). Na bazi finansijske strukture procenjujemo koliko je neko preduzee finansijski zdravo. Ureivaka sposobnost odnosno profitablnost (preslusati jos jednom) likvidnost preduzea (bilans novanih tokova) Za koje potrebe nam je to neophodno? Hou da procenim vrednost nekog preduzea. Najbolje polazite je analiza fin. izvetaja i to za period 3-5 godina unazad. Da se vidi kakva je fin. struktura kako se kretala, ta je sa ureivakom sposobnou i da se na bazi toga projetkuju istvarenja u budunost... Sanacija preduzea opet sagledati finansijsku strukturu, finansijska pozicija, ta je to to je dovelo do fin. nevolja, kakvo je optereenje, struktura izmeu Aktive i Pasive. Ako hoemo da projektujemo pravu fin. situaciju, pravu fin. strukturu, to emo raditi kroz osnovne raunovodstvene izvetaje da bismo videli da li postoji finansijska ravnotea Ako hoemo da kupimo neko preduzee (fin izvetaji, analziriati strukturu, poloaj, rentabilnost) Ako hoemo da procenimo rizik (dugoroni, kratkoroni), gledamo bilanse Kreditna sposobnost (da li je preduzee sposobno da otplati glavnicu i kamatu; menaderi se pitaju: da li moemo podneti novo zaduivanje ili da emitujemo nove akcije)

Zato je interpretacija vie UR nego FR? Vie pre svega zbog toga to je ta analiza usmerena prema menadmentu preduzea, radi se za njihove potrebe. A te inforomacione potrebe zadovoljava prvenstveno UR. Prezentiranje izvetaja FR, analiza izvetaja, interptetacija UR.

2. OBRAUN TROKOVA Jeste jedan deo UR koji se bavi obuhvatanjem internih zbivanja u preduzeu. Bavi se pre svega obuhvatanjem utroaka, transforamcijom inputa u autpute, prodajom autputa tj. gotovih proizvoda. Vrednosno treba da obuhvati sve te procese: troenja, proizvodnje i prodaje. Da bi mogao da ispini svoje ciljeve, organizovan je u 4 dela, i to: 1. obraun trokova po vrstama - koji su to trokovi nastali i koliki su oni? Trokovi materijala, poreza, am, plata, usluga... E, koliki je iznos nastao u odreenom periodu... Obuhvatanjem trokova po vrstama bavi se FR, a njihovim obraunom se bavi UR koje preuzima gotove podatke. 2. obraun trokova po mestima nastanka to su neki ui organizacioni delovi u okviru kojih se obavljaju neke homogene operacije (skup maina, jedna proizvodna linija, proizvodni pogon), pitanje: gde su trokovi nastali? 3. obraun trokova po nosiocima trokovi se vezuju za nosioce trokova i uinaka. Ti nosioci su zapravo gotovi proizvodi. 4. obraun trokova obuhvata kratkoroni obraun rezultata - i obraun trokova i obraun prihoda Ciljevi obrauna trokova: 1. obraun trokova u funkciji obezbeenja informacija o proizvodnoj CK za potrebe zvaninog bilansiranja FR u jednom delu zavisno od obrauna trokova, bez njih ne mogu sastaviti izvetaje. Moraju se imati informacije iz obrauna trokova. Uspeh, informacije i trokovi prodatih proizvoda: koliina x CK. Kada bilansiramo zalihe (gotove proizvode), moramo KolxCK. FR nema mehanizme da utvrdi CK. Obraun trokova ima te mehanizme. 2. obezbeenje informacija koje su neophodne u procesu planiranja i kontrole aktivnosti preduzea i aktivnosti delova preduzea trokovi, prihodi... 3. obezbeenje informacija za donoenje pojedinanih poslovnih odluka veliki broj tih odluka, neke su dugoronog, neke kratkoronog karaktera, informacije o trokovima i koristima, za potrebe stvaranja razliitih cost benefit analiza 4. da obezbedi informacije koje su neophodne u procesu postavljanja i formiranja prodajnih cena Od obrauna trokova se oekuje itava lepeza informacija o trokovima. Cene se u razliitim situacijama mogu formirati na razliite naine. Mogu se formirati na bazi punih trokova za dugi rok, pre svega. Krai vremenski intervali, kapaciteti nisu dovoljno iskorieni, cene se po pravilu formiraju na bazi varijabilnih trokova. Cena se moe formirati od nivoa varjabilnog do nivoa punih trokova. U obraunu trokova treba obezbediti info o punim, varijabilnim i razliitim mogunostima izmeu ta dva nivoa. U svakom trenutku, nezavisno od toga kako formira cenu, mora znati koliki su trokovi po jedinici, koji su to proizvodi na kojima dobija, gubi, najvie dobija, najnia mara. SUTINA JE TO! 2

5. RAUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI 3. RAUNOVODSTVO PUNIH TROKOVA Nije neko novo raunovodstvo. Ne, to je samo jedan vrednosno-informacioni koncept, koji podrazumeva pune vrednosti (pune trokove, pune prihode, imovina, obaveze, kapital, rezultat). Te kategorije vane su za FR jer se ono bavi preduzeem kao celinom i normalno je da se bavi punim vrednostima. Kada polae raun o stanju i uspehu, on polae raun o celini i svim deavanjima u preduzeu. Podrazumeva se da je sve to zasnovano na punim vrednostima. Raunovodstvo punih trokova relevantno je za UR. Donose se i odluke zasnovane na punim trokovima. Ako obraunavamo rezultat, CK, mi je moemo zasnovati na punim trokovima (stvarnim ili standardnim), za potrebe zvaninog bilansiranja ali i za potrebe internog izvetavanja o delovima preduzea. Ima svoje mesto i u FR i u UR. Jedan segment obrauna torkova. Medjutim ono je samo jedan deo. Iza ostaju one informacije od nepotpunih trokova i to je ono to se nalazi u raunovodstvu diferencijalnih vrednosti. Poseban segment UR. Veoma vaan segment UR. FR se bavi celinom preduzea, Raunovodstvo Odgovornosti ima u vidu celinu ali na jedan specifian nain. Bavi se merenjem ostvarenja segmenata preduzea (centara pihoda, trokova, profitnih, investicionih centara). Zadatak je ______ da vee rashode i prihode za svako podruje, za svaki centar odgovornosti. Vano izmeriti ostvarenja kakva ona jesu, ali jo vanije je imati projekcije ph, rh, rezultata, imovine, obaveza, kapitala po delovima preduzea. To je neophodno zbog kontrole. Naziva se jo i Raunovodstvo kontrole. S jedne strane ta je nastalo, s druge ta je planirano. Zato se pojavilo raunovodstvo odgovornosti? Narasla sloenost preduzea poveanje sloenosti uslovljava tehnikotehnoloki razvoj, diversifikacija proizvodno-prodajnih aktivnosti, kompleksnosti upravljakog procesa Decentralizacija upravljanja nastaje kao posledica narasle sloenosti. Podrazumeva najee divizionalnu strukuturu. Pojaana potreba za poveanjem produktivnosti i za vrstom kontrolom trokova (imati u vidu ove prethodne stavke) Saznanje o vanosti procesa planiranja i kontrole u preduzeu. Informacije za to obezbeuje raunovodstvo odgovornosti Nastalo zbog toga jer nijedan prethodno poznati koncept informacija nije bio u stanju da rei pojaane informacione zahteve divizionalno strukturiranog preduzea. Glavni princip je princip.... Da li uspenost menadera zavisi od uspenost segmenata? Najee nije tano. Zato? Menader je odgovoran za uspenost nekog dela u onoj meri u kojoj moe da utie na odluke koje determiniu ostvarenja tog segmenta. Odgovoran je onaj koji donosi odluke, u sutini. (37. min) Jedan nivo: Obraunat je rezultat koji meri uspenost menadera u skladu sa nivoom ovlaenja koje ima. Drugi nivo: Neto rezultat meri uspenost celog segmenta. Na bazi tih i projektovanih informacija ocenjuje se uspenost.

4. RAUNOVODSTVO DIFERENCIJALNIH VREDNOSTI Podrazumeva za potrebe donoenja posebnih, pojedinanih, poslovnih odluka. Broj tih odluka je ogroman, dugoronog il kratkoronog karaktera. Budui da je ovaj koncept na proces odluivanja, ovo se naziva jo i raunovodstvo odluivanja. Jedna od glavnih karakteristika je da nije deo regularnog izvetavanja. Ovo je pria koja se pria za svaku pojedinanu odluku. Svaka odluka postaje predmet priprema brojnih analiza tokova i koristi koji proizilaze iz donoenja tih odluka. Postavljanje problema, utvrivanje reenja, vrednovanje reenja, biranje alternativna, primena odluke. U svakoj od ovih faza raunovodstvo diferencijalnih vrednosti ima svoju ulogu. Kada vrednujemo pojedina reenja moramo da se koristimo konceptom relevantnih vrednosti. Kada donisimo odluke moramo ih bazirati na relevantnim vrednostima. Da bismo neki troak proglasili relevantnim on mora ispuniti dva uslova: 1. da se odnosi na budue vremenske periode (nisu svi budui trokovi relevantni) 2. moraju da se razlikuju izmeu alternativa u razmatranju. Nisu relevantni oni trokovi koji su nastali u prethodnim periodaima i nisu relevantni oni koji su isti u razliitim periodima... Kada donosimo odluku a baziramo je na vrednosnim informacijama, biramo onu odluku kod koje je razlika izmedju ph i rh najvea (kad se radi o kvantitativnih informacijama).

RAZVOJ UPRAVLJAKOG RAUNOVODSTVA Dobar menadment mora da bude dobro informisan. Finansijsko raunovodstvo moe da ponudi polaganje rauna i ni vi. Postoji jedan veliki gep izmedju mogunosti raunovodstva i postojeih zahteva. UR se razvilo iz potrebe da zadovolji informacije koje nije moglo da zadovolji finansijsko raunovodstvo. (naroito u drugoj polovini XX veka)*** Tokom svog razvoja je prolazilo kroz razliite faze gde su nastajali novi koncepti trokova i vrednosti**: Faza apsolutno istinitih informacija vezuje se za 40e godine XXveka. Odlika: dolazi do razvoja obrauna trokova (=UR). Dominirao jedan niz vrednosti, dominirao je koncept punih vrednosti. Informacione potrebe su bile takve da nisu postavljani sloeniji zahtevi. Faza uslovno istinitih informacija pokriva 50e do polovine 60ih godina. Neoklasino ekonomsko uenje koje se zasnivalo na nekoliko bitnih pretpostavki, izmedju ostalog: (1) postoji jedan cilj preduzea, max dobitka, (2) svi uesnici su podjednako informisani, svima dostupne sve informacije koje su besplatne. Marginalna analiza. UR? Obraun trokova po varijabilnim trokovima (direktnim trokovima). To znai da ve u ovoj fazi naputamo sistem punih vrednosti. Razliiti trokovi za razliite svrhe. Pojavilo se prvi put raunovodstvo odgovornosti. Faza ekonomino istinitih informacija od kraja 60ih do polovine 70ih. Vezuje se za dva amerika autora (???). Ovde se ni znaajnije nije desilo u pogledu novih koncepata. Naputa se neoklasika. Posluje se u uslovima neizvesnosti, rizika, informacije nisu besplatne. Primena nekih raunovodstvenih modela. *Informacije se posmatraju kroz COST BENEFIT analizu (koristi od dobijanja informacija moraju biti vee od trokova koje dolazak do njih izaziva). Faza bihejvioristikog pristupa upravljakom raunovodstvu nastaje polovinom 70ih, traje i dan danas. UR se posmatra na specifian nain. I to sa stanovitva na njegov uticaj na ponaanje ljudi. (16min). Treba postaviti izazovne ali ostvarive ciljeve. Kontrola se zasniva na merenju. Ako u procesu merenja nemam kvalitetno merenje, ako je pogreno, progutae motivacioni motor. Sada se preduzee vidi kao institucionalni okvir u okviru koga stejkholderi ostvaruju sovje parcijalne interese u preduzeu. Bitno je sve te usmeriti u jednom pravcu, ka ostvarenju ciljeva preduzea. motivisati menadere ka ostvarenju ciljeva preduzea kroz ostvarenje svojih ciljeva. Motivacioni sistem. Bazira se na nekim informacijama koje daje UR. ta se deava danas? Preduzee ne moe da vodi rauna samo o internoj efikasnosti, mora brinuti i o efektivnosti, o odnosima sa okruenjem. Strategijski aspekti upravljanja. Novi koncepti informacija. Relevatni strategijski koncepti. Strategijsko upravljako raunovodstvo nova fasa? Vreme e pokazati.

KARIJERA UPRAVLJAKOG RAUNOVODJE Tesno povezana sa menadmentom preduzea. Uloga je kreiranje nekog informacionog sistema, informacione podrke menadmentu preduzea u procesu donoenja odluke. Njegova odluka je logistika. On ne donosi odluke u preduzeu (kupiti, proizvesti). Treba informaciono da podri takve odluke. On je u razvijenim zemljama sastavni deo upravljakog tima. Brine o razvoju nekog informacionog sistema, trokovnoj, prihodnoj, strategijskoj transparentnosti preduzea. Informaciono opsluuje sve ostale funkcije. Brine o usklaivanju brojnih parcijalnih planova. Brine o efikasnosti informacionih sistema. Upravljaki raunovoa je lice koje je najvie upueno u aktivnosti preduzea. On je oi i ui preduzea. Bavi se irokim spektrom problema, najvei broj izvrnih direktora je doao iz raunovodstva. Ne moe bilo ko da bude upravljaki raunovoa. Visoka struna sprema, odgovarajue usmerenje ;) Mora imati znanja, iri fond interdisciplinarnih znanja, mora imati znanja iz menadmenta, organizacije, poslovnih finansija, bilansa, mora da vlada nekim tehnikama (planiranja, kontrole, odluivanja). On je neko ko treba da savetuje, predlae... Pozicija upravljakog raunovoe... poslovi planiranja, kontrole, pripremanje odluka... Sertifikovanje. 28. februar 2007. ETIKA U UPRAVLJAKOM RAUNOVODSTVU Govorili smo o znaaju finansijskih izvatavanja, vano i za interne i za eksterne korisnike. Izvetaji i interni i eksterni nose veoma vane infomracije za one koji donose neke vane odluke. Postavljena sva ono pravila o kojima smo govorili kao to su principi, postulati, standardi, zakoni.. a sve u cilju da se naprave istiniti izvetaji, prezentaciju finansijskog poloaja, useha pred. Koliko god postojala pravila, poslovni ivot je toliko kompletan da niko ne moe razviti toliko savrena pravila koja e pokriti sve mogue situacije koje nastaj poslovanju. Postoji jedan slobodan manevarski prostor u okviru koga raunovoe mogu da se ponaaju slobodnije. Zbog toga postoje i etiki standardi koji bi trebali da budu veoma vani. Etika, nauka o moralu. Predstavlja skup pravila ponaanja kojih se moramo pridravati (prilikom pripremanja razliitih tipova izvetaja). Menadment preduzea koji moe imati znalajan uticaj na kvalitet izvetavanja mora da bude veoma povezan sa etikim pravilima. Etiki standardi koji se vezuju za UR 1983. Standardi etikog ponaanja za upravljake raunovoe 1997. Standardi etikog ponaanja za praktiare upravljakog raunovodstva i finansijske menadere Govorimo o nekih 5 standarda:

1. kompetentnost zahtevi: potreba odranja visokog nivoa sposobnosti, visok stepen strunog znanja, kontinuirana edukacija neophodnost potovanja zakona, standarda, druge profesionalne regulative potpuno izvetavanje o svim bitnim dogaajima i pruanje saveta tj. preporuivanje na bazi svih relevantnih informacija 2. poverljivost zahtevi: potreba uvanja poverljivih informacija (poslovnih tajni) kontinuirano upozoravanje podreenih u pogledu zatite podataka uzdravanje od sticanja bilo kakvih koristi po osnovu posedovanja ___ informacija i to bilo lino bilo preko treih lica 3. integritet zahtevi: izbegavanje konfliktnih situacija koje bi mogle nepovoljno uticati na obavljanje aktivnosti uzdravanje od obavljanja svih onih aktivnosti koje bi mogle da optereujui utiu na _____ raunovoe uzdravanje od primanja poklona, povlastica i drugih privilegija uzdravanje od aktivnog uea ili pasivnog posmatranja aktivnosti koje su suprotne ostvarenju ciljeva preduzea i koje su u suprotnosti sa etikim normama prenoenje svih informacija do kojih se dolo tokom obavljanja poslova nezavisno od toga da li su oni povoljni ili nepovoljni napori na prepoznavanju svih onih aktivnosti koje ometaju realne procene uzdravanje od svih aktivnosti koje na bilo koji nain mogu da diskredituju profesiju 4. objektivnost zahtevi: objektivno, istinito, potpuno, poteno izvetavanje potpuno obelodanjivanje svih relevantnih informacija 5. reavanje odreenih konfliktnih situacija (etikih sukoba) imajui u vidu da ra aktivno ulestvuje u pripremanju infomacija i da od njih zavise i odluke ali i neki pojedinani interesi, za oekvati je da se dolazi u neke sukobe bilo sa nadreenim, menadmentom, sa bilo kim. Prva stvar koju treba uraditi jeste to da se teba drati zakona i interno propisane procedure (ako postoji ne moemo raditi preko procedure). Ako toga nema, onda treba razgovartati sa nadreenima pod uslovom da nadreeni ne uestvuje u problemu. Treba predoiti sve etike prepreke za realizaciju ciljeva. Iza toga, treba konsultovati pravne savetnike, strune slube u preduzeu, da bi se sagledale pravne konsekvence odreene odluke. Sve to moe da da neke rez, ali i da ostane bez toga. Ako ostanu bez rez onda momo da postupimo kako pravila ne nalau ili da napustimo firmu. To su dve opcije koje stoje na raspolaganju. Ova druga je svakako istija. Svako naelo je ispitno pitanje*** Sluajevi iz prakse 1 Profesionalna etika i izvetavanje po segmentima NM je kontorlor odeljenja (UR) a TM je direktor odeljenja za proizvodnju cipela. NM je odgovorna TM-u za neke stvari koje obavlja, ali u isto vreme ona za svoje aktivnosti odgovara i glavnom kontroloru na nivou preduzea. (dvostruka odgovornost). TM je pod 7

ogromnim pritiskom da ostvari planirani prihod odeljenja za tekui period (zavise od toga njegovi bonusi). On trai od NM da uknjii 200.000 dolara prihoda na dan 31.12. Pri tome kae: Narudbine kupaca su fixne, ali cipele su jo uvek u procesu proizvodnje to, bie isporuene oko 4.1. Nije bitno kad e do isporuke doi, vano je da smo mi dobili ____ . treba podrati ovu moju aktivnost jer je to u fji ostvarenja ciljeva ovog naeg odeljenja. - Ne postavljaju se novani tokovi kao problem. Ode se radi o elementarnim stvarima, o potavanju zakona i principa. Princip realizacije je relevantan, a on zabranjuje evidentiranje nerealizovanih prihoda. Sama injenica da se proknjii 31.12. to zahteva antidatiranje opremnica. Ako se nagrauje onaj menader koji ostvaruje najvei prihod U suprotnosti sa objektivnim izvetavanjem. ta NM treba da uradi? Ona treba da izvesti onog glavnog kontrolora gore i da upozori na deavanja u odeljenju. 2 Profesionalna etika i ra trikovi na kraju godinu JT novi kontrolor u odeljenju za brzu hranu. U proteklih pet godina je imao 15% rasta u godinjim zaradama. Odeljenje brze hrane je imalo 20% rasta u zradai za proteklih 5 godina. Tokom tekue god poslovanje je stagniralo. Centrala procenjuje da bi mogao da se ostvari rast od 10%. JT procenjuje da e odeljenje ostvariti rast zarade od 8% (nedovoljno da se ostvare neki bonusi). JT napravio neku listu mogueg ponaanja ovog odeljenja: odbijanje rutinskog mesenog odravanja u decembru na opremi za pakovanje za jan za sledee godine da li moemo odravanje da premestimo iz dec u jan? To je neto to se esto deava kod onih koji imaju problem na kraju godine. Ne sme to remetiti ustaljeni poslovni proces, ako nisu nastali neki trokovi, da nisu nastale neke obaveze u decembru mesecu, onda bi moda i moglo da se odloi za jan. Ne treba odma odbiti, ve malo razmisliti. produiti zavretak tekue poslovne godine posle 31.12. ne dolazi u obzir. da se promeni datum na opremnicama za prodaju koja e nastati u narednom periodu zabranjeno je i ovo. da se odbiju trokovi za reklame u tekuem periodu i prenesu na janur sledee godine ako su obaveze po tom osnovu nastale u decembru mesecu, onda nezavisno od toga kad e plaanje biti izvreno, ne moe se ovo uraditi. Ako te obaveze nisu nastale onda mi te aktivnosti moemo da prebacimo na sledei period. da se daju dupli bonusi komercijalistima moe. da se uvere kupci da prihvate robu za isporuku u decembru umesto u januaru ok, ali treba imati u vidu da e u narednom periodu biti manji obim. (poslovni problem) 3 Preduzee se bavi proizvodnjom i prodajom softvera. Prethodna dva proizvoda su bila neuspena. Radi se na treem. Na sastanku Odbora Izvrnih Direktora, direktor razvojnog odeljenja izlae da e proizvod biti uspean na tritu i pri tome u opravdanju svoje tvrdnje navodi ograniene podatke (zaboravlja na neke trokove). Raunovoa ima

mnogo prijatelja tu i hteo bi da izbegne sukob sa direktorom istra.-razvojnog odeljenja. ta je initi? Stimulisati direktora IR odeljenja i podsetiti ga da nije uzeo sve trokove u vid, iskazati koji to trokovi nisu uzeti u obzir, dati mu ansu da iznese potpune informacije koje bi bile od znaaja za donoenje odluka. Ako to ne upali, onda se raunovoa moe pozvati na svoj istraivanje i da servira svoje informacije izvrnom odboru bez obzira to moe naruiti njihove prijateljske odnose. Objektivnost, potpunost izvetavanja, problem nastanka momenta ???

3. cenovna komponenta cenovna komponenta trokova, lako emo je prepoznati u NV (NV jeste cenovna komponenta, nebitno da li je u pitanju SNV, PNV, bitno je da je to neka NV, tj. Kol.xNC). Kad imamo uinke, cenovna komponenta je CK (standradna, stvarna, varijabilna; puna, delimina; za zvanino bilansiranje, za interno izvetavanje...). ako hoemo da utvrdimo vrednost uinaka, br.proizv.jed.xCK. ***Definisati trokove i navesti sve komponente. Pojedinano ove komp (naroito 3.) razvoj upravljakog raunovodstva, prva faza, jedan niz vrednosti, pune vrednosti. Sada ne govorimo na taj naiin. Sada koristimo ono razliiti trokovi za razliite namene. Pomenuemo izmeu 8-10 klasifikacija trokova... Ako govorimo o trokovima, uvek se poinje sa osnovnom klasifikacijom. A to je klasifikacija koja pravi razliku izmeu ukupnih, prosenih i marginalnih trokova. (1) OSNOVNA KLASIFIKACIJA (A) ukupni trokovi - bavi se finansijsko ra. Ono izvetava o celini preduzea i logino je da se bavi ukupnim trokovima preduzea i jo ukupnim trokovima po vrstama. Koliko su vani ovi trokovi govori injenica da u zvaninom kontnom planu postoji posebna klasa koja je predvidjena za obuhvatanje svih trokova nastalih u preduzeu. Moe se govoriti i o ukupnim fiksnim, varijabilnim trokovima. Vani su zbog: - Periodina optereenost prihoda trokovima. - Moemo da analiziamo njihovo kretanje izmeu razoiitih perioda. - Vana je i analiza strukture ukupnih trokova. Finansijsko se bavi uk tro, ali se time bavi i upravljako raunovodstvo. UR dalje oplemenjuje koncept ukupnih trokova. Pravi razliku izmeu stvarnih i standardnih, priznatih ukupnih, ukupnih trokova pogona, segmenta ili pf centra, sa stanovita razliitih kriterijuma. Taj pristup je daleko iri u UR. (B) proseni trokovi odnos izmeu izabranog koncepta ukupnih trokova i obima aktivnosti. Zato su vani? Recite mi koliko kota jedna jedinica proizvoda da bih mogao efikasno da ____. PT konstituiu CK, na bazi njih mi utvrujemo koliko nas kota jedna jedinica proizvoda. U kontekstu te prie, govoriemo o PT materijala, o PT direktnog rada, o nekim drugim PT proizvodnje ( ine PT proizvodnje), PT prodaje, PT uprave ( proseni neproizvodni trokovi). PT proizvodnje ine proizvodnu CK (PCK). Proseni neproizvodni trokovi se dodaju na PCK i dobija se KCK (komercijalna cena kotanja). Bez CK ne moemo da vrednujemo zalihe, trokove prodatih uinaka, teko emo utvrditi prodajne cene... Bitna stvar: oni nisu u nadlenosti finansijskog raunovodstva. Oni su u nadlenosti obrauna trokova kao segmenta UR-a. Ako moemo da govorimo o prosenim trokovima, onda moemo govoriti i o prosenim prihodima (prodajna cena). Razlika je proseni rezultat. (C) marginalni trokovi trokovi koji nastaju na odreenom nivou aktivnosti (proizvodnje i prodaje). Predstavljaju promenu u ukupnim trokovima koja nastaje kao posledica dodavanja ili oduzimanja jedne jedinice aktivnosti. ta je to jedinica aktivnosti? Mogu se podrazumevati razliite stvari; jedan proizvod, 1 operacija, skup vie operacija na proizvodu, dodatna grupa proizvoda, trokovi koji se vezuju za ceo novi pogon. Vano je da imaju veliku upotrebnu vrednost u odluivanju. Preduzeu najvei broj odluka se donose na odreenom nivou aktivnosti. Na odreenom nivou aktivnosti nastaju uglavnom 10

KONCEPTI TROKOVA, PRIHODA I REZULTATA (U KNJIZI: TROKOVI, CENE I PRIHODI)******* ta su to trokovi, koje su to osnovne karatkeristike.. Trokovi su jedna raunovodstvena kategorija koja se najvie eksploatie u svakodnevnom ivotu. Nas zanima preduzee, obraun trokova uinaka, obraun trokova u fji upravljanja preduzeem. Zato su vani za preduzee: nema preduzea koje ne posluje sa trokovima. Nalaze se na levoj strani BU, negativne komponente rezultata. Dvostruko utiu na stopu prinosa. Stopa prinosa je uvek neki koncept dobitka sa nekim konceptom imovine i kapitala. Dobitak odreuju i trokovi. U imeniocu imamo angaovan kapital na koji trokovi utiu preko koeficijenta obrta. Trokovi predstavljaju troenje ekonomskih dobara ili proizvodnih inilaca u cilju proizvodnje proizvoda i usluga i ostvarenja rezultata. Postoji nekoliko osnovnih karakteristika trokova. U osnovi trokova nalaze se: 1. koliinska komponenta utroak je koliinska komponenta. Utroak je koliinski izraeno troenje ekonomskih dobara (sirovine, materijal, materijalna imovina, nematerijalna imovina...). Utroke moemo na nekim dobrima veoma lako prepoznati (zalihe materijala: kg, m3, m2, broj komada, kWh) , a opet na nekoj drugoj nije tako jednostavno (stalna imovina: postrojenja, imovina, transportna sredstva; radi se o imovinskim delovima koji svoju vrednost prenose postepeno na nove proizvode. Ako je re o nekoj opremi, oigledno, trokovi jesu Am. Ako je u pitanju funkcionalna Am, onda je koliinska komponenta broj predjenih km il broj obraenih komada. Ako je u pitanju vremenska Am, moramo da vidimo ta je osnovica, stopa... Trokovi rada, trokovi plata merimo vreme za koje je potrebno napraviti jedan proizvod, deo proizvoda, vreme provedeno na radu indirektan nain izraavanja koliinske komponente. Ako imamo porez onda je jo tee u stopi teba traiti koliinsku komponentu). 2. tesna veza izmeu trokova i uinaka veza je dvosmerna. Trokovi nastaju zbog uinaka, sami uinci izazivaju odreene trokove. Uinci vrednosno izraeni autputi proizvodnog procesa. Uinci: gotovi proizvodi, usluge, nedovrena proizvodnja, alat, inventar, neko osnovno sredstvo (ako je napravljeno za sopstvene potrebe). Veza izmeu trokova i uinaka se negde lake moe prepoznati (zalihe materijala), a negde tee (stalna imovina, a naroito teko je ono kad imamo trokove poreza). Treba malko izmeniti onu definiciju trokova vrednosno izraena troenja koja su neophodna da bi nastali uinci.

varijabilni trokovi. Tada nastaje neki dodatni varijablni troak. MC se esto izjednaavaju sa VT. VT su dobra aproksimacija za MC. To nije do kraja tano. Moe se desiti da nastanu i neki dodatni trokovi a koji nisu varijabilni (ulaganje u reklamu, propagandu, istraivako-razvojne aktivnosti... fixni trokovi). Promene u ukupnim prihodima koje su poseldica dodavanja il oduzimanja jedne jedinice proizvoda. Razlika izmedju MC i MR predstavlja marginalni rezultat. (Dodati su trokovi, kako ih definisati, odnos sa VT*****) Jedan hotel plaa telefonskoj kompaniji 100 dolara meseno na ime pretplate. +0.05 dolara po jednom impulsu. U toku januara napravljeno je 15000 impulsa i 625 poziva. A u toku februara 12000 impulsa i 500 poziva. Na osnovu datih informacija kalkuliite: a) ukupne trokove u jan, feb, i za oba meseca zajedno b) varijabilne trokove ---------------------------------c) ukupne fiksne trokove--------------------------------d) marginalne trokove jednog poziva ako prosean poziv traje 24 impulsa prosene trokove --------------------------------------05.mart 2007. (2) TROKOVI SA STANOVITA NAINA OBRAUNA (A) TROKOVI PO VRSTAMA Koji su to trokovi nastali i u kom iznosu? Najee imamo u vidu sledee kategorije: (a) trokovi diretknog mateirjala (b) trokovi ostalog materijala (c) trokovi plata (d) trokovi amortizacije (e) trokovi usluga (f) nematerijalne trokove (g) trokove poreza i doprinosa (h) trokove finansiranja Trokovima po vrstama bavi finansijsko ralunovodstvo, i jedna cela klasa u kontnom okviru je rezervisana za trokove po vrstama. Vane i u bilnasnomkontnom okviru, tj. kada preduzee bilnasira rezultat po metodi ukupnih trokova. Na levoj strani BU sistematizovane trokove po vrstama moemo videti. Ovim se bavi i obraun trokova. Obraun trokova se ne bavi ponovo evidentiranjem ovih trokova ve ih preuzima iz fin. raunovodstva i dalje ih primenjuje, koristi, obraunava za potrebe menadmenta preduzea. (B) TROKOVI PO MESTIMA Gde su trokovi nastali? U kom organizacionom delu? Mesta trokova jesu ui organizacioni delovi preduzea unutar koga se obuhvataju homogene aktivnosti. Mesto trokova moe da bude ceo pogon, proizvodne linije unutar pogona, skup povezanih maina. Zato je vaan obraun trokova po mestima? Postoje tri razloga: - zbog kalk CK to se preciznije obuhvate trokovi po mestima to e i kalk biti preciznija

- potrebe planiranja i kontrole informacije o prihodima i trokovima po delovima preduzea - potrebe za odluivanje odluivanje o nekim aktivnostima koje se tiu nekog mesta troka (odluke o trokovima, cenama, prihvatanju porudbine). Vano je da ove informacije o torkovima po mesitma jesu informaicje jesu neophodne da bismo mogli da obraunamo trokove po funkcijama. A obraun trokova po funkcijama je neophodan za obraun PCK i KCK. Trokovi po mestima nisu u nadlenosti finansijskog raunovodstva. Time se jedino bavi obraun torkova i uinaka kao sastavni deo UR. (C) TROKOVI PO NOSIOCIMA Koliki su trokovi po jedinici proizvoda? Vezati trokove za nosioce trokova. Nosioci trokove su po pravilu i nosioci prihoda. Oni nam omoguavaju da doemo do rezultata (preduzea, njegovog dela, na godinjem nivou, u kraem vremenskom intervalu).

(3) TOKOVI PREMA: ZAKONITOST PONAANJA TROKOVA U ODNOSU NA OBIM AKTIVNOSTI (veoma vana klasifikacija) Omoguavaju primenu jednog kontribucionog pristupa koji omoguava postepeno pokrie pojedinih kategorija trokova i postepeno iskazivanje rezultata na razliitim nivioima. Lake pravljenej razlike izmeu kontrolabilnih i nekontrolabilnih trokova. Bez podele na varijabilne i fixne trokove ne moemo da analiziriamo prelomnu taku. (A) varijabilni - najbolja aproximacija MC. Izuzetna upotrebna vrednost u procesu odluivanja. Po pravilu su budui trokovi. (pogledati). VT - jsu oni trokovi koji se u ukupnom iznosu menjaju sa promenama u obimu aktivnosti. Takvi trokovi iji iznos ne zavisi od veliine kapaciteta. Njihov iznos zavisi od stepena iskorienja kapaciteta. Pomislimo na tr direktnog materijala, direktnog rada, usluga, pakovanja... Treba biti oprezan jer neki od ovih tro mogu da budu i fixni trokovi. Da li je neki tr varijabilnog ili fixnog karaktera to zavisi od nekih inilaca koji odreuju varijabilnost trokova. inioci varijabilnosti trokova:*** Prvo, varijabilnost odreuje koliinska komponenta trokova. Pretpostavimo da prreduzee proizvodi 2000 jedinica proizvoda za koje je potrebno po 3 kg materijala ija je cena 40din, dakle, sveukupno 240.000 je vrednost utroenog materijala. 2.000 x 3kg x 40din = 240.000 1.000 x 3kg x 80din = 240.000 Ako bismo zakljuivali na osnovu vrednosne komponente, ovi trokovi se ne menjaju iz perioda u period. Ta cenovna komponenta je irelevanta sa stanovita da li je troak varijabilan ili ne. Drugi faktor koji moramo da imamo u vidu pri oceni varijabilnosti jeste rok. U dugom roku svi trokovi se menjaju, svi su varijabilni. Podela trokova na varijabilne i fixne vai za kratak rok, do godinu dana. 12

11

Tree, proizvodno-tehniki uslovi mogu opredeliti varijabilnost trokova pogonska energija, ukoliko je nepotpuna iskorienost kapaciteta, onda se ponaaju kao fixni. etvrto, opti uslovi mogu da utiu. Tropkovi diretnog rada su po pravilu varijabilni trokovi, ali to vai sve dok obim proizvodnje raste. Ukoliko obim proizvodnje opada, taj deo trokova moe biti fixan. Peto, odluke menadmetna preduzea. Primer: ako trokovi rada uprave, menadment moe traiti da te trokove vee za odreene aktivnosti. Dati im varijabilni karakter. esto, da li se podela Var vs Fix vri sa stanovita celog preduzea ili posmatrajui neki deo. (B) fixni oni trokovi koji se u svom ukupnom iznosu ne menjaju sa promenama u obimu aktivnosti. To su trokovi koji ne zavise od stepena iskorienja kapaciteta. Odreeni su veliinom kapaciteta. Proseni fiksni trokovi opadaju sa poveanjem obima aktivnosti. Pojava koja oznaava opadanje fiksnih torkova sa poveanjem obima aktivnosti to je degresija fixnih trokova. Ona je vana u dve situacije: ako su fix trokovi u masi ____ i ako su kapaciteti nedovoljno iskorieni. Male promene u obimu aktivnosti mogu imati veliki uticaj na rezultat preduzea. Da bismo pokazali kakav je znaaj degresije fixnih trokova moemo pretpostaviti ta se deava sa trokovima po jedinici u kalkulaciji PCK i KCK. ~32min ****Degresija, def i kada je vana. Isto treba biti oprezan u fazonu da li je troak varijabilan ili fixan. Svi fixni trokovi mogu da se podele na dva dela: a) trokovi uslovljeni ranije donetim odlukama - na njihov iznos po pravilu ne moe uticati tekui period, Am (istorijski trokovi, SUNK trokovi) b) diskrecioni fixni trokovi oni trokovi koji mogu da nastanu kao posledica tekuih odluka. Trokovi promotivnih aktivnosti jesu fixni a mogu da nastanu kao posledica tekueg odluivanja. (C) meoviti (semivarijabilni) U sebi sadre i fixnu i varijabilnu komponentu. Mogu da se ponaaju razliito u odnosu na obim aktivnosti. 4 tipina naina ponaanja tj. kretanja u odnosu na obim aktivnosti: a) stepenasto u odnosu na obim aktivnosti u nekom trenutku su fixni, pa skokovit rast, pa opet fixni, pa skokovit rast b) mogu da rastu u odnosu na obim aktivnosti ali ne upravo proporcionalno kao varijabilni trokovi c) rastu u odnosu na obim aktivnosti ali po opadajuoj stopi d) rastu sa obimom aktivnosti ali po rastuoj stopi Znaajan iznos trokova predstavljaju meoviti trokovi. U finansijskom raunovodstvu su razbacani po kontima klase 5. Najbolje bi bilo da ih sakupimo na jedno mesto, utrvrdimo njihov iznos, primenimo odreene metode i da probamo da primenom tih metoda identifikujemo fixnu i varijabilnu komponentu.

Primer. Kompanija NM se bavi servisiranjem automobila. Pri tome, kompanija se specijalizovala za zamenu upravljake jedinice kontrolnog sistema automobila. Broj jedinica zamenjenih u prva tri meseca kao i varijabilni i fixni trokovi u februaru dati su u sledeoj tabeli. (TABELA)

(4) PRIPADNOSTI TROKOVA ODREENOM FUNKCIONALNOM PODRUJU uspeh preduzea nastaje kao posledica svih funkcionalnih podruja. Problem je kako izmeriti taj doprinos uspehu preduzea. da bismo to uradili neophodno je da obuhvatimo trokove po ovim segmentima. Uslov je ona klasifikacija na mesta, vrsta i nosioce. Kljuna je ona po mestima. Omoguavaju kalkulaciju CK. Preduslev za kalkulaciju PCK i KCK je obuhvatanje trokova po fjama. (A) trokovi proizvodnje dele se na: (a) trokove nabavke (b) trokovi tehnikog upravljanja (c) trokovi proizvodnje u uem smislu obuhvataju se tako to se prepoznaju MT osnovnih delatnosti, MT sporednih delatnosti i MT pomonih delatnosti. Bitno je da ti trokovi proizvodnje ine PCK koja je osnova za bilansiranje i u BS i u BU. (B) trokovi marketinga imamo: (a) trokovi kreiranja tranje sraunati su na to da doe do eljenog obima i strukture prodaje, da se napravi eljeni asortiman koji e omoguitiostvariti ciljeve preduzea. Trokovi promotivnih aktivnosti. (b) trokovi izvrenja tranje sraunata je na operacionalizaciji, na izvrenje tih porudbina, specifine aktivnosti vezane za isporuku, pakovanje. Trokovi distribucije: transport, distribucija, utovar, istovar. Trokovi marketinga NIKADA se ne ukljuuju u PCK. Oni mogu da dopunjavaju KCK. (C) trokovi upravljanja i administracije imamo: (a) trokovi opteg upravljanja vezani za centralni menadment. (b) trokovi finansijske funkcije (c) trokovi raunovodstvene funkcije Ukoliko su u malom iznosu onda se mogu pod strogo definisanim uslovima preneti na PCK. Inae, dele sudbinu trokova marketinga. ine sastavni deo KCK. (D) trokovi istraivanja i razvoja (a) trokovi istraivakih aktivnosti (b) trokovi razvojnih aktivnosti Kada je njihov iznos beznaajan, prevaliemo ih na PCK. Ako su znaajnijeg iznosa, onda u KCK. Trea mogunost je da su oni ba znaajnog iznosa, i da se njihovi efekti oekuju u budunosti. Ako je tkva situacija, dozvoljeno je da ih preduzee aktivira u BS i

13

14

nakon nekog razumnog perioda otpie (3-4 godine). Ova trea mogunost izvodljiva je samo za trokove razvoja. (5) TROKOVI PREMA KRITERIJUMU NJIHOVOG BILANSNOG TRETMANA Pravi serazlika izmeu trokova koji se mogu uljuiti u zalihe i trokova koji se ne mogu ukjluiti u zalihe. Prvi su poznati kao trokovi proizvoda, a drugi kao trokovi perioda. Trokovi proizvoda su svi oni trokovi koji se u fazi proizvodnje mogu alocirati na pojedine proizvode. Oni ine PCK. Ta PCK je gornja granica za bilansiranje zaliha. Po viim ne moemo, eventualno moemo po niim kada je trina cena ispod CK. Trokovi perioda se nikada ne alociraju na proizvodnju. Nikada nisu trokovi proizvoda. Mogu u fazi pordaje da dopune PCK, tj. da dovedu do KCK. Kakva e biti sadrina trokova proizvoda i trokova perioda, to zavisi od dve stvari: od funkcionalne klasifikacije torkova, a drugo zavisi od primenjenog sistema obrauna trokova. Trokove proizvoda vezani su samo za trokove proizvodnje i oni ine PCK. Trokovi perioda su svi oni drugi neproizvodni trokovi. PCK + trokovi perioda = KCK Sadrinu i trokova proizvoda i trokova perioda opredeljuje sistem obrauna trokova. I tu imamo nekoliko mogunosti.
S.O.T. Sistem obrauna po stvarnim trokovima Trokovi proizvoda - svi stvarni trokovi proizvodnje - eventualno deo trokova opteg upravljanja i administracije - eventualno deo ili svi trokovi R&D - svi standradni trokovi proizvodnje - eventualno deo ili svi stand.tr. opteg upravljanja i admin. - eventualno deo ili svi stand. trokovi R&D - svi stand. Var. trokovi proizvodnje - eventualno deo ili svi st.var. tr. OUA - eventualno deo ili svi st.var. tr. R&D Trokovi perioda Sa alokacijom na proizvode Rashod firme - trokovi marketinga - trokovi finansiranja - deo ili svi trokovi opteg - trokovi R&D upravljanja i administracije

Trokovi proizvodnje

Trokovi proizvoda

Zalihe u BS (po PCK)

Neproizvodni trokovi

Trokovi perioda

Trokovi u BU

Nije tano da svi trokovi proizvodnje idu u trokove proizvoda. Nije tano kad koristimo standardne trokove ili standardne varijabilne trokove. Sva odstupanja ine trokove perioda. Neproizvodni trokovi (uglavnom svi) jesu trokovi perioda. Trokovi proizvoda ine PCK. Ta PCK je osnova za razgraniimo vrednosti koje pripadaju BU od onij koje pripadaju BS. BS pripadaju zalihe gotovih proizvoda, sve ono to nije prodato odlae se u zalihe u BS, po CK, i to po PCK. Tamo stoji sve do trenutka dok se ne proda. Sve ono to je prodato to su trokovi prodatih proizvoda i to zavrava u BU. Osnova za to razgranienje je PCK. Sve ono to je prodato zavrava u BU. ta joj zavrava u BU? Svi trokovi perioda. Nezavisno od obima proizvodnje i prodaje idu u BU tekue godine. Samo trokovi proizvodnje, trokovi proizvoda smeju da se prenose iz jednog perioda u drugi. Trokovi perioda ne smeju da se prenose iz jednog perioda u drugi. 07.mart 2007. (6) TROKOVI PREMA KRITERIJUMU MOGUNOSTI VEZIVANJA TROKOVA ZA PROIZVODE (A) direktni oni trokovi koje moemo direktno bez upotrebe bilo kakvih kljueva da reimo za pojedinane proizvode. Ove trokove vezujemo za proizvode na osnovu originalne dokumentacije (tr. materijala trebovanje, radni nalog; trokovi plata radne liste). (B) indirektni (opti) oni trokovi koje ne moemo neposredno vezati za pojedinane proizvode nego ih utvrujemo u ukupnom iznosu a onda ih primenom nekih kljueva vezujemo za pojedinane proizvode. Opti su. Ne moe na osnovu dokumentacije da se veu za proizvode. Proizvodnja bezalkoholnih pia. Jednim delom se pakuju u staklene boce, a drugim delom u limenke. Direktni trokovi su i limenke i staklene boce (direktni troak materijala). Indirektni trokovi su npr. trokovi kontrole kvaliteta. Te trokove treba podeliti na one koje se odnose na staklene boce i na one koje se odnose na limenke. Ako je iri krug direktnih trokova, kalkulacija e biti tanija. Diretkne i indirektne trokove moemo prepoznati i u proizvodnji i u prodaju. Faza proizvodnje:

Sistem obrauna po standardnim trokovima

- standardni trokovi marketina - deo ili svi stand. trokovi opteg upravljanja i administracije

- trokovi finansiranja - trokovi R&D - sva odstupanja u standardnim trokovima

Sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima

standardni varijabilni trokovi marketinga - eventualno svi ili deo standardnih varijabilnih trokova OUA

- trokovi finansiranja - trokovi R&D (ako nisu prethodno negde) - sva odstupanja od standardnih varijabilnih trokova - sve fixne trokove

15

16

Direktni: trokovi direktnog materijala, trokovi direktnog rada, posebni pojedinani varijabilni trokovi proizvodnje. Indirektni: trokovi nabavke, opti fixni trokovi proizvodnje sa tehnikim upravljanjem, opti varijabilni trokovi proizvodnje sa tehnikim upravljanjem. Faza prodaje: Direktni: posebni pojedinani varijabilni trokovi Indirektni: opti trokovi marketinga, opti trokovi upravljanja i administracije Ovde lako moemo da zakljuimo da (in)direktni trokovi ulaze u sastav CK (oni prvi iz faze proizvodnje). Ovi iz faze prodaje su neproizvodni trokovi. Zajedno ine KCK. to je vie direktnih trokova kalkulacija je preciznija. Oprez kod indirektnih trokova kako ih alociramo. Ova podela moe da se vri sa nivoa preduzea i sa stanovita nekih uih organizacionih delova (MT, npr.). Trokovi alata. Imamo tri pogona. Na nivou preduzea ti trokovi su opti trokovi. Ako ih utvrdimo za jedan pogon onda su to direktni trokovi. Bolje je trokove obuhvatiti po uim organizacionim delovima, krug direktnih trokova se iri i kalkulacija je preciznija.

Problem je to ova podela na kontrolabilne i nekontrolabilne je razliita izmeu preduzea. Neki troak u jednom preduzeu moe biti kontorlabilan, dok u drugom moe biti nekontrolabilan. Zavisi od koliine prenetih ovlaenja na nie menadere. Postoji mogunost da se nekontrolabilni trokovi prevedu u kontrolabilne: - proiriti stepen ovlaenja - promeniti sistem merenja trokova (20 min) Merenje uspenosti nekog segmenta preduzea mi treba da izmerimo dve stvari: 1) doprinos tog centra uspehu preduzea kao celine. Kada merimo doprinos tog segmenta mi treba da uzmemo u obzir SVE trokove, i kontrolabilne i nekontrolabilne. 2) Ako hoemo da izmerimo doprinos menadera uspehu preduzea. onda uzimamo samo iznos onih trokova na iju visinu menader moe da utie svojim odlukama. Tu su bitni kontrolabilni trokovi. Najtei problemi vezani za obraun (ne)kontrolabilnih trokova ali imaju i najveu upotrebnu vrednost. ***...vanost i znaaj kontrolabilnig rezutlata, kako prevesti nekontr. u kontrol. trokove...

(7) PODELA TROKOVA SA STANOVITA UIH ORGANIZACIONIH DELOVA PREDUZEA (MOGUNOSTI KONTROLE TROKOVA) (A) kontrolabilni trokovi (B) nekontrolabilni trokovi Ima u vidu podelu preduuea na segmente i ima u vidu vremenski period. Sa stanovita preduzea kao celine svi trokovi su kontrolabilni. U dugom roku svi trokovi su kontrolabilni. Sa stanovita uih celina, nisu svi trokovi kontrolabilni. ta su kontrolabilni trokovi? To su oni trokovi na iju visinu menaderi mogu da utiu svojim odlukama. Koliko je ovlaenja od centralne uprave preneto na nie menadmente. Ako se ide na veu decentralizaciju, nii menaderi e imati prostor za donoenje odluka, poveava se iznos kontrolabilnih trokova. Problemi Najvei problem jeste kako podeliti trokove na kontrolabilne i nekontrolabilne. Zato? Zato to ova klasifikacija trokova se ne poklapa ni sa jednom koju smo do sada navodili. Najsliniji su varijabilnim i direktnim trokovima. iri su koncept od VT jer postoje neki fixni trokovi koji su kontrolabilni. Kad je re o direktnim trokovima, onda su kontrolabilni trokovi ui koncept od direktnih trokova.

(8) DODATNI TROKOVI (A) marginalni u jedinici aktivnosti. Kratkoroniji u odnosu na (B) (B) inkrementalni trokovi koji nastaju kao razlika u ukupnim trokovima koja je posledica promena u planu aktivnosti (promena naina proizvodnje, uvoenje nove linije...). Nastaje razlikom trokova, kao posledica u planu aktivnosti. Ali pomeranje u planu aktivnosti moe da izazove poveanje ali i smanjenje trokova i ti se zovu diskrementalni trokovi. Dugoroniji u odnosu na (A) (C) diferencijalni trokovi koji se razlikuju izmeu alternativa u razmatranju. Nisu isti za dve alternative koje imamo. Sva ova tri koncepta trokova jesu od velikog znaaja za podruje odluivanja zato to je re o dodatnim trokovima koji nastaju na odreenim nivoima aktivnosti. Sve odluke donose se na odreenom nivou aktivnosti. Primer. Sluaj kompanije ST diferencijalni trokovi Kompanija ST se bavi proizvodnjom satelitske opreme koja se koristi u transmisiji tv signala. Menadment ove kompanije treba da odlui da li da deo opreme koju proizvodi u sopstvenoj reiji pravi od domaeg ili uvoznog materijala. Proizvodnja od domaih komponenti donela bi trokove materijala po jedinici od 850$, trokove rada 500$, opte varijabilne trokove proizvodnje 150$, dok bi ukupni iznos ukupnih fixnih trokova proizvodnje bio 1.200.000$. Na drugoj strani, proizvodnja koja bi podrazumevala uvozne komponente zahtevala bi trokove direktnog materijala od 750$, trokove rada 520$, opte varijabilne trokove proizvodnje od 150$ i opte fixne trokove od 1.200.000$. Uz ovo bilo bi neophodno nabaviti dodatnu opremu u vrednosti od 200.000 dolara. Planirani obim aktivnosti je 1000 jedinica proizvoda. Na osnovu datih podataka identifikujte 18

17

diferencijalne trokove, utvrdite njihov ukupni iznos po pojedinim kategorijama trokova, sugeriite menadmentu koju bi odluku trebao da donese. ...radi zadatak, II as, min 00-10... (9) SA STANOVITA UTICAJA TROKOVA NA DONOENJE POSLOVNIH ODLUKA (A) relevantni pod uticajem odluke. Oni trokovi koj utiu na ishod neke alternative, na donoenje odluka. Da bi troak bio relevantan mora da ispunjava dva uslova: mora da bude budui troak, dodatni troak, i drugi uslov je da bude diferencijalni da se razlikuje izmeu alternativa. (B) irrelevantni nisu od znaaja za donoenje neke poslovne odluke. Odlike irelevantih trokova: oni su istorijski, plod su ranije donetih odluka, to su tzv. SUNK trokovi. Irelevantni trokovi su oni koji su isti za alternative u razmatranju. I to se moe videti na onom primeru: relevantni - trokovi materijala i plata su budui, dodatni fixni trokovi, oni su budui a i razliiti su izmeu alternativa. (10) OPORTUNITETNI TROKOVI OT odraavaju izgubljeni prinos koji je rtvovan prihvatanjem jedne alternative. To je prinos koji se odnosi prvu sledeu, odbaenu alternativu. To su trokovi koji nisu predmet obuhvatanja u finans. Raunovodstvu. Teko ih je meriti. Kada su vani OT? Vani su onda kada je kapacitet ogranien u uslovima punog korienja kapaciteta, i vani su onda kada postoji u opticaju vie razliitih alternativa. Sluaj preduzea MP: OT u uslovima postojanja ogranienih kapaciteta Na jednoj od proizvodnih linija preduzee MP proizvodi metalne police. Tokom protekle godine, kapaciteti na ovoj proizvodnoj liniji su bili potpuno iskorieni. U planu za narednu godinu menadment preduzea takoe rauna sa punim korienjem kapaciteta. Problem u narednoj godini ogleda se u tome to menadment ima ponudu od novog kupca za proizvodnju specijalnih metalnih komponenti ija bi proizvodnja zahtevala 30% postojeih kapaciteta. Jedini nain da se prihvati ponuda jeste odricanje dela proizvodnje metalnih polica. Smanjenje postojee proizvodnje rezultiralo bi gubitkom profita od 2.5 miliona dinara. Uz to, nova proizvodnja donela bi varijabilne trokove u iznosu od 10 miliona dinara. Kakvu bi kalkulaciju menadment trebalo da napravi u procesu procene opravdanosti odluke u ovom sluaju? R: kapaciteti su potpuno iskorienji, u takbim uslovima stie nova ponuda. Potrebni su nam neki relevantni trokovi. ta su relevantni trokovi u ovom sluaju? Svakako varijabilni trokovi (10 000 000). Da li je to dovoljno za odluivanje? Nije, treba uzeti i iznos izgubljenog profita (2 500 000). Ukupni relevantni trokovi =12.500.000 dinara. Ovo znai da ako preduzee sa novom ponudom moe da zaradi prihode vee od 12.5 miliona, onda treba da prihvati novu ponudu. Igubljeni prinos OT. OT vezani za rtvovane alternative, nisu praeni prilivima i odlivima novca, veoma ih je teko procenjivati, i meriti. Njihova procena je u nadlenosti u UR. Sluaj 2. Isto sve, samo su kapaciteti iskorieni sa 70%. U takvim uslovima dobija novu ponudu koja isto zahteva 30% kapaciteta. 19

R: u ovom sluaju oportunitetnih trokova nema. (zavreno prvih 95 strana)

ANALIZA I INTERPRETACIJA OSNOVNIH FINANSIJSKIH IZVETAJA Pria u knjizi je vel'kim delom neaktuelna i ovo sa predavanja uiti (ono to se odnosi na domau stranu). Nove bilansne eme imamo na kraju zbirke. Rei e ta ne treba na sledeem asu. U terminolokom smislu moemo da kaemo godinji zakljuak (kontinentalna Evropa), zavrni raun (kod nas, ali to realno odgovara samo pri likvidaciji iako je usvojeno kao normalno za godinji zakljuak), set finansijskih izvetaja (ovo poslednje je terminologija MRS-a, i to e se najvie koristiti). Do 20-ih godina prolog veka, BS je bio najvaniji. Posle je primat pripao BU. Zato? Pojava akcionarskih preduzea desetine hiljada, stotine hiljada akcionara itd. Njima trebaju informacije. Interes njihov je vezan za prinose (dividende) a to je vezano za BU. Objasniti neke pozicije koje ve postoje u BS. Zbog toga su se pojavili novi ra.izvetaji (eksterni korisnici nametnuli to). Zato su se pojavili Aneksi, sada se oni zovu Napomene uz finansijske izvetaje (isto je u sutini, samo to je preuzet termina MRSa). Likvidnost vana stvar. Treba nam analiza novanih tokova. Izvetaj o novanim tokovima (MRS 7 se odnosi na novane tokove). Izvetaj o stanju i promenama na kapitalu ta se deavalo sa kapitalom tokom godine. Vano za eksterne korisnike. To je tih 5 izvetaja. Ove izvetaje prati Izvetaj o poslovanju i taj izvetaj o poslovanju anziva se jo direktorski ili predsedniki izvetaji jer ga priprema direktor il predsednik kompanije. To je izvetaj koji prati ovaj set izvetaja, on ne ini taj set, ali se dostavlja. 12. mart 2007. Set osnovnih finansijskih izvetaja sadri nekoliko finansijskih izvetaja: BS, BU, Izvetaj o novanim tokovima, Izvetaj o stanju i promenama na kapitalu, Napomene koje prate osnovne finansijske izvetaje. BILANS STANJA BS predstavlja dvostrani pregled u okviru koga se u izravnatim brojevima prikazuju s jedne strane bilansna imovina, a s druge strane kapital i obaveze preduzea. Ono to je vano da zapazimo jeste da se radi o dvostranom pregledu, to znai da ovaj ra izvetaj koji ima dve strane i koji je uvek u ravnotei. Ako jedna od njih nije ispunjena tada nema ni bilansa.

20

U aktivni bilansa prikazana je imovina, tamo se nalaze konkretni oblici ulaganja, ono u ta je preduzee uloilo novac. S druge strane stoje izvori finansiranja, na koji nain su finansirana ta ulaganja, iz kojih izvora. Izvori mogu biti sopstveni i tui tj. pozajmljeni. To u pasivi je skup nekih prava prema sredstvima u aktivi. To je skup optih prava, ne pojedinanih. Nemaju vlasnici pravo na stalnu imovinu, ili samo na zalihe... (crte BS) Na levoj strani: stalna imovina, zalihe, potraivanja, gotovina. Problem nastaje u situaciji kada gubitak knjiimo u aktivi. Bitno je da se imovina preduzea razlikuje od aktive u situacijama kada postoji gubitak. Kada je re o pasivi, ponekad neko kae da se u pasivi nalaze samo obaveze. Zato se onaj deo bilansa koji se odnosi na sopstveni kapital oznaava kao obaveze? Taj deo pasive koji se odnosi na kapital u jednom trenutku ipak dospeva i to u trenutku likvidacije. Tada preduzee ima obeveze prema vlasnicima. I samo zbog te injenice neki nazivaju celu pasivu obaveze. Drugi nain oznaavanja onog u pasivi jeste kapital. Taj kapital delimjo na dva dela: prvi deo se odnosi na sopstveni kapital a drugi na pozajmljeni. Najzastupljenije je da se prvi deo pasive iznaava kao kapital a ovaj drugi deo se oznaava kao obaveze. Nikad neemo obaveze izjednaavati sa pasivom.. Zato je vaan BS? U BS su iskazani potencijali preduzea, vidimo ime preduzee raspolae, kakva je njegova finansijska struktura, koliko je fin zdravo, pretpostavke za likvidnost, solventnost i rentabilnost preduzea. tu su kapaciteti (oprema, graevinski objekti..). Sve to se vidi iz BS. Struktura aktive BS jeste neto to je dobra ili loa pretpostavka za stvaranje novanih tokova. U pasivi bilansa odnos sopstvenog i tueg kapitala jeste osnova za procenu sigurnosti preduzea. Iz svih tih razloga BS je jedan izuzetno vvaan ra izvetaj. Imati u vidu jo da imovina i aktiva se ne poklapaju uvek, tu postoji razlika kada preduzee ima gubitak i svoj gubitak bilansira u aktivi. Imovina je sve ono do gubitka. A aktiva je imovina preduzea + gubitak. Imovina i aktiva nisu iste iz jo jednog razloga, iako nema gubitka, treba praviti razliku izmeu bilansne vrednosti i trine vrednosti. Po pravilu se te vrednosti razlikuju. Bilansne se vrednuju po istorijskim vrednostima. Razlika izmeu imovine preduzea i pozajmljenog kapitala predstavlja sopstveni kapital preduzea. taj deo se naziva jo i neto imovina ili ista imovina preduzea. Neto imovina = Bruto imovina Pozajmljeni kapital Neto imovina ne mora da bude jednaka sopstvenom kapitalu zbog postojanja gubitka. Nebitno gde se gubitak nalazi, on predstavlja smanjenje dela sopstvenog kapitala. Sama injenica da su ovo ovde bilansne vrednosti, dobija se bilansna vredsnost neto imovine. Kada je re o BS treba rei da tokom funkcionisanja preduzea preduzee sastavlja veoma veliki broj razliitih bilansa. Pored godinjeg bilansa postoje i mnogi drugi bilansi.

VRSTE BILANSA

BILANSI NA POETKU F-ANJA PREDUZEA

- bilans osnivanja

BILANSI U TOKU FANJA PREDUZEA

BILANSI NA KRAJU F-ANJA PREDUZEA

- likvidacioni bilans, steajni bilans i bilans fuzije

BILANSI KOJI SE SASTAVLJAJU U REDOVNIM VREMENSKIM INTERVALIMA

BILANSI KOJI SE NEREDOVNO SASTAVLJAJU

- bilans promene pravne forme, poravnanja, razdvajanja, likvidentni, sanacioni bilans

KRATKORONI BILANS

GODINJI BILANS

DUGORONI BILANS

POSLOVNI (TRGOVAKI) Osnovne karakteristike: Klasifikacija izvrena na 4 nivoa.

PORESKI BILANS

Na prvom nivou razlika izmeu perioda u kome se preduzee nalazi.bilansi koji se sastavljaju na poetku osnivanja preduzea bilans osnivanja. Sastavlja ga svako preduzee na poetku prilikom upisa u sudski registar. S jedne strane sadri imovinu, s druge strane sadri kapital,. Najednostavniji bilans sadri na levoj strani ima iznos gotovine a u pasivi iznos kapitala. To je kada preduzee unosi samo novac na petku funkcionisanja. Zato mora da postoji ovaj bilans? Formalni razlog osnova za otvaranje poslovnih knjiga u preduzeu. Za bilo koji poslovni dogaaj moramo imati poslovni dokument. Prilikom osnivanja ovaj bilans ima tu ulogu. Osnivanje jeste jedan in koji se relativno brzo zavri kod malih preduzea, kod velikih moe da traje ak nekoliko godina. U tom procesu nastaju neki trokovi, sve to se deava u tom procesu osnivanja, taj uspeh se belei u bilansu osnivanja (ne u bilansu uspeha). Zakonske norme obavezuju preduzea da imaju odgovarajuu strukturu kapitala, treba a pokae da li je preduzee ispotovalo to to treba. Kod akcionarskih, u zavisnosti da li je

21

22

zatvoreno ili otvoreno ad i u skladu sa tim mora da raspolae sa odgovarajuim iznosom kapitala. BS dokazuje da je sve po propisu. Bilasni na kraju funkcionisanja preduzea. Ti bilansi imaju karakter specijalnih bilansa. Nekoliko vrsta: likvidacioni bilans pri gaenju poslovnog ivota preduzea, steajni bilans preduzee odlazi pod steaj, bilans fuzije spajanje preduzea gde jedno prestaje da postoji. Na drugom nivou ralanjavanja uzima se u obzir koji su to dogaaji relevantni za sastavljanje biloansa u toku funkcionisanja preduzea. Bilansi koji se neredovno sastavljaju: bilans promene pravne forme, bilans poravnanja (po osnovu sudskih odluka), bilans razdvajanja (jedno preduzee se deli na dva), likviditentni bilans (slui za procenu likvidnosti preduzea), sanacioni bilans (preduzee upadne u finansijsku krizu). To su specijalni dogaaji. Trei nivo ralanjavanja respektuje informacione potrebe internih i externih korisnika. Kratkoroni bilansi sastavljaju se u intervalima koji su krai od jedne godine. Godinji bilansi se pripremaju za potrebe externih korisnika. Dugoroni bilansi obuhvataju period dui od godinu dana. Externi korisnici imaju jedino na raspolaganju godinji bilans. Za internu potrebu pripremaju se kratkoroni i dugoroni bilansi. etvrti nivo ralanjavanja polazi od pravnih zahteva. Preduzea imaju obavezu da svake poslovne godine pripremaju poslovne bilanse. Preduzea imaju obavezu i da svake godine pripreme poreski bilans. *gradiki prikaz vrsta bilansa

princip rastue dospelosti, dakle, prvo izvori koji najkasnije dospevaju: sopstveni kapital, dugoroni izvori, kratkoroni izvori. Druga opcija je da respektujemo zahtev principa likvidnosti. Ako bismo hteli bilans imali bismo sledeu situaciju: gotovina, potraivanja i plasmani, zalihe, stalna imovina. Ovo je sada princip opadajue likvidnosti. Ako ovo imamo u aktivi onda u pasivi imamo opadajuu dospelost: kratkorone obaveze, dugorone obaveze, sopstveni kapital. Bitno je da i u jednom i drugom sluaju primenjeni principi se primenjuju ne samo za glavne kategorije ve i unutar njih. Zalihe: materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi. Kratkorone obaveze: kratkoroni krediti, kratkorone poslovne obaveze. (ovo za zalihe i KO jeste za princip sigurnosti). Princip sigurnosti kontinentalna Evropa; Princip likvidnosti USA. Kod nas se koristi princip sigurnosti.

BILANS USPEHA Kod nas odomaio termin BU koji je inae pogrean. Ono to mi zovemo BU zove se Raun uspeha ili Raun gobitka i dobitka. Kad kaemo bilans onda mislimo na bilans stanja, al jbg... KADA GOVORIMO O bu IMAMO U vidu raunovodstveni izvetaj za obraunavanje rezultata. Rezulata se moe utvrditi na dva ralzliita naina. Prvi je vezan za poziciju kapitala. Drugi je vezan za transakcino pristiup obrauna rezultata preduzea. Prvo. Ako posmatramo prihode lako emo rei da su oni pozitivna komponenta uspeha preduzea. oprihodi koji nastaju u jednom obralunskom periodu nezavisno od vrste poveavaju kapital preduzea. ti prihodi mogu da budu iz poslovnih aktivnosti, mogu da budu posledica finansijskih transakcija.. Na drugoj strani stoje rashodi, negativna komponenta uspeha preduzzea. Nezavisno odakle potiu, zajedniko im je da smanjuju sopstveni kapital preduzea. Prihodi i dobici poveavaju kapital preduzea, rashodi i gubici smanjuju kapital preduzea. sve ono to se deava tangira kapital predua. Imajui to u vidu rezultat moemo utvrditi kao razliku kapitala na kraju i na poetku obraunskog perioda. Ono to moramo da imamo u vidu prilikom ovog naina obrauna rezultata, jeste da trasnakcije koje su vezane za poveanje odnosno smanjenje kapitala (povlaenje kapitala, dodatna emisija, dodatna ulaganja kapitala) te transakcije ne utiu na visinu iskazanog rezultata. Samo one pozitivne i negativne komponente. (Kapital na kraju perioda + Povueni kapital u toku obraunskog perioda Dodatna ulaganja) Kapital na poetku perioda = Dobitak (ako je (*) vee od KPP) ili Gubitak ovo ima za posledicu da na kraju perioda imamo jednu informaciju o dobitku ili gubitku, sve ostalo iza toga ostaje nevidljivo (struktura ph i rh, ta ini najvei deo ph...). ovaj pristup se ne primenjuje. Transakcioni pristup. U okviru izdvojenog finansijskog izvetaja obuhvatiti sve + i komponente kapitala i utvrditi rezultat kao razliku tih pozitivnih i negativnih komponenata (razlika izmeu ph i rh). BU je raunovodstveni izvetaj u okviru koga se prema unapred utvrenim pravilima meusobno sueljavaju prihodi i rashodi jednog obraunskog perioda u cilju utvrivanja periodinog rezultata. 24

Redosled konta nain prikazivanja BS se moe prikazati u formi konta (forma dvostranog pregleda) ili u formi liste (tafela forma). Forma konta: postojanje jasnog isticanja leve strane kao aktive, desne strane kao pasive, nezavisno da li e biti prikazani kao dvostrani pregled ili e biti prvo prikazana aktiva pa onda iza nje pasiva. Forma liste: podrazumeva neto drugaije kombinovanje. Prvo stalna i obrtna imovina, pa se to umanji za kratkorone i dugorone obaveze... Retko ko koristi ovaj nain prikazivanja bilansa. Po pravilu, bilans stanja se prikazuje u formi dvostranog pregleda. Za potrebe finansijske analize, itanja i interpretacije izvetaja nije nebitan redosled pozicija u bilansu koje se mogu razliito sistematisati. Za nas je vano da vidimo na koji nain dva poslovna principa (principi sigurnosti i likvidnosti) utiu na pripremanje poslovnog finansijkog izvetaja, tj. BS. Ako se znaaj pridaje principu sigurnosti, znai da imamo u vidu prvo dugorone aspekte. Onda emo prilikom sistematizovanja pozicija u BS u aktivi primeni pristup rastue likvidnosti. To znai da emo pozicije poreati tako da njihova likvidnost raste: stalna imovina, zalihe, potraivanja i plasmani, gotovina. Ako primenimo u aktivi princip rastue likvidnosti to znai da u pasivi moramo da primenimo

23

Finansijski izvetaj, postoje ph i rh, pravila unapred data, glavni cilj utvrditi uspeh perioda. BU izdvojeni osamostaljeni deo pozicije Kapital. BU ima zadatak da obuhvati sve prihode i rashode tekueg obraunskog perioda eventualno jo ph, rh ako su dozvoljeni da budu obuhvaeni neki iz prethodnog perioda. BS obuhvata sve budue ph i rh (zato smo rekli da BS priakzuje potencijale preduzea). BU kad utvrdi rezultat on je zavrio svoju ulogu. On obuhvati ph i rh, utvrdi rezultat, isporui ga BS i zavrio je svoje. Sadrina BU: sadri ph kao + komponente i rh kao komponente, i neto rezultat. Prihodi su prilivi vrednosti iz okruenja po osnovu prodaje usluga proizvoda... Rashodi predstavljaju odlive vrednosti iz preduzea po razliitim osnovama... BU nam slui za procenu zaraivaku sposobnost preduzea, tj. sposobnost preduzea da pravi novane tokove, odnosno dobitke. Ni BS ni BU nisu dovoljni izvetaji uza praenje likvidnosti preduzea. U te svrhe koristi se izvetaj o novanim tokovima.

b) Namena. emu slui BU? Sastavlja se za potrebe menadmenta preduzea. ne moraju da vae sva ona pravila za sastavljanje zvaninoig BU. Zato je potreban? Da bi management mogao da proceni kako napreduje preduzee. c) Problem sadrine. Da li on moe da bude isti kao zvanini bu? On moe da odgovara zvaninom, ali po pravilu je on neto drugaiji. ta je relevantno za kratkoroni BU? - relevantne su i ekonomske vrednosti. Moe se zasnivati na ekonomskim vrednostima umesto na istorijskim. Blii je konceptu ekonmskog rezultata. - po pravilu bavi se poslovnim ph, rh, rezultatom, eventualno finansijskim... E vanrednim ph i rh se ne bavi nikako kratkoroni BU. - Podrazumeva se razvijen sistem obraun trokova i uinaka i tada primenom metode po pravilu prodatih uinaka. - U procesu pripremanja kratkoronog BU treba respektovati zahtev marginalne analize. Najbolje je korstiti obraun po standardnim varijabilnim trokovima. - Obraun po varijabilnim trokovima prua mogunost primene kontribucionog pristupa prilikom sastavljanja BU. Iskazivanje rezultata na vie nivoa. - Projektni raun. Raun koji gleda u budunost. ****odlike vrste BU, naroitu panju na kratkoroni BU, i na ona 3 segmenta problema, naroito sadrina (5 od 6). 14.mart 2007. IZVETAJ O POSLOVANJU Izvetaj o poslovanju predtavlja direktorski izvetaj. On je u nadlensti direktora odnosno predsednika kompanije, on bi trebalo da ga priprema. Sadri informacije koje su od naroite vanosti za eksterne korisnike, a opet i naroito za one koji nemaju neko raunovodstveno obrazovanje. Imajui u vidu njegov znaaj za eksterne korisnike, ovaj izveptaj je predmet nezavisne eksterne revizije. Izvetaj o poslovanju se razlikuje u odnosu na sve prethodne jer on nema neku propisanu formu. Nije to neki obrazac koji trbea da popunimo kao to je BS, BU, ali ipak postoje neki elementi koje treba da sadri. Njegova sadrina je odreena (prema 4. direktivi EU). Izvetaj o poslovanju treva da sadi sledee: - treba da sari poten prikaz razvoja poslova u prethodnom periodu (sve ono to se deavalo u prethodnom periodu, a od zanaaja je za eksterne korisnike pojasniti tokove renatibliteta, investicione tokove...); - pogled predsednika kompanije na ono to e se deavati u budunosti, pogled na razvoj poslovanja u budunosti, koje su to vane stvari koje e se deavati; - sve bitne dogaaje, informacije koje su se desile u periodu izmeu dana bilansiranja i dana podnoenja finansijskih izvetaja (izvetaji o poslovanju se predaju do kraja februara meseca); - informacije o istraivako-razvojnim aktivnostima; - informacije o otkupljenim sopstvenim akcijama.

****Vrste BU: 1. totalni BU najtaniji je totalni bilans uspeha. Totalni bilans uspeha obuhvata period od osnivanja pa do likvidacije preduzea. Jedino njemu odgovara re ''zavrni''. Zato je najtaniji? Jer je ist raun novca. Sve transakcije pri likvidaciji bivaju dovedene do kraja. Nema razgranienja ph i rh. Sve je naplaeno, isplaeno. Karakteristike: - novani tokovi - to je ist raun novca, to je najtaniji bilans uspeha - nema nikakvu upotrebnu vrednost za upravljake svrhe 2. godinji BU nije najtaniji. Postoji problem razgranienja vrednosti izmeu pojedinih obraunskih perioda. Nasuprot ph staviti rh koji im odgovaraju. (22min) Ide se u pravcu da se pomogne da se napravi taan rezultat. 3. kratkoroni BU moe biti predmet fin analize a i za donoenje nekih odluka. Tri grupe problema: a) vremenski period za koji se sastavlja i tanost priprema se za periode koji su krai do godine dana. Priprema se na kvartalnom, mesenom nivou il u nekim drugim intervalima ako za to postoji potreba. *Recimo da zakon nalae sastavljanje godinje i polugodinje izvetaje. Da li je estomeseni BU kratkoroni BU? Kratkoroni BU se priprema po nekim drugima pravilima. Ako je obaveza da se priprema na polugodinjem nivou, onda nema karakter kratkoronog. Najmanje taan. Ovde je problem razgranienja izmeu perioda u najotrijoj formi. Inventarisanje problem. Ne insistira se na tanosti. Namerno se rtvuje tanost zarad nekih drugih informacija. 25

26

Ceo izvetaj se zasniva na relevantnim informacijama iz i izvan bilansnih izvetaja. Sadri vane informacije koje nisu samo raunovodstvene. Treba imati u vidu, ovaj izvetaj sastavljaju preduzea koja pripadaju grupi srednjih preduzea i ona koja prodaju hartije od vrednosti javnom ponudom. ... preskoeno 126-142. strana iz knjige to sa predavanja...

Napomene uz finansijske izvetaje njima se blie objanjavaju primenjene raunovodstvene politike i sadrina pojedinih pozicija koje se nalaze u prethodnim izvetajima. Statistiki aneks obiman izvetaj po novom zakonu. Podaci znaajni za statistiku obradu podataka. (nije od znaaja za onu vrstu analize kojom se mi bavimo, zato ga ne pominjemo).

Mala preduzea imaju obavezu da pripremaju sa BS i BU, srednja i velika sve.

Pripremanje finansijskih izvetaja Finansijski izvetaji se pripremaju u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Zakonska regulativa obuhvata Zakon o raunovodstvu, i podzakonska akta (pravilnik o sadrini rauna u kontnom okviru, pravilnik o sadrini pozicija u obrascima finansijskih izvetaja). Finansijski izvetaji kad je u pitanju profesionalna regulativa pripremaju se u skladu sa okvirom za pripremu finansijskih izvetaja, MRS-ovima, meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja i tumaenjima koja su sastavni deo ovih standarda, u skladu sa meunarodnim standardima revizije, u skladu sa kodeksom etike za profesionalne raunovoe. Svi ovi izvetaji imaju javni karakter. To praktino znai da su sva preduzea obavezna da dostavljaju finansijske izvetaje NBS do kraja februara (ili najdalje do isteka dva meseca tekue godine). Ovi izvetaji uvaju se 20 godina u NBS, prema sadanjem zakonu. Ovi izvetaji su dostupni svim fizikim i pravnim licima i zato se kae da imaju javni karakter (usput, naplauju i neku naknadu). Nakon toga, moraju da izvre reviziju i skuptina mora da usvoji finansijske izvetaje zajedno sa izvetajem o izvrenoj reviziji. Ono to mnogi u praksi ne znaju ta se deava ako mora da se ispravi neto u bilansu koji je ve predat NBS sve ispravke se vre u skladu sa zahtevom revizora. Ako preduzea moraju da izvre ispravku, revizor tako naredio, tako revidiran izvetaj dostavlja se zajedno sa usvojenim izvetajem revizora do 30.09. Ukoliko se izvetaji ne menjaju (nema zahteva revizora), onda se do 30.09. dostavlja samo izvetaj o izvrenoj reviziji. To je jedan neprirodno dug rok naroito za akcionarska drutva, ne bi trebalo da bude dui od 6 meseci. Ko su obveznici revizije? To su srednja i velika preduzea i sva druga preduzea nezavisno od veliine koja emituju HoV javnom ponudom. Zakon o raunovodstvu klasifikuju preduzea na srednja, mala i velika. Prvo se definiu kriterijumi za srednja preduzea. Postoje tri kriterijuma: - ono ima izmeu 50 i 250 zaposlenih - ukupni prihod 2,5-10 miliona evra - visina poslovne imovine 1-5 miliona evra To su kriterijumi za sredjna preduzea. Dovoljno je da budu ispunjena 2 od 3 kriterijuma da bismo preduzee tretirali kao preduzee srednje veliine. Ako su barem dva kriterijuma od ova tri ispod ovih vrednosti, onda je to malo preduzee. Obrnuto, ako su barem dva kriterijuma iznad ovih gornjih vrednosti, onda preduzee pripada grupi velikih preduzea. 28

ZVANINO IZVETAVANJE U NAOJ ZEMLJI Pravna lica i preduzetnici pripremaju i prezentiraju finansijske izvetaje za prethodnu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31.12. Izuzetno od ovoga, finansijski izvetaji se mogu pripremati i na neki drugi datum ako se radi o sezonskoj proizvodnji ili ako se radi o preduzeu koje je sastavni deo nekog drugog preduzea u inostranstvu, a to drugo preduzee priprema finansijske izvetaje na neki drugi datum. Poenta je da se najee poslovna i kalendarska godina poklapaju. Ali obiaj da se te stvari ne poklapaju, ti izuzeci mogu da se dese samo po odobrenju ministra finansija ili jo guvernera NBS. Finansijski izvetaji se sastavljaju prilikom promene pravne forme, promene naina organizovanja ili prilikom prodaje preduzea. Pri tome, oni se sastavljaju na dan donoenja odluke ili na neki drugi datum koji je predvien u ugovoru. Obaveza sastavljanja finansijskih izvetaja postoji i pri osnivanju preduzea, steaju i likvidaciji. (ovo su bilansi vezani za specijalne dogaaje, ve pominjani kod vrsta bilansa) Sadrina godinjeg zakljuka ili seta finansijskih izvetaja: - BS kao izvetaj u kome se prikazuje finansijska struktura preduzea; - BU u njemu se prikazuju prihodi, rashodi i rezultat; - Izvetaj o novanim tokovima sadri informacije o prilivima, odlivima, i neto novanim tokovima iz aktivnosti finansiranja, investiranja, i poslovnih aktivnosti (poslovne treba da stoje na prvom mestu); - Izvetaj o promenama na kapitalu sadri informacije o svim promenama koje su uticale na visinu kapitala u datom obraunskom periodu;

27

Potrraivanja obuhvataju potraivanja od kupaca.. Gotovinski ekvivelnti recimo HoV sa rokom dospea do 90 dana, gotovina gotovina u blagajni. BILANS STANJA KOD NAS Aktiva generalno sadri dva dela, stalnu i obrtnu imovinu to ini poslovnu imovinu. Onaj trei deo se odnosi na gubitak iznas visine sopstvenog kapitala. Na prvi pogled ot je u redu. U okviru stalne imovine na provm mestu se nalazi upisani neuplaeni kapital. Trebao bi biti izdvojen pre stavke Stalna imovina. Na toj poziciji iobuhvata se nominalna vrednost akcijskog kapitala koji je upisan pri emisiji akcija ali nije uplaen. Zakon o privrednim drutvima dozvoljava mogunost da se prilikom osnivanja akcionarskih preduzea jedan deo upisanog kapitala plati u roku od 2 godine. Budui da eksterne interesne grupe, pre svih kreditori, ele da vide informacije o ukupnoj visini osnovnog kapitala, to se onaj neuplaeni deo iskazuje u aktivi. Radi se specifinim potraivanjima za kapital koji nije uplaen. ta je jo bitno... Ovde je uvek nominalna vrednost neuplaenog kapitala zato to ako postoji emisiona premija ona mora da bude uplaena u celini i to odmah. Iza neuplaenog upisanog kapitala dolazi goodwill predstavlja viak nabavne vrednosti iznad knjigovodstvene vrednosti koji nastaje prilikom prodaje, pripajanja, spajanja ili neke transformacije preduzea. do sada se goodwil iskazivao u okviru nematerijalnih ulaganja a sada je istaknut kao posebna pozicija. Iza toga dolaze nematerijalna ulaganja to su zapravo razgranieni trokovi, i to trokovi koji se razgraniavaju na period koji je dui od jedne godine. Kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni da bismo aktivirali neki troak u bilansu stanja jesu sledei: prvo, mora da postoji mogunost da taj troak identifikujemo kao posebnu stavku, posebnu bilansnu poziciju, drugi uslov, mora da postoji mogunost kontrole te pozicije, tog troka od strane preduzea, tree, kod takvih trokova oekujemo budue koristi, i etvrto, mora da postoji mogunost realnog merenja te pozicije, tog troka koji se aktivira u bs kao nematierjalnog ulaganja. Pta se konkretno nalazi ovde? Ono to moemo aktivirati jesu trokovi razvoja od toga se mogu oekivati budue koristi, ali se ne mogu aktivirati trokovi istraivanja (oni u celini idu u BU) Dalje u okviru nematerijalnih ulaganja pojavie se patenti, licence, istraivaka prava i sl. Sledea pozicija odnosi sa nekretnine, to neemo komentarisati, u jednom duem periodu su vezani za preduzea (zemljite, oprema...), u duem vremendskom periodu je vezan za preudzee. Dugoroni finansijski plasmani, kada govorimo o njima treba rei da se ovde iskazuju uea u kapitalu drugih preduzea i HoV raspoloive za prodaju i krediti sa rokom dospea preko godinu dana. Ovde se posebno iskazuju uea u kapitalu preko 50%, posebno uea u kapitalu izmeu 20-50%, a posebno uea ispod 20%. To je ono to ini sadrinu stalne imovine. Iza toga dolaze zalihe. Ono to je problem koji se vezuje za zalihe jeste to su zalihe iskazane samo kao zbirna pozicija. Ovde nedostaju koliko zaliha se odnosi na materijal, nedovrene proizvode, gotove proizvode. Ono to je novina u ovom delu bilansa jeste Stalna imovina namenjena prodaji i sredstva poslovanja koja se obustavljaju nastala kao izraz potrebe da se prilagodi zahtevima meunardnih standarda. ako je neto namenjeno prodaji, recimo neka zgrada, deo opreme, postrojenje stalna imovina po svom karakteru ali je namenjeno prodaji. E ako je namenjeno prodaji onda e se nai ovde. Takoe ako smo obustavili poslovanje u nekom pogonu onda to drimo ovde. Iza toga dolaze potraivanja, plasmani i gotovina. Trebalo je jasno da se istaknu potraivanja sa plasmanima a posebno gotovina. Ove pozicije su same po sebi jasne. Stalna i obrtna imovina ine poslovnu imovinu preduzea. ti nije kraj bilansa. Iza poslovne iimovine dolazi gubitak, i to onaj iznad visine sopstvenog kapitala. Sve to zajedno ini ukupnu aktivnu. Izvan toga postoji vanbilansna aktiva. PASIVA Dve velike grupe, kapital i dugorona rezervisana i obaveze. U okvriru kapitala na prvom mestu dolazi osnovni kapital (moe biti akcijski, udeli, ortaki, dravni, drutveni). Do ove godine u nazivu Osnovni kapital stajalno je Osnovni i ostali kapital, to je bilo pogreno. ak ni zakonodavac ne kae ta se podrazumeva pod ostalim kapitalom. Recimo da imamo akcijski kapital, jasno je kako on mora da bude jednak proizvodu broja akcija i nominalne vrednosti. Ne moe da bude vei od toga i ne moe da bude manji od toga. ta je ostali kapital onda? To je kapital za koji se ne zna kome pripada. Kad su se preduzea privatizovala uvek se utvrivala vrednost kapitala, ovaj ostali kapital je potekao iz nekoih neposlovnih izvora koji su stajali na kraju bilansa koji se po pravilu nisu ni vrednovali, i odjednom su prebaeni u osnovni kapital. Da li su ti neposlovni izvori privatizovani ili ne? Verovatni nisu. Da li je to kapital koji pripada zaposlenim? Bla bla bla... Ne zna ta da radi sa ostalim kapitalom. Nastane gubitak, kako ga pokriti, da li iz celog ili i iz tog neposlovnog. Dobro je to je sklonjen iz naziva, a loe je to on jo postoji u okviru Osnovnog kapitala. Osnovni zahtev akcionara, kreditora, svih poverilaca jeste da vide osnovni kapital, broj akcija puta njihova cena, nita vie od toga. Dovoljno da postoji ukupni kapital po nominalnoj vrednosti u pasivi, neupisani uplaeni kapital u aktivi, jasno je da je da razlika prikazuje ono to je neuplaeno. A mi smo jo stavili neuplaeni kapital u pasivu. Dalje, rezerve su sledee. Rezerve podrazumevaju se izdvajanja iz dobitka, izdvajamo ih odmah nakon poreza. Mogu biti zuakonske, statutarne, slobodne. ta je ovde problem? Ovde su pomeanejo io kapitalne rezerve tj. emisione premije. Emisiona premija nastaje prilikom prodaje akcije kad je priodajna cena vea od nominalne vredsnoti. Nerasporeeni dobitak po definiciji to je ono to ostane nakon raspodele i to stoji u BS. Problem: uloga BU je da obrauna dobitak i da isporui rezultat. Moe da koristi bruto princip: prihodi rashodi = odbici pre poreza. Taj dobitak pre poreza smestimo u BS, i tada bi se zvao dobitak za raspodelu potovali smo bruto princip. Druga mogunost, okrnjeni bruto princip: prihodi rashodi porez = dobitak posle poreza, taj dobitak u BS, on bi se ponovo zvao dobitak za raspodelu, samo to ne bi imao porez, porezi bi otili na obaveze po osnovu poreza. Trea mogunost, neto princip, u BU prikaemo dobitak nakon poreza, poriakemo koliko za dividende, uea, i ono to ostane je nerasporeeni dobitak i to u BS. Sve tri mogunosti su konzistente same za sebe. Kod nas, u BU imamo okrnjeni bruto princip, a u BS imamo neto princip. Gubitak moe se bilansirati u aktivi, moe u pasivi. Nije problem ako se nalazi na jendij ili na drugoj strani. U zadnjih 7,8 godina smo etali gubitak iz aktive u pasivu. Gde god ga stavili on znali jednu stvar izgubljeni deo sopstvenog kapitala. Sada je u pasivi odbitna stavka sopstvenog kapitala. Ako prevazilazi iznos SK, onda taj viak prenosimo na aktivu. Otkupljene sopstvene akcije, najvie 10%, smanjuje se stanje na osnovnom kapitalu, minusna stavka osnovnog kapitala. Dugorona rezervisanja i obaveze. Dugorona rezervisana predstavljaju poslovno promiljena i zakonom dozvoljena izdvajanja dela finansijskih sredstava za neke potrebe 30

29

po osnovu rizika i trokova u buduim periodima. To je pozicija koja se kod nas prvi put pojavila '89 u bilansima. Da bismo neto proglasili dugoronim rezervisanjem treba da budu ispunjena tri uslova: - u trenutku bilansiranja mora da postoji obaveza koja je posledica nekog dogaaja u prolosti - mora da postoji izvestnost da e po osnovu te obaveze nastati neki odliv sredstava - mora da postoji mogunost korektnog merenja te budue obaveze. Ako su ispunjeni ti uslovi onda moemo da napravimo tu poziciju u BS. Radi se o izdvajanju nekih sopstvenih sredstava za budue rizike i trokove. Da li su rezervisanja obaveze ili kapital?* Dugorona rezervisanja jesu obaveze preduzea, ali malo specifine u odnosu na one prave obaveze. Kod rezervisanja na dan bilansiranja prisutna je izvesnost da e ona nastati i poznat je uzrok njihovog nastanka. To znamo i to je isto kao kod pravih obaveza. Na dan bilansiranja ne znamo njihov precizan iznos, moramo ga proceniti, i ne znamo kada e dospeti po tome su specifine. Na alost, ova rezervisanja se kod zloputrebljavaju kao sredstvo izbrgavanja ili smanjivanja poreza. Kada imamo visoke dobitke, i platili bismo poreze na te dobitke, preduzea esto pribegavaju rezervisanjima, podiu trokove, smanjuju dobitak, i smanjuju osnovu za plaanje poreza. NIKAKO NE MEATI REZERVISANJA NI SA REZERVAMA. Izmeu tih pozicija postoji velika razlika. Rezerve su sastavni deo kapitala, rezervisanja su obaveze. Rezerve se izdvajaju iz dobitka nakon oporezivanja, rezervisanja se formiraju kroz bulans uspeha. Tree, rezerve su u funkciji jaanja sigurnosti preduzea, rezervisanja jesu u funkciji stvaranja materijalnog ispravnog bilansa. etvrto, rezerve se mogu pretvoriti u kapital pod odreenim uslovima, rezervisanja se nikada ne mogu pretvoriti u kapital. Rezerve se nikad ne mogu vratiti u BU, za razliku od rezervisanja koja ako nisu iskoriena moraju da budu vraena u BU. Konano, rezerve nisu obavezne ako dobitka nema. Rezervisanja se formiraju nezavisno od kretanja rezultata. Rezervisanja se izdvajaju za period od 3 do 5 godina, u tom periodu moraju biti iskoriena, ako nisu iskoriena moraju biti vraena u BU preko rauna Prihodi od ukidanja rezervisanja. 21.mart 2007. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZVANICNOG BS 1. U okviru zvanicnog BS prikazani su podaci za tekucu i prethodnu poslovnu godinu, sto je uobicajena izvestajna praksa, pri tome u ovoj bilansnoj semi u odnosu na dugogodisnju prethodnu praksu, izostavljene su informacije o BRUTO VREDNOSTI i ISPRAVKAMA VREDNOSTI za pozicije u aktivi tu je donekle smanjenja iskazna moc bilansa. 2. BS prikazan je u formi dvostranog pregleda (sto je dobro). Ovakav nacin prikazivanja omogucava lako uspostavljanje odnosa izmedju karakteristicnih bilansnih pozicija u cilju dolazenja do zakljucka o finansijskoj poziciji preduzeca 3. Pozicije u BS sistematizovane su prema principu rastuce likvidnosti u aktivi, odnosno prema principu rastuce dospelosti u pasivi bilansa. Ovo znaci da je usvojena izvestajna praksa zemalja kontinetalne Evrope koje prednost daju principu sigurnosti.

4. U aktivi BS u okviru stalne imovine prikazan je Neuplaceni upisani kapital, njegovo prisustvo u aktivi uslovljeno je interesima invesstitora da u pasivi bude iskazan ukupni osnovni kapital, nezavisno od toga da li je uplacen ili nije. U takvim uslovima ova pozicija predstavlja korekciju osnovnog kapitala za neuplaceni deo. Ako vec postoji u A NUK onda nije bilo neophodno da ista pozicija bude prikazana u P BS. Radi se o specificnom potrazivanju od vlasnika za neuplaceni deo osnovnog K, sto znaci da ta pozicija nema nista zajednicko sa stalnom imovinom. Ona bi trebalo da bude prikazana odvojeno od stalne imovine tj. na prvom mestu u A BS. 5. Razvrstavanje pojedinih pozicija u BS nije izvrseno na najbolji nacina. Najbolji primer za to su zalihe koje su iskazane zbirno, one su morale da budu rasclanjene (npr. materijal, nedovrsena proizvodnja...) zato sto je njihova struktura od znacaja za procenu likvidnosti preduzeca.AVR su pomesana sa porezom na dodatu vrednsot i ako ove pozicije nemaju nista zajednicko. Slicna situacija je u P BS gde su PVR pomesana sa ostalim obavezama, a PDV sa ostalim javnim prihodima 6. U okviru osnovnog K predvidjeno je iskazivanje Ostalog K. Ovo protvureci logici iskazivanja osnovnog kapitala u akcionarskim drustvima. Ovo zbog toga sto osnovni kapital ad cini Akcijski K, koji je jednak proizvodu izmejdu broja akcija i njihove nominalne vrednosti, bilo sta drugo neam mesta u okviru osnovnog kapitala. Pomesan Osnovni K sa Ostalim K. 7. U okviru rezervi nije napravljena razlika izmedju rezervi koje se formiraju iz dobitka (zakonske, statutarne, slobodne) i rezerve koje se odnose na emisionu premiju tzv kapitalne rezerve koje nastaju pri emisiji novih akcija kai razlika izmedju emisione cene i nominalne vrednosti akcija. Za razlicite svrhe se koriste ove rezerve. Zakonse su u finkcijijacanja kapitala. 8. U ovoj zvanicnoj bilansnoj semi gubitak se pokazauej na desnoj strani, u P u okviru sopstvenog K, kao odbitna stavka. Ako gubitak prelazi iznad visine sopstvenog K onda se ta razlika bilansira u A na poziciji Gubitak iznad visne sopstvenog kapitala. Ovo je uobicajeno jer u P ne mozemo bilansirati negativne stavke. 9. U okviru dugorocnih obaveza trebalo je posebno istaci dugorocneobaveze koje se mogukonvertovati u kapital. Radi se u informacijama koje mogu uticati na strukturu kapitala, na visinu zarade po akciji, na buduci iznos dividnede po akciji, sto je vazno i za sadasnje i za potencijalne investitore. 10. Bilo bi dobro da se U BS vide potrazivanja i obaveze koje poticu iz odnosa sa povezanim preduzecima. Generalno u koncipiranju ove bilansne seme poslo se od minimalnih zahteva MRS. Najveci problem sa bilansnim semama je njihova nestabilnost, jer nema sadrzinske podudarnosti.

31

32

Da bismo zavrili sa instrumentima finansijskog izvetavanja, treba jo bilans uspeha da uradimo... (korekcije u BU, str. 202. iz zbirke) Bilans uspeha u periodu 01.01. do 31.12.2007. godine
POZICIJA A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I POSLOVNI PRIHODI 1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 5. Ostali poslovni prihodi II POSLOVNI RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Trokovi materijala 3. Trokovi zarada, naknada i ostali lini rashodi 4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 5.Ostali poslovni rashodi III POSLOVNA DOBIT IV POSLOVNI GUBITAK V FINANSIJSKI PRIHODI VI FINANSIJSKI RASHODI VII OSTALI PRIHODI VIII OSTALI RASHODI IX DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA X GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA XI NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA XII NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA C. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA D. POREZ NA DOBITAK 1. Poreski rashodi perioda 2. Odloeni poreski rashodi perioda 3. Odloeni poreski prihodi perioda E. ISPLAENA LINA PRIMANJA POSLODAVCU F. NETO DOBITAK G. NETO GUBITAK H. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAIMA I. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASN. MATINOG PRAVNOG LICA J. ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji IZNOS Preth.g.

Tekua g

Glavne odlike zvaninog BU 1. u zvaninom BU prikazane su informacije za dve uzastopne poslovne godine. To je uobiajeno reenje i u drugim zemljama. 2. BU je prikazan u formi liste (u tafelnog formi). Ovakav nain prikazivanja podesan je zbog toga to omoguava segmentiranje rezultata (postepeno pokrie pojedinih kategorija trokova). 3. bilansiranje uspeha u zvaninoj bilansnoj emi vri se primenom metode ukupnih trokova. Ovo podrazumeva razvrstavanje trokova po vrstama. Za promenu vrednosti zaliha uinaka izvrena je korekcija prihoda to je dobro reenje jer jedino to odgovara sutini metode ukupnih trokova. 4. Iako forma liste pogoduje segmentiranju rezultata, segmentiranje rezultata je veoma loe uraeno. Ovo zbog toga to nisu iskazani prvo bruto rezultat poslovanja koji predstavlja razliku izmeu poslovnih prihoda (prihodi od prodaje) s jedne strane, i trokova direktnog materijala i nabavne vrednosti prodate robe s druge strane. Rezultat iz finansijskih transakcija koji nastaje kao rezultat razlike izmeu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Barem to je moralo biti vidljivo u bilansu, to je neki minimum. 5. razvrstavanje pozicija u BU nije dobro izvreno. Nedostaje razvrstavanje prihoda na prihode po osnovu prodaje proizvoda i usluga i prihoda po osnovu prodaje robe. Trokovi materijala sadre i direktan i indirektan materijal i sve druge materijale (gorivo, pomone materijale). Neopravdano su zbirno prikazani trokovi amortizacije i trokovi rezervisanja. Finansijski prihodi i rashodi su iskazani zbirno, a trebalo ih je ralaniti na prihode po osnovu kamata, pozitivne kursne razlike, prihodi od dividendi i ostali prihodi, a na strani finansijskih rashoda trebalo je prikazati trokove kamata, negativne kursne razlike i ostale finansijske rashode. 6. iz prethodne bilansne eme ''nestao'' je podbilans koji se odnosi na vanredne prihode, rashode i rezultat to je posledica zahteva MRS-a. Te pozicije su prikljuene nekim drugim pozicijama. 7. u BU je iskazan neto dobitak pre i posle oporezivanja to odgovara okrnjenom bruto principu. To je ok, samo to smo u BS primenili neto princip. 8. bilo bi dobro da u BU vidimo informacije o prihodima i rashodima koji potiu iz odnosa sa povezanim preduzeem. (pogledati BS, razlozi za ovo su tamo negde) 9. u zvaninom BU pojavile su se informacije o zaradi po akciji (osnovnoj i umanjenoj). To je svakako dobro zato to je to vana informacija za sadanje i potencijalne investitore na tritu kapitala. Oigledna je namera da se smanji broj pozicija u bilansu to je uinjeno na tetu iskazne moi bilansa uspeha. Glavna mana pored ove jeste loa segmentacija rezultata. 22. mart 2007. ... drugi set problema koji je vaan za ovu nau priu jeste kakve sve analize postoje. Finansijsku analizu moemo posmatrati sa razliitih aspekata, prema razliitim kriterijumima.

33

34

Sa stanovita korisnika pravimo razliku izmeu interne i eksterne analize. Sam naziv kae da je interna analiza ona koja se vri u okviru preduzea, vre je interni nanalitiari. Externu analizu vre neke interesne grupe izvan preduzea: akcionari, kreditori... Vri sa na javno dostupnog materijala. Ako internu analizu vre eksterni analitaari, ona ostaje i dalje interna analiza. Bitno je sa stanovita ZA KOGA se pravi, a ne ko je radi. Po pravilu internu analizu rade interne grupe, ali mogu se angaovati i eksterni analitiari. Razlika izmeu int i ext je pre svega u obimu korienja matrijala. Interni analitiar ima sve izvetaje na raspolaganju externom alanitiaru, ali ima na raspolaganju i celo raunovodstvo. Interna analiza je obimnija, obuhvatnija, bavi se veim brojem problema. Dometi interne analize su vei. Zakjluci interne analize bi trebali biti mnogo pouzdaniji. Ako posmatramo predmet analize, ta je to to analiziramo onda pravimo razliku izmeu analize BS, analize BU i kombinovane analize. BS - Na bazi tih informacija moemo doi do zakljuaka o solventrnosti i likvidnosti. Moe da bude vertikalna (istraivaemo neke odnose u aktivi, i jo istraivaemo neke odnose u pasivi bilansa sposobnost preudzea da stvara dobitke, da napravi optimalnu finansijsku strukturu..) i horizontala (pogled na bs po horizontali - odnosi npr izmeu odnosa sopstvenog kapitala i stalne imovine..). BU pre svega se govori o vertikalnoj analizi jer se prikazuje u formi liste. Uee pojedinih rezultata u ukupnim prihodima. Rentabilnost prihoda. I analiza BS i analiza BU same za sebe ne znae mnogo. Neke informacije moemo da dobijemo samo na osnovu BS, neke samo na osnovu BU, a neke samo spajanjem analize BS i BU (analiza obrta, analiza upravljanja sredstvima, analiza profitabilnosti). Rentabilnost ne moe da se proceni samo na osnovu informacija iz BS, moramo da ga poveemo sa BU. Moemo da kaemo da je preduzee rentabilno i da ostvaruje 10000. Ako jo jedno preduzee ostvaruje isti prihod, koje je rentabilnije? Ne znamo. Recimo da prvo preduzee angaje 50000 kapitala, drugo preduzee angauje 100000 kapitala. Rentabilnost dovesti u vezu neki koncept rezultata sa nekim konceptom imovine ili kapitala. Povezivanje nekih koncepata vrednosti iz BS sa nekim konceptima vrednosti iz BU. Finansijska analiza obuhvata sve. Prema vremenskom periodu razlikujemo statike i dinamike analize. Statika analiza obuhvata analizu BS, BU, za jedan obraunski period. Tu mi moemo da sagledamo neke odnose izmeu razliitih koncepata i to jesu vane invformacije. Ako pravimo ozbilojnu analizu ona nikada nee biit statika, ona e uvek biti dinamika i pravie se za period 35 godina. Sa stanovita instrumenata koje preduzee koristi: 1. opta analiza finansijskih izvetaja 2. racio analiza 3. analiza NOK-a 4. CASH FLOW analiza

Da bismo ovde napravili dobru analizu potrebno je da budu ispunjene neke pretpostavke: (1) izvetaji koji jesu predmet anaize budu istiniti, poteni, fer prikazi; da osnova bude dobra, da izvetaji budu dobri (2) da bismo imali istinite izvetaje moramo se pridravati nekih pravila, postulata, pravila, naela (stalnosti, uporedivosti..) (3) kada imamo grupu preduzea za interesne grupe je vano kako stoji preduzee kao celina. Treba napraviti konsolidovani bilans stoga. (razlikovati od zbirnog bilansa! Iz zbirnog bilansa izvui to predstavlja meusobne odnose tih preduzea koji ine neku grupu i dobija se konsolidovani bilans). (4) Klasifikacija bilansnih pozicija iz bilansa videti sve one pozicije koje su nam potebne, da pozicije budu jasno razgraniene (5) Mora postojati sadrinska podudarnost pozicija u jednom duem vremenskom periodu, tada imamo dobru osnovu za analizu. Ako se izvetaji menjaju iz godine u godinu, ako se iz godine u godinu pod istim pozicijama podrazumevaju razliite stvari onda imamo veoma lou osnovu za analizu. Postupak finansijske analize: a. priprema BS i BU za analizu, tako to emo jasno istai sve one kategorije koje su znaajne za analizu, da imamo sve ili najvei broj onih informacija koje su od znaaja za finansijsku analizu. b. gledamo ta hoemo da procenimo i na osnovu toga biramo instrumente finansijske analize. c. Interpretacija dobijenih rezultata (najvanija faza). Uvek mora da bude to dinamika analiza, treba da poredimo rezultate u vremenu (videti pr. u svesci), treba da poredimo informacije sa optim normama, sa neim to je uobilajeno, normalno, dalje, poreenje tih podataka sa projekcijama, planiranim ostvarenjima (sveska neko preduzee ostvaruje stopu prinosu od 20%, da li je to dobro ili ne, zavisi. Ako smo mi projektovali stopu prinosa od 15%, onda je odlino, ako smo projektovali 30% onda je loe), sve rezultate treba porediti sa deavanjima u grani, ili u odnosu na lidera, konkurentska preduzea.

OPTA ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA Sa tim poinje svaka finansijska analiza. To je najjednostavnija analiza. Treba da nam omogui sticanje prvvog utiska o poloaju preduzea. Nema visoke domete. Na bazi nje ne donosimo neke konane zakljuke. Treba da identifikujemo ta dalje istraivati. Obuhvata vertikalnu analizu BS i BU, horizontalnu analizu razvoja pozicija u BS i BU, horizontalnu analizu razvoja BS i BU pomou indeksnih brojeva. Za sve ove delove vai sticanje prve predstave o finansijskom poloaju... Danas radimo vertikalnu analizu koja se deli na vertikalnu analizu BS i vertikalnu analizu BU.

35

36

VERTIKALNA ANALIZA Vertikalna analiza BS ima za cilj da utvrdi % uee pojedinanih bilansnih pozicija u nekom karakteristinom zbiru. Ulogu karakteristinog zbira imaju ukupna aktiva i ukupna pasiva. Utvrujemo procentualno uee pozicije aktive u ukupnoj aktivi (isto za pasivu). ta ako imamo gubitak? Da li onda uee u poslovnoj imovini ili ukupnoj aktivi? Ipak ukupna aktiva. (~6min). (primer iz sveske super skraen). Po praviliu prati ceo bilans, prati dve godine. Vertikalna analiza moe da se vri na pojedinim delovima bilansa (recimo u okviru stalne imovine, odredimo karakteristini zbir, i uee u tom izboru pojedinih podkategorija). Primer 2 iz zbirke. (odtampano). *** Analiza BS Kako se radi finansijska analiza. Procentualno uee pozicije u karakteristinom zbiru. Nekoliko bitnih stvari: vertikalna analiza BS omoguava izvonje nekoliko zakljuaka. Odnos stalne i obrtne imovine je otprilike 50:50, skoro je izjednaen. Ne moemo rei da li je dobro ili loe jo uvek. Generalno, ako je vee uee obrtne imovine, vea je flexibilnost preduzea. Veliko uee osnovnih sredstava to je normalno za preduzee metalopreraivake delatnosti. U okviru obrtne imovine dominiraju zalihe i kratkorona potraivanja. U 2002. godini struktura imovine se malo menja -opada uee stalne imovine, a raste uee obrtne imovine. I dalje u stalnoj imovini najvee uee imaju osnovna sredstva, dok u obrtnoj imovini dominiraju zalihe i potraivanja koja blago rastu. Dva su mogua zakljuka, nijedan nije pouzdan, generalno govorei rast obrtne imovine moe da znai poveanje flexibvilnosti preduze (to jeste dobro), ali taj rast obrtne imovine moe da znai smanjenje efikasnosnti upotrebe obrtne imovine to ne bi bilo dobro. U pasivi bilansa prva stvar koju emo videti da je uee kapitala znaajno preko 50%. Uee pravih obaveza (ne podrazumevamo rezervisanja) je oko 1/3 u ukupnoj pasivi bilansa. Unutar kapitala dominira osnovni kapital (normalna situacija), a unutar obaveza preduzea dominiraju kratkoroni krediti. To bi moglo da znai da ovo preduzee ima eventualnih problema sa likvidnou. Ako pogledamo ta se deava u sledeoj godini, situacija je jo povoljnija, raste uee kapitala. Opada uee obaveza. To znai da se popravlja finansijska struktura i jaa u odnosu na prethodnu godinu. Teba primetiti da poveanje kapitala jeste posledica nerasporedjenog dobitka. Kapital se poveava iz interno isposlovanih izvora, to je dobro. Unutar obaveza, panju obratiti na kratkorone kredite koji zadravaju isto uee. Zakljuujemo da ovo preduzee ima prilino dobru finansijsku strukturu (stalna imovina je pokrivena sopstvenim kapitalom), preduzee moda ima problema sa odranjem likvidnosti (kretanje kratkoronih kredita). Dalja analiza treba da pokae da li je to tako ili nije i zato je to tako.

Vertikalna analiza BU Ulogu karakteristinog zbira ima: 1) ako sastavljamo bilans u formi liste, onda ulogu karakteristinog zbira imaju a) korigovani poslovni prihodi ako se bilans priprema primenom metode ukupnih trokova b) prihodi od prodaje ako se bilans priprema primenom metode trokova prodatih uinaka 2) bilans se prikazuje u formi dvostranog pregleda ulogu karakteristinog zbira imaju ukupni rashodi na jednoj strani, odnosno ukupni prihodi na drugoj strani. Prema naem bilansu: Skoncentrisati se na uee pojedinih trokova u ukupnim prihodima i videti ta se tu deava, ili na uee pojedinih nivoa rezultata u ukupnim prihodima. Vidimo, bilans uspeha je napravljen u formi liste, metoda ukupnih trokova, korekcija vrednosti zaliha se vri na strani prihoda. Preduzee ostvaruje neke prihode, najznaajniji deo prihoda dolazi od prodaje proizvoda i usluga, manji deo po osnovu prodaje robe. Posmatramo uee velike grupe trokova, direktni materijal i roba, vano je videti ta ostaje preduzeu kada pokrije te najvanije trokove. To to preostane slui da se pokriju svi ostali trokovi, a ono to ostane na kraju je rezultat. Da li je ova struktura dobra zavisi od deltatnosti preduzea npr. Po ovom primeru, povoljna situacija. Drugi poslovni rashodi uee 62.5%. ......... ~36 Raste uee prihoda od prodaje proizvoda i usluga. Uee rashoda direktnog mateirjala i robe ostaje nepromenjeno. To znai da se radi o varijabilnim trokovima. To ima za posledicu da i stopa bruto rezultata ostane ista kao i u prethodnoj godini. Rastu drugi poslovni rashodi u apsolutnom iznosu, ali njihovo procentualno uee se smanjuje. Zato? Ostali poslovni rashodi - karakter fixnih trokova, imamo degresiju fixnih trokova, a rast obima aktivnosti. Za posledicu, poveanje poslovnog rezultata. Preduzee ima solidnu finansijsku rentabilnost, popravlja se u drugoj godini u odnosu na prvu, to je posledica rasta aktivnosti i degresije fixnih trokova. To je samo taj prvi utisak. Dublja analiza treba da da neto vie informacija. 26. mart 2007. HORIZONTALNA ANALIZA Horizontalna analiza - omoguava sticanje prve predstave o finansijkoj strukturi preduzea i o rentabilnosti preduzea. Obuhvata: 1. analizu promena vrednosti pozicija u BS i BU 2. analizu razvoja pozicija u BS i BU pomou indexnih brojeva. Sutina analize promene vrednosti pozcija u BS i BU Neophodno je da imamo bilanse za 2 poslovne godine. Izmeu te dve godine ubacimo jo jedni dodatnu kolonu u kojoj samo pratimo ta se deava na bilansnim pozicijama izmeu ta dva vremenska perioda da li se te bilansne pozicije poveavaju ili smanjuju. Uslovno reeno, pravimo trei bilans. Ideja je da se ovde jasno pokae, da se jasno diferenciraju pozicije ija se vrednosti smanjuju od onih ija se vrednost izmeu dva obraunsak perioda poveava. Ova analiza moe da se vri za jednu, eventualno dve godine, ali za neku duu vremensku seriju nije podesna. Ova analiza nudi neke dodatne informacije u

37

38

odnosu na ono to postoji u BS i BU. Kada vrimo analizu na ovaj nain onda mi treba da uoimo tri stvari: 1. ta se deava sa izvorima finansiranja, da li se oni poveavaju ili smanjuju 2. kakva je struktura poveanja ili smanjenja, da li se poveavaju sopstveni a opadaju pozajmljeni.. 3. na koji nain su poveanja imovinskih delova finansirana. Primer 2 Bilans stanja Ono to moemo da uoimo, neke od pozcija e se poveavati, a neke smanjivati. Prvo treba da uoimo da li je dolo do poveanja ili smanjenja. Prvo gledamo ta se deava u pasivi preduzea. Drugo, pratimo strukturu izvora finansiranja, naroito SK ta se poveava, ta se smanjuje. Ako je re o poveanju na koji nain je poveanje imovine u aktivi finansirano. Na bazi ovih rezultata iskazanih u bilansima: Moemo da zakljuimo: 1. posmatrajui 2002. u odnosu na 2001. moemo zakljuiti da je u tom periodu dolo do poveanja ukupnih izvora finansiranja za 4.210,00din. 2. ovi izvori potiu iz poveanja sopstvenog kapitala, pri tome moemo videti da se sopstveni kapital poveao za 6.294,00 din. I da je to poveanje posledica rasta interno isposlovanih izvora (neraspodeljeni dobitak). Ovi dodatni izvori su iskorieni jednim delom za finansiranje imovine, a drugim delom za vraanje obaveza. (16.40) Preduzee je vratilo deo dugoronih i kratkoronih kredita. Te se preostali iznos odnosi na ostale finansijske i ostale poslovne odnose (???). 3. u delu obaveza koje se odnose na dobavljae, vidimo da je dolo do njihovog poveanja, to praktino znai da preduzee jednim delom finansiraju i dobavljai (tzv. spontani izvori finansiranja). 4. poveanje izvora (4210) je iskorieno za finansiranje imovine u aktivi bilansa stanja. Pri tome moemo videti da su ovi izvori upotrebljeni pre svega za finansiranje obrtne imovine a unutar toga prvenstveno za finansiranje zaliha i kratkoronih potraivanja. Neka dublja analiza treba da pokae ta zapravo znai ovo poveanje zaliha u BS, kao i poveanje obrtne imovine u celini (da li je posledica efikasnije upotrebe materijala, efikasnijeg korienja obrtne imovine itd). Raste uee obrtne imovine. Raste stepen pokria sopstvene imovine sopstvenim kapitalom. Ako je re o BU, situacija je slina prethodnoj u obraunskom smislu. Imamo dva obraunska bilansa, imamo umetnuitu kolonu, pratimo ta se deava sa prihocima, trokovima i rezultatom. Manje moemo videti informacija u odnosu na BS. Prva bitna stvar je da konstatujemo poveanje svake pozicije u BU. Drugo, iako rastu prihodi i trokovi, moemo zakljuiti da trokovi rastu neto sporije, to ima za posledicu poveanje poslovnog i neto rezultata. Ovo poveanje rezultata nastaje kao posledica degresije fixnih trokova koji zapravo zaostaju sa rastom obima aktivnosti. (26 min) Mogli bismo da zakljuimo generalno preduzee ima slodnu finansijsku strukturu (BS), problemi su moda prisutni na strani likvidnosti, preduzee ostvaruje znaajan rast neto rezultata. Ova analiza nagovetava injenino stanje i uvod je za dalju analizu.

Analizu razvoja pozicija u BS i BU pomou indexnih brojeva Drugi segment horizontalne analize odnosi se na analizu pomou indexnih brojeva. Ova analiza pomou analize indexnih brojeva jeste tipian primer dinamike analize. Pogodna je za analizu vremenskih serija. Kakav je znaaj ove analize? Njena vrednost je vea u odnosu na prethodnu horizontalnu analizu jer ova analiza jasnije, preciznije otkrivaa pravce i intenzitet promena u BS i BU. Sa tog stanovita ona je kvalitetnija u odnsu na ovu prethodnu. Ali ni na bazi nje ne moemo izvoditi konane zakljuke. Da li je preduzee sigurno, likvidno, kakvi su rizici itd. Opet su neophodna barem dva bilansa, a poeljna je vremenska serija za period 3-5 godina. Moemo zakjluiti da u aktivi bilansa dolazi do smanjenja stalne imovine odnosno do poveanja obrtne imovine preduzea. U okviru obrtne imovine i ova analiza potvruije da znaajno rastu zalihe (prvenstveno zalihe gotovih proizvoda), zatim potraivanja. Sa stanovita visine indexa relevantan je i rast vremenskih raszgranienja ali je njihov iznos u apsolutnom smislu mali da bi uticao na konaan sud o finansijskom poloaju preduzea. U tom smislu indexi mogu da zavaraju. Raste obrtna imovina, pitanje je da li je to posledica smanjenja efikasnosti korienja ili neeg drugog. (33) Rast ulaganja u aktivi praen je porastom izvora finansiranja pasive. I ova analiza potvruje da se uee obaveza smanjuje odnosno da se poveava uee sopstvenog kapitala. Sa stanovita procene kvaliteta finansijske strukture, to oznaavamo kao pozitivno kretanje. Ako jo imamo u vidu da se u aktivi smanjuju stalna sredstva, stalna imovina, a u pasivi raste sopstveni kapital to praktino znai da se poveava sigurnost preduzea. Analiza razvoja BU pomou indexnih brojeva. U prvom delu BU, poslovni prihodi, rashodi direktnog materijala i robe i bruto poslovni rezultat poveavaju istim intenzitetom. Ovo je posledica injenice da se radi o varijabilnim trokovima koji se menjaju srazmerno promenama u obimu aktivnosti (nee biti ba isti index, razlikovae se malkice navie ili nanie). Za razliku od rashoda direktnog materijala i robe, drugi poslovni rashodi rastu ali sporijim intenzitetom na obim aktivnosti. Ovako kretanje posledica je injenice da u okviru drugih poslovnih rashoda pored varijabilnih postoje i fixni trokovi. Zahvaljujui degresiji fixnih trokova dolo je do poveanja poslovnog i neto rezultata. Dobra finansijska struktura, problem likvidnosti, znaajan rast.

GRAFIKA ANALIZA Grafika analiza predstavlja jedan od elemenata finansijske analize koji nam omoguava da steknemo prvu predstavu o finansijskom poloaju i zaraivakoj sposobnosti preduzea na osnovu analize BS i BU prikazanih u formi grafikona. Ova analiza zasniva se samo na glavnim pozicijama koje se nalaze u BS i BU. Zato ne sve bilansne pozicije? Zbog preglednosti, grafikoni bi bili prenatrpani. Glavne karakteristike analize BS i BU u formi grafikona: 1. primena analize BS i BU u formi grafikona omoguava brzo i lako sticanje predstave o strukturi preduzea, internim odnosima, i zaraivakoj sposobnosti to se najee istie kao glavna prednost primene ove metode.

39

40

2. ova metoda je veoma popularna zbog injenice da je njena primena veoma jednostavna kao i da je interpretacija rezultata relativno laka. 3. u praksi ova metoda se veoma esto koristi. 4. ona je naroito podesna za externe korisnike. Glavni nedostaci primene analize pomou grafikona ogledaju se u nemogunosti sticanja uvida o brojanim odnosima izmeu pojedinih pozicija po vertikali bilansa i naroito po horizontali bilansa. Ovaj prvi problem, to to se odnosi na vertikalu, se relativno lako moe reiti obraunom procentualnog uea pojedinih pozicija u zbiru bilansa. Drugi problem se na ovom nivou ne moe reiti. On se reava tek u toku racio analize. Na osnovu analize BS i BU u formi grafikona, moe se stei predstava o likvidnosti preduzea, o rentabilnosti preduzea, o stanju neto obrtnog kapitala, finansijskoj strukturi preduzea po vertikali i horizontali bilansa, i o ronosti finansiranja. Primer 2 BS Prikazan je u formu grafikona za obe poslovne godine. Ono to smo rekli jeste da se ova analiza zasniva samo na glavnim bilaniism pozicijama, u aktivini stalna imovina, zalihe i avr, potraivanja i plasmani, gotovina; u pasivi se nalazi kapital, dugorona rezervisanja i obaveze, kratkorone obaveze i pvr. NAPOMENA: obavezno uvek zalihama prikljuujemo AVR, a PVR pridodajemo kratkoronim obavezama. Ono to se ovde ne vidi a moglo bi da se pojavi na klkv il ispitu, jeste da nema neuplaenog upisanog kapitala (pre stalne imovine ga staviti). Ako bi bilo kao u zvaninoj bilansnoj emi, onda je u okviru stalne imovine. Pojava gubitka se moe tretirati il na levoj il na desnoj strani, ako je na levoj, onda ispod gotovine, ako je na desnoj strani onda e SK biti umanjen za iznos gubitka i ne treba ga posebno prikazivati. Glavna mana ove analize jeste injenica da ne moemo uspostavljati odnose po vertikali i horizontali. Prvi problem je reen, a drugi problem podrazumeva stavljanje recimo u odnos kapital sa stalnom imovinom, pa da vidimo pokrivenost stalne imovine kapitalom... Kako uspostaviti veze izmeu dva bilansa... (18min) Uee sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi je preko 50%. To praktino znai da je zadovoljeno verttikalno pravilo finansiranja (najmanje uee SK je 50%), a u osnovi tog pravila se nalazi princip sigurnosti. Pored toga, moemo videti da je uee dugoronog kapitala u ukupnom kapitalu oko 2/3 to moemo oceniti kao veoma povoljnu, sa stanovita preduzea. U aktivi vidimo da je odnos izmeu stalne i obrtne imovine skoro 1:1. Da li je ovjaj odnos dobar ili ne, ne moemo da zakljuimo, trebaju nam infomracije o delatnosti, iskorienosti kapaciteta. Vanije su horizontalne relacije. Prva bitna stvara u tom kontekstu je stepen pokria stalneimovine sopstvenim kapitalom. S tim u vezi, moemo da konstatujemo da je ukupna stalna imovina finansirana najkvalitetnijim izvorom finansiranja, u celini je finansirana sopstvenim kapitalom. Pored toga, sopstvenim kapitalom se finansira deo zaliha. Ne moemo da utvrdimo koji deo zaliha, ali vidimo da jedan deo jeste. To je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom u uem smislu. U osnovi tog pravila lei princip sigurnosti. Sa stanovita sigurnosti, ova situacija je sasvim u redu. Iz dugoronog kapitala su finansirani stalna imovina i oko jedne polovine zaliha preduzea, to je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom u irem smislu, 41

opet osnovni princip sigurnosti. Vidimo da preduzee poseduje NOK to znai da je deo zaliha dugorono finansiran. Na ovom nivou moemo da kaemo da je gotovo sve u redu. I ovde bi problemi mogli da nastanu na strani aktive kod obrtne imovine, a na strani pasive kratkorone obaveze, na bazi njih procenjujemo likvidnost preduzea. problem bi mogao da bude posledica injenice da obrtna imovina nije 2x vea od kratkoronih obaveza (horizontalno pravilo 2:1, princip likvidnosti). Drugi pokazatelj koji upuuje na problem u vezi sa likvidnou jeste da su potraivanja, plasmani i gotovina s jedne strane vie nego duplo manji u odnosu na kratkorone obaveze i pvr s druge strane. Zakljuak da preduzee solidnu finansijsku strukturu ali da ipak moda postoje problemi vezani za likvidnost. Sada bismo mogli na isti nain da komentariemo 2002. godinu, al to neemo raditi, samo emo ih uporediti. Prvo to moemo videti jeste da dolazi do poveanja sopstvenih izvora finansiranja (SK) i u apsolutnom iznosu i procentualno uee. To znali da se u procentualnom smislu smanjuje uee obaveza preduzea. ako imamo u vidu da se s jedne strane smanjuje stalna imovina, a sa druge strane poveava sopstveni kapital, to onda znai da raste stepen pokria stalne imovine sopstvenim kapitalom, da raste stepen pokria zaliha sopstvenim kapitalom, to upuuje na popravljanje finansijske strukture preduzea. Pored toga, treba imati u vidu da se poveava stepen pokria zaliha dugoronim kapitalom, iz ega moemo izvui zakljuak da dolazi do poveanja neto obrtnog kapitala preduzea, to opet govoti u prilog popravljanja finansijske strukture. Uz sve ovo moemo konstatovati da se u 2002. godini u odnosu na 2001. blago popravljaju odnosi izmeu obrtne imovine i kratkoronih obaveza i potraivanja, plasmana i gotovine s jedne strane i kratkoronih obaveza s druge strane (ukljuujui i PVR). Analiza BS i BU u formi grafikona upuuje na zakljuak da u 2002. u odnosu na 2001. dolazi do popravljanja finansijske strukture preduzea i do blagog popravljanja likvidnosti preduzea. druge analize treba da otkriju da li je to popravljanje likvidnosti znaajno ili nije znaajno. 28. mart 2007. BU u formi grafikona Ve iz samog ovog prikaza moemo da uoimo nekoliko stvari. Kada prikazujemo BU u formi grafikona, onda ne sledimo ono segmentiranje rezultata, ve na jednoj strani prikauzujemo sve rashode a na drugoj sve prihode. Fomra liste nije pogodna za grafiko predstavljanje. Sadri samo najvanije bilansne pozicije: rashodi direktnog materijala i robe, drugi poslovni rashodi, neto finansijski rashodi i dobitak na levoj strani, a na desnoj poslovni prihodi. Ovde postoji mali pravougaonik koji se jedva vidi u kome su prikazani neto finansijski rashodi razlika izmedju finansijskih ph i fin rh u onoj situaciji kada su fin rh vei od fin ph. Moglo bi da se desi da su fin ph vei od fin rh, u tom sluaju pojavila bi se pozicija neto fin ph i dobila bi mesto na desnoj strani bilansa u okviru prihoda. Ako bi se opjavio gubitak, onda bismo na strani rashoda imali sve ove pozicije a na strani prihoda, pored prihoda bismo imali i gubitak.

42

Prva bitna stvar jeste da u obe poslovne godine poslovni prihodi koje ostvaruje ovo preduzee su dovoljni da pokriju ukupne poslovne rashode i neto finansijske rashode. Razlika predstavlja dobitak koji postoji u obe godine. Uee NV prodate robe i trokova materijala je isto u obe poslovne godine i iznosi 30,7%. To praktino znai da je re o varijabilnim trokovima koji se kreu proporcionalno sa promenama u obimu aktivnosti. Iako drugi poslovni rashodi u apsolutnom iznosu rastu u 2002. u odnosu na 2001. godinu oni se ipak poveavaju sporije u odnosu na obim aktivnosti. To je posledica injenice da u okviru drugih poslovnih rashoda postoje i fixni trokovi koji zaostaju za rastom obima aktivnosti. Upravo zbog degresije fixnih trokova ovo preduzee uspeva da znaajnije popravi rezultat u 2002. u odnosu na 2001. godinu. Rezultat raste sa 10340 na 23159 din. Moemo zakljuiti da se poveava profitabilnost prihoda, ali ne i da su to zadovoljavajui rezultati (ne znai ni da nisu, nemamo veliinu s kojom bismo poredili tipa planirana vrednost). Ne treba zaboraviti da je ovo samo poetak analize i da treba sa rezervom porstupati ovom. Prethodne metode analize (horizontalna, vertikalna, grafika) jesu jednostavne i omoguavaju brzo, jednostavno sticanje utiska o finansijskom poloaju i zaradjivakoj sposobnosti preduzea. Medjutim, na bazi rezultata ovih analiza ne smemo donositi konane zakljuke. Opta analiza samo nagovetava glavno injenino stanje. Mnoge vane stvari o rentabilnosti i finansijskom poloaju preduzea ostaju prikrivene. Iz tih razloga opta analiza se gotovo nikada ne koristi nezavisno od drugih instrumenata finansijske analize. Ona je po pravilu uvod u jednu dublju i ozbiljniju finansijsku analizu i ima za cilj da otkrije pravce daljih istraivanja.

NOI = NOK uvek! NOK moe da bude vei od nule, manji od nule i jednak nuli. Ako je vei od nule to znai da jedan deo obrtne imovine je dugorono finansiran. Ako je NOK jednak nuli to znai da je dugoroni kapital jednak stalnoj imovini, tj. to znai da je cela obrtna imovina kratkorono finansirana. Konano, ako je manji od nule, tada je dugoroni kapital manji od stalne imovine, to znai da je deo stalne imovine finansiran iz kratkoronih izvora. Kod NOK-a, problem uvek posmatramo od pasive. To je deo dugoronog kapitala za finansiranje neto obrtne imovine. Ako govorimo o NOI, govorimo iz perspektive aktive, to je deo obrtne imovine koji je finansiran iz dugoronog kapitala. (paziti na ovo na ispitu... (1.30min) U emu je suina u Nok? Namera da se ukae na znaaj dugoronog finansiranja obrtne imovine za preduzee. Sa stanovita interpetacije, znaajna je struktura NOK-a. ta je to to ga ini? Ceo NOK moe da bude iz sopstvenih izvora to znai nema DR i DO. Moe se desiti da ceo NOK bude sastavljen iz DR i DO, to znai da bi SK bio na nivou stalne imovine. Moe se desiti da je NOK sastavljen samo iz dugoronih obaveza ili nema DR ili on zajedno sa SK pokriva SI. Nije svejedno iz ega je sastavljen NOK, bolje je ako sopstveni izvori dominiraju, loije ako je on dominantno iz DO, ali je i to mnogo bolje nego da NOKa nema. To je infomracija koja e nam biti neophodna za analizu kad elimo da procenimo finansijski rizik preduzea. SNOK sopstveni neto obrtni kapital razlika izmeu SK i SI. Toliko o pojmu NOKa. ta je to normalna visina NOKa? E tu ve postoji mali problem. Normalna visina NOKa je individualno uslovljena. To znai da ne postoji neka visina NOKa koja je optimalna za svkao preduzee i svaku situaciju. Zavisi od preduzea do preduzea. Valja imati jedan detalj: postoji sklonost kod finansijskih institucija naroito kod banaka da procenjuju kreditnu sposobnost preduzea preko odnosa obrtne imovine i kratkoronih obaveza (2:1 pravilo), tj. da dugoronim kapitalom bude finansiran i dobar deo obrtne imovine. Visina neto obrtnog kapitala zavisi od nekoliko faktora (svaki od tih je posebno ispitno pitanje***): 1. vrste preduzea, odnosno delatnosti kojom se preduzee bavi. (10.min) Primer: preduzee alkoholnih pia velike zalihe, dugorono finansiranje poeljno, visok NOK treba imati. Trgovinsko preduzee koje ima irok asortiman morae da ima vei nivo zaliha, to znali potreba za veim nivoom NOKa. Ako nema irok asortiman, manje potrebe za NOKom. Jedno rpeduzee se bavi prevozom putnika (prodaje usluge za gotovo, zalihe uglavnom rezervni delovi,obaveze mogu da se servisiraju iz tekuh priliva), preduzea koja se bave prevozom robe (prodaju obino na odloeno, sve u svemu, treba im vei NOK). Bioskopi mogu da posluju i sa negativnim NOKom. 2. politika proizvodnje (i proizvodnja i nabavka) recimo da preduzee ima tipino sezonsku prodaju. Dve opcije. Mogu daimam ravnomeran nivo poroizvodnje visoke zalihe, treba mi NOK. Druga opcija, kako oscilira prodaja tako oscilira proizvodnja, manji je NOK, ali otvara mnoge druge probleme. Ako imamo nabavku prema potrebama proizvodnje, NOK je mali. Vee zalihe esto znae nie trokove nabavke po jedinici.

NETO OBRTNI KAPITAL (crte). U aktivi postoji imovina preduzea. injenica je da svi imovniski delovi nisu izloni riziku. Najriziniji deo imovine generalno govorei jeste stalna imovina jer je ona u najduem periodu vezana za preduzee, postoji opasnosti od zastarevanja, pojave novije opreme.. Iza toga dolaze zalihe zbog demodiranja, promene zahteva kupaca. Ne izvlaiti zakljuke da drugi delovi nisu rizini. Potraivanja kupac nee da plati, taj deo je definitinvo riziniji od stalne imovine. Govorimo generalno. Ako je neto rizino kako treba biti finansirano? Kvalitetnim izvorima, to je sopstvenim kapitalom jer on nema rok dospea (osim kod livkidacije). Sledei po kvalitetu dolazi dugoroni kapital, oni dospevaju ali u jednom duem vremenskom periodu. Viak dugoronog kapitala preko stalne imovine je NOK. NOK predstavlja raunsku veliinu koja se dobija iz razlike izmeu dugoronog kapitala (SK + DR + DO) i neto vrednosti stalne imovine. Alternativni naziv za NOK je neto obrtni fond. Nasuprot NOK-u, u aktivi stoji jedna veliina koja odgovara NOKu i naziva se NOI. NOI predstavlja raunsku veliinu koja se dobija iz razlike izmeu obrtne imovine (Z + Potraivanja + Gotovina + AVR) i kratkoronih obaveza (KO + PVR). Alternativni naziv za NOI jesu neto obrtna sredstva.

43

44

3. politika prodaje*** - utie na visiniu NOKa barem na 2 naina: a) preko zaliha imamo dve situacije. U jednoj preduzee ima irok asortiman i stalne zahteve kupaca. Zbog irine asortimana uvek moramo da odrivmo visok nivo zaliha. Zahteva se visok NOK. A sad, ako se zahtevi kupaca menjaju, onda ne smemo imati velike zalihe gotovih proizvoda, ali moramo imati adektvatne zalihe materijala, zalihe materijala e se poveavati, mora biti vei i NOK. b) preko potraivanja veoma esto u praksi preduzee da bi povealo obim prodaje ide na povoljniji uslove pri plaanju. U bilansnom smislu to znai poveanje iznosa potraivanja, ako raste iznos potraivanja, ako su rokovi naplate dui i NOK treba u nekoj meri da prati rast tih potraivanja. 4. rast i razvoj preduzea ako preduzee raste, ako se razvija i poveava obim aktivnosti, vei su zahtevi i za proirenje kapaciteta kao i za zalihama koje trebaju da uposle kapaciteti. NOK treba da prati porast tih zaliha. Rast obima aktivnosti podrazumevae i rast NOKa. 5. rentabilnost direktno je povezana sa visinom NOKa i mogli bismo rei da velika preduzea lake odravaju potrebni nivo NOKa. Biti rentabilan znai poslovati s dobicima, ako posluje s dobicima poveava se SK, to znai poveava se DK, ako SI ostaje na istom nivou, raste NOK. 6. poloaj preduzea na tritu kapitala ako preduzee ima dobar poloaj, ako ima korektne odnose sa poslovnim partnerima, pre svega sa dobavljaima, ako sa njima ima zakljuene dugorone ugovore o snabdevanju, to e praktino znai da e moi da funkcionie sa manjim nivoom zaliha, da e imati manje zahteve u pogledu visine NOKa. Vai i obrnuto. Ako nema zakljuene ugovore onda mora voditi rauna o kontinuitetu poslovnog procesa, vee zalihe, dugorono finansiranje e se zahtevati... 7. *politika dividendi i politika uea zaposlenih u dobitku - ovde ne postoji ba direktna veza. U situacijama kada preduzee vodi politiku veih dividendnih plaanja, kada te isplate vri u gotovu, u takvim uslovima bie mu tee da odrava potreban nivo NOKa. Obrnuta situacija e biti onda ako preduzee plaa nie dividende ili ako dividende preduzee plaa u vidu akcija a ne u gotovu, tada e situacija u pogledu odravanja potrebnog NOKa biti mnogo jednostavnija. 8. kvalitet menadmenta u praksi, nisu retke situacije da imamo dva preduzea u potpuno istoj grani, a onda imamo jedno preduzee sa prilino loom finansijskom strukturom i to preduzee jeste likvidno (sve funkcionie kao da nema problema sa finansijskom strukturom ali ima kvalitetan menadment). S druge strane, preduzee koje ima dobru finansijsku strukturu, a opet ima problem sa likvidnosti, ne moe da plaa svoje obaveze. Mnogo zavisi od onoga ko upravlja. Menadment jeste bitan faktor visine NOKa. Preduzee sa dobrom finansijskom strukturom ne znai da nema problema. *Koja je optimalna visina NOKa?* Optimalna visina NOKa je ona koja omoguava maksimalnu rentabilnost uz ouvanje likvidnosti i solventnosti preduzea.

*emu slui NOK?* Kada je re o upotrebi, tu postoje dve prie. Jedna sada, a druga neto kasnije. 1. ako govorimo o stanju, kretanju NOKa, onda visinu NOKa dovodimo u vezu sa sigurnou i sa likvidnou. Koristi se pre svega u svrhe procene likvidnosti i sigurnosti preduzea. 2. ako se odnose na tokove NOK, a ti tokovi mogu da nam pomognu pri proceni i nekih drugih stvari. Kako procenjujemo likvidnost? Obino se kae da je NOK dobar indikator za procenu likvidnosti preduzea. Nikada ne smemmo rei, nezavisno od toga kakav je NOK, od ega je sastavljen ''ovo preduzee ima visok NOK, preduzee je 100% likvidno'' nikad to ne rei, ne mora da znai. Zato se sada NOK koristi za procenu likvidnosti preduzea? uvek emo imati u vidu da je za procenu likvidnosti vani novani tokovi, i usklaenost novanih tokova. Ako taj sklad postoji, preduzee e biti likvidno. Kakve veze sad ima NOK... Na bazi BS da se proceni likvidnost preduzea, pre gledamo NOI nego NOK. Zahteva se da ukupna obrtna imovina bude barem 2x vea od kratkoronih obaveza. Zato? Jer u okviru obrnte imovine imamo pre svega zalihe a nsimo sigurni ba kad emo ih pretvoriti u gotov novac, imamo potraivanja, naplaujemo ih, ali za neka nismo ba sigurni kad e se pretvoriti u gotovini. Jeste to obrtna imovina, jeste to ono to nazivano likvidnim, ali nije izvesno kad e se pretvoriti u gotovinu. E zbog te neizvesnosti, tih rizika bolje je da imamo to vie ObI tj. da ObI bude 2x vea od KO. Tada su vee anse da emo imati uskladjene novane tokove. Dakle, ako je NOK visok to znai da je i NOI visoka, to znai da postoji odreeno pokrie kratkoronim obavezama, jaka finansijska struktura, dobri uslovi za likvidnost preduzea. Kako procenjujemo sigurnost? Analiza NOKa treba da nam omogui dve stvari: - Na bazi analize NOKa treba da rekonstruiemo nain finansiranja preduzea u prolosti (3-5 godina), da vidimo kakva je bila fin strukturua u prolosti - Da na bazi kretanja fin strukture, na bazi tendencije, da izvedemo zakljuak kava e fin struktura biti u budunosti Jedan od naina jeste da pratimo kretanje zaliha, kretanje zbira bilansa i kretanje NOKa. Ako NOK raste bre od zaliha onda je to znak jaanja finansijske strukture preduzea odnosno jaanja sigurnosti preduzea. Ali i tu treba biti oprezan! (37.min) Ako zalihe i zbir bilansa rastu bre od NOKa, onda je to signal slabljenja finansijske strukture preduzea. a opet tu postije neke nijanse. Ako je preduzee imalo isuvie visok NOK, onda smanjivanje NOKa moe znaiti vraanje u ravnoteni nivo. Ako preduzee sa tog ravnotenog nivoa pada, onda taj pad ne moe biti ocenjen kao povoljan. Ako zalihe bre rastu od NOKa i ako uz to preduzee ima problem sa odranjem likvidnosti, e to je onda prilino pouzdano da preduzee ima ozbiljnije finansijske probleme.

45

46

02.april 2007. Koji su to izvetaji koje mi pripremamo kada anliziramo pre svega finansijsku strukturu preduzea. Po pravilu provlae se dva izvetaja kad je u pitanju NOK: 1. izvetaj o stanju i razvoju NOKa 2. izvetaj o tokovima NOKa Kada govorimo o Izvetaju o stanju i razvoju NOKa, on proistie iz odnosa bazine definicije NOKa (jednak je razlici izmeu dugoronog kapitala i stalne imovine). Treba imati u vidu kada pripremamo izvetaj o stanju i razvoju NOKa dovoljna je jedna poslovna godina, jedan bilans. Za potrebe iole ozbiljnije analize koirstimo seriju za 3-5 godina, i tada pripremamo analizu za dui period, otuda onaj naziv stanja i razvoja. Ideja je dobiti inforimacije kretanju NOKa i na bazi njih izvesti zakljuke o finansijskoj strukturi kako je izgledala u prolosti i da pravimo neke projekcije kako e izgledati u budunosti. Ovaj izvetaj o stanju i razvoju NOKa koristi se pre svega za procenu sigurnosti i likvidnosti. Pripremu ovog izvetaja radimo na primeru broj 3. Gledamo info iz BS za 2001/2002. godinu. Prvo emo raditi analizu o stanju i razvoju NOKa. Razvijanje ovog izvetaja izvodimo iz odnosa NOK = DK SI. Ovde emo prikazati sve one pozicije koje na bilo koji nain utiu na visinu NOK. Prvo je neophodno utvrditi visinu DK (SK+DO+DR). Za sada, unosimo pozicije koje su vezane za SK. Nain bilansiranja rezultat moemo ili na aktivi ili na pasivi. Neuplaeni upisani kapital moe biti i na jednoj i na drugoj strani. Na ispitu, gledati ovaj primer i tako treba. Pod 1) stavljamo Stvarni sopstveni kapital. Mislimo na kapital koji postoji u bilansu a ne na trinu vrednost. Kako doi do tog iznosa? Uzeti vrednost tog kapitala u nominalnom iznosu iz BS. Dakle, stavljamo a) Nominalni sopstveni kapital. Postoji jo i NUK, preduzee je upisalo kapital ali jo uvek nisu uplatili. Ukoliko imamo tu situaciju SK emo korigovati nanie za iznos neuplaenog upisanog kapitala. Napomena! Ovde e se NUK na ispitu pojavljivati na levoj strani bilansa, samo tu. Ako se pojavi na pasivi, onda korigovati SK za taj iznos. Dalje, moe se pojaviti gubitak. Kada je re o gubitku, on e se pojavljivati i na levoj il na desnoj strani. Ovde je situacija ako se gubitak pojavi na levoj strani (gubitak je inae korekcija SK). Za potrebe analize NOKa, SK treba korigovati za iznos gubitka. Iz analitilkih razloga, ovde se moe pojaviti pozicija otkupljenih sopstvenih akcija. Sad izraunati Stvarni sopstveni kapital. Treba obratiti panju, ako je gubitak u okviru SK, onda je SK ve korigovan. Ista je situacija sa otkupljenim akcijama. Ne treba ih 2x oduzimati. Dalja analiza ovog izvetaja moe da ide u dva pravca. Trebalo bi na SK da dodamo iznos DR i DO i tako bismo doli do DK, koji korigujemo za iznos SI i dobijamo iznos NOKa. To je jedan nain. Mi emo ovde odstupiti od njega. SI je data nezavisno od NUKa. Prepiemo iznos. Na ovom mestu uzimamo neto vrednosti, ne bruto. Znai, NETO!!! Zato smo sad stavili prvo SI? Da bismo iskazali SNOK razlika izmeu SK i SI. SNOK preduzee ima dovoljno sredstava da pokrije

SI, SNOK prikazuje iznos koji slui finansiranju obrtne imovine. Kako sada doi do NOKa? Ono to nedostaje su DR i DO. Jednostavno na SNOK dodajemo DR i DO. NOK prduzee poseduje pozitivan NOK, poseduje dugoroni kapital koji slui za finansiranje obrtne imovine, u prvom redu za finansiranje zaliha. Struktura NOKa je solidna, deo ine SK a deo DR i DO. Zato je vaan NOK? Analiza NOKa znaajna da se ukae na znaaj dugoronog finansiranja za finansijsko strukturnu poziciju preduzea. poenta videti da li postoji dugoroni kapital za finansiranje obrtne imovie (a prvenstveno zaliha), trebalo bi taj NOK da dovedemo u vezu sa zalihama. Zato u ovom nivou (6) uvodimo i zalihe. Kada stavimo zalihe pored NOKa bie nam jasnije kakvi tu odnosi postoje. Uvek na zalihe dodati AVR (pazi kasnije, negde nije ba tako). Imamo NOK, imamo zalihe, sad to oduzeti. Utvrditi da li postoji viak/manjak NOKa u odnosu na zalihe. iZNOS u drugoj godini je negativna veliina zato je u zagradi. Na ovom nivou imamo zapravo informaciju koja nam kae da je preudzee u ovoj prvoj godini pokrilio iz NOKa sve zalihe i da je jedan deo ostao za finansiranje potraivanja (izuzetno jaka finansijska struktura). U drugoj godini, negativan rezultat, jedan nedostajui deo zaliha je finansiran iz kratkoronih izvora. Tehnika napomena: ako je NOK negativna veliina, pojavljuje se u bilansu, bie u zagradi... ??? (33.min) Izvetaj se nastavlja dalje. Dugoroni kapital koji se koristi za finansiranje obrtne imovine je neto to se vee za dugorone pozciije u bilansu. Obino mi uzimamo sad i kratkorone kredite. Zato sad kratkorone kredite? Evo zato... naroito je vano uzeti u obzir ovu poziciju kad je preduzee u looj finansijskoj strukturi. U praksi se esto deava da preduzee uzima kratkorone kredite koji po definiciji jesu kratkoroni ali preduzea ih stalno obnavljaju. To praktino znai da su stalno vezani za preduzee pa se mogu tretirati kao dugorono vezani izvori za preudzee. Dobro je imati i takve izvore koje se revolviraju. I zato treba imati u vidu ta se deava ako i tako neto postoji. NAPOMENA: Kratkorone finansijske obaveze ~ kratkoroni krediti, to uzeti na ispitu ako se da u ovom sluaju. U situacijama kada ni ovi kratkoroni izvori nisu u stanju da pokriju zalihe to je znak zaista loe finansijske strukture preduzea. U kojoj meri su zalihe pokrivene NOKom. Zbog toga se ovaj izvetaj dalje iri na neke stope pokria. Stopa pokria zaliha SNOKom staviti u odnos SNOK i zalihe. Stopa pokria zaliha NOKom staviti u odnos NOK i zalihe. Za poslednju stopu, iznos obrnte imovine (u koju su ukljuena i AVR) uzeti iz bilansa stanja. E to je kompletan izvetaj o stanju i razvoju NOKa. Ovaj izvetaj pokazuje razvoj, dakle ako dobijem 2 poslovne godine, radim za obe, ako imam jednu, radim za jednu. (6min)

47

48

Izvetaj o stanju i razvoju NOKa Elementi 1. STVARNI SOPSTVENI KAPITAL (a-b-c-d) a) Nominalni sopstveni kapital b) Neuplaeni upisani kapital c) Gubitak d) Otkupljene sopstvene akcije 2. STALNA IMOVINA 3. SOPSTVENI NETO OBRTNI KAPITAL 4. DUGORONA REZERVISANJA I DUGORONE OBAVEZE (a+b) a) Dugorona rezervisanja b) Dugorone obaveze 5. NETO OBRTNI KAPITAL (3+4) 6. ZALIHE + AVR (a+b) a) Zalihe b) AVR 7. VITAK (NEDOSTATAK) NOKa U ODNOSU NA ZALIHE (5-6) 8. KRATKORONI KREDITI 9. VIAK (NEDOSTATAK) KREDITNIH IZVORA U ODNOSU NA ZALIHE (8+7) 10. STOPA POKRIA ZALIHA SOPSTVENIM NETO OBRTNIM KAPITALOM (3/6) 11. STOPA POKRIA ZALIHA NOKom (5/6) 12. STOPA POKRIA OBRNTE IMOVINE NOKom (i AVR)

Preth.godina 340.700 370.700 30.000 298.000 42.700 96.300 38.300 58.000 139.000 134.500 131.000 3.500 4.500 31.200 35.700

Tekua godina 4. 388.200 403.200 15.000 330.500 57.700 101.400 29.800 71.600 159.100 172.100 169.600 2.500 (13.000) 36.800 23.800 7. 5.

6.

0,317 (31,7%) 1,03 (103,35%) 0,59 (59,53%)

0,33 (33,5%) 0,924 (92,45%) 0,56 (56%) 8.

Interpretacija: Komentarisaemo samo kljune stvari. 1. Analizom izvetaja o stanju i razvoju NOKa na izabrani bilansni dan dolazi do vanih informacija o finansijsko-strukturnoj poziciji preduzea. Na osnovu ovog izvetaja prevashodno procenjujemo sigurnost preduzea, ali se visina NOKa koristi i za ocenu likvidnosti preduzea. 2. Prvu vanu informaciju koju moemo zapaziti u ovom izvetaju jeste da ovo preduzee ima pozitivan SNOK, i naravno pozitivan NOK. To je znak da je deo obrtne imovine finansiran iz sopstvenih izvora i jo iz dugoronih pozajmljenih izvora. Ovo je svakako dobro s obzirom na injenicu da stalnu imovinu i dugorono vezane zalihe treba finansirati iz kvalitetnih izvora. 3. Budui da sopstveni kapital i ukupni dugoroni kapital rastu bre u odnosu na stalnu imovinu preduzea dolazi do poveanja i SNOKa i NOKa preduzea. Ovakvo kretanje generalno jeste povoljno sa stanovita uticaja na finansijsku

9.

strukturu preduzea, ali konane zakljuke ne moemo izvoditi bez analize kretanja zaliha. (ako zalihe rastu sporije onda je ovo odlino) Struktura NOKa je veoma povoljna. On se sastoji jednim delom iz sopstvenih izvora (SK 30,7% u prvoj godini, odnosno 36,2% u drugoj godini). Preostali iznos odnosi se na obaveze. Vano je ovde konstatovati da se dobar deo obaveza odnosi na dugorona rezervisanja koja jesu obaveze ali su specifina po tome to se formiraju iz interno isposlovanih izvora. Konano, treba imati u vidu da je poveanje NOKa dobrim delom posledica poveanja sopstvenih izvora kao najkvalitetnijeg izvora finansiranja. (nije svejedno ni kakva je struktura kapitala, znaajnije je kad se SK uzima znaajnije uee, isto se preferijaruju DR u odnosu na DO). U prvoj godini ukupni iznos zaliha finansiran je iz dugoronih izvora, iz NOKa. U toj godini jedan deo NOKa (u iznosu 4.500) se koristi za finansiranje potraivanja. U takvim situacijama kaemo da preduzee ima jaku finansijsku strukturu. U drugoj poslovnoj godini, ukupni iznos NOKa nije dovoljan da bi se finansirale ukupne zalihe. Jedan njihov deo (jedan deo zaliha u iznosu od 13.000) finansiran je iz kratkoronih izvora. Iako tendencija nije povoljna, moramo konstatovati da je dobar deo zaliha i dalje finansiran iz dugoronih izvora. Stopa pokria zaliha SNOKom se poveava sa 31,75 u prvoj na 33,53% z drugoj poslovnoj godini. To znai da raste uee sopstvenog kapitala u pokriu zaliha preduzea. Nasuprot ovog stoji stopa pokria zaliha NOKom i stopa pokria obrtne imovine NOKom koje opadaju to upuuje na zakljuak da se manji deo (u relativnom smislu) zaliha odnosno obrtne imovine finansira dugoronim kapitalom. Uprkos tome, ove stope pokria su i dalje na veoma visokom nivou. I dalje je re o jakoj finansijskoj strukturi preduzea. Ovakva kretanja inilaca koji determiniu visinu NOKa efektuju se i na kretanje NOI, odnosno na kretanje obrtne imovine i kratkoronih obaveza koji u finansijsko strukturnom smislu utiu na likvidnost preduzea. Posebno moemo zakljuiti da je obrtna imovina vie od 2x vea u odnosu na kratkorone obaveze. To navodi na zakljuak da u ovom preduzeu postoje dobre pretpostavke za odranje likvidnosti. Nezavisno od toga to u ovom preduzeu zalihe rastu neto bre u odnosu na NOK, i to se to tumai kao pogoranje finansijske strukture preduzea, u ovom sluaju moemo rei da u obe poslovne godine postoji jaka finansijska struktura. To se tumai kao postojanje dobrih pretpostavki za odranje sigurnosti i likvidnosti preduzea. Detaljnija analiza treba da pokae da li ova nepovoljna kretanja koja postoje (pad stopa pokria) jesu prolaznog karaktera ili ona nagovetavaju ozbiljnije finansijske probleme. Ne bi valjalo ako bi se ova nepovoljna kretanja nastavila ili ako bi bila bra nego to pokazuju ove dve poslovne godine. Da bismo stekli potpuniju predstavu o vrednostima koje su iskazane u izvetaju o stanju i razvoju NOKa, trebalo bi da ove informacije uporedimo sa veliinama koje su relevantne za granu u kojoj preduzee posluje. (37.min)

**najee dolazi ceo

49

50

04.april 2007. ta je uticalo da NOK tokom perioda poraste ili da se smanji? Koji su to faktori koji utiu na to kretanje? IZVETAJ O TOKOVIMA NOKa Priliv, poveanja ili izvori NOKa nastaju kao posledica sledeih dogaaja: 1. Postojanje bruto dobitka pri emu pod bruto dobitkom podrazumevamo zbir neto dobitka, amortizacije, i trokova rezervisanja, plus korekciju za iznos iskorienih dugoronih rezervisanja. To su promene koje nastaju iz BU, utiu na poveanje NOKa. 2. Do poveanja NOKa dolazi u sluaju smanjenja stalne imovine, odnosno u sluaju prodaje osnovnih sredstava, smanjenja nematerijalnih ulaganja, i smanjenja dugoronih finansijskih plasmana. 3. Poveanje NOKa nastaje i u situacijama kada se poveava SK preduzea, odnosno kada dolazi do uplata akcionara za neuplaeni upisani kapital i uplata akcionara po osnovu nove emisije akcija. 4. Poveanje NOKa nastaje i kao posledica poveanja dugoronih obaveza preduzea. To moe biti rezultat emisije novih obveznica, pribavljanja dugoronih kredita, ili konverzije kratkoronih u dugorone kredite. Na drugoj strani nastaju odlivi. Odlivi NOKa nastaju kao posledica sledeih dogaaja: 1. Odlivi NOKa mogu da budu uzrokovani deavanjima u BU i to u onim situacijama kada preduzee iskazuje gubitak i kada je gubitak zajedno sa iskorienim dugoronim rezervisanjima vei od zbira trokova amortizacije i trokova rezervisanja. 2. Odlivi NOKa nastaju i pri poveanju stalne imovine preduzea, odnosno prodatim ulaganjima u nematerijalnu imovinu, osnovna sredstva, i dugorone finansijske plasmane. 3. Odliv NOKa nastaje i kao posledica smanjenja kapitala preduzea. Ovo prvenstveno zbog pojave otkupljenih sopstvenih akcija (ako re o akcionarskom preduzeu), posledica povlaenje udela... 4. Smanjenje NOKa nastaje i kao posledica vraanja anuiteta po osnovu uzetih dugoronih kredita. 5. Smanjenje NOKa nastaje i kao posledica objavljivanja dividendi. 6. Na smanjenje NOKa utie i objavljivanje uea menadmenta i drugih zaposlenih u dobitku. Nita izvan ovog okvira nee uticati na visinu NOKa. Ovaj izvetaj se razlikuje u odnosu na onaj o stanju i razvoju. Za pripremanje ovog izvetaja nije dovoljna samo jedna poslovna godina. Moramo imati barem dve poslovne godine da bismo napravili finansijski izvetaj (za razliku od izvetaja o stanju i razvoju). Za prethodni izvetaj bio dovoljan BS, a sada BS, BU pa esto i napomene uz finansijske izvetaje. Bilo bi dobro da ove promene pratimo u okviru jednog relativno dueg vremenskog perioda. 51

Primer broj 3 Izvetaj o tokovima NOKa 01.01.-31.12. A. POVEANJA (PRILIVI, IZVORI) NOKa 66.480 1. Neto dobitak 2. Trokovi amortizacije 38.800 9.300 3. Trokovi rezervisanja (17.800) 4. Iskoriena dugorona rezervisanja1 5. POVEANJE NOKa IZ BU (POVEANJE NOKa IZ 96.780 POSLOVANJA) 6. Uplate akcionara za upisani a neuplaeni kapital 15.000 7. Poveanje dugoronih obaveza 13.600 8. Smanjenje nematerijalnih ulaganja 9. Smanjenje osnovnih sredstava (prodajom) 10. Smanjenje dugoronih finansijskih plasmana 11. Uplate akcionara po osnovu nove emisije 12. SVEGA IZVORI (POVEANJA, PRILIVI) NOKa (5+6+7+8+9+10+11) 125.380 B. UPOTREBA (ODLIVI, SMANJENJA, UPOTREBA) 69.800 NOKa 1. Poveanje osnovnih sredstava 1.500 2. Poveanje dugoronih finansijskih plasmana 3. Poveanje nematerijalnih ulaganja 4. Smanjenje dugoronih obaveza 5. Otkup sopstvenih akcija 33.980 6. Proglaene (objavljene) dividende i uea 7. SVEGA UPOTREBA (ODLIVI, SMANJENJA) NOKa (1+2+3+4+5+6) 105.280 C. NETO PRILIV (ODLIV) NOKa U TOKU GODINE (A1220.100 B7) D. NOK na poetku godine 139.000 E. NOK na kraju godine (C+D) 159.100 Ima dva prepoznatljiva dela, prvi se odnosi na prilive NOKa. Prva stvar koje smo zapisali je bruto dobitak. Najveim delom dolaze iz BU. Bruto dobitak je zbir neto dobitka, amortizacije i trokova rezervisanja. Trebaju nam informacije iz BU i to UVEK za tekuu godinu. Kada uzimamo neto dobitak, uzimamo neto dobitak nakon poreza. Na neto dobitak dodati trokove amortizacije, opet BU, i opet Am tekue godine! Trokovi rezervisanja ovde se mogu pojaviti razliiti nazivi, trokovi rezervisanja za metrijalne trokove, ukalkulisana rezervisanja, ali to je to. Gledamo BU, tekua godina. Dakle to je taj zbir. Trokovi Amortizacija, utie li na NOK? Ne utie. I lako se moe pokazati to. Da li su Tr Am uli u obraun neto dobitka? Jesu. Uli su kao minusna stavka, na strani rashoda. ta ovde radimo? Dodajemo, tj. anuliramo. Radi se o specifinim trokovima koji ne zahtevaju odliv gotovine. Na slian nain utiu i trokovi rezervisanja. Poto smo korigovali NOK za ovaj iznos, na tako utvreni iznos treba korigovati nanie za iskoriena dugorona rezervisanja. Ovo je pozicija koja nije u BU, povezana je sa nekim deavanjima u BU, nalazi se u BS. Dugorona rezervisanja na poetku, lako utvrujemo, BS. Ukalkulisali smo neka rezervisanja. Dodatno smo dakle izdvojili 9.300.

52

OK, sad pozicija 3, pa pozicija 4. E sad moemo da utvrdimo koliko su iskoriena tokom godine. I za taj iznos korigovati bruto dobitak. Petom takom zavrili smo posao sa BU. Ovaj izvetaj se zasniva samo na dugoronim delovima BS. Poveanje SI. (36.min neki teorijski primer koji ne bi trebao da se pojavljuje na ispitu). Posle gledamo pasivu, prvo SK. Nije bilo ovde nikakvih promena u osnovnom kapitalu. Rezerve ostavljamo po strani sada. Prelazimo na dugorone obaveze. Postoji poveanje DO. Ovde moe da se pojave i gubici, ali neemo se s tim igrati. Mogu se pojaviti gubici u tom delu. Od 8-11 su mogue pozicije u ovom izvetaju pored navedenih. Ako preduzee posluje s gubitkom, unositi ga u ovaj deo ovde (skroz na poetku). To je jedna mogunost, da se pojavi u okviru smanjenja. Drugu mogunost neemo koristiti. Dakle, tu gde stoji neto dobitak, tu bi bio neto gubitak, na prvom mestu. Dogaaj koji se vezuje za BU, zato ide na prvo mesto. B) da krenemo od stalne imovine. Poveanje SI utie na smanjenje NOKa. Gledamo SI, vidimo poveanje osnovnih sredstava (oprema, maine, zgrade). Moemo li zakljuiti koliko su se osnovna sredstva poveala? OBAVEZNO RADITI OBRAUN!!! Kad aje re o poveanju il smanjenju OS, treba da stoji NETO poveanje il neto smanjenje. U bilansu ne moemo da vidmo kolko je OS nabavljeno a kolko prodato. Zato je ovde re o neto poveanju i neto smanjenju. U knjizi neto bulazne, imaju neke informacije koje komplikuju stvar, ali to neemo koristiti na ispitu ukratko. Kod 2) nema Am, Am ne utie na ovu poziciju, samo gledamo BS na poetku i kraju, tj. treba nam razlika. Pozicije 3-6 ako se pojave tu su. Povratak na A: (eh, to nismo otili na turizam...) Pogledati obraun na poziciji Nematerijalna ulaganja.. Tu se nalazi neko objanjenje neega. Bie jasno ;-) Treba imati u vidu da smo imali da je Am jednaka smanjenju. Moe da se desi da je 10% ukupne AM odnosi na nematerijalna ulaganja. Samo pratimo pravila igre, i nee bidne problema. Raditi obraune, to je fazon. Imamo recimo u BS i nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva a u BU imamo samo Tr Am koji nisu ralanjeni. Onda emo rei Osnovna sredstva I nematerijalna ulaganja na poetku/na kraju. Pratiti obraun i tako to. Nee biti analitiki razuen, al mi smo se snali. Na ovom mestu, mi imamo ovaj izvetaj ovde (gde su spojena rezervisanja i amortizacija na bilans) i potrebe za nekim informacijama, a onda... ne moemo u ovom obraunu da znamo kolko se odnosi na Am a kolko na rezervisanja. Zavisimo od napomena, a te napomene mogu da budu kvalitetne il nekvalitetne, tih informacija moe da ima a moe i da nema. Za dividende i uea u dobitku praviti poseban izvetaj. NOK se poveao za 20.100. Obratiti panju. Ovaj izvetaj se radi za dve godine. Kako proveriti da li smo tano izraunali ovo? NOK na poetku godine, uzeemo s prethodnog asa iz onog Izvetaja o stanju i razvoju NOKa. Taj iznos emo uporediti samo sa onom krajnjom cifrom, sabiranjem pozicija C i D. Obraun promena na poziciji dugorona rezervisanja1 1. Dugorona rezervisanja na poetku 2. Ukalkulisani trokovi rezervisanja 3. Oekivano stanje dugoronih rezervisanja pretpostavkom da nisu koriena tokom godine (1+2) 4. Dugorona rezervisanja na kraju godine 5. Iskoriena dugorona rezervisanja (3-4)

Obraun na poziciji nematerijalnih ulaganja 1. Nematerijalna ulaganja na poetku 2. Trokovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 3. Oekivano stanje nematerijalnih ulaganja 4. Nematerijalna ulaganja na kraju godine 5. Poveanje (smanjenje) nematerijalnih ulaganja tokom perioda

900 200 700 700 -

Obraun promena na poziciji OSNOVNA SREDSTVA**** 1. Osnovna sredstva na poetku 279.700 2. Trokovi amortizacije *38.600 3. Oekivana vrednost (oekivano stanje) osnovnih sredstava na kraju godine pod pretpostavkom da nije bilo drugih promena (da nije bilo prodaje i nabavke osnovnih sredstava) 241.100 (1-2) 310.900 4. Osnovna sredstva na kraju 5. Poveanje vrednosti osnovnih sredstava tokom godine 69.800 4 informaciija iz BS, 5 razlika izmeu 3 i 4, bie poveanje i smanjenje u zavisnosti kakva je razlika Obraun upotrebe dobitka za dividende i uea u dobitku 1. Rezerve na poetku godine 2. Nerasporeeni dobitak na poetku godine 3. Dobitak tekue godine (posle poreza) 4. Oekivano stanje na kraju godine 5. Rezerve na kraju tekue godine 6. Nerasporeeni dobitak na kraju 7. Dobitak za dividende i uea

47.500 43.200 66.480 157.180 56.600 66.600 33.980

38.300 9.300 pod 47.600 29.80 17.800

Za dividendu je bitan dobitak. Koji dobitak? Onaj dobitak posle oporezivanja. Iz tog dobitka posle oporezivanja moemo jedan deo da izdvojimo za rezerve a ono to ostane da podelimo akcionarima. Koje su bitne info? Dobitak tekue godine posle poreza. Ae da vidimo da li deo tog dobitka zavrio na rezervama il na dividendama. Jedan deo dobitka zavrio je u rezervama (poveanje). Jedan deo dobitka nije isplaen akcionarima (poveanje nerasporeenog dobitka). Koji deo je otiao na dividende i uea? 33.980. Ovo na ispitu moe da doe kao ceo izvetaj. Pretpostavka je da dolaze kratki bilansi. Nee zahtevati previe vremena. Tada moe da doe ceo izvetaj o tokovima NOKa. ea je varijanta da se ova varijanta pojavljuje po segmentima, za razliku od onog prethodnog noka. Jedan zahtev bi mogao da bude Pripremite izvetaj o poveanju NOKa ili napravite izvetaj koji se odnosi na poveanje, prilive, izvore NOKa, upotrebu odnosno odlive NOKa. Ako postoji gubitak, nema ga u delu sa odlivima, on je skroz gore. Ne donositi olako zakljuke ta se deava sa osnovnim sredstvima. Obavezno odraditi onaj obraun. Trokovi amortizacije mogu da promene tu sliku u BS. Za svaki sluaj, bolje je odraditi obraun. Naravno, kao i svakog prethodnog asa, mi smo pametnice koje nita ne ue i koje sve razumeju te nema dodatnih pitanja.

53

54

11.april 2007. Nastavljamo nau priu. Danas ostaje da iskomentariemo izvetaj o tokovima NOKa. KOMENTAR IZVETAJA O TOKOVIMA NOKa 1. Izvetaj o tokovima NOKa pokazuje kako je dolo do poveanja odnosno smanjenja NOKa izmeu 2 uzastopna obraunska perioda. Pri tome, do poveanja NOKa dolazi u situacijama postojanja bruto dobitka (dobitak tekue godine+Tr Am+Tr Rezervisanja Iskoriena dugorona rezervisanja), kada se smanjuje fiskna aktiva (stalna imovina: prodaja osnovnih sredstava, povlaenje dugoronih finansijskih plasmana, smanjenje nematerijalne imovine) i poveanje dugoronog kapitala (emisija novih akcija, uplate akcionara za upisani neuplaeni kapital, poveanje dugoronih obaveza). Do smanjenja ili odliva NOKa dolazi u situacijama kada postoji gubitak (korekcija za Tr Am, Tr rezervisanja i iskoriena dugorona rezervisanja), u sluaju poveanja stalne imovine ili fiksne aktivne (...), kada se smanjuje dugoroni kapital preduzea. 2. Analiza tokova NOKa na primeru naeg preduzea pokazuje da su poveanja NOKa u najveoj meri odreena isposlovanim bruto dobitkom (96.780). Manjim delom, poveanje NOKa uslovljeno je uplatama akcionara za upisani a neuplaeni kapital (15000) i pribavljanjem dugoronih kredita (13.600). najpovoljnija situacija za preduzee je ona u kojoj se poceanje investicione potrebe finansiraju iz interno isposlovanih izvora (neka vrsta ke flou veliine). Ovo zbog toga to je ke flou najzdraviji izvor finansiranja. Ako bi ke flou ili interno isposlovani izvori bili taman dovoljni za finansiranje poveanih investicionih potreba, to bi znailo da se NOK ne bi promenio, ali bi se popravili njegova struktura. Ovo zato to bi raslo uee sopstvenih izvora. To tumaimo kao znak popravljanja finansijskog poloaja preduzea. Ako bi se poveani investicioni zahtevi finansirali iz dugoronih dugova, NOK se opet ne bi promenio, ali bi dolo do pogoranja strukture NOKa. 3. U izvetaju o tokovima NOKa vidimo da su odlivi uslovljeni najveim delom nabavkom osnovnih sredstava (69.800). pored toga, znaajan deo odliva NOKa uzrokovan je islatama dividendi i uea (33.980). Deo odliva (manji deo) odnosi se na dugorone finansijske plasmane (1500). Iz ovoga moemo zakljuiti da je re o intenzivnim investicionim aktivnostima. 4. Budui da su prilivi NOKa vei od odliva NOKa to znai da se NOK na kraju godine poveao u odnosu na stanje NOKa na poetku godine. Ako imaom poveanje NOKa, ako je to poveanje bre od poveanja zaliha i ako do poveanja dolazi najveim delom iz sopstvenih izvora, onda je to siguran znak popravljanja odnosno jaanja finansijske strukture preduzea. Tada kaemo da se poveava sigurnost preduzea. Vai i obrnuto. Pored toga, iz kretanja tokova NOKa izvodimo i zakljuak o likvidnosti preduzea. Tako na primer ako zalihe bre rastu od NOKa, a preduzee ima problema u izmirivanju obaveza prema

dobavljaima, to je onda prilino siguran znak da preduzee ima problema sa odranjem likvidnosti. 5. Da bismo poveali iskaznu mo Izvetaja o tokovima NOKa, ovaj izvetaj moramo komentarisati zajedno sa izvetajem o stanju i razvoju NOKa. Uz to, podrazumeva se da se analiza vri za vie uzastopnih obraunskih perioda (3-5 godina). Zakljuci e biti jo pouzdaniji ako ove rezultate moemo da uporedimo sa projektovanim veliinama, i sa veliinama kje su relevantne za datu granu. ***Izvetaj o tokovima NOKa*** - Pre svega za procenu sigurnosti i likvidnosti, ali se moe koristiti i u neke druge svrhe: 1. Izvoenje zakljuka o tome kako moe da bude popravljena pozicija NOKa u preduzeu, 2. Otkrivanje mogunosti preduzea da finansira ulaganja u novu opremu ili druge delove stalne imovine preduzea (da li postoje raspoloiva sredstva za finansiranje), 3. Odreivanje izvora finansiranja, kako treba finansirati (iz internih ili externih izvora, vana struktura kapitala), 4. Pomae pri izboru investicionih alternativa, 5. U svrhe projektovanja mogunosti preduzea da vraa uzete kredite, 6. Prua korisne informacije za utemeljenje politike dividendi. CASH FLOW ANALIZA Sloeniji u odnosu na prethodni izvetaj. Izvetavanje o novanim tokovima se bazira na istom brojanom materijalu koji se nalazi u BS i BU. Iako se bazira na istim infomracijama koje se nalaze u BS i BU, ovaj izvetaj nudi dodatni kvalitet, vie informacija nego to to ima u BS i BU. Ovaj izvetaj je nastao zbog toga to BS i BU nisu bili u stanju da daju odgovor na to kakva je likvidnost preduzea (sposobnost preduzea da izmiri obaveze). Tok gotovine, priliv gotovine, novani tok sutina je da se radi o izvetaju koji prati kretanje gotovine, kretanje novca u jednom preudzeu u jednom obraunskom periodu. Zato je njegova pojava bila neophodna? Kao to je ve pomenuto, BS i BU nisu dovoljni. BU je izvetaj koje prati tokove vrednosti, tj. ph i rh. S druge strane, CF je izvetaj koji prati prilive i odliva novca. Postoji kvalitativna razlika izmeu prihoda i priliva s jedne strane i rashoda i odliva s druge strane. Ako se preduzee bavi proizvodnjom i prodajom raunara, i pretpostavimo da danas proda raunar koji vredi 80.000dinara, danas napravi raun, otpremnicu, danas je u raunovodstvu evidentiran prihod od 80.000. ta je sa prilivom? Prilivi mogu da budu isto to i prihodi ali i ne moraju. Ako kupac danas uplati tih 80.000, onda e priliv biti isto to i prihod. Medjutim, ee su druge situacije. Odloeno plaanje na 4 meseca, prihode imamo 80.000, a prilivi bi danas bili tj. 20.000. Obaveze se servisiraju iz raspoloivih priliva. Ako preduzee moe da plati neke obaveze to zavisi od toga da li su novani tokovi usklaeni, da li su prilivi dovoljni za ispunjenje tekuih obaveza. To najpouzdanije moemo zakljuiti iz izvetaja o CF, dakle procena likvidnosti 56

55

je u pitanju. Drugi razlog, CF izvetaj se odnosi na ocenu likvidnosti ali i za proveru prinosne snage likvidnosti, sposobnosti preduzea, odnosno za procenu profitabilnosti predzea. ta je sa dobitkom? taje sa prinosom koji obraunavamo na bazi dobitka? Zato sada CF izvetaj ako imamo dobitak? Dobitak jeste dobra mera ostvarenja preduzea pod uslovom da je realno iskazana. Ona e biti realna ukoliko se preduzee pridrava svih onih pravila, principa itd. Medjutim, iako se drimo tih pravila, principa, standarda, zakonskih normi, sve to nije dovoljna garancija da e taj prikaz biti pravi objektivni prikaz rentabilnosti preduzea. Zato? U obraun dobitka imamo i neke stvari koji jesu rashodi ali koji ne zahtevaju nikakav oblik gotovine. Moramo da optiramo izmeu razliitih naina amortizacije opreme (linijska metoda, ubrzana am), rashodi e se u BU menjati i to e uticati na dobitak. Preduzee moe da ima znaajne trokove rezervisanja koji e kroz BU smanjivati dobitak. Moe primenjivati i pravilo nie vrednosti za vrednovanje zaliha, ako je TC ispod CK, vrednostima na tritu emo opteretiti BU nekim veim rashodima, dobitak e biti na neto niem nivou. Na dobitak emo uticati i preko CK gotovih proizvoda. Postoji vie mogunosti da utiemo na visinu dobitka da on bude povoljniji il nepovoljniji. Upravo zbog toga, dobitak kao tradicionalna mera ostvarenja preduzea nije dovoljno dobar za ocenu rentabilnosti preduzea. Zato se zajedno sa njima koristi i CF izvetaj, odnosno neke info iz CF izvetaja da bi se procenila rentabilnost preduzea. CF u ovom sluaju pomae da se objektiviziraju neke raunovodstvene politike. Tu emo videti kolki su tr am, rezervisanja, kako je to uticalo na dobitak. CF iz poslovanja se stavi u odnos sa angaovanim kapitalom opet neki pokazatelj. CF je koncept rezulata. Dobitak je koncept rezultata. Izmeu njih ne stoji znak jednakosti. Ako posmatramo razvoj CF, onda intenzivno dobijha na znalaju poslednjih 10ak goidna. Postoje brojne interpertacije CF. Jedna studija: ako biste izabrali 10 fin strunjaka, dali im iste bilanse, dali im da urade CF, dobili biste 10 razliitih izvetaja. Danas je situacija malo povoljnija jer MRS propisuju osnovnu strukturu tog izvetaja. Reenja su prilino ujednaena. Izvetavanje o CF prvi put pojavilo u USA, 50ih, u Evropi u Engleskoj 59, u Nemakoj 60. Kod nas je ta obaveza praktino proistekla iz MRS 7. Koliko je vaan CF? Stav odbora za raunovodstvene standarde (USA): osnovni informacioni zahtevi investitora trita kapitala vezuani za mogunost predvianja, procene, ocene sposobnosti preduzea da stvara novane tokove, neophodne informacije o visini CF, vremenskom rasporedu, rizicima koji prate ostvarenja CF. Kljune informacije vezane za projekcije. Pomau BS i BU, ali najvie CF. Isti pristup ima i Meunarodno udruenje raunovoa. Tamo se isto glavni akcenat stavlja na informacije o novanim tokovima. Neophodno je izvetavanje o novanim tokovima, naglasak na prognozama, predvianjima novanih tokova. Nemaju istu vanost za sve interesne grupe. Stepen vanosti ne mora da bude isti. Izvetaj o CF pratimo kretanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata. ta je to? Prisutna rezerva likvidnosti, neto to preduzee dri pri ruci za izmirenje obaveza. Pri tome, pod gotovinom podrazumevamo novana sredstva u kasi preduzea (blagajna) i depozite po vienju. Gotovinski ekvivalenti su kratkorone, lako utrive HoV kod kojih je rizik po osnovu smanjenja njihove vrednosti minimalan i iji je rok dospea krai od 90 dana. 57

Nekoliko stvari je kljuno: lako utrive veoma jednostavno i veoma brzo se mogu prodati i doi do gotovine. Vrednost im je prilino stabilna. Kratkorone HoV koje dospevaju u periodu kraem od 90 dana. Veoma sline gotovini. Motiv za ulaganje u ove HoV da preduzee dri ova sredstva koja mogu sluiti za odranje likvidnosti, evoenutalno da plasira vikove. Izvetavanje o CF ima kretanje tokova sredstava. Slian tokovima NOKa. I jedan i drugi izvetaj prati tokove. Medjutim, Izvetaj o CF je iri koncept. Kod NOKa panju smo usmerili samo na dugorone delove BS, na dugoronu SI, na dugoroni kapital, sve ostalo je ostalo po strani. ICF uzima u obzir sve pozicije u BS, prati kruno kretanje gotovine kroz preudzee. Sve poinje osnivanjem preduzea, na jednoj strani kapital, s druge gotovine. Od te gotovine nabavlja se obrtna imovina, nastaje proces proizvodnje, dobavljai, zaposleni (svi ti neki odnosi), onda posle treba realizovati proizvedene proizvode. Mi praktino pratimo cirkulisanje gotovine. Treba imati u vidu, nije svejedno kako e izlgedati taj izvetaj o CF. Ako bismo u njemu videli samo krajnji rezultat, ne bi imao nikakvu vrednost. Da bi imao dobru iskaznu mo, moraju jasno biti klasifikovane bilansne pozicije. Jasno su istaknute tri grupe aktivnosti: CF iz poslovnih, investicionih aktivnosti i CF iz aktivnosti finansiranja. To su tri osnovna podbilansa koji su od znaaja i za sastavljanje i za interpretiranje rezultata koji se nalazi u Izvetaju CF.
Prilivi po osnovu prodaja proizvoda i usluga Odlivi po osnovu prodaje proizvoda i usluga Novani tok iz poslovnih aktivnosti

Poslovne aktivnosti

Investicione aktivnosti

Prilivi po osnovu smanjenja fiksne aktive1

Odlivi po osnovu poveanja fiskne aktive2

Novani tok iz investicionih aktivnosti

Aktivnosti iz finansiranja

Prilivi po osnovu emisije akcija i pribavljanja...3 ...dugorono pozajmljenog kapitala

Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija...4 ...vraanja dugova i isplata dividendi

Novani tok iz aktivnosti finansiranja

***RAZVRSTAVANJE TOKOVA GOTOVINE***

1. 2.

NETO NOVANI TOK

(prodaja osnovnih sredstava ili bilo koji drugi deo SI preduzea, povlaenje dugoronih finansijskih plasmana, smanjenje nematerijalnih ulaganja) (naplata osnovnih sredstava, ulaganja u nematerijalnu imovinu, ulaganja u dugorone finansijske plasmane)

58

Poslovni novani tok Jasno je da ovaj prvi novani tok prati deavajna u okviru poslovne delatnosti preduzea, prati CF vezane za proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Verovatno je to najznaajniji CF sa tog stanovita. Po pravilu bi trebao da bude pozitivna, medjutim mogue je da bude ponekad i negativan. Ako je to posledica intenzivnih investicionih aktivnosti, rasta preduzea, ako je to neto to je kratotrajno onda i negativan poslovni CF moemo da toleriemo. Ako je ovaj neto CF dugorono negativan, onda je to prilino siguran put ka likvidaciji preduzea. zato kaemo treba da bude pozitivan. Investicioni novani tok Vezani za investicione aktivnosti. Prilivi po osnovu prodaje osnovnih sredstava. Nemamo tu velike, znaajne prilive. S druge strane, odlivi su vezani za naplatu i mogu da budu veoma znaajni. Ovaj novani tok e veoma esto biti negativan i to ne mora da bude veliki problem, i to nije veliki problem onda kada novani tok iz poslovnih aktivnosti pozitivan i moe da pokrije ovaj investicioni novani tok. Novani tok iz aktivnosti finansiranja Ako je pozitivan moe da znai emisiju novih akcija ali i novo zaduivanje. Ako rui pravilo 1:1 sigurnost preduzea je ugroena. Ovaj novani tok izravnava deavanja u prethodnim novanim tokovima. Recimo, novani tok iz poslovnih aktivnosti je izuzetno visok, pokriva sve investicioine aktivnosti, moe imati negativan tok iz aktivnosti finansiranja vratiemo dug, isplatiemo visoku dividendu. Vrlo oprezno prilikom interpretacije novanih tokova. Svi ovi novani tokovi zajedno ine NETO NOVANI TOK PREDUZEA. 16. april 2007. Dakle, i dalje CASH FLOW analiza. Ostalo je jo da vidimo ta je to izvetavanje o CF kod nas i u svetu. Kad je re o izvetavanju o CF, jeste da je on gotovo u svim zemljama deo obaveznog seta finansijskih izvetaja. Treba rei da u naoj zemlji su prihvaeni MRSovi, i ta obaveza izvetavanja o CF proizilazi iz MRS... tu obavezu nemaju sva preduzea, imaju samo srednja i velika preduzea. On se moe sastavljati na dva naina: 1. Indirektnom metodom 2. Direktnom metodom Izvetaji koji se sastavljaju po razliitim metodama se razlikuju samo u segmentu koji prati novane tokove iz poslovnih aktivnosti. Ako primenjujemo ind.metodu, kreemo od neto dobitka i da taj neto dobitak korigujmemo za Tr Am, Tr Rez, Iskoriena dugorona rezervisanja takav je poetak. Za razliku od ind.metode, kada izvetaj pripremamo primenom dir.metode, to onda znai da pratimo kretanje bruto vrednosti, odnosno to znai da pratimo kretanje pozicija prihoda i rashoda koji odreuju neto dobitak. Detaljniji je ovaj po direktnoj metodi, i zahtevniji. Postoji pravo opcije koji izvetaj primenjivati, al imajui u vidu komplikovanost ovog drugog, u USA se koristi ova ind.metoda. Kod nas, preduzea su u obavezi da sastavljaju izvetaj po direktnoj metodi (iako oni koji su ga izmeli, USA, ne koriste taj, al eto). Ovde emo govoriti o ind. Metodti jer kada smo u poziciji externog analitiara, primenom ind.metode moemo da sastavimo ovaj izvetaj

bez bilo kakvih drugih dodatnih izvetaja. To nismo u stanju ukoliko primenjujemo direktnu metodu. Samo emo indirektnu metodu raditi. Po emu se razlikuju ind. i dir. metoda?* Ovaj izvetaj se sastavlja za period 1.1.-31.12. Za sastavljanje ovog izvetaja neophodno imati informacije za barem dve uzastopne godine (isto kao i kod tokova NOKa). Ovaj izvetaj je najsliniji izvetaju o tokovima NOKa, trebaju BS, BU, napomene, info za 2 godine. Bitna razlika je to je ICF iri koncept praena tokova sredstava, bavi se praenjem SVIH pozicija koje utiu na promenu stanja gotovine. Pored toga, struktura ovih izvetaja je razliita. Kod NOKa pratili smo prilive odbojeno, pa iza toga odlive odvojeno. Ovde sada sistematizujemo CF u tri aktivnosti: poslovne, investicione aktivnosti, i aktivnosti finansiranja. U okviru svakog od ovih istovremeno pratimo i prilive i odlive. Nisu odvojeni kao to je to bio sluaj kod tokova NOKa. (PRIMER 3) Napomene: Pod A), moemo prepoznati dve celine. Prvi segment lii na ono to smo imali kod tokova NOKa, novani tokova koji su u najveoj meri u BU, a drugi deo izvetaja je potpuno drugaiji. Odnosi se na tokove gotovine koji su odreeni promenama na pozicijama obrtne imovine i kratkoronih obaveza. U prvom delu ovog izvetaja polazi se od neto dobitka i onda se taj ND koriguje za neke trokove. Polazite je isto kao i u tokovima NOKa. Radi se o ND tekue godine, i radi se o ND posle poreza (66.480).
1

Obraun iskorienih dugoronih rezervisanja vri se na isti nain kao i pri pripremanju izvetaja o tokovima NOKa. Na ovom mestu imali bismo onaj isti obraun. Ovde se radi o odlivu, zato je negativna vrednost.

Ovde se jo mogu pojhaviti dobici/gubici po proadji osnovnih sredstava, ali neemo komplikovati s tim. Ovo to je ovde to je.
2

informacija koja dolazi iz BU, tekua godina. Videemo, tamo gde su finansijske transakcije u BU, prihodi od kamata, iznos je 550 din. Da li je ovo priliv ili odliv? Nije ba ni jedno ni drugo. Evo. U obraun neto dobitka da li smo mi ukljuili prihode po osnovu kamata kao pozitivnu veliinu? Jesmo... Ako sad ovo stavimo u zagradu, zapravo ponitili smo ono to smo obraunali u neto dobitku, jednostavno smo ga izvadili iz ovog dela izvetaja. Sada je situacija nereena. Videemo gde emo staviti te prihode od kamata na finansijske plasmane. Oni ne pripadaju poslovnim aktivnostima! A trokovi kamata?? Dakle, prihodi od kamata, to su prihodi po osnovu nekog finansijskog plasmana koji pripadaju investicionim aktivnostima. Radi se o plasiranju vikova sredstava, radi se o investicioinim aktivnostima. injenica je da se radi o plasmanima. Ako prihode ostvarujemo po tom osnovu, onda je logino da ti prihodi od kamata na finansijske plasmane budu ukljuene u drugi segment izvetaja, investicionim delom. ta uraditi sa trokovima? Ukljuili smo ih u poslovne aktivnosti, preko neto dobitka, i tako e i ostati. Oni e ostati prisutni u izvetaju o CF i tou delu novanih tokova iz poslovnih aktivnosti. Preduzea po pravilu privlae kredite za odvijanje 60

59

poslovnih procesa, za obavljanje osnovne delatnosti. To je dug koji je napravljen da bi se nabavila oprema, bla bla bla... Zato su trokovi kamata deo poslovnih aktivnosti. Treba rei da MRSovi predviaju alternativna reenja kad je o ovom pitanju re. Jedna varijanta je ova koja je pomenuta. I to emo i koristiti. Kada je re o trokovima kamata, takoe postoje alternative, jedna je kao to smo ovde uradili. Druga mogunost je da trokove kamata ukljuimo u onaj deo izvetaja koji se odnosi na finansiranje. Dozvoljava se alternativno reenje. U delu izvetaja koji se odnosi na novane tokove po osnovu promena na pozicijama obrnte imovine i kratkoronih obaveza prilivi nastaju kao posledica smanjenja obrtne imovine (izuzev kratkoronih finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i poveanja kratkoronih obaveza (izuzev kratkoronih kredita). Zato? Plasmani nisu deo poslovnih aktivnosti, krediti nisu deo poslovnih aktivnosti. Plasmani su deo investicionih aktivnosti, a krediti su deo aktivnosti finansiranja. Odlivi u ovom delu izvetaja nastaju kao posledica poveanja obrtne imovine (sem KFP i GGE), smanjenja kratkoronih obaveza i kao posledica plaanja uea u dobitku menaderima i drugim izvriocima. E sad smo definisali sve to se deava u ovom delu Izvetaja. Pored svega toga ovde se pojavljuju i uea o dobitku koje se tretiraju malo drugaije od onog to smo radili kod NOKa. Tamo smo uzeli u isto vreme i uea i dividende, ovde uea stavljamo u tokove iz poslovnih aktivnosti, a dividende u tokove finansiranja. Svaka bilansna pozicija mora biti prisutna u izvetaju o novanim tokovima. Te pozicije mogu da budu iskazane na dva naina analitiki i sintetiki. Zalihe moemo uneti u ukupnom iznosu, a moemo i uneti Zalihe materijala, Zalihe... Ako je analitiniji, onda je informatiniji. Ovde emo poi od toga ako se sve pozicije u okviru zaliha kreu u istom smeru, pokazujemo ih zbirno, a ukoliko se jedni smanjuju drugi poveavaju, onda pojedinano. Ovde se sve poveavaju, dakle piemo samo zbirno za zalihe. (Poveanje) je odliv gotovine, zato je u zagradi. Zato je smanjenje priliv? Gotovi proizvodi, stanje 100000, prodamo polovinu, zalihe se smanje, a mi imamo priliv. Zato je poveanje priliv? Nabavka materijala npr. Plasmani ne pripadaju tokovima iz poslovnih aktivnosti. 7-10 obrtna imovina, 11-14 kratkorone obaveze. Pretpostavka: od ukupno upotrebljenog dobitka u iznosu od 33980din (videti obraun NOKa) na dividende se odnosi 19600, a na uea 14380din. U ovom sluaju, napravili smo takvu situaciju. Ova situacija trebala bi da bude prisutna u Napomenama koje prate finansijske izvtaje. Ako ih nema, onda externi analitiari tu nita ne mogu da urade. Kad je ispit u pitanju, ovaj A deo je najznaajniji. Na ispitu moe da dodje sve ovo pod A. Druga mogunost je da izvetaj bude ba skraen i da se trai samo ono iz BU. Ono to se trai, to i radimo. Najvei problem moe da nastane od sedme take... Ima razne alternativne namene. Novani tok po osnovu promenama na poziciji NOI, NOKa, Prilivi/odlivi CF po osnovu promena na obrtnom kapitalu. Mogue je da te termine dobijemo na ispitu. Trea varijanta obrtna imovina i kratkorone obaveze.

Drugi deo prie vezan za novane tokove vezuje se za investicione aktivnosti. ta ovde sve dolazi u obzir? Napomene: U delu izvetaja o novanim tokovima koji se odnosi na investicione aktivnosti prilivi nastaju kao posledica smanjenja stalne imovine (nematerijalna ulaganja, postrojenja, dugoroni finansijski plasmani), smanjenja kratkoronih finansijskih plasmana, kao posledica ostvarivanja prihoda po osnovu kamata na finansijske plasmane. Odlivi u ovom delu izvetaja nastaju kao posledica poveanja stalne imovine (nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, dugoronih finansijskih plasmana) i kao posledica poveanja kratkoronih finansijskih plasmana. Pre svega, gledamo u BS u stalnu imovinu, i u kratkorone finansijske plasmane.

Izvetaj o novanim tokovima (IFC) indirektna metoda A. NOVANI TOKOVI (TOKOVI GOTOVINE) IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI 1. Neto dobitak 2. Trokovi amortizacije 3. Trokovi rezervisanja 4. Iskoriena dugorona rezervisanja1 5. Prihodi od kamata na finansijske plasmane2 6. Prilivi (odlivi) gotovine iz poslovanja pre promena na pozicijama obrtne imovine i kratkoronih obaveza (Novani tok iz BU) 1+2+3+4+5 7. Smanjenje (poveanje) zaliha 8. Smanjenje (poveanje) potraivanja od kupaca 9. Smanjenje (poveanje) ostalih poslovnih potraivanja 10. Smanjenje (poveanje) AVR 11. Poveanje (smanjenje) primljenih avansa 12. Poveanje (smanjenje) obaveza prema dobavljaima 13. Poveanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza 14. Poveanje (smanjenje) PVR 15. Uea u dobitku menadmenta i drugih zaposlenih 16. Priliv (odliv) gotovine na osnovu promena na pozicijama obrtne imovine i kratkoronih obaveza (7+...+15) 17. PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE IZ POSLOVANJA (NOVANI TOK IZ POSLOVANJA ILI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI) ili (NETO NOVANI TOK IZ POSL.) B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI 1. Smanjenje (poveanje) nematerijalnih ulaganja 2. Smanjenje (poveanje) osnovnih sredstava 3. Smanjenje (poveanje) dugoronih finansijskih plasmana 4. Smanjenje (poveanje) kratkoronih finansijskih plasmana 5. Prihodi od kamata na finansijske plasmane 6. PRILIVI (ODLIVI) GOTOVINE IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI (NOVANI TOK IZ INVESTICIONIH AKTIVNOSTI) 1+2+3+4+5

1.1.-31.12.

66.480 38.800 9.300 (17.800) (550) 96.230 (38.600) (16800) (1300) 1000 3200 19100 1500 1100 (14380) (45180) 51500

(69800) (1500) 900 550 (69850)

61

62

C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA 1. Uplata akcionara za upisani, a neuplaeni kapital 2. Prilivi po osnovu nove emisije (po osnovu poveanja osnovnog kapitala) 3. Poveanje (smanjenje) dugoronih kredita 4. Poveanje (smanjenje) ostalih dugoronih obaveza 5. Poveanje (smanjenje) kratkoronih kredita 6. Obraunate dividende 7. PRILIV (ODLIV) GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (NOVANI TOK IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA) D. NETO NOVANI TOK (PRILIV, ODLIV GOTOVINE) E. SALDO GOTOVINE NA POETKU PERIODA F. SALDO GOTOVINE NA KRAJU PERIODA

15000 13600 5600 (19600) 14600 (4200) 9000 4800

Kod osnovnih sredstava, ako bismo hteli analitiku, onda nam je pretpostavka da je Am ralanjena na graevinske objekte, opremu, to ovde nije dato. Ako bismo imali ralanjenu Am, onda bismo mogli da pratimo odvojeno ove pozicije. Moemo da konstatujemo da je dolo do poveanja osnovnih sredstava. Budui da je re o poveanju, radi se o odlivima. Napomena: obraun promena na pozicijama nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva vri se na isti nain kao i pri pripremanju izvetaja o tokovima NOKa. Sve to smo tamo uradili, treba uraditi ovde. (dakle, PRAVIMO TO, a NE PIEMO TA TREBA URADITI) Rekli smo, normalno je da ovaj prvi izvetaj bude pozitivan, ne sme u dugom roku da bude negativan, dok CF iz investicionih aktivnosti je najee negativan. Da bismo zavrili ovaj izvetaj neophodno ja da imamo jo i novane tokove za finansiranje. Napomene: U delu izvetaja o novanim tokovima koji se odnosi na aktivnosti finansiranja prilivi nastaju po osnovu emitovanja novih akcija, uplata akcionara za upisani a neuplaeni kapital, i dodatnog zaduivanja (emisija novih obveznica, pribavljanje dugoronih kredita, pribavljanje kratkoronih kredita). Odlivi u ovom delu izvetaja nastaju kao posledica otkupa sopstvenih akcija, vraanja dugova, i plaanja dividendi. 18.april 2007. Ovde najveim delom gledamo u pasivu BS, tj. u one delove koje oznaavaju priliv/odliv novca u preduzee. Potrebno je videti ta se deava sa NUKom, prvo treba pogledati tu, i da li su vrene neke uplate. Ovde vidimo da na levoj strani postoji NUK, da je na poetku godine iznos tog kapitala bio 30.000, a na kraju 15.000, i to emo ovde zabeleiti (stavka C1). Radi se o poziciji aktive, svako smanjenje aktive je priliv. Ovde se radi o dodatnim uplatama i iznos tog priliva je 15000. Dakle, prvo treba pogledati u aktivi. Nakon toga panju usmeravamo na deavanja u pasivi. I tu treba PRVO DA VIDIMO osnovni kapital. ta se deava s njim? Ako je re o a.d. i ako se poveava onda je verovatno to posledica emitovanja novih akcija. Nerasporedjeni dobitak i rezerve ostavljamo za kraj,

za onaj obraun nerasporedjenog dobitka. U praksi se mogu pojaviti i neke druge pozicije (reval..), ali to se nee pojavljivati na ispitu. Dalje, gledamo dugorone obaveze. Svako poveanje kredita znai priliv, svako smanjenje bie odliv. Ostale dugorone obaveze. Zavrili smo sa dugoronim obavezama. (na ispitu pisati ono to ima, dakle, ne pisati sve, ne zaboraviti nita od onoga to postoji u bilansu). Kratkoroni krediti. E ovde se zavrava pria koja se vezuje za BS. Sad treba videti neto to se ne vidi direktno isplata dividendi. Bajee emo biti u situaciji na ispitu da ovo obraunamo isto kao i kod NOKa, u nekoj napomeni e biti dati koji deo dobitka se odnosi na dividende. Najee emo obraunavati dobitak, a onda nam oni daju napomene. Da li je ovo dobra situacija? Pozitivan tok. Ne tumai se uvek kao ba dobro za preduzee. Za prethodno investiranje nije imalo dovoljno CF pa je moralo da se zadui, rastu kamate, raste ue tueg kapitala... U interpretaciji treba biti veoma oprezan. Kad pripremamo ovaj izvetaj o CF, deo dolazi iz BU, deo iz kretanja pozicija BS. Vana stvar: nijedna pozicija u BS ne moe da postane nivo ovog odliva. Nita od tih iznosa ne moe da ostane izvan tih bilansa. ???? OBAVEZNO PRESLUATI PONOVO. Ostalo je jo da uzmemo u obzir gotovinu. D) Neto novani tok koji predstavlja zbir svih ovih novanih tokova (A17+B6+C7). Gotovina je manja za 4200. Ostala je jo gotovina. E) Saldo gotovine na poetku perioda gledamo u BS. F) Saldo gotovine na kraju perioda sada NE gledamo u BS nego uradimo sledee: (D+E). E kad to uradimo sada pogledamo u BS, proverimo saldo gotovine na kraju. Slae se. Ako se ne slae onda smo negde pogreili. Ovi izvetaji mogu da dodju na ispit kompletni uz super-kratak BS i BU. Ako odradimo sve do kraja, i na kraju pogledamo u bilans, a ono se ne slae, onda smo napravili neku greku, ali nalaenje gde smo pogreili hebae nam kewu, bolje je da nastavimo dalje da radimo a to da ostavimo. Najgora mogua varijanta pomeali smo novane tokove iz poslovnih i investicionih aktivnosti, ako pravimo takve greke, nema poena. Povoljnija situacija po nas je da smo zaboravili neku poziciju, ili smo napravili raunsku greku, onda dobijamo neki iznos poena. Kako treba komentarisati? Kada je u pitanju izvetaj o CF, panju usmeriti na kljune pokazatelje, najvaniji je prvi segment. a. Kakav je novani tok iz poslovnih aktivnosti? Novani tok iz poslovnih aktivnosti moe da bude negativan, ali ne sme dugorono. Ako je dugorono negativan, preduzee ide ka likvidaciji. Zato je negativan? b. Pogledamo obrtnu imovinu, bacamo pogled na BU. Ako jo imamo i negativan NOK defintivno e preduzee u likvidaciju. c. Investicione aktivnosti. CF aktivnosti finansiranja poredimo sa CF iz poslovnih aktivnosti. 28min

63

64

21. april 2007.

OBRAUN TROKOVA I UINAKA

Obraun trokova i uinaka predstavlja sredinji deo Ura. Ako govorimo o tome, treba rei da u ovom delu akcenat stavljamo na neke informaicje koje se pripremaju pre svega za interne potrebe. OTU se praktino bavi internim deavanjima u preduzeu. OTU bavi se evidentiranjem, obuhvatanjem, obraunavanjem, nabavke inliaca procesa proizvodnje, procesom transformacije tih linilaca u gotove proizvode kao i prodajom gotovih proizvoda. Nabaviti, proizvesti, prodati time se bavi. Usmeren prema potrebama menadmenta preduzea. Postoje neke razlike OTU s jedne straner i FR s druge strane*** 1. OTU je interno usmeren prema zahtevima menadmenta preduzea dok je FR eksterno usmereno (jedini izvor za eksterne korisnike) 2. OTU bavi se robnim tokovima (nabaviti, proizvesti, prodati), dok se FR bavi i novanim tokovima. 3. OTU je analitiki obraun to znai da podrazumeva obraun po pogonima, proizvodnim linijama, proizvodima, po uim organizacionim segmentima u preduzeu. Za razliku od njega, FR se bavi celinom preduzea, izvetava o celini preduzea. 4. OTU je kratkoroni obraun, neto to je sraunato na pripremanje izvetaja za krai period nego to je godinji, dakle kvartalni ili meseni obraun je u pitanju. FR prvenstveno u vidu ima poslovnu godinu, eventualno mogu da se pripremaju za pologidinji period. (ne kombinovati sa onim razlikama izmeu UR i FR, ima slinosti sa tim, ali nije to to) Zato OTU? Pre svega zato to treba da izae u susret nekim zahtevima, ciljevima. 1. Na prvom mestu stoji cilj vezan za obraun cene kotanja, za potrebe bilansiranja. Treba da rui informaciju o CK kako bi mogli da finansiramo rezultat, radi se o CK gotovih proizvoda, usluga, nedovrene proizvodnje; osnovnih sredstava, alata, sitnog inventara (ako su to sredstva proizvedena u sopstvenoj reiji za sopstvene potrebe) 2. Da prui informacije o prihjodima, trokovima i rezultatu po uim delovima, segmentima preduzea a za potrebe planiranja i kontrole aktivnosti preduzea. 3. Da prui informacije koje su neophodne za brojne COST BENEFIT analize koje se koriste u procesu donoenja pojedinanih odluka 4. Treba da prui info za voenje politike cena kao i za formiranje prodajnih cena gotovih proizvoda i usluga.

OTU se sastoji iz:: - OT po mestima - OT po nosiocima - OT po vrstama evidencija u FR, preuzimaju se podaci odatle i dalje ih preureuje prema svojim potrebama. Sve te trokove po vrstama treba alicorati na mesta trokova, a onda sa mesta trokova na nosioce trokove. To je neophodno da bismo imali negativnu stranu BU, da bismo obraunali rezultat. - Obraun kratkoronog rezultata. Obraun trokova i uinaka bavimo se i trokovima i uincima. Obraunski problemi postoje na strani prihoda i na strani trokova. Medjutim nesrazmerno su vei na strani trokova, lake je obraunavati prihodie, lake je povezivati ph za pojedinane proizvode. Tei je problem sa trokovima, kako seada tr vezati za pojedinane proizvode. Samo neki od trokova se mogu direktno vezati na bazi dokumentacije, ali oni drugi, opti trokovi se tee vezuju. Zato se vie bavimo obraunom trokova nego obraunom uinaka. Treba da nam pomognu da obraunamo CK, pripremimo BU. ta su sistemi obrauna trokova? SOT predstavljaju skup naela, metoda i postupaka koji se koriste u procesu obraunavanja trokova i uinaka u cilju zadovoljenja nekih informacionih zahteva. A koji su informacioni zahtev: planirali, kontrolisali, utvrdili CK, prodajne cene... Ako ve govorimo o SOT prevashodno emo se baviti nekim tradicionalnim sistemimam nego nekim drugim sistemima. Te sisteme moemo podeliti barem sa dva aspekta: 1. Prema vremenskom kriterijumu: a. Sistem obrauna po stvarnim trokovima bavi se stvarno nastalim, istorijskim trokovima b. Sistem obrauna po normalnim trokovima zasniva se takoe na istorijskim trokovima, ali na prosenim istorijskim trokovima. To je jedna via faza onog prethodnog. c. Sistem obrauna po standardnim trokovima bavi se planiranim, buduim trokovima. 2. Prema sadrini CK: a. Apsorpcioni sistemi obrauna trokova (sistemi obrauna trokova koji se zasnivaju na punoj ceni kotanja) to su svi oni sistemi obrauna trokova koji u CK ukljuuju u VT i FT. Tada imamo punu CK. b. Nepotpune, delimini sistemi obrauna trokova - to su oni sistemii obrauna trokova koji u CK ne sadre sve trokove, samo neke, najee samo varijabilne. Od svih ovih sistemoa koje smo pobrojali mi se bavimo sledeim: - Sistem obrauna po stvarnim trokovima - Sistem obrauna po standardnim trokovima - Sistem obrauna po varijabilnim trokovima

65

66

SISTEM OBRAUNA PO STVARNIM TROKOVIMA Problem periodizacije trokova. Kako trokove razgraniiti izmeu sadanjosti i budunosti. Unutar toga, glavni probem tie se trokova rpoizvodnje. Taj problem periodizacije trokova vezan je samo za trokove proizvodnje, a ne i za neproizvodne trokove. SOST skup metoda tehnika postuapaka naela koje koristimo u pceoru pobraunavanja stavrano nastalih trokova i iuinaka. Ovaj sistem obrauna trokova ima nekoliko osnovnih karakteristika: - Istorjiski posmatrano, prvi se pojavio. Svi ostali sistemi obrauna trokova su nastali na nedostacima ovog sistema obrauna trokova. - Sistem obrauna po stvarnim trokovima bavi se stvarnim, istorijskim trokovima. - On pripada grupi apsoprcionih sistema obrauna trokova to znai da u CK ukljuuje sve stvarno nastale trokove. - Iako ima brojne nedostatke, ovaj sistem pobrauna trokova se u praksi veoma esto koristi. Naroito je to sluaj kod nas. Kod nas preduzea koja imaju neki sistem obrauna tropkova, po pravilu koriste ovaj. U sreditu nae panje jeste kalkulacija CK. Osnovni cilj sistema obrauna trokova je da da odgovor na pitanje koliko kota jedna jedinica proizvda. Ovde treba imati u vidu da vai princip potpunog prevaljivanja trokova na nosioce. Sutina ovog principa odgleda se u tome to u PCK se ukljuuju svi stvarno nastali trokovi proizvodnje. Nasuprot tome, KCK dopunjuju jo i stvarno nastali neproizvodni trokovi: trokovi prodaje i uprave pre svega. Malo je specifina situacija sa trokovima iostraivanja i razvoja. Tzrokovi istraivanja i razvoja mogu da budu prevaljeni na KCK, da budu sastavni deo KCK, ali i ne moraju. Mogu da budu u kalkulaciji, van kalkulacije. Ne sme se izvoditi zakljuak da smeju da ostanu izvan BU. U BU moraju da budu svi trokovi nezavisno od toga kakva je kalkulacija. BU e u svakom sluaju sadrati sve trokove. Dakle, to je kljuna stvar kad su u pitanju trokovi istraivanja i razvoja. Obratiti panju na ispitu: ako pie da se ovi trokovi istraivanja i razvoja NE alociraju na nosioce, onda ih nee biti u kalkulaciji. Vai i obrnuto. Problem periodizacije trokova proizvodnje je u centru panje. Da li deo trkova proizvodnje moe biti prenoen u naredne obraunske periode. Ta periodizacija je relevanta za svaki sistem obrauna. Obratiti panju na grafiki prikaz vano je razumeti. Problem periodizacije trokova Tr. nabavke Tr. marketinga ZALIHE TR. PERIODA Tr. plata Tr. opteg UiAdm Tr. materijala
Tr. istra. i razvoja

Svi ovi trokovi po vrstama (leva strana) su trokovi koji se povremeno pojavljuju, vezani su za nove aktivnosti (trokovi skica..). ta leva strana bi mogla biti suena (da trokove materijala i nabavke spojimo). Ovde je namera da se pokae neto ira klasifikacija trokova. ta je sutina takvog sistema? CK, pre svega PCK. Princip potpunog prevaljivanja trokova na nosioce. Svi stvarni trokovi proizvodnje, sve to ini PCK. Zato nam je potrebna ta PCK? Neophodna je da bismo vrednovali zalihe i da bismo razgraniili vrednosti koje pripadaju BS od onih koje pripadaju BU. Jedan deo zaliha moe zavriti u BS, i te zalihe vrednovaemo po PCK. Ono to zavri u BU bie na raunu Tr prodatih proizvoda. KCK dopunjuju jo pored trokova proizvodnje i neproizvodni trokovi (desna strana). Kalkulacija je jedan deo prie. ta se deava u BU? U BU ulaze svi tropkovi proizvondnje preko prodatih priozvoda, ulaze i svi neproizvodni trokovi poreko trokova perioda. Kljuna razlika izmeu leve i desne strane, samo trokove proizvodnje moemo da odloimo za naredne periode. Ono to nije prodato, odlae se u BS po stvarnim PCK. Trokovi perioda su specifini po tome to se oni ne odlau. Svi trokovi neproizvodnog karaktera slie se u period u kome su nastali. To je sutina sistema obrauna po stvarnim trokvima. Osnovne odlike: - radi se o sisitemu opobrauna trokova koji nudi nestabilnu CK materijal, npr za jendu jedinicu teba 10kg materijala, ove godine preduzee iz ko zna kojih razloga umesto 10 utroi 15kg materijala po jednoj jedinici. Sledee godine utroi 14, pa one tamo 11, pa one tamo 13... CK je nestabilna, zavisi od ekonominosti troenja materijala, efikasnosti rada. - meuperiodino neuporediva CK im je CK nestabilna, problem poreenja veliine. - nudi CK koja je uvek obraunata unazad treba da se zavri proces proizvodnje, da nastanu trokovi, da vidimo koliki su, pa tek onda obraun. SISTEM OBRAUNA PO STANDARDNIM TROKOVIMA Ima dve osnovne slinosti sa sitemom obrauna po stvarnim trokovima: - i ovaj sistem kao i prethodni bavi se obraunom stvarno nastalih trokova, ukupnih trokova (svi se bave obraunom ukupnih trokovima, razliito je samo kako se ti trokovi obraunavaju) - u CK oba sistema ukljuuju fiksne i varijabilne trokove apsorpcioni sistem (obraun po punim trokovima) Kljuna razlika je u sadrini CK. Ovaj sistem obrauna trokova suava koncept PCK i KCK, suava u odnosu na onaj prethodni sistem obrauna. Kako? Tako to u PCK ne ukljuuje sve stvarno nastale trokove nego samo standardne trokove proizvodnje. KCK dobija se tako to na PCK dodamo jo i standardne neproizvodne trokove, pre svega trokove prodaje i uprave, a trokove R&D moemo a i ne moramo. Dakle, samo standardne trokove ukljuuje! To znai da je CK dobijena na ovaj nain trokovno laka u odnosu na prethodni obraun. To ne znai da ono to nisu standardni trokovi e ispasti u BU, njih samo nema u kalkulaciji.

OVT proizvodnje OFT proizvodnje Posebni

Tr. prodatih proizv.

R dobitka i gubitka Ph od prodaje 67

68

Problem periodizacije trokova Tr. nabavke Tr. materijala ZALIHE Tr. plata OVT proizvodnje OFT proizvodnje
Posebni pojed.tr.pr.

Tr. marketinga TR. PERIODA Tr. opteg UiAdm

Tr. istra. i razvoja

Tr. prodatih proizv.

R dobitka i gubitka

Ph od prodaje

Ovde, u PCK ukljuujujemo samo standardne elemente trokova proizvodnje. Biti precizni pri crtanju crtea na ispitu. Svi ovi standardni elementi ulaze u PCK. Oni su osnova za vrednovanje zaliha, oni jednim delom zavravaju u BU preko trokova prodatih proizvoda. Sa ove druge (desne) strane se nita ne menja. Trokovi neproizvodnog karaktera i dalje u celini jesu troak perioda i oni zavravaju u BU u toku tog tekueg obraunskog perioda. Promene postoje samo u PCK. U zalihama ne mogu da zavre ni odstupanja od standardnih trokova preko CK, zaliha da zavre u BS i ne mogu da se prenose iz perioda u period. Jedino mogu trokovi proizvodnje, standardni varijabilni i standardni fixni. U BU moraju da budu prisutni svi trokovi. Sva odstupanja vie nisu sastavni deo KCK, ni PCK, sva ta odstupanja jesu sastavni deo trokova perioda, to znai da ukupni iznos odstpanja se ukljuuje u BU tekueg perioda. Optereuju rezultat tekueg perioda ali ne i narednih obraunskih perioda kao to je bio sluaj u prethodnom obraunu. Ovo ima za posledicu da rezultat obrauna po stvarnim trokovima i po standardnim trokovima, iako se i jedan i drugi bave ukiupnim trokovima, uvek kada postoji nejednakost izmeu prodaje i proizvodnje, rezultat nee biti isti. Osnovne karakteristike ovog sistema: - nudi stabilnu CK - raunamo je sa standardnim trokvima, dakleM, 10kg materijala svake godine e biti uraunato. - meuperiodino uporediva CK - CK koja je unapred poznata. U uslovima kada je obim prodaje jednak obimu proizvodnje, rezultat e biti isti bez obzira koji sistem obrauna primenjujemo. Medjutim, ako nisu... Najnerealnije bilansiranje je obraunom po stvarnim trokovima.

***Prednosti ovog obrauna u odnosu na prethodni: 1) Omoguava realnije bilansiranje u odnosu na sistem obrauna po stvarnim trokovima. Ovo zbog toga to se u naredne obraunske periode mogu prenositi samo standardni trokovi, a ne i odstupanja koja predstavljaju rashod perioda. 2) Standardni trokovi su u osnovi budui trokovi, kao takvi oni su neophodni u procesu planiranja i kontrole ostvarenja preduzea. 3) Kao budui trokovi, ili kao CK koja je poznata unapred, imaju veliku upotrebnu vrednost u procesu formiranja prodajnih cena. 4) Sistem obrauna po standardnim trokovima omoguava utvrivanje pozitivnih i negativnih odstupanja od planiranih veliina ime postaje vaan faktor politike nagraivanja, stimulisanja... 5) Primena ovog sistema obrauna trokova je u funkciji podizanja efikasnosti upravljanja trokovima. Ovaj sistem omoguava da se unapred identifikuju odstupanja koja moemo tolerisati i da panja uprave preduzea bude usmerena na ona druga, na ona koja se ne mogu tolerisati, na ona koja su mateijralno znaajna. (28min) 6) Primena ovog sistema obrauna trokova doprinosi podizanju efikasnosti obrauna uopte. Zato? Radi se o tome da su neke standardne veliine unapred poznate, nema potrebe vriti obraun na kraju perioda. 7) Primena ovog sistema obrauna trokova omoguava tzv. preventivnu kontrolu, odnosno omoguava da jo u fazi postavljanja standarda otkrijemo neke nedostatke i neke neloginosti.

SISTEM OBRAUNA PO STANDARDNIM VARIJABILNIM TROKOVIMA Problem periodizacije trokova Tr. nabavke Tr. materijala ZALIHE Tr. plata OVT proizvodnje OFT proizvodnje Posebni pojed.tr.pr. I ovaj sistem obrauna trokova bavi se stvarnim trokovima. Razlika u odnosu na prethodna dva, jeste to ovaj sistem ne pripada grupi apsorpcionih sistema, pripada grupi nepotpunih sistema obrauna trokova. Sree se u literaturi pod razliitim nazivima: Direct Costing, Obraun po varijabilnim trokovima, Obraun doprinosa pokriu. Moemo govoriti o obraunu po stvarnim varijabilnim i obraunu po standarnim varijabilnim trokovima. Tr. prodatih proizv. R dobitka i gubitka TR. PERIODA Tr. marketinga Tr. opteg UiAdm
Tr. istra. i razvoja

Ph od prodaje

69

70

Druga bitna razlika jeste to se ovde ide dalje u suavanje koncepta CK. Kalkulacija se ovde zahteva i BU na jednoj drugaijoj logici. Proizvodi za koji utvejuemo CK, jesu odgovorni za varijabilne trokove. Za fiksne trokove odgovoran je ceo asortiman. Ne bismo trebali da alociramo fixne trokove po proizvodima. Najvei problem kako fixne trokove podeliti po proizvodima. Ako napravimo pogrenu alokaciju, dobili smo pogrenu PCK, pogrenu KCK. Da s ne bismo time bavili, ovaj sistem obrauna u PCK treba ukljuuiti samo standardne varijabilne trokove proizvodnje. Nita vie od toga. KCK treba dopuniti jo i sa standardnim varijabilnim neproizvodnim trokovima, najee u okviru marketinga, uprave... Problem BU, tu se bavimo svim trokovima. Najvei iznos trokova perioda imamo kad primenjujemo sistem obrauna po standardnim varijabilnim trokovima. U BS odlaemo najmanji iznos trokova. Za posledicu, rezultat ovako dobijen je najrealniji u odnosu na prethodna dva. Osnovne karakteristike: stabilna CK, medjuperiodino uporediva CK, CK koja je unapred poznata. Na ovom mestu kalkulacija je najua, ali to nita ne znai sa stanovita BU. U BU se bavimo svim trokovima. U BU ne smemo da izostavimo nita od trokova. Pitanje je samo ta ide u trokove perioda a ta u trokove perioda. Razlike su ta ukljuujemo u PCK. 23. april 2007. PREDNOSTI OBRAUNA PO STANDARDNIM VARIJABILNIM TROKOVIMA 1. Sistem po standardnim varijabilnim trokovima obuhvata najrealnije bilansiranje periodinog rezultata. Zbog toga to se iz UK iskljuuju sva odstupanja od varijabilnih trokova kao i ukupan iznos fx trokova. 2. Informacije koje prua sistem obrauna po stand var tro imaju vanu ulogu u procesima planiranja i kontrole. Ovo zbog toga to se optimizacija rezultata vri pre svega kombinovanjem varijabilnih inilaca preduzea. osim toga, primena fleksibilnog procesa kontrole podrazumeba informacije o varijabilnim i fx trokovima. 3. Standardni obraun po var tro omoguava analizu rentabiliteta ili analizu prelomne take. Ovo zbog toga to se analiza prelomne take zasniva na razlikovanju izmedju fx i var trokova, a samo ovaj sistem obrauna pravi tu razliku. Analiza prelomne take je mogua i pri drugim sistemima obrauna trokova, ali je ona u tim uslovima kompleksnija i manje pouzdana. 4. obraun po standarnim varijabilnim trokovima ima veliku primenu u procesu formiranja prodajnih cena. On se moe koristiti i za formiranje cena u dugom roku, ali je prvenstveno upotrebljiv u procesu formiranja prodajnih cena u kratkom roku. Ovo naroito u uslovima kada kapaciteti nisu u potpunosti iskorieni. Tada preduzee moe poveati rezultat sa cenama koje su ispod pune cene kotanja. Kada kapaciteti nisu u potpunosti iskorieni, CK ne mora da se zasniva na punoj CK, tada je dovoljno da preduzee prodaje po ceni neto vioj od varijabilnih trokova, na taj nain ostvarivae poveanje neto rezultata.

Trokovi postoje i nezavisni su od obima aktivnosti, svaka dodatna proizvodnja koja pokriva VT doprinosie pokriu FT. 5. obezbeuje informacije za potrebe tekueg, alternativnog poslovnog finansijskog odluivanja. Nudi informacije za brojne COST BENEFIT analize koje su osnova za donoenje razliitih odluka. Primeri takvih odluka su odluivanje o izboru najpovoljnijeg asortimana, odluivanje o tome da li nabaviti ili proizvesti neki deo ili proizvod u sopstvenoj reiji, odluivanje o tome da li nastaviti sa proizvodnjom i prodajom proizvoda... ako se donose odluke na nekom nivou aktivnosti, relevantni su varijabilni trokovi, oni su najbolja aproksimacija za marginalne trokove. 6. primena ovog sistema obrauna trokova omoguava procenu profitabilnosti proizvoda, grupa proizvoda, pogona i drugih segmenata. Takodje, oni su dobra osnova za procenu profitabilnosti kupaca. Sve ovo zbog injenice da ovaj sistem obrauna trokova izbegava alokaciju fixnih trokova, to je najee uzrok netanosti razliitih kalkulacija (ovi fixni trokovi). Ovaj sistem u odnosu na prethodne sisteme Teba imati u vidu da primena ovog sistema obrauna trokova nije dozvoljena za potrebe zvaninog bilansiranja. Pre svega su to neki poreski razlozi zbog kojih se zabranjuje ovo. Treba imati u vidu da uprkos tome to se ne koristi nigde za potrebe zvaninog bilansiranja, u praksi razvijenih zemalja, kompanije veoma esto koriste barem dva sistema obrauna trokova jedan za zvanino bilansiranje a drugi za interne potrebe. Neka istraivanja govore da kompanije u Usa, Aus, Swe, ovaj sistem obraun trokova koriste izmedju 31 i 52%. Velika je upotreba ovog sistema obraua trokova nezavisno od toga koji sistem koriste za zvanino bilansiranje. Ovaj sistem ima brojne prednosti. Vane su. Ima i jedan nedostatak u odnosu na obraun po standardnim trokovima. U obraunu po stand trokovima pravimo razliku izmeu standardnih fixnih i odstupanja. Kod ovog obrauna se ta razlika barem u Bilansu uspeha ne pravi nego iz ostvarenog kontribucionog rezultata fixni trokovi se u celini pokrivaju, odjednom. Nemamo priliku da vidimo odstupanja, da li su ta odstupanja materijalno znaajna ili ne. *Razvijeni oblik sistema obrauna po standardnim varijabilnim trokovima otklanja nedostatke SO po stand var tro. Kada su u pitanju osnovne ideje, ne postoji razlika izmeu razvijenog oblika i onog prethodnog. Sa stanovita kalkulacije, tretmana trokova, izgleda bilansa do pokria tropkova sve je isto. Razlika i glavna novina tie se pokria fixnih trokova. Klasini sistem, dolazimo do nivoa FT u jednom iznosu.. Ovde se pravi razlika izmedju razliiotih kategorija FT i razliito pokrivamo delove tih FT (ft proizvoda, ft grupe prizvoda, ft pogona, ft preduzea kao celine). KNJIGA: Sami da odradimo Obraun neproizvodnih trokova i Osnove kalkulacije; ne trebaju kod sistema obrauna nigde one osnovne metodologije...

71

72

SISTEMI OBRAUNA TROKOVA I PERIODINI REZULTAT Oprez. Jedan od osnovnih ciljeva je obezbedjivanja info za potrebe bilansiranja, zvaninog. Kada su u pitanju ciljevi obrauna trokova, nisu vezani samo za zvanine bilanse: 1. Obezbedjenje CK za potrebe pripremanja zvnainih izvetaja (vezan za zvanino bilansiranje) 2. Pripremiti info za potrebe obrauna kratkoronog rezultata 3. Pripremanje info za potrebe decentralizacije rezultata (obraun rezultata po segmentima) Problemi koji se vezuju za zvanino bilansiranje Zvanino bilansiranje podrazumeva pripremu izvetaja za eksterne korisnike. Primenjujemo neka pravila, principe... Ti izvetaji ne mogu da budu napravljeni bez informacija iz obrauna trokova, kao to su informacije koje se vezuju za CK, a pre svega PCK. FR nije u stanju da obezbedi te informacije. Zadatak OT je da omogu obraun PCK, odnosno da uini moguim razgranienje vrednosti izmeu BS, s jedne strane, i vrednosti koje pripadaju BU, gde se nalazi sve ono to je realizovano. Kljuni problem je razgraniioti vrednosti izmeu BS i BU. Zbog toga treba CK, bez koje ne moemo da utvrdimo vrednost zaliha. ***Naa zemlja je prihvatila MRS, koncept CK je regulisan MRS 2. Treba rei da osnovu za bilansiranje zaliha ini PCK, ili neto prodajna vrednost (neto prodajna cena) ako je ona nia od PCK. To znai da je gornja granica za _______ pck. ta su neto prodajne vrednosti predstavlja razliku izmedju trine vrednosti i trokova prodaje ako su u pitanju gotovi proizvodi, odnosno razliku izmedju trine vrednosti i trokova prodaje i trokova zavretka rpoizvodnje ako su u pitanju zalihe nedovrene proizvodnje. ta je to to se ukljuuje u PCK? U PCK treba ukljuiti sve one trokove koji su stvarno neophodni da bi nastao odreeni proizvod. Pri tome VT se utvrdjuju prema normativima, stvarnim potrebama, a FT se odredjuju na bazi proseno korienog kapaciteta u prethodnom periodu. Kratkoroni obraun rezultata Mislimo na reuzultat koji se obraunava u kraim vremenskim intervalima u odnosu na godinu. A ovo kratkorono izvetavanje nije tako strogo regulisano i tu mogu da postoje neka odstupanja. Pod kratkoronim izvetavanjem se ne podrazumeva estomeseni zvanini izvetaj. Kratkoroni obraun rezultata se po pravilu bavi poslovnim rezultatom i nastoji da sagleda doprinos pojedinih proizvoda, grupa proizvoda.. uspehu preduzea kao celine. Veoma je teko podeliti tropkove po vrstama na proizvode, grupe proizvode... Zato preduzee treba da ima veoma razvijen obraun trokova, i bolje je da taj obraun bude zasnovan na metodi prodatih uinaka. Decentralizacija rezultata Podrazumeva se obraun rezultata po delovima, segmentima, centrima. Kao to postoji potreba za rezultatom celine preduzea tako postoji potreba i za rezultaom na niovu profitnih i investicionih centara. Da bi se video doprinos i tih relativno zaokruenih celina uspehu preduzea.

Kako pojedini sistemi obrauna utiu na rezultat?1 (izostaviemo neproizvodne trokove, uzeemo samo one trokove koje utiu na razlike) 2004. Po Zalihe Proizvodnja Prodaja Krajnje zal. 2000 1500 500 1.Ph od prod 2.Tr.prod.pr. 3.Rezultat 4.Tr.perioda 5.Neto rez. STVARNI STANDARDNI STAND.VAR. 240.000 240.000 240.000 150.000 120.000 75.000 90.000 120.000 165.000 40.000 100.000 90.000 80.000 65.000 50.000 40.000 25.000

Vrednost zaliha u BS

Rezultat: bruto, bruto, kontribucioni. Trokovi perioda ovde bi bili neproizvodni (ali ovde smo pretpostavili da ih nemamo) + (ukupna) odstupanja. U BS ne idu odstupanja! U kalkulaciju moemo da stavimo ta god, ali u BU moramo da stavimo sve trokove. Iste poetne zalihe, ista prodajna cena, razlika je samo u korienom obraunu trokova dobili smo sve razliite rezultate. Zapaziemo da je ovde re kada se zalihe formiraju, proizvodnja je vea od prodaje. Preostaje nam da vidimo zato se ovo deava, da bismo odgovorili treba da znamo gde zavrava onih 500, injenica je da e zavriti u BS, vrednovaemo ih po CK. Ajmo da poredimo po dva sistema da vidimo ta se deava. Prvo emo krenuti sa ovim na poetku, stvarnim i standardnim. Rezultat je vei po stvarnom obraunu za 10.000, da vidimo zalihe u BS, odloismo zalihe u vrednosti od 50.000, u drugom sistemu, vrednost odloenih zaliha ili odloenih trokova kroz zalihe je samo 40.000. razlika je 10.000. U prvom smo vie trokova odloili i automatski imamo vei rezultat. Kod standardnih smo manje trokova odloili i imamo manje rezultat, vie smo trokova nadoknadili. Kretanja u rezultatu jesu posledica kretanja zaliha. U periodima formiranja zaliha, vie trokova po stvarnim trokovima odlaemo za naredni period te je rezultat povoljniji. Ajmo sad drugi i trei. Rezultat je povoljniji za 15.000 ako primenjujemo drugi. Vei iznos trokova odlaemo po 2 a manji po 3. Poto smo vie odloili za kasnije, to znai da smo manje nadoknadili, te je rezultat po 2. povoljniji. Razlika u rezultatu je jednaka razlici u zalihama. Prvi i trei. Razlika u rezultatu jeste posledica razliitog vrednovanja zaliha a sve to je vezano za CK. Stvarni obraun, trokovno najtea CK, standardni, neto laka, a standardni varijabilni, najlaku CK i najmanju vrednost zaliha. U periodima kada formiramo zalihe, najpovoljniji rezultat po obraunu po stvarnim, pa onda po standardnim a najnepovoljniji po standardnim varijabilnim trokovima. Kada e nastati problem? Onog trenutka kada ono to smo odlagali moramo nadoknaditi. Kada obim proizvodnje bude ispod obima prodaje.

PCK: stvarna = 100, standardna = 80, standardna varijabilna = 50

73

74

Ajmo sada drugu situaciju da prikaemo. 2005. STVARNI STANDARDNI STAND.VAR. Po Zalihe 500 1.Ph od prod 400.000 400.000 400.000 Proizvodnja 2000 2.Tr.prod.pr. 250.000 200.000 125.000 Prodaja 2500 3.Rezultat 150.000 200.000 275.000 Krajnje zal. - 4.Tr.perioda 40.000 100.000 5.Neto rez. 150.000 160.000 175.000 Nadoknada ranije odloenih 50.000 40.000 25.000 trokova kroz zalihe Ovde imamo da rezultat raste, tj. da je povoljnij po standardnom a najpovoljniji po standardnim varijabilnim. Logino je oikaviti da se rez poveavaju. Razliiti sistemi na razliit nain iskazuju rezultat. Ovde pogledati ta nadoknadjujemo u ovom periodu. Ovde smo sve prodali. Nadoknaditi sve ono to smo potroili kroz zalihe. Definitivno najvie trokova smo nadoknadjivali po obraunu po stvarnim trokovima. Tamo smo ih odlagali pa je rez bio poboljniji, ovde ih nadoknadjujemo pa je rezultat nepovoljniji. Posmatrajmo sledea dva sistema, rezultat se opet poveava, zato, jer smo ovde ranije odloili 40.ooo pa ioh sad nadoknadili, a u st var smo odloili 25000 pa ih sad nadoknadili. Kretanje rezultata zavisi od primenjenog sistema obrauna trokova i te razlike jesu uslovljene razliitim vrednovanjem zalihama. Imali smo razliite kalkulacije koja je omoguavala da odlaemo razliite trokove u vrednosti. Prva situacija, proizvodnja vea od prodaje najpovoljniji rezultat po stvarnim trokovima. Druga situacija, prodaja vea od proizvodnje najnepovoljnij obraun stvarni, a najpovoljniji ovaj trei. Postoji jo jedna situacija, kada nema poetnih i krajnjih zaliha i kad se one ne menjaju. Pod takvim uslovima svejedno koji emo sistem obrauna koristiti. Rezultat e biti isti po svim sistemima obrauna trokova. Razlike u rezultattima jesu posledica razliitiog vrednovana zaliha. Odnosno razliite sadrine, visine CK. (CK mogu se malo igrati, stvarna je 100, a negativna odstupanja 20, pa izraunati da je standardna 80, na sledeem asu e pokazati najtei zadatak koji se moe pojaviti na ispitu) 25. april 2007. Ono to ovde treba jo da kaemo, jeste problem upotrebne vrednosti sistema obrauna trokova na podruju kratkoronog obrauna rezultata i na podruju decentralizacije rezultata. Kada ocenjujemo znaaj, UV razliitih sistema obrauna trokova, teba pre svega imati u vdiu kriterijume koje koristimo za ocenu: 1. Aurnost obezbedjenje informacija o CK, PCK, KCK, ako podjemo od toga treba rei... 2. Informativnost BU, odnosno iskazna mo BU

KRITERIJUM 1. Aurnost 2. Informativnost

SOpoSTVARNIM neauran nezadovoljavajua (1) Nudi uvek nakadno poznatu CK. Trebaju nam projekcije, standardne veliine, a to nam ova CK ne pokazuje. (2) BU nudi samo dva nivoa rezultata: o netu rezultatu i o bruto rezultat. Iskazna mo takvih BU je mala, odnosno nezadovoljavajua informativnost.

SOpoSTANDARD. auran Vea informativnost (1) Nudi unapred poznatu stabilnu CK. Ovaj sistem obrauna tr ima daleko veu UV u odnosu na prethodni. (2) pravi razliku izmedju standardnih tro proizvodnje i odstupanja. Nudi inf o planiranom bruto rezultatu, bruto rezultatu i nudi informacije o neto rezultatu.

SOpoSTAND.VAR. auran Najvea informativ. (1) Zasniva se na standardnim trokovima. Nudi unapred poznatu stabilnu CK. I ovaj sistem ispunjava prvi kriterijum. (2) ima najveu iskaznu mo. Nudi nekoliko razliitih koncepata rezultata. Iz ph pokrivamo stand var tr proizv, pa posle nadoknaditi odstpanja, pa ona neproizvodne VT, a onda pokriti sve FT (posle svakog pokria neki koncept rezultata pogledati na vebama). Vri najefikasniju segmentaciju rezultata.

75

76

SLUAJ ZA RAD OBAVEZNO URADITI!!! Problem izbora izmeu obrauna trokova u uslovima fluktuirajuih zaliha (apsorpcioni ili varijabilni obraun) - Sluaj SM korporacije SM korporacija proizvodi dva proizboda, proizvod A i proizvod B koje prodaje po 15 i 18 respektivno. Standardni trokovi po jedinici dati su u sledeoj tabeli: Trokovi 1.Trokovi direktnog materijala 2.Trokovi direktnih plata 3.Opti (fixni i varijabilni) trokovi Proizvod A 2 1 7 Proizvod B 3 2 9

dobitak od 120.000 za svaku proizvodnu liniju, i za A i za B. Projektovane koliine prodaje su ostale iste a nije predviena promena cena. Direktor proizvodnje je naglasio da iste pretpostavke stoje i u osnovi budeta proizvodnje. Varijabilni trokovi po jedinici ostaju isti a i ukupni fixni trokovi ostaju nepromenjeni. Jedino je dolo do promene u planiranoj proizvodnji. Zbog toga je predloio sledeu tabelu: Planirana proizvodnja I KVARTAL II KVARTAL Proizvod A Proizvod B 30.000 52.500 24.000 60.000

On se zaloio da se preispitaju budetske procedure jer ne vidi nikakav razlog zato je neto dobitak za proizvod A pao sa 4 na 2,8 po jedinici prodaje, dok se za proizvod B poveao sa 2,11 na 3,16. Od nas se oekuje: 1. Rekonstruiite projektovani BU kompanije za I kvartal. 2. Prevedite projektovane BU za oba kvartala pojedinano na obraun po standardnim varijabilnim trokovima. 3. Komentariite oscilacije dobitka izmeu perioda i izmeu sistema. 4. Predloite reenje za nastali problem. (ne moemo reiti problem ako ne napravimo kalkulaciju koja e biti kao naa. To je prvi problem koji treba reiti. Drugi problem kako doi do tih trokova, gledati BU opte trokove i fx iz texta. Ako u startu ne reimo taj problem, daba... kod 2) imaemo dva problema, identifikovati zalihe, proizvodnja, prodaja za drugi kvartal i vratiti se unazad i izvesti info za prvi kvartal, nakon toga ako smo uspeno reili probleme sa kalkulacijom nee biti teko. Standardni tro puta koliine i lako emo rekonstruisati. Dobra rekonstrukcija i za A i za B, onda treba to da prevedemo na obraun po varijabilnim trokovima, i tu je situacija prilino jednostavna. Trebalo bi da dodjemo do rezultata u prvom kvartalu rentabilnost je jednaka 120.000 i za i za B.)

(pomeani su fixni i varijabilni, voditi rauna o tome, to bi moglo da stvori problem) Ukupni fiksni trokovi proizvodnje po kvartalu za proizvod A su 180.000, za proizvod B su 480.000. Praktini kapacitet po kvartalu je 30.000 jedinica za proizvod A i 60.000 jedinica za proizvod B. Na sastanku borda direktora u martu dat je na razmatranje projektovani bilans uspeha za drugi kvartal. Projektovana dobitna ostvarenja prikazana su na sledei nain: Projektovani BU za drugi kvartal Elementi Planirane koliine prodaje Planirane koliine proizvodnje I Planirani prihodi od prodaje II Planirani trok. prodatih proizv (3-4) 1. Zalihe na poetku 2. Tr. proizvodnje za II kvart. (a+b+c) a) Tr.direktnog materijala b) Tr.direktnih plata c) Opti tr.proizv.(i fx i var) 3. Ukupni trokovi proizvodnje (1+2) 4. Zalihe na kraju III Planirani Bruto dobitak IV Neproizvodni trokovi 1. Trokovi prodaje (u celini su fxni) 2. Trokovi upravljanja i admin. (-II-) V Projektovani neto dobitak

A 30.000 24.000 450.000 336.000 80.000 276.000 48.000 24.000 204.000 356.000 20.000 114.000 30.000 18.000 12.000 84.000

B 57.000 60.000 1.026.000 798.000 42.000 840.000 180.000 120.000 540.000 882.000 84.000 228.000 48.000 28.000 20.000 180.000

Prezentirani izvetaj je izazvao znaajne reakcije lanova borda jer je pokazivao da proizvod B doprinosi mnogo vie uspehz preduzea nego proizvod A to ranije nije bio sluaj. Direktor prodaje bio je zbunjen i istakako je da nain planiranja prodaje za dolazei kvartal isti kao i za tekui, prvi, kvartal kada je projektovani BU pokazivao

77

78

ANALIZA PRELOMNE TAKE Analiza prelomne take jeste jedan od instrumenata za praenje globalnih .... preduzea. Dobitak jedan od najvanijih ciljeva, cilj koji dominira, neto to preduzea postavljaju kao apsolutni dobitak ili kroz stopu prinosa. Imajui to u vidu, menadjeri preduzea vode rauna o iznosu dobitka koje preduzee ostvaruje ne samo zato to je to formalan postupak jer i investitori na tritu kapitala vode rauna o tome jer je to osnova za sigurnost preduzea. E sad, dobitak ne treba posmatrati kao neto to na kraju nekog perioda postoji il ne postoji. Ne treba ekati kraj perioda pa videti kakvi su ph, rh, ima li dobitka il ne taj luxuz preduzea sebi ne mogu da priute. Dobitak je predmet i planiranja i kontrole. injenica je da na dobitak deluju ph i rh, a da ph i rh odredjuje veliki broj faktora (trite, konkurencija, asortiman, obim prodaje, prodajne cene; struktura asorttimana, obim prodaje, ekonominost potronje materijala, efkiasnost rada, cene faktora proizvodnje). Da bi preduzee ostvarilo postavljene ciljeve, da bi ostvarilo neki dobitak koji e zadovoljiti interese akcionara, preduzee mora da priprema adekvatne COST BENEFIT analize koje su u fji donoenja poslovnih odluka na nain koji e iio ostvarenje planiranih rezultata, i druga stvar, mora se u kontinuitetu baviti planiranjem i kontrolom rezultata. Jedan koristan instrument za proces planiranja i kontrole rezultata jeste analiza prelomne take. Prelomna taka je jedan veoma popularan, esto korien instrument, i to najee na najviim nivoima upravljanja. To zbog toga to prelomna taka omoguava praenje globalnih tokova rentabiliteta, to je PT instrument koji omoguava brzo i lako dolaenje do rezultata, veoma koristan instrument u procesu traenja asortimana. injenica je da se koriste razliiti naini za oznaavanje PT. Ne treba pomeati PT kao instrument za planiranje i kontrolu tokova rentabiliteta sa procenom rentabilnosti preduzea. procena rentabilnosti preduzea uvek podrazumeva dovodjenje u vezu razliitih koncepata rezultata sa nekim konceptom kapitala. kada je re o PT mi ovde nigde ne koristimo angaovani kapital. Ovde pratimo obim, ph, rh, cene, rezultat. Dakle, pratimo ..... tokove rentabiliteta. Da bismo mogli da vrimo analizu prelomne take, imaemo neke pretpostavke: 1. Neophodno je da postoji podela trokova na varijabilne i fiksne.. 2. Da se trokovi i prihodi kreu pravolinijski.. uz pomo te pretpostavke lake kombinujemo inioce 3. Pretpostavka da su varijabilni trokovi proporcionalni obimu aktivnosti.. 4. Pretpostavka je da su fx trokovi u ukupnom iznosu konstantni.. 5. Analiza PT je analiza kratkog roka u kratkom roku pravimo razliku izmedju varijabilnih i fx trokova.. 6. (Obim proizvodnje jednak obimu prodaje) Svako preduzee se suoava se nekim trokovima. Cilj je pokriti fixne trokove i ostvarimo neki rezultat. im napravimo proizvod imaemo ph od prodaje, imaemo i varijabilne trokove. Cilj je pokriti sve fixne i sve do tog trenutka nastale varijabilne trokove iz prihode. Prihodi minus varijabilni trokovi = kontribucioni rezultat, pa od njega oduzimamo fx tr i dobijamo neki rezultat. PT onaj nivo aktivnosti preduzea (obim proizvodnje i prodaje) na kom se izjednaavaju ukupni prihodi i ukupni trokovi (ukupni fx tr i do tada nastali var tr). Ph = FT+VT

PT onaj nivo aktivnosti na kome se izjednaavaju kontribucioni rezultat i fixni trokovi. Ph-VT=FT Prilikom analize moemo utvrdjivati prelomnu taku pomou nekih relacija ili putem grafikona rentabiliteta (grafikona prelomne take). Govorimo o PT koja moe da se izrazi koliinama i vrednosno. Ph = PCxX VTjxX = FT Treba da izraunamo koji je to nivo aktivnosti na kom se izjednaavaju KR i FT. X(PC VT) = FT X = FT / (PC VT) Prelomna taka koliinski gledana jednaka je odnosu izmedju fixnih trokova i KRj. KRj je jednak razlici izmedju prodajne cene i varijabilnih trokova. PTk pokazuje koliko jedinica proizvoda preduzee treba da proizvede da bi dostiglo nivo prelomne take. Na tom nivou ukupni prihodi su jednaki ukupnim trokovima, odnosno na tom nivou neto rezultat jednak je nuli. Svaka nova jedinica preko ovog nivoa (dodatna proizvodnja i prodaja) znaie da preduzee ostvaruje dobitak, odnosno oznaie situaciju da preduzee ulazi u zonu dobitka. Vai i obrnuto, svaka proizvodnja ispod tog nivoa, znai da se preduzee nalazi u zoni gubitka. To emo lako videti na grafikonu. Treba imati u vidu da ova prelomna taka kolilinski je pogodna za monoproizvodno preduzee. Ali to ne znai da je ne moemo izraunati i u vie proizvodnom preduzeu, ali o tome na sledeem asu. Pored ove PTk moemo izraunati PTv, moe da se obraunava i u monoproizvodnom i u preduzeima koje imaju iri asortiman. PTv = PTk x PC %KR + %VT = 100

PTv oznaava onaj nivo ph pri kome su ukupni ph jednaki ukupnim trokova. Ostvarenje novih ph vodi preudzee u zonu dobitka, ako su prihodi ispod tog nivoa eto nas u zoni gubitka. Zajedno sa PTv i PTk koriste se jo neke pokazatelje koji su bitni za analizu tokova rentabiliteta i koji su tesno povezani sa PT. Prvi je MS (mara sigurnosti) koja se dobija kao odnos (Obim aktivnosti PT%) kroz obim aktivnosti i puta sto. Obim aktivnosti ili prihodi. MS upuuje na zakljuak koliko preduzee moe da smanji nivo aktivnosti (obim proizvodnje i prodaje) a da pri tome ne predje iz zone dobitka u zonu gobitka. Ako je MS 25%, to znai da preduzee moe da smanji do 25% obima aktivnosti i da i dalje bude u zoni dobitka, ako tano smanji 25%, onda je na prelomnoj taki.

79

80

Pored MS moemo raunati i broj radnih dana koji je potreban za dostizanje prelomne take. Ovaj broj radnih dana se dobija iz odnosa PTxBRD podeljeno sa Obimom aktivnosti. Ovaj pokazatelj nam govori o tome koliko preduzee mora da radi da bi dostigao nivo prelomne take. Obino prelomnu taku raunamo na godinjem nivou. Lako je moemo prevesti na krae nivoe. To ima smisla raditi ako imamo tokom godine ravnomerni obim aktivnosti. Da li je cilj preduzea dostizanje nivoa PT? NIJE!!! Cilj preduzea je da ostvari ciljni, varijabilni dobitak. Bilo bi logino da znamo da izraunamo iznos dobitka koje treba ostvariti.

Moemo govoriti o dugoronom i kratkoronom planiranju. Dugorono oplaniranje obuhvata projekcije za duui period, od 3 do 5 godine, globalne projekcije globalnih tokova (kapaciteti, da li e biti novih proizovda, trita, kao e se to odraziti na rentabilnost..). Kratorono godinu dana i krae, po kvartalima, mesecima. Nas zanima ovo operativno planiranje, tj. kratkorono. Kad projektujemo, ta treba projektovati... Poi od ciljeva preudzea. Dobitna ostvarenja, solventnost i likvidsnot. Dobitak je vaan zbog toga tp sve interesne grupe vide ostvarenje svojih interesa u visini dobitka. Solventnost, gledaemo fin strukturu preduzea, vana zbog toga to u zavisnosti od odnosa imovine da li e rpeduzee biti sposobno da stvara budue novane tokove... Likvidnost preduzee ako ne moe da izmiruje obaveze uzastopno u odredjenom periodu moe otii u steaj. Projekcije prikazane u formi nekih projektovanih izvetaja. Projekcije dobitnih ostvarnja projektovani BU, finan strukturu BS, likvidnost ke flou. Operativno planiranje se odvija u ra odgovornosti. Podrka dolazi iz obrauna trokova info za CK, VT, trokove, info za razliite tipove cost benefit analize. Generalno posmatrano, UR ima smisla samo ako doprinosi mnd preduzea u boljem vodjenju preduzea. teba imati u vidu da mnd pred ima stalno nove i nove zahteve. Jedan od bitnih zahteva jeste zahtev da se obezbede potrebne ionforamcije za potrebe planiranja i kontrole to se sada deava u okviru raunovodstva odgovornosti. ime se bavi ra odgovornosti? Delovima preduzea, projekcijama ostvarnjea po tim segmentima, izvetavanjem ostvarneja, kontrolom ostvarenja. Preko segmenata ima u vidu celinu. Pojavilo se zato to su pred postala sve sloenija. (pogledati na poetku ta je priao tamo negde u februaru, martu). *Obuhvata ph, tro, rezultat segmenata preduzea, bavi se izvetavanjem o pojedinim segmentima, bavi se kontrolom ostvarenja delova preduzea, interpretacija izvetaja. Elementi koji odredjuju ra odgovornosti: 1. Definisanje odgovornosti potrebe formiranja organizacionih subjedinica, definisanje ovlaenja i odgovornosti, individualna ili timska odgovornost 2. Postavljanje ciljeva u procesu budetiranja treba imati u vidu nekoliko bitnih stvari: a. Definisanje budetskih celina b. Na kom nivou ciljeve postaviti realna dostinost ciljeva c. Primena koncepta standardnih trokova 3. Merenje ostvarenja a. Definisanje raunovodstvenih podruja odgovornosti b. Izvetavanje sa principom kontrolabilnosti c. Finansijske i nefinansijske mere uspenosti 4. Kontrola ostvarenja a. Standardne vs. Stvarne veliine b. Identifikovanje odgovornosti za nastala odstupanja, i preduzeti korektivne akcije 5. Motivacioni sistem a. Poveanje plata b. Bonusi c. Unapredjenje 82

(koliinski)

(vrednosno) Raditi na ovaj nain, ako radimo drugaije najee se zeznemo...

07. maj 2007. ... prelomna taka... crtei... Knjiga: Cene obratiti panju na primenjene metode formiranja cena, pogledati sve kalkulacije. Predstaviti formalnu strukturu kalkulacije, navesti elemente. Posebno panju obratiti na dobitak, na iznos dobitka koji se obraunava. Dobitak (% dobitka na pune trokove), npr. Dakle, navesti u zagradi uvek na koje trokove se rauna dobitak. I pogledati nedostatke. Planiranje i kontrola oblast iz koje ima mnogo ispitnih pitanja.

PLANIRANJE I KONTROLA Raunovodstvo odgovornosti ukljuuje raunovodstveno planiranje i kontrolu. To je jedan od izuzetno vanih segmenata Ura. UR je nadleno za te kvantitavne aspekte planiranja i kontrole. PiK su upravljake aktivnosti u okviru kojih se donose razliite odluke o ciljevima, aktivnostima koje treba ostvariti. Jedna bez druge teko da mogu da postoje. To ne moe da se odvoji. Ako govorimo o fanju opreduzea, mnd preduzea treba da uskali svoje aktivnosti u dva nivoa: treba da ih uskladi sa deavanjima u okruenju (prodaja, nabavka, izvori finansiranja projekcije), a druga vrsta uskladjivanja se deava u internoj zoni poreduzea gde treba uskladiti aktivnosti izmedju segmenata preduzea. ova uskladjivanja i jedna i druga vre se u okviru planskog procesa pre svega. Sve te strategije, politike, ciljeve treba prevesti u finansijske termine.

81

09. maj 2007. U seditu panje jeste odgovornost. Ra odgovornosti bavi se segmentima projekcijama po segmentima, izvetavanjem po segmetnima. Prvi uslov je ID neke subjedinice: pf centri, investicioni centri... U okviru tih segmenata moramo da definiemo odgovornosti i ovlaenja. Odgovornost moemo da veemo samo sa dobijenim ovlaenjem, donosi odluke i odgovara samo za ono za ta si ovlaen da donosi odluke. Bitno je da postoji ravnoteaizmedju ovlaenja i odgovornosit. Moe biti pojedinana i timska. Kada je re o planiranju, u tom procesu se uvek postavljajju neki ciljevim, kolko ph kolko tro, kolki rezultat postavljaju se ciljevi, standardi za kontrolu. Prethodno treba ID budetske celine, to mogu da budu isti kao subjedinice. Kad je re o ciljevima veoma je vano na kom nivou se postavljaju treba da budu postalvjeni kao izazovni ali realno dostini ciljevi. Da bismo mogli da projektujemo potreben su nam info o standardnim torkovima pre svega. Ceo proces projektovanja se zanica na konceptu standardnih trokova. Projekcije nikada ne mogu odvojeno od kontrole. Da bismo mogli da kontroliemo, moramo da izmerimo ostvarenja. Merenje ostvarenja je sr ra odgovornosit. Moramo definisati ra delove odgovornosti. Koja su karakteristina raunovodstvena podruja odgovornosti? Ima ih 5: 1. Centri trokova poredimo standardne trokove sa stvarno nastalim, odgovaraju za visinu trokova. Prepoznaemo ih pre sve u proizvodnji. 2. Centri prihoda to su centri koji ID u okvur marketinga ili prodaje, mogu da budu ph ostvareni na jednom geograf sektoru, poh po kanalinma prodaje, po proizvodima. Kontroiemo ih tako to poredimo planirane sa ostvarenim prihodima 3. Centri budetiranih rashoda donoenje odluka u okviru raspoloivog budeta, uglavnom su neproizvodne fje. Razliito se planiraju i kontroliu ovde trokovi u odnosu na 1). 4. Profitini centri mnd imaju odgovornost i za ph i za tro, pa ih kontroliemo putem visine pf. 5. Investicioni centri mdn odgovorni za ono u pf centru + za visinu ulaganja, kontroliemo ih pomou stope prinosa. Ovih 5 jesu reaunovodstvena podruja odgovornosti, moraju da se poklapaju sa budetskim celinama! Podvojiti ono to je pod kontrolom mnd i ono to nije. Vani samo kontrolabilni elementi rezultata. Za celinu preduzea su vani i kontrolabilni i nekontrolabilni. RAUNOVODSTVO ODGOVORNOSTI Nije neto posebno, to je sastavni deo jednog ukupnog planskog procesa preduzea. OPTI CILJEVI

SPECIFINI CILJEVI

STRATEGIJA

PROFITNO PLANIRANJE (PROCES BUDETIRANJA)

DUGORONI (STRATEGISJKI)

KRATKORONI (OPERATIVNI)

MERE OSTVARENJA Plansko-poslovni koncept KONTROLA OSTVARENJA Planiranje je jedna od upravljakih aktivnosti. Donose se razne odluke o ciljevima, finansijskim deavanjima. Oekivanje je sastavni deo planskog procesa. Proces ra planiranja nije neto to je izolovano od svih drugih deavanja (od ciljeva, strategije preduzea, deskriptivnih planova), to je sastavni deo jednog planskog poslovnoh procesa koji je predstavljen ovom slikom gore. Ishodita su neki ciljevi koji mogu biti opti... Treba da dostignemo ciljeve, treba istestirati planove kroz finansijske projekcije (nastaju operativni i strat budyeti), na kraju perioda izmeriti ono to je ostvareno, napraviti kontrolu ako imamo projekcije s jedne strane, i s druge strane... Vea, sloenija preduzea Ciljeve postavljaju na dva nivoa, na prvom nivou su korporativni/opti ciljevi. To su ciljevi koji imaju dugoroan, usmeravajui karakter. Ne izraavaju se po pravilu kvantitativnim terminima. Pre su opisni (max prinos, ostvariti to vee trino uee..). To je neto to odraava odnos preduzea prema stejkholderima. Formiraju se na korporativnom nivou, eventualno jo na nivou poslovnih jedinica. Specifini ciljevi konkretizacija optih ciljeva. Postavljaju se i za preduzea ali i za sve druge segmente preduzea. oni izpttravaju korporativne ciljeve. Ovi su kratkoroni, odnose se na period od godinu dana. Oni su kvantitativno izraeni (ostvariti stopu prinosu

83

84

od 15%, stopu dobitka 12%, prinos akcionara 8%, poveati izvoz za 10%). Uz pomo njih se definie odgovornost menadera odgovarajueg segmenta preduzea. Ako postavimo kao cilj jedan segment preduzea teba da osvati stoipu prinosa 15%, mi smo istovremeno nametnuli odgovornost menaderu tog segmenta. Strategija. Proirivanje trita, upotupnjavanje proizvodnih linija... Strategija definie ulaganja, kretanje trokova, investicije... Kada sve to imamo, i ciljeve i strategije, deskriptivne planove, treba da testiramo koliko su oni prihvatljivi sa stanovita dobirtnih ostvarenja, uticaja na fin strukuturu, ke flou. Otuda profitno planiranje ili budetiranje. Kada govorimo o pf planiranju, moemo da govorimo o pf planiranju u kratkom roku i dugom roku. otuda pravimo razliku izmedju dugoronih budeta (strategijskih) dui od godinu dana, a sa druge strane imamo operativne ili kratkorone budete do godinu dana. Da bismo imali i proces kontrole neophodno je izvestiti o tome ta se desilo, izmeriti ostvarenja. Takodje, to je u nadlenosti raunovodstva, tj. upravljakog raunovodstva, tj. raunovodstva odgovornosti jer se radi o segmentima preduzea. Ceo taj planski proces zavrava se kontrolom ostvarenja. Na jednoj strani planirano, na drugoj ostvareno, tu izemdju toga se nalaze neka odstupanja i to jeste predmet kontrole. Druga stvar, odnos izmedju strategijskih i operativnih budeta. Treba imati u vidu da planski proces moe obuhvatati razliiti vremenski proces. Dnevno, sedmino, meseno, kvartalno, godinje, viegodinje planiranje. Generalno, pravimo ralzliku izmedju dugoronih (period dui od godinu dana, najee 3-5godina), i kratkoronih budeta (godinji nivo, ali su po pravilu unutar godinjeg nivoa ralanjeni). Ovde se prvenstveno bavimo kratkoronim budetima. Prva razlika po vremenskom periodu. Pored toga, strategijski budeti su zasnovani na nekim globalnim projekcijama. Neemo ii za svaki proizvod. One ne moraju biti apsolutno tane ali treba da omogue stianje predstave. Pripremaju se za preduzee i za strat poslovne jedinice. Ne ide se dalje. Po pravilu su karakteristini za vea preudzea. Obuhvataju se sve stvari od znaaja: promene u kapacitetu, lansiranje novih proizvoda, grupa proizvoda, novi IR projekti, nove kapitalne investicije sva ona ulaganja koja utiu na aktivnosti preduzea. Cilj je da steknemo globalnu predstavu o fin strukturnom poloaju preudzea, dobitnim ostvarenjima. Mali broj pozicija u planu. Operativni oni su analitiki, krai vremenski period, detaljniji su (ii emo na pojedinane proizvode..). Ako su se strategijski pripremali za preduzee, ovi operativni se pripremaju za sve segmente preduzea. Ovde pratimo kretnaja info o dobitku i koji su to elemntni koji utiu na dobitna ostvarenja, o imovini, obavezama, kapitalu, fin poziciji, CF, ali sve detaljnije nego strat budet. Kljuna razlika je u slobodi odluivanja, izbora. Vee mogunosti su na strani strat budetiranja. Moemo da udjemo s tim da emo promeniti kapacitete, otvoriti novi pogon, lansirati nove proizvode, sve t mo emo u strat budetu. Kod operativnih bud sloboda je daleko manja, akcenat je na efikasnosti, kako to bolje iskoristiti postojee kapacitete. To znai ako smo prema strat b zapoeli da gradimo neki pogon pre dve godine i ako je predvidjeno da se zavri za 5 godina, u operativnom b mi ulaemo koliine, razmatramo trokove. Mnoge stvari u operativnom bud su definisane onim to postoji u rpedzeu. U strat b moemo menjati ta god. Najvei iznos trokova ima varijabilni karakter. U operativnom budetu, tu su rashodi i fx i varijabilni i diskrecionog karaktera. Kapacitet je odreen. Daleko manja sloboda u projekcijama u operativnom budetu u odnsu na strat i to je kljuna razlika. ta su budeti, ta je proces budetiranja, osnovne karatkeristike...

BUDET injenica je da budet proizilazi iz procesa finansijskog projektovanja aktivnosti. Prva stvar koju bi trebalo razjasniti su terminoloke dileme. Dugo godina pojam B se koristio da odrazi ono to se deava u dravnim institucijama, jer tamo su se koristili ti termini. Praktino, B i buetiranje su totalno bili izopteni iz poslovne prakse. Medjutim, ako biste nekome na strani raunovodstvenog planiranja ovo planirali kao ra planiranje, on ne bi znao o emu se radi, ali ako bismo bilo kom direkroru neke amerike firme pomenuli taj termin, njemu bi bilo savreno jasno. termin budeti, budetiranje se potpuno ravnomarno koristi i u neprofitnim i u profitnim organizacajama. Mi taj termin ovde kristimo u poslovnoj praksi. Kada su u pitanju budeti, oni se odnose na neke finansijske projekcije. Treba imati u vidu da oni nisu spisak elja, ambicija preduzea. Postoje neka ogranilenja: potencijali preduzea, testiranje izvodljivosti. Ako kaemo budeti, mi emo uvek morati da se bavimo prihodima, trokovima, kapitalom, novanim tokovima. Zavriemo sa raunovodstvenim okrvirom. Pored toga, porces budetiranja predstavlja proces prevodjenja upravljakih namera (ciljeva, strategija, politika, deskriptivnih planova) u finansijske termine, odnosno u fin konsekvence takvih namera. Moe postojati strat plan, da tu bude puno lepih opisa, ali sve to nije dovoljno ozbiljno ako nije istestirano. Kad imamo u vidu takve planove, moramo razmiljati na sledei nain, koliko emo proizvoda prodati, po kojoj ceni, gde, koji ph e biti ostvareni, pa onda proizvodnja, materijal, radna snaga, pa dobitna ostvarenja... testirati sve te strategije u stvarnosti. Budet je pplan za budunost, koliko emo dobitka ostvariti, prihoda, koliko emo resursa u te svrhe potroiti. B je jedan raunovodstveni dokument koji sadri finansijske projekcije ostvarenja preduzea u nekom buduem periodu. Kroz proces B zakljuno pokrivaju svi vani aspekti poslovanja preduzea. obuhvatie proizvodno-rpodjajna ostvarneja, iznos trokova koji e nastati u tom procesu, kolko imovine nabaviti, kakve investicije uiniti, kako emo to finansirati, kakva su dobitna ostvarenja, CF, fin-strukturna pozicija, kakav je rizik... Osnovne karakteristike budeta: 1. Budeti uvek predstavljaju formalizovan proces, to su uvek izvetaji u nekoj propisanoj formi, propisanom vremenskom periodu, to su izvetaji koji su uvek vrednosno iskazani, 2. Uvek se zansnivaju na nekim unapred odreenim budetskim celinama, a to nije nita drugo do neki ui delovi preduzea, ali mora tano da se zna koja je to ua celina 3. Uvek se sastavljaju za neki unapred definisan vremenski period (strategijski 35god, operativni 1 god a unutar toga kvartali i meseci), 4. U procesu razvijanja budeta uvek se moraju imati u vidu potencijali preduzea, ono ime preduzee raspolae, 5. To je proces koji podrazumeva precizan vremenski raspored aktivnosti odnosno proces koji podrazumeva precizan kalendar (unapred treba da bude propisano

85

86

kako se taj proces odvija u praksi obino poinje u septembru, zavrava se 31.decembra). MASTER BUDET Dve bitne odlike: 1. Sveobuhvatnost obuhvata sve delove, sve segmente preduzea. Zamislimo malo sloenije preduzee: ima 5 pf centara dislociranih u odnsou na sedite preduzea. budetiranje treba da obuhvati svaki centar. Unutar toga svaki pf ima barem proizvodnju i prodaju (B mora da obuhvati i sve ovo). U okviru proizvodnje imamo 3-4pogone u okviru kojih imamo razliite proizvodne linije, a u okviru njih moemo imati i druge centre kao neki skup maina. Tamo gde je prodaja moemo imati nekoliko prodajnih teritorija. B moramo obuhvatiti sve to... I tako za svaki pf centar. U jednom preduzeu nastaje itava serija budeta. Glavni problem je kako to sve uvezati, kako te aktivnosti uskladiti, kako te brojne parcijalne budete objediniti, kako dobiti predstavu o segmetnu, o preduzeu kao celini. Taj proces objedinjavanja, uskladjivanja parcijalnih budeta se deava u okviru jednog sveobuhvatnog, opteg plana koji se naziva MASTER BUDET. To je finale svih tih projekcija. MB sumira sve pojedinane budete, sve pojedinane projekcije, sumira sve finansijske implikacije upravljakih namera, sve to testira sa aspekta dobitnih ostvarenja, finansijsko strukturne pozicije i novanih tokova (CF). To je master budet. Kako nastaje? Plan prodaje, plan proizvodnje, plan trokova proizvodnje... Sve te parcijalne planove objedinjuje. MB sadri 3 ili 4 parcijalna izvetaja: a) Projekcije dobitnih ostvarenja projektovani BU b) Projekcije finansijsko-strukturne pozicije preduzea zavrie u nekom projektovanom BS c) Projekcije novanih tokova ke flou izvetaj d) Budet kapitalnih ulaganja nekad se ukljuuje, nekad ne. Ova prva tri definitivno ine MB. Ovaj etvrti je specifian. Specijalan plan. Ponekad se ostavlja izvan MB. Sva tri prethodna izvetaja su celoviti izveptaji u smislu da obuhvataju sve aktivnosti, sve ph, rh bez obzira gde nastali; ukupne imovine, ukupne obveze, ukupni kapital; sve CF pozitivne, negativne. Kapitalna ulaganja obuhvataju samo investicije. Nije celovit kao prethodni. Vaan je za proces operativnog planiranja. 2. Kontinuitet proces koji se stalno odvija.

projekcijama. Ako toga nema onda teko da moemo govoriti o ozbiljnom BP. Najvei broj naih BP ima fin projekcije koje su pogreno utvrdjene... Budeti su iroko rasprostranjeni u praksi. MB pripremaju velika razudjena, sloena preduzea. Visok procenat onih koji ih pripremaju u Japanu, Australiji, visokorazvijenim zemljama Evrope, USA. Problem sa efikasnou primene. Kada je re o podrujima gde dolazi do izraaja prces budetiranja: 1. PLANIRANJE - Budeti - formalizovani dokumenti, proces kontinuiran, budeti obavezuju menadment da pklanira, da gleda unapred, da gleda ta se deava u okruenju, kako e prmene delovati na preduzee. Budete mogu makar da nagoveste koji e problemi biti aktuelni. 2. KOORDINIRANJE uskladjivanje razliitih aktivnosti kako bismo doli do finalnih projekcija za preduzee kao celinu. Mi moemo da zkljuimo na bazi istraivanja tripta, predvidjanja, da moemo da dodamo 10000jed proizvoda, a onda emo naii na ogranienje da imamo kapacitet za 7000 jedinica. To odmah znai da te aktivnosti moramo da uskladimo. Ili recimo nema dovoljno materijala na tritu, ili nemamo finansijskih sredstava da to izguramo. 3. KOMUNICIRANJE najbolji nain za komuniciranje je proces budetiranja. U svim pravcima, po vertikali (odozdo na gore, i od vrha ka dnu), po horizontali. Budeti poinju odozdo, pa idu prema vrhu pa se uskladjuju po horizontali i tako se prenose info ta se deava u kom delu preduzea. 4. KONTROLA moe biti preventivna moe biti naknandna. Preventivna pravimo projekcije unapred gde moemo oekivati neke neloginosti. Naknadna kontrola, projektovali smo, zavrila se poslovna godina, imamo izvetaj ta smo odradili, poredimo stvarno i projektovano, uoavamo odstupanja. 5. ALOKACIJA RESURSA mislimo na internu alokaciju resursa. Oni su uvek ogranieni. Interes centara je da taj kapital iskoriste u to bolja ostvarenja, usmeriti ih ka najprofitabilnijim podrujima. Usmeriti ih tamo gde su projekcije najprofitabilnije. 6. EKSTERNO FINANSIRANJE kroz proces budetiranja mi moemo da utvrdimo koliko nam kapitala treba, koliko investicija da bsimo mogli da ispratimo poslovne aktivnosti, moemo utvrditi iznos sredstava koji treba da pribavimo iz eksternih izvora. U nekim periodima imaemo nedostatak i moraemo da se zaduimo, u nekim emo imati viak za koji treba da znamo iznos i kako ih plasirati. Kako pribaviti kapital, kako se predstaviti da bi uzeo pare. Svakako uz pomo BP, finansijskih projekcija. 7. MOTIVACIJA projektovano, ostvareno, neko je ostvario planirane rezultate, neko je to premaio eto osnove za nagradjivanje.

Kakav je odnos MB i biznis plana? Neki izjednaavaju ovo dvoje, to moda nije loe zbog onih koji se bave BP, ali BP je iri u odnosu na MB. Biznis plan obuhvata i istraivanje trita, postavljanje ciljeva, strategija. Ne smemamo da zaboravimo da sredite BP predstavlajju finansijske projekcije, svaki BP treba da zavri finansijskim 87 88

Znaaj raunovodstvenih informacija u budetiranju: 1. Znaaj istorijskih informacija prolost je prolost i kao takva nije relevantna za budunost. I to je dobar razlog da napravimo neto to nije realno. Zato su vane istorijske info? E, mi samo pravimo pomak unazad da bismo bili realniji. Ishodite u procesu projektovanja su postencijali preduzea, ono ime preduzee raspolae, moramo od toga poi. Treba videti da li imamo kapacitete za ostvarenje nekih odluka, da li imamo dovoljno zaliha, ta se deava sa potraivanjima... MI moemo da sve lepo isprojektujemo a da zaboravimo na obaveze koje su nastale pre 3 godine, i ako i njih ne uzmemo u obzir, visoke kamate, visoke obaveze koje su nasledjene ne sme se zanemariti. Imate istorijske trokove kao to su Am, irelevantni sa stanovita donoenja odluka, ali optereivae rezultate u budue periode. Kako treba da izgledaju dobitna ostvarenja, poveava se obim aktivnosti, ali ta se deava sa zalihama, potraivanjima... Treba videti koef obrta. Moemo uzeti optimistiki koef obrta 12, a onda ostvarimo 3 nismo realno projektovali. injenica je da kad gledamo unapred radi realnosti moramo videti kakvi su potencijali, obaveze, fx trokove, obrti iz prethodnih perioda. 2. Koncept standardnih trokova mi projektujemo neke aktivnosti za naredni period. Potrebni su nam ph, trokovi, imovina, obaveze. Kod ph, istraivanje trita, procene. Kod trokova to moe biti veliki izazov jer za svaki proizvod treba videti kolko materijala potroiti, imamo razliite kategorije tr, razliiti asortiman, razliite vrste materijala. Najbolje je ako su tro standradni. Postoji neki tehnoloki postupak, da bismo napravili sto potrebna nam je ploa 2m2, 3h rada. Ako su veliine standardne, lako emo dobiti odgovarajue veliine. I kad ih ima ne mora da bude lako, da li su napravljeni kao idealni standardi (onda je to problem, taman toliko koliko je potrebno da se napravi proizvod) ili kao oekivani. Raunovodstvo rtrokova je nadleno za stand trokove i treba da nam prui info o standardnim varijabilnim trokovima matijrala, plata, optim (ili oekivanim, ili teorijskim idealnim, a ako ovo drugo onda treba da da info o oekivanim odstupanjima). Pored toga, info i o masi ukupnih fx trokova. Oekuje se CK puna standardna da bismo razgraniili vrednosti u BS i BU, ali i ona varijabilna trebae nam za prodajne cene ako je kratak rok i ako kapaciteti nisu iskorieni. Info o kontribucionog rezultata pomou koga traimo optimalan asortiman. 3. Metodoloka i izvetajna podrka dobitna ostvarenja, finansijska struktura, novani tokovi podrazumeva neku metodologiju. Hoemo da dobijemo ostvarenja, moramo da posegnemo za nekim obraunom trokova, da obraunamo zalihe. Kao mogunost stoje obrauni koji se zasnivaju na standardnim veliinama, standardni obraun i standardni varijabilni obraun. Za jednu stvar je bolji standardni obraun: pa ako koristimo standardni obraun u procesu projektovanja i u eksternom izvetavanju onda su te stvari uporedive i zbog toga je prednost standardnog obrauna. Na svim drugim podrujima prednost ima standardni varijabilni obraun on pravi razliku izmedju var i fx, moe prelomnu taku, slui za kombinovanje asortimana na osnovu razl in proizvodnja, omoguava kvalitetnije izvetajnu ..... Kontribucioni pristup, slojevitost... Onaj po standardnom je dobar samo zato to je uporediv. Ovaj standardni varijabilni se ee koristi.

Da bismo mogli u praksi do kraja da razvijemo MB, trbea da budu zadovoljene neke pretpostavke: 1. Organizaciono-tehnike pretpostavke podrazumevaju postojanje dela za budet, organizaciono reenje procesa budetiranje. ID nosioce ovog procesa. U velikoj organizaciji da postoji odbor za ovo. Brinu o tehnikim stvarima, koordiniranju, kontroli. Odbor se formira da bi reio eventualne konfliktne situacije izmedju segmentata, bavi se analizom budy perioda, daje naloga za revidiranje, odobrava budet. 2. radne pretpostavke proces budetiranja treba da respektuje 4 stvari: a) moramo poi od ciljeva, ishodite jesu opti i specifini ciljevi, ishodite predstavljaju i dugoroni bueti za kratkorone.. samo 27% preduzea izvodi operativne budete iz strat... b) proces budetiranja definisan je upravljakim stilom, upravljakom filozofijom (centralistiko, decentralistiko) c) budetiranje treba da se zasniva na organizacionoj strukturi (moe da odstupa malo, ali treba na tome da se zasniva) vitestepeno uskladjivanje parcijalnih budeta. Prvo treba uskladiti aktivnosti recimo na nivou pf centra, povezti tr, ph, pa onda sve pf centre uskladiti na ivou inv centara, pa onda sve inv centre na nivou preduzea. d) Mora da postoji podudarnost izmedju budetskih celina i raunovodstvenih podruja odgovornosti. Moe u odnsou na organizaciju da postoje odredjena odstupanja ali izmedju ovog italic ne sme. Razliiti pristupi razvijanju budeta: I. DIREKTNI (CENTRALISTIKI, TOP-DOWN, odozgo na dole) podrazumeva nametanje zadatka sa nivoa centrale nanie dole. Ovi dole se nita ne pitaju, namee im se ta da odrade. Direktno odreivanje uzadatih ciljeva, moe se primenjivati samo u specifinim situacijama: malim, mladim preduzeima, ili onim koji imaju mali broj proizvoda. Nema uea niih menadera u budetskom procesu. II. OD DNA KA VRHU III. PARTICIPATIVNI PRISTUP u praksi nije sve crno belo. Ono to se oekuje od drugih delova to ide odozgo nadole, ali proizvodnja, prodaja zna vie, kakav je asortiman, prodajne cene. Napravie bolji budet nego da onaj odozgo diktira. Bolje je kad onaj gore revidira i odobrava. Participiranje menadera na inim nivoima drugim nosiocima bud procesa. U velimik slioenim decentralizovanim preduzeima. Menaderi na iim nivoima uestvuju u razvijanju ciljeva. 14.maj 2007. Problem je kako povezati budete u MB. Redosled aktivnosti pravljenja budeta: 1. Plan prodaje 2. Plan proizvodnje 3. Plan trokova proizvodnje 4. Plan nabavke 5. Plan trokova prodaje 6. Trokovi neproizvodnih fja (paralelno sa prethodnim)

89

90

Sve te planove objedinjujemo u okvru MB. Iza toga, sledi kontrola MB, podudarnost na kraju godine MB. Pre svega toga, pre razvijanja pojedinanih planova, priprema se Izvetaj o bazinim budetskim preporukama. To je izvetaj koji sadri osnovne smernice za one nie nivoe organizacione strukture. Preduzee upravlja odredjenim resursima, i menader preduzea je odgovoran za ostvarenja vlasnicima preduzea. pre poetka bud procesa logino je da upozna nie nivoe mng u pogledu oekivanja, neke opte info u vidu izvetaja. Taj izvetaj priprema menademtn preduzea i distribuira niim nivoima menadmenta. Dva su bitna razloga zato se sastavlja ovaj izvetaj: 1. Treba upoznati mng na niim nivioima sa oekivanjima na vrhu preduzea, ta se od njih oekuje, koliko profita treba da donesu... 2. Preko njega se naglaava znaaj procesa budetiranja u preduzeu. Ovaj izvetaj potpisuje predsednik kompanije. 1. PLAN PRODAJE Iza toga ide se na pojedinane parcijalne planove. Prvi plan je Plan prodaje i prihoda od prodaje. Sa tim planom se polazi, startna taka, ishodini plan. Ako bismo ga stabvili u odnos sa drugim parcijalnim planovima, u istoj su ravni. Ali ako se gleda redosled, on je prvi. Plan prodaje odredjuje mnoge druge parcijalne planove. Najee od njega yaivisi plan proizvodnje, on e odrediti potrebne zalihe materijala, gotovih proizvoda, potraivanja, kapitalna ulaganja, novani prilivi... iz ovih razloga poinje se sa planom prodaje. Zato je vaan ovaj plan? 1. Ako on postoji, smanjuje se neizvesnot u pogledu ostvarenja prihoda. 2. U planu prodaje prisutne su procene mng (marketinga najee) o tome kako e igledati prodajno ostvarenje u narednom periodu. 3. Vaan je zbog toga to predstavlja ishodite za druge planove 4. Neophodan je zbog toga to predstavlja osnovni kriterijum za kontrolu. Kako pripremamo plan prodaje? Odozgo na dole od vrha ka niim nivoima. Usmerenja koja dolaze sa vrha marketing funkcije. Odozdo na gore od pojedinih menadera ka marketing menaderima info dolaze iz istraivanja trita... Plan prodaje odredjuje veliki broj drugih planove ali i trpi uticaje od drugih planova. Proizvodnja nemogunost da se nabave koliine materijala mogu ograniiti prodaju, onda nemogunost da se isplate potraivanja ograniavaju prodaju. Kada govorimo o planu prodaje onda tu pominjemo neke prognoze. Prognoze nisu isto to i plan prodaje. To su predvidjanja ta e se desiti u nekom periodu, predstava prodaje u narednom periodu. U plan te prognoze mogu da udju takve kakve jesu, mogu biti vie, nie. U planu moramo da imamo stav, odluku mng ta se oekuje od narednog perioda. U procesu planiranja prodaje koriste se razliite tehnike, neke se zasnivaju na statistici (trend, regresiona analiza), neke na iskustvu, neke na bazi procena ljudi u prodaji, zaposlenih. Na prodaju mogu uzicati razliiti faktori: kakva je konk, mogunost ulaska novih preduzea, supstituti, iskustvena prodaja prethodnih godina, kako posluju 91

preudzea u grani, politika cena, ulaganja u promotivne aktivnosti... Svi ovi faktori ne deluju istim intenzitetom u svakom preduzeu, ali sve to moe uticati na prodaju. Ko je odgovoran za pripremanje plana prodaje? (svugde gde je odgovornost, obratiti panju) Priprema se u okviru prodajne fje. Participiraju svi mng koji se bave prodajom. Konanu odgovornost za celokupni plan prodaje snosi direktor prodaje. Treba biti oprezan to ako napravimo greku u planu prodaje onda e se to odraziti i na ostale planove. Plan prodaje je vaan zato to je prvi i to utie na ostale planove, i stoga mora biti najrealniji. Kada govorimo o samoj primeni plana prodaje, treba se praviti razlika izmedju plana prodaje za potrebe strategijskog budeta i plana prodaje za potrebe operativnog budeta. Za strategijski, to su globalne projekcije, za razliku od operativnog plana gde imamo detaljne projekcije (proizvodi, asortiman, koliine, cene, uslovi prodaje). Mi emo sve ove pojedinane planove pripremati ovde na bazi primera broj 7. Napraviemo prvo sve parcijalne planove, pa onda i MB.
T-1 PLAN (BUDET) PRODAJE I PRIHODA OD PRODAJE

Elementi Plan prodaje (1) Prodajna cena (2) Prihodi (3)

Kvartali Ukupno I II III IV 7.800 8.800 9.600 8.300 34.500 90 90 90 90 90 702.000 792.000 864.000 747.000 3.105.000

Ovaj plan u praksi je bogatiji informacijama. Moe biti proiren i po vertikali i po horizontali. (ph od prodaje u bruto, popusti, neto prihodi, prodaja po teritorijama, proizvodima...) Uz ovaj plan esto idu i uslovi prodaje. 30% na gotovo (ovo e biti priliv, vano zbog novanih tokova), 70% na odloeno. To su vane informacije, ali prikazaemo ih pri projektovanju CF. Kada zavrimo sa projekcijama prodaje, onda pravimo plan proizvodnje. Najee ovaj plan prodaje odredjuje plan proizvodnje. To je sluaj kada je tranja ograniavajui faktor. Ne moemo da prodamo vie od odredjene koliine i ne treba vie od toga ni da proizvodimo. Postoje redje situacije kada plan proizvodnje odredjuje plan prodaje moemo da prodamo ali ne moemo toliko da proizvedemo (kod nas to je primer sa proizvodnjom bakra, moe da se proda, ali ne moe da se proizvede vie; slina je situacija i sa proizvodnjom obojenih nemetala). Ta dva plana su tesno povezana.

2. PLAN PROIZVODNJE Kada govorimo o procesu pripremanja plana proizvodnje, o toku informacija, ovde se info kreu u razliitim pravcima. Proizvodnja podrazumeva razmenu informacija sa centralnom upravom, prodajom, u isto vreme mnogi problemi se reavaju u trouglu PREDUZEE-PRODAJAPROIZVODNJA, pa je i prodaja vezana sa centralnom upravom. Parcijalni planovi nastaju na uim podrujima. Odredjeni uticaji postoje i iz drugih poslovnih funkcija.

92

PREDUZEE

Ogranienja dolaze iz drugih fja nabavka (nema mateirjala), finansije (nema sredstava)... Ui delovi i njih treba usaglasiti. Odgovornost Za pripremanje ovog plana proizvodnje nadlene su planske slube proizvodnje. Konanu odgovornost nosi direktor proizvodnje. On je odgovoran za sadrinu.
T-2 PLAN (BUDET) PROIZVODNJE

PRODAJA

PROIZVOD NJ A

DRUGE POSLOVNE FUNKCIJE (nabavka,

Elementi (1) Plan prodaja (2) Planirane zalihe na kraju (3) Ukupne potrebe (1+2) (4) Zalihe na poetku (5) Planirana proizvodnja (3-4)

Kvartali I II 7.800 1.000 8.800 800 8.000

Ukupno III 8.800 1.200 10.000 1.000 9.000 9.600 1.100 10.700 1.200 9.500 IV 8.300 1.300 9.600 1.100 8.500 34.500 1.300 35.800 800 35.000

1. Planirana prodaja 2. Zalihe na kraju 3. Zalihe na poetku UA PODRUJA ODG. U OKVIRU PODRUJU PROIZV.

esto na ispitu dolazi plan proizvodnje.

Tokovi komuniciranja

3. PLAN TROKOVA PROIZVODNJE Trokovi proizvodnje su direktno uslovljeni planom proizvodnje. Za potrebe planiranja trokova proizvodnje moramo ih podeliti na dve osnovne grupe: 1. Direktni trokovi proizvodnje trokovi direktnog materijala, direktnog rada 2. Opti/indirektni trokovi porizvodnje pomoni materijal, energija... Ova podela je vana zbog razliitog tretmana ovih trokova. Jednostavije je planirati direktne trokove jer su direktno povezani sa obimom aktivnosti. Planiramo ih tako to pratimo njihova kretanja koje je proporcionbalno obimu aktivnosti. Sloenija situacija je sa optim tgrokovima koje ne moemo dovesti neposredno u vezu sa obimom proizvodnje. Po pravilu, utvrdjuju se u ukupnom iznosu a onda se alociraju po kvartalima po pojedinanim proizvodima.

Trougao: politika kvaliteta, politika zaliha, stabilnost proizvodnje, ulaganje u proizvodnju. To su najvanije stvare koje se tu deavaju. Politika kvaliteta zavisi od miljenja marketing funkcije, uprave. O ulaganjima ne odluuje direktor proizvodnje, mora se videti sa prodajom i centralnom upravom. Veoma vano podruje naroito u operativnom b jeste politika zaliha, zavisie od odnosa proizvodnje i prodaje. Veoma esto su izraeni zahtevi za veim zalihama. Mng prodaje insistiraju na tome kako bi mogli da zadovolje potrebe na tritu, mng nabavke vee nabavke nii trokovi po jedinici i on je za, mng proizvodnje ako su zalihe tu ok lake emo izai u susret. Ali glavno ogranienje dolazi iz fin funkcije da li postoji dovoljno sredstava za finansiranje takvih zaliha, koji su trokovi dranja zaliha. Stabilnost proizvodnje postoje preduzea koja su izloena sezonskim fluktuacijama ili nekim drugim (deavanja na tritu). Pitanje je da li se odluiti za stabilnu prroizvodnjua. Generalno,Ako su fluktuacije kratkorone, treba drati proizvodnju stabilnom, ako su trajnije, treba razmisliti da i proizvodnja fluktuira sa kretanjem prodaje. Problem je ako imamo kvalitetnu RS, neemo moi da ih otputamo pa ponovo zapoljavamo... Uskladiti proizvodnju sa prodajom. U projekciji proizvodnje polazimo od planirane prodaje. Planirana prodaja + Zalihe na kraju - Zalihe na poetku = Planirana proizvodnja

3.1 PLAN TROKOVA DIREKTNOG MATERIJALA Poinje se sa projekcijama trokova direktnog materijala jer je uee tr mat izuzetno znaajno. Mi te projekcije vrimo po odg asortimanu, rpoizvodima, po vrstama materijaala neophodnim za proizvodnju datog proizvoda. Odgovornost. Ta odgovornost je podeljena izmedju proizvodnje i nabavke. Pri tome, oni koji se bave budetiranjem u proizvodnji, oni su odgovorni pre svega za koliine i vrste materijala.

93

94

Koje su to koliine i vrste materijala koje treba biti nabavljenje radi obavljanja proizvodnje. Ovi u nabavci su odgovorni za nabavne cene materijala i za kvalitet. 3.2 PLAN TROKOVA DIREKNOG RADA U procesu projektovanja trokova direktnog materijala treba imati u vidu tri kljuna informaciona inputa: 1. Obim aktivnosti (obim proizvodnje) tr dir materijala direktno zavise od obima proizvodnje. Vei obim proizvodnje, rastu tr dir mat. Obim proizvodnje preuzimamo iz plana proizvodnje. 2. Standardna potronja materijala po jedinici proizvoda ako te standardne potronje ima, proces projektovanja je znalajno laki. Na bazi iskustvenih procena, na bazi tekuih procena, a najbolje je ako postoji razvijen tehnoloki postupak u kom su precizno odredjene koliine materijala za proizvodnju nekog proizvoda (inenjerske propaune, procene), i ako imamo takve standarde, bie lako preuzeti ih. Bie tee ako tih standarda nema, ako tih tehnolokih postupaka nema. 3. Nabavne cene za njihovu procenu nadleno je odeljenje nabavke, odatle treba preuzeti NC. Plan trokova direkton materijala e direktno uticati na dobitna ostvarenja. Povezan je sa procenom stanja, jer jedan deo moe zavriti u BS. Direktno povezan sa odlivima koji mogu biti znalajni pa e nam od ovog plana zavisiti i CF. Ovaj plan tangira ceo MB i stoga treba biti veoma oprezan pri pravljenju ovog plana.
T-3 PLAN (BUDET) TROKOVA DIREKTNOG MATERIJALA

Pored ovih u direktne trokove ukljuujemo i trokove plata zaposlenih koji uestvuju u proizvodnji. Zavise od cene radnog asa, sindikata, trokova koji se ulau u obrazvoanje kadrova. Kada kaemo budet trokova direktnog rada ograniavamo se samo na zarade radnika koji uestvuju direktno u proizvodnji, gde se koliina rada kree proporcionalno sa obimom proizvodnje. Kljuni informacioni inputi (potrebno je da imamo...): 1. Obim aktivnosti (obim proizvodnje), 2. Informacije o standardnom radnom vremenu koje je potrebno za proizvodnju jedne jedinice proizvoda iskustveno, informacije iz obrauna trokova (videti prosene veliine), a opet najbolje ako postoji tehnoloki postupak koji e pokazati kolko je vremena potrebno da se obave pojedine operacije, proizvede jedan proizvod... 3. Cena rada po jednom asu to e zavisiti od politike plata, sindikata... Ako imamo sve ove informacije onda emo prilino jednostavno moi da napravimo plan trokova direktnog rada...
T-4 PLAN (BUDET) TROKOVA DIREKTNOG RADA

Elementi Ukupno IV (1) Plan. Proizvodnja (2) Potrebni h po jed. (3) Ukupno potrebno vreme (4) Cena po asu (5) Ukupni trokovi rada (3x4)

Elementi (1) Plan proizvodnje (2) Planirana potronja po jedinici za mat M (3) Planirani utroci (1x2) (4) NC (5) Trokovi mat. M (3x4) (6) Planirana proizvodnja (7) Planirana potronja po jedinici za mat P (8) Planirani utroci (6x7) (9) NC (10) Trokovi mat. P (8x9) (11) UKUPNI TROK. DIR. MAT. (5+10)

Kvartali I II 8.000 2 16.000 10 160.000 8.000 0,7 5.600 20 112.000 272.000

III 9.000 2 18.000 10 180.000 9.000 0,7 6.300 20 126.000 323.000 9.500 2 19.000 10 190.000 9.500 0,7 6.650 20 133.000 289.000

8.500 2 17.000 10 170.000 8.500 0,7 5.950 20 119.000 289.000

35.000 2 70.000 10 700.000 35.000 0,7 24.500 20 490.000 1.190.000

Kvartali I II 8.000 1,6 12.800 5 64.000

Ukupno III 9.000 1,6 14.400 5 72.000 9.500 1,6 15.200 5 76.000 IV 8.500 1,6 13.600 5 68.000 35.000 1,6 56.000 5 280.000

3.3 OPTI TROKOVI PROIZVODNJE Govorimo jo uvek o trokovima u okviru proizvodnje. Ovi trokovi se razliito planiraju. rta pripada optim tr proizvodnje? Sve ono to nisu tr dir mat i rada: tr odravanja, osiguranja, am, zakupa, energije, pomonog materijala... Pitanje je kako ih planirati... Radi se o jednoj veoma heterogenoj grupi u smislu da obuhvataju i var i fx. Neki bi moda mogli da se veu za obim aktivnosti, a neki ne mogu. Kada kaemo obim aktivnosti, mislimo na obim proizvodnje, ali ne samo to, moemo vezati za obim proizvodnje odredjene koliine proizvoda. Kakko ih planirati? Izolovati varijabilne i vezati ih za aktivnosti. Problem je sa fx trokova. Najjednostavnije je videti kolki su bili trokovi u ukupnom iznosu (i fx i var), korigovati ih za inflaciju najjednostavnije i najmanje dobro. Fx trokove po pravilu utvrdimo na godinjem nivou, pa ih alociramo po kvartalima i proizvodima.

95

96

(videti napomene u zadatku)

T-5 PLAN (BUDET) OPTIH TROKOVA PROIZVODNJE

Elementi I OVT proizvodnje (dir h rada ) 1) Indirektni materijal 2) Indirektni rad 3) Energija 4) Ukupni VT proizv. II OFT proizvodnje 1) Am 2) Tr. odravanja 3) Ostali FT 4) UKUPNO III UKUPNI OPTI TROKOVI PROIZV. 16. maj 2007.

Tr. po h

Ukupno Kvartali I II III IV 12.800 14.400 15.200 13.600 56.000 23.040 15.360 41.600 80.000 40.000 105.000 55.000 200.000 280.000 25.920 17.280 46.800 90.000 40.000 105.000 55.000 200.000 290.000 27.360 18.240 49.400 95.000 40.000 105.000 55.000 200.000 295.000 24.480 16.320 41.200 85.000 40.000 105.000 55.000 200.000 285.000 100.800 63.200 182.000 350.000 160.000 420.000 220.000 800.000 1.150.000

1,8 1,2 3,25 6

Kakve e zalihe da budu zavisi od veeg broja faktora: 1. od potreba da se sinhronizuju proizvodnja i prodaja (neke min, sigurnosne zalihe..), 2. politika nabavke (ta su optimalne porudybine, koliko nabaviti da bismo ostvarili trokove po jedinici, odnosi sa dobavljaima..) 3. skladitenje (da li postoji dovoljno prostora, kakav je mateirjal, da li podrazumeva posebne uslove uvanja) 4. finansijska ogranienja (da li mofu da se isfinnansiraju vee zalihe..) 5. oekuje se poveanje cena, nabaviemo vie zaliha... Kako doi do koliine zaliha koje treba da budu nabavljene? Planirana upotreba materijala + Planirane zalihe na kraju - Zalihe materijala na poetku = Potrebne nabavke Kada je u pitanju nabavku, vodiemo rauna o mnogim faktora. Nas sada zanima kako projektovati nabavku za neke dolazee periode.
T-6 PLAN (BUDET) NABAVKE

Elementi I Materijal M 1.Plan proizvodnje 2. Plan ptr po jed mat 3.Planirani utroci 4.Planir zalihe na kraju 5.Svega potreb mat 6.Zalihe na poetku 7.Planirana nabavka 8.Nabavna cena 9.Vrednost nab M II Materijal P 1.Plan proizvodnje 2.Pln ptr po jed mat 3.Planirani utroci 4.Planir zalihe na kraju 5.Svega potreb mat 6.Zalihe na poetku 7.Planirana nabavka 8.Nabavna cena 9.Vrednost nab P III Vrednost ukupnih nabavki (I9+II9)

Kvartali I II 8.000 2 16.000 3.600 19.600 3.200 16.400 10 164.000 8.000 0,7 5.600 630 6.230 560 5.670 20 113.400 277.400 9.000 2 18.000 3.800 21.800 3.600 18.200 10 182.000 9.000 0,7 6.300 665 6.965 630 6.335 20 126.700 308.700

Ukupno III 9.500 2 19.000 3.400 22.400 3.800 18.600 10 186.000 9.500 0,7 6.650 595 7.245 665 6.580 20 131.600 317.600 IV 8.500 2 17.000 3.600 20.600 3.400 17.200 10 172.000 8.500 0,7 5.950 630 6.580 595 5.985 20 119.700 291.700 35.000 2 70.000 3.600 73.600 3.200 70.400 10 704.000 35.000 0,7 24.500 630 25.130 560 24.570 20 491.400 1.195.400

4. PLAN NABAVKE Danas idemo dalje. Nakon plana proizvodnje, trokova dir materijala trebalo bi da se napravi plan nabavke. esto se bavi paralelno sa planom tro dir mat. Vane su iskazane potrebe za materijalom, nabavne cene i vana je politika zaliha. Treba imati u vidu da ovaj plan sadri koliine, vrste materijala, nabavne cene, vrednosti. Odgovornost. ovde je ta odgovornost slina kao i kod plana tr dir mat. Jednim delom odgovorni su nosioci planskog procesa u proizvodnju, a drugim delom nosioci budetskog procesa u nabavci. Oi koji prave planove roizvodnje su odgovrni za vrste materijala, traeni kvalitet i vremenski raspored nabavke. Sve ostalo je nadlenost procesa planiranja nabavke (odnosi sa dobavljaima, isporuke, snabdevanje, nabavne cene). Odgovornost je vana zbog toga jer kad nastanu negativna odstupanja na kraju jednog perioda u trokovima, proizvodnji na prvi mah bismo pomislili da su odgovorni oni koji rade u proizvodnji, to moe tako da bude ali i ne mora. Ako se jave vea odstupanja u tr materijala, ako je nastao kart, odgovornost je proizvodnje (4min) ako nisu postojali, ako je poe. Ako je neko nabavio mat neodgavarajueg kvaliteta, onda je odgovornost u nabavci. Zbog kontrole ostvarenja, ID odgovornosti, mora se znati da je ta odgovornost podeljenja. Politika zaliha je neto to nam pomae da uskladimo iskazane potrebe za zalihama i stvarnu koliinu koju treba nabaviti. Te informacije najee nisu iste. Sve one vie potrebne zhalihe prihvata plan zaliha.

Plan proizvodnje informacije iz plana proizvodnje. Plan potronje po jedinici materijala Planirani utroci su 1x2... 97 98

U naem primeru se kae da zalihe materijala M.. Planirane krajnje zalihe su 20% od procenjene potronje u narednom kvartalu za mat M i 10% za mat P. I dakle, planirane zalihe na kraju, 20% od iskazanih potreba... za Ikv, 20% od 18.000, za II kv, 20% od 19.000, za III kv, 20% od 17.000, i za IV kv ?? Vratimo se na text zadatka, iskazane potrebe su 9000x2=18.000, pie za naredni kvartal, gledati napomene, ta info je obavezno data. U zbiru voditi rauna!!! Stavlja se 3.600, to su zalihe na kraju IV kv, koje su istovremeno i zalihe na kraju godine. Sada moemo da utvrdimo kolike su potrebe za materijalom. 5) svega potrebni materijal je 3+4, SABIRAJU SE OVDE!!! Sada treba oduzeti zalihe na poetku (6). Informacija o ovim zalihama nigde nema. Taj problem emo objasniti. Taj problem moe da postoji i kod plana proizvodnje. Da ponemo... II kv zalihe na poetku drugog kvartala su krajnje zalihe I kv... Dakle, 3.600. Za trei je 3.800, za etvrti 3.400. E sad, prvi kvartal. 3200. Kako? 20% od 16.000 su bile krajnje zalihe u prethodnom kvartalu, 3.200 dakle. To znai da su to poetne zalihe na poetku prvog kvartala. Biti oprezan, na ispitu su svi zahtevi vezani... Ako zeznemo neto na poetku, zeznuli smo sve. Planirana nabavka (5-6)... Vrednost nabavke materijala (7x8)... Za materijal P ista logika.

Postoji problem izbora obrauna trokova. Poto se radi o projekcija, trebaju nam obrauni trokova koji se zasnivaju na standardnim trokovima. Dakle imamo dve opcije. U vie navrata do sada, mi smo rekli e naroito veliku upotrebnu vrednost u projekcijama ima obraun po standardnim varijabilnim trokovima. To znai da emo i kalkulaciju zasnivati na deliminim trokovima.
T-7 KALKULACIJA STANDARDNE VARIJABILNE CENE KOTANJA

Elementi 1.Tro dir materijala 2.Tro.dir.plata 3.OVT proizvodnje PCK

Ukupni trokovi Koliina 1.190.000 280.000 350.000 1.820.000

Trok.po jedinici 35.000 35.000 35.000 35.000 34 8 10 52

Trokovi direktnog materijala pogledati tabelu t3; trokovi rada t4, OVT t5... Kolke su planirane koliine T2, poslednji red. Trokove delimo sa planiranom koliinom proizvodnje, i dobijamo trokove po jedinici. Sada imamo relativno jednostavnu situaciju. Neemo praviti poseban plan prodaje trokova proizvoda. Prodato 35000 jedinica, puta cena od 52, i dobijemo trokove prodatih proizvoda. Zavrismo sa proizvodnjom, prodajom, nabavkom. Ostaju nam jo neproizvodni trokovi.

5. PLAN (BUDET) TROKOVA PRODATIH PROIZVODA Na konani cilj je projekcija master budeta, ukupnih ostvarenja, finansijske strukture i ke floa. Ove info su uglavnom za projekciju BU, imamo neke ph, neke tr koji se tiu proizvodnje. Poena je da ukupni trokovi ulaze u BU samo u jednom sluaju, samo ako je obim proizvodnje jednak obimu prodaju. U ostalim sluajevima, uvek imamo razliku izmedju ukupno nastalih trokova i onih trokova koji se odnose na prodate proizvode. Da bsimo utvrdili tro prodatih proizvoda, potrebna nam je kalkulacija. Kalkulacija nam slu da ragranilimo vrednost izmedju BS i BU. Kalkulacija je instrument za razgranienje vrednosti izmedju BS i BU. Mi imamo uvek prblm razgranienja kad obim proizvodnje nije jednak obimu prodaje. Ako je obim proizvodnje vei od obima prodaje, trokovi prodaje e biti na niem nivou. Vai i obrnuto. Ako hoemo da uskladimo te trokove prodatih proizvoda, sa im ih uskladjujemo? Sa prodajom. Kako vrimo to uskladjivanje? Ovako: Ukupni trokovi proizvodnje + Trokovi sadrani u poetnim zalihama - Trokovi sadrani u zalihama na kraju = Trokovi prodatih proizvoda 6. PLAN (BUDET) NEPROIZVODNIH TROKOVA 6.1 TROKOVI MARKETINGA Neproizvodni trokovi. Trokovi perioda. Ne mogu da se etaju kroz zalihe u neke druge obraunske periode. Ono to se utvrdi u ukupnom iznosu, optereuje tekui rezultat. Ide u BU u ukupnom iznosu. Treba imati u vidu u praksi ovaj plan se priprema uvek sa planom prodaje zato tpo su ovi planovi veoma tesno povezani. Dvosmerno. Plan prodaje uslovljava trokove prodaje. Ali i plan trokova prodaje utie na plan prodaje. Proces planiranja se odvija zajedno, istovremeno. Kada govorimo o tr marketinga, moemo da ih podelimo u dve velike osnovne grupe: 1. trokovi promotivnih aktivnosti vezani za obim, struktura, asortiman prodaje 2. trokovi distribucije vezani za izvrenje prodaje distribucija... koliko treba utroiti na promotivne aktivnosti? Odgovor nije jednostavno dati. Zavisi od mnotva faktora, razlikuje se ak i medju preduzeima u istoj grani.

99

100

Metode planiranja promotivnih aktivnosti: 1. metod raspoloivih sredstava kolike su mogunosti predudzea, koliko imamo raspoloivih sredstava toliko u promotivne aktivnosti. Najjednostavniji i najmanje dobar. Leoe je to se vezuje za raspoloiva sredstava. Ne valja to skida odgovornost s menadera marketinga (neuspeh moe da se pripie nedovljnim sredstvima). 2. Metod procentna od prodaje malo bolji od prvog. I on respektuje mogunosti preduzea. postoje razliite varijacije, da li je % od prodaje iz prethodnog, tekueg perioda, projektovanih ph. Ne valja to se trokovi promotivnih aktivnosti posmatraju kao posledica poveanja prodaje. 3. Metod ugledanja na konkurentska preduzea koliko drugi toliko i mi. Dva nedostatka. Kako doi do iznosa sredstava koja ta preduzea ulau u promotivne aktivnosti. Druga stvar, ako i dodjemo do tih informacija, onda je pitanje da li je to pravi iznos. Ako neko pravi greke na tom podruju, onda e se te greke preneti i na nae preduzee. Ni ovaj metod nije ba neto posebno. 4. Metod cilja i zadataka treba dostii neku prodaju, neki prihod, neki dobitak. Pa onda se utvrdjuje ta je to to rteba uraditi, koji su to zadaci koji treba da budu obavljeni, a onda da vidimo koliko nas to kota. U ovom metodu su menaderi marketinga direktno ukljueni u proces planiranja i oni snose odgovornost. Ovaj metod je bolje od ova tri prethodna. Trokovi distribucije Dostaviti u pravo vreme na pravo mesto po najniim trokovima. Ovi trokovi zavise od toga kako je preduzee organizovano, kako je organizovana prodaja, kanali prodaje, asortiman preduuzea, koliko su kupci udaljeni, koji su njihovi zahtevi. Smatra se da trokovi promocije utiu na obim strukture i prodaje a da ovi pomau samo pri realizaciji. Ali to nije sasvim tano. I ono to se deava na podruju distribucije, da li se dostavlja na vreme, da li proizvodi oteeni u transportu bivaju zamenjeni su neto to moe da utie na lojalnost kupaca. ***Ako hoemo da planiramo, u svim ovim problemima moramo prepoznati strukturu trokova. U toj strukturi trokova prepoznajemo 4 kategorije: 1. Fx trokovi imamo objekat, imamo raunarsku opremu, kupimo neto u zakup ti fx trokovi koji su uslovljeni samim postojanjem prodaje. Planiramo ih tako to podjemo od istorijskih trokova, korigujemo ih za oekivanu inflaciju i eventualno za nove planove koji su vezani za ove trokove (jo koju prostorjiju uzeti u zakup). Veoma teko ihj jre precizno rasporediti po nosiocima. Uvek je to subjektivno pitanje koliko je to tano. 2. Diskrecioni trokovi nastaju pod uticajem tekuih odluka. Pre svega se vezuju za trokove promotivnih aktivnosti. Planiraju se uz pomo nekih iod prethodno navedenih metoda. Problem rasporedjivanja po nosiocima. 3. Varijabilini trokovi moemo ih prepoznati najee i najvie u okviru distribucije. Planiramo ih tako to podjemo od toga kolika je prodaja i veemo ih za prodaju. Lako ih moemo vezati za proizvode. 4. Semivarijabilni trokovi sadre i fx i vvar komponentu i kao teakve ihnije lako planirati nego ih treba razdvojiti. Treba nai nain da te meovite trokove nekako odvojimo na fx i var komponentu.

U ovom naem primeru neemo ii pojedinano ve emo imati jedan plan neproizvodnih trokova. 6.2 TROKOVI OPTEG UPRAVLJANJA I ADMINISTRACIJE To su trokovi vezani za donoenje odluka, administrativne poslovne, opti poslovi... Po vrstama to bi bili trokovi dnevnica, kancelarijskog materijala, centralne uprave, energije... Problem je to poslednjih 10ak godina se poveava njihovo uee u ukupnim trokovima to optereuje dobitna ostvarenja. Neka istraivanja kau da kada preduzeu ne ide dobbro i kada to preduzee biva preuzeto od nekog drugog, esto to drugo preudzee skrati ove trokove za duplo. Nita se ne deava sa stanovita funkcionisanja iako su ti trokovi prepolovljeni. Kako ih planirati? Postoje razliiti pristupi, ali neemo se optereivati njima. Moemo krenuti od istorijskih trokova korigovanih za inflaciju. Ali sve ovo to treba da bude dodato na te trokove mora biti preispitano i odobreno od nadlenih u preduzeu. Samo ono to se preduzee orocenjuje da je opravdano, bez ega ne moe da se posluje, treba biti odobreno. To ne znai da ne treba preisiptitati i neke trokove iz prolosti da li su opravdani ili ne. Ovo su uglavnom fx trokovi, retko kad se pojavljuju varijabilni. I evo sad zadatak. Gledamo VT koje vezujemo za prodaju, a onda FT... Informaicje o ovim trokovima su dati na strani 18, poslednja 2 pasusa. Prva informacija u ovom planu je Planirana prodaja (t1, planirane koliine). Trokovi prodaje po jedinici u ovom sluaju 2din/jed. Ukupni VT prodaje 1x2. Ostaju jo fx trokovi, njih planiramo u ukupnim iznosima a posle ih rasporedjujemo po kvartalima. Ovi trokovi u ukupnom iznosu, 50.000 plate, 100.000 promotivne aktivnosti, 20.000 opta uprava, ostali OFT 30.000. i sada to alociramo po kvartalima, pretpostavka da to radimo u jednakim delovima. Imamo sada sve trokove po vrstama. Moemo da izraunamo ukupne opte fx trokove. Zbir VT i FT predstavlja Ukupne neproizvodne trokove (I3+II5).
T-8 PLAN (BUDET) NEPROIZVODNIH TROKOVA

Elementi I VT 1.Plan prodaje 2.Tr.prod.po jedinici 3.Ukupni VT prodaje II FT 1.Tr.plata 2.Tr.promot.aktivnosti 3.Tr.opteg upravljanja 4.Ostali Opti FT 5.Ukupni OFT III UKUPNI NEPROIZVODNI TROKOVI

Kvartali I II 7.800 2 15.600 12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 65.600 8.800 2 17.600 12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 67.600

Ukupno III 9.600 2 19.200 12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 69.200 IV 8.300 2 16.600 12.500 25.000 5.000 7.500 50.000 66.600 34.500 2 69.000 50.000 100.000 20.000 30.000 200.000 269.000

101

102

7. PLAN KAPITALNIH ULAGANJA Plan kapitalnih ulaganja je vrlo jednostavan. Treba voditi o ovome rauna... Imati u vidu: plan kapitalnih ulaganja je ili u master budetu ili je pored njega kao specijalni... odnosi se na period koji je dui od godinu dana (5, 10, 15 god), sadri planirane investicije, planirane projekte u nekom duem vremenskom periodu, i tu imamo dve dimenzije po horizontali (ceo projekat koji traje 7god, dugi projekat 10god) i po vertikali (kolika su izdavanja po pojedinim godinama). Plan koji traje. A mi ovde priamo o operativnim budetima, zanima nas samo prva godina koja dolazi posle tekue. Nas zanima ta je to to postoji u tom planu a realizuje se u ovoj godini. Bitan izbor investicionih projekata. Trebaju nam oni projekti koji e nam uveati trinu vrednost. Treba videti kolika su ulaganja predvidjena po pojedinanim periodima.
T-9 PLAN (BUDET) KAPITALNIH ULAGANJA

Treba imati u vidu da je to plan u ookviru koga se testiraju sve one aktivnosti koje smo imali u prethodnim parcijalnim planovima. U okviru ovog plana se testira izvodljivost nameravanih aktivnosti. Osnovni cilj je da se vodi rauna o likvidnosti. Zato to nijedan drugi izvetaj to ne moe da uradi na dovoljno dobar nain. Profitabilnost koju moemo proitati u BU esto nije dovoljna da se proceni likvidnost preduzea. BS takoe nije dovoljan. Potrebne su projekcije CF kako bi se otkrili vikovi i manjkovi. Najbolji instrument za upravljanje likvidnosu preduzea. Ciljevi ovog izvetaja: 1. Otkriti gotovinsku poziciju preduzea u nekom narednom periodu, 2. Treba da omogui ID vikova i nedostataka novanih sredstava u kratkim obraunskim periodima, 3. Treba da ukae na potrebu preduzea da se zaduuje (da li ima potrebe za drugim izvorima finansiranja ili ne). 4. Treba da pomogne da se usklade prilivi i odlivi koji su povezani sa prihodima, sa rashodima, sa obrtnim kapitalom, sa investicijama i obavezama, 5. Treba da postavi standarde za kontrolu. Radi se o projekcijama. Metode neke stoje na raspolaganju, i to direktan metod ili indirektan. Pri tome, za potebe operativnog planiranja (mesenog, kvartalnog) ee se koristi direktna metoda. Za dugorono planiranje, za strategijske budete ee se koristi indirektna metoda, koja podrazumebva pripremu samo na bazi BS i BU. Mi emo koristiti direktnu metodu. Uz to mi emo imati plan CF i zajedno sa tim planom predstaviemo plan finansiranja. Cilj je da se kroz plan CF utvrditi da li postoji potreba za dodatnim zaduivanjem, i ukoliko postoji koliko e nas kotati. Napraviemo dva pomona plana na osnovu kojih emo otkriti najznaajnije prilive i odlive u tom planu. Najznaajniji prilivi dolaze od prodaje proizvoda i usluga, a najznaajniji odlivi gotovine nastaju po osnovu nabavke direktnog materijala.
T-10 PLAN OEKIVANIH PRILIVA GOTOVINE PO OSNOVU PRODAJE PROIZV. I USL.

Elementi (1) Kapitalna ulaganja (2) Ukup. kap. ulaganja

Kvartali I II -

Ukupno III 24.000 94.000 IV 80.000 196.000

(strana 18, planirana ulaganja, trebae nam za cash flow) (ukupna kapitalna ulaganja da reimo sami)

21. maj 2007.

PROJEKCIJE NOVANIH TOKOVA Kako objediniti sve parcijalne planove u jedan opti plan zvani master budet... U okviru master budeta projektovaemo CF izvetaj, dobitna ostvarenja i finansijsku strukturu. Generalno ovaj plan moe da se pravi neposredno posle svih planova ili eventualno na kraju bud procesa kada pripremimo BS i BU. Ako se koristi neposredno posle svih parcijalnih planova onda se najee zajedno sa ovim planom prati potreba preduzea za zakljuivanjem. Generalna razlika - ovo jeprvi celoviti plan koji se bavi svim deavanjima (u ovom sluaju sa stanovita priliva i odliva). Obuhvata sve pojedinane planove koji su povezani sa prilivima i odliivima. Odgovornost sluba raunovodstvenog planiranja. Pri tome, to nije samo ra-tehniki posao, on podrazumeva donoenje nekih poslovno-finansijskih odluka.

Elementi

Kvartali Ukupno I II III IV 1.Priliv iz preth godine 472.500 472.500 2.Prilivi od prod u I kv 210.600 491.400 702.000 3.Prilivi od prod u II kv 237.600 554.400 792.000 4.Prilivi od prod u IIIkv 259.200 604.800 864.000 5.Prilivi od prod u IVk 224.100 224.100 UKUPNI PRILIVI 683.100 729.000 813.600 828.900 3.054.000

103

104

Ranije smo govorili da prilivi nisu isto to i prihodi. Prihode smo utvrdili u T1, a da bismo utvrdili prilive, pogledati napomene u zbirci, str 17. 30% potraivanja se naplauje od kupaca u gotovu, a 70% do kraja sledeeg kvartala. E, sad... Da vidimo ta bismo ovde imali. Pod 1) prilivi iz prethodne godine. I prethodne godine je bila neka prodaja, pretpostavimo da su uslovi prodaje bili isti. Koliki je priliv u ovoj godini? Pogledati BS, iznos potraivanja. Ono to nije plaeno na kraju prethodne godine to je zavrilo u BS na poziciji potraivanje. 472.500 bie priliv prvom kvartalu. I to je sve to imamo iz prethodne godine. Pod 2) Prilivi od prodaje u prvom kvartalu. Znai u prvom kvartalu prodali smo 7.800 po ceni od 90, prihodi su 702.000 (plan prodaje), 30% od toga je 210.600, to su prilivi u prvom kvartalu, onih 70% preostalih bie priliv u drugom kvartalu. Pod 3) Prilivi od prodaje u II kv, na isti nain, ph od prodaje 792.00, 30% je plaeno u gotovu, 70% je priliv u III kvartalu. Pod 4) prilvi u treem kvartalu, prihodi su 864,000, ista procedura. Pod 5), onih 70% ostaje za sledei kvartal.
T-11 PLAN OEKIVANIH ODLIVA GOTOVINE PO OSNOVU NABAVKE DIR.MATER.

T-14 PLAN (BUDET) TOKOVA GOTOVINE SA PLANOM FINANSIRANJA

Elementi I I NOVANI PRILIVI 1.Gotovina na poetku 2.Prilivi po osnovu prodaje 3.Planirani prilivi II NOVANI ODLIVI 1.Nabavka direktnog mater. 2.Trokovi direktnih plata 3.Opti trokovi proizvodnje 4.Tr.marketinga i upravljanja 5.Kapitalna ulaganja 6.Porez na dobitak 7.Odliv po osnovu dividendi 8. PLANIRANI ODLIVI 9.Min potrebni saldo gotovine 10.Planirane potrebe za gotov. III VIAK (NEDOSTATAK) GOTOVINE (I3-II10) IV PLAN FINANSIRANJA 1.Finansiranje iz kredita 2.(Otplata kredita) 3.Trok. kamata 4.Efekti finansiranja 5.Gotovina na kraju perioda 10.500 683.100 693.600 271.840 64.000 240.000 65.600 12.000 30.000 683.440 10.000 693.440 160 10.160 II

Kvartali III 10.510 813.600 824.110 313.150 76.000 255.000 69.200 94.000 12.000 30.000 849.350 10.000 859.350 (35.240) 36.000 36.000 10.760

Ukupno IV 10.760 828.900 839.660 304.650 68.000 245.000 66.600 80.000 12.000 30.000 806.250 10.000 816,250 23.410 (20.000) (3.300) (23.300) 10.110 10.500 3.054.600 3.065.100 1.182.690 280.000 990.000 269.000 196.000 48.000 120.000 3.087.690 10.000 1.097.690 (32.590) 56.000 (20.000) (3.300) 32.700 10.110

10.160 729.000 739.160 293.050 72.000 250.000 67.600 24.000 12.000 30.000 748.560 10.000 758.560 (19.490) 20.000 20.000 10.510

Elementi 1.Odlivi iz nabavke prethodne godine 2.Odlivi za nabavke u I kv 3.Odlivi za nabavke u II kv 4.Odlivi za nabavke u III kv 5.Odlivi za nabavke u IV kv 6. UKUPNI ODLIVI

Kvartali Ukupno I II III IV 133.400 133.400 138.700 138.700 277.400 154.350 154.350 308.700 158.800 158.800 317.600 145.850 145.850 271.840 293.050 313.150 304.650 1.182.690

Kao to smo tamo imali prilive iz prethodne godine, i ovde emo imati odlive iz prethodne godine. Neophodan namje prethodni BS, i to obaveze prema dobavljai. Na strani 18 se kae da preduzee nabvalja materijal tako da jednu polovinu plaa odmah, a drugu polovinu do kraja sledeeg kvartala. Ako pogledamo u BS dobavljaa, videemo iznos 133.400, pretpostavimo da je i prole godine nabavka vrena na isti nain. Odlivi za nabavke u I kvartalu, da li su nam sada relevantne info o trokovima ili o nabavci direktnog materijala? Trebaju nam informacije o nabavci direktnog materijala. Treba nam ono ta emo nabaviti, a to emo nai u T6. U tom budetu videemo da je na kraju plan nabavki za I kv 277.400, za drugi 308.700, za trei 317.600, a za etvrti 145.850x2. Za etvrti kvartal, jedna polovina biva plaena, dok druga eka naredni kvartal. To nisu ukupni odlivi preduzea ovo pod 6! Sada su se stekli uslovi za pripremanje izvetaja o projektovanim novanim tokovima.

Sadri tri celine, novane prilive, odlive i potrebe za gotovinom. Poinjemo sa prilivima (I). Unutar toga samo dve pozicije, prilivi najveim delom dolaze povodom prodaje proizvoda, ali treba uzeti u obzir i gotovinu kojom preduzee raspolae. Iznos te gotovine BS, vidiom tamo ta stoji. Nemamo onformacije za II, III i IV kvartal. Ovaj izvetaj da bismo ga kompletirali moramo ga popunjavati po vertikali. Mi emo prvo uneti sve podatke koje sada imamo. U nekom trenutku emo videti zato moramo ii prvo po vertikali. Dalje, prilivi po osnovu prodaje. To ve imamo u T10. Dalje, idemo na odlive. Nabavka direktnog materijala T11. Trokovi direktnih plata T4. Pretpostaviemo da smo ih odmah isplatili. Opti trokovi proizvodnje T5. Voditi rauna o Am, ona nije odliv sredstava, tako da iz tog plana moramo izuzeti trokove amortizacije, za svaki kvartal tako!!! Trokovi marketinga i upravljanja T8. Radi se o prodaji, pa moda negde postoje trokovi Am, ili Am raunarske tehnike, pa ako ih sluajno ima, izvui ih iz plana. Kapitalna ulaganja T9. (II1-5) vide se iz parcijalnih planova. Porez na dobitak (pretpostavimo stopu poreza 20%), BU. Plaa se isto u svakom kvartalu, al prvo smo ga uzeli u ukupnom iznosu pa ga delimo. Moemo da ga zaokruimo. Ovo je obraun po VT, a on nije priznat za poreske ciljeve pa taj porez moda ne bude ba onakav kako stoji u BU. Postoje i drugi odlivi osim plaanja poreza. Recimo, trai se od preduzea da plaa dividende u iznosu 10% od akcijskog kapitala. Opet emo pretpostaviti da se plaaju isto u svim kvartalima. U praksi ne mora da bude tako. Planirani odlivi (II) sabiramo sve od 1 do 7.

105

106

Preduzee uvek mora da ima neto na raunu da bi moglo da ispunjava svoje obaveze. Dodati minimalni potrebni saldo gotovine. To je neto to se manje-vie zna u svakom preduzeu. Ovde je to 10.000 u svakom kvartalu. Ako je izvetaj ovako komponovan, ta je cilj? Gledamo sklad izmedju priliva i odliva. Ako su odlivi vei od priliva moramo da razmiljamo o dodatnom ginansiranju. Zato sad ovde dodajemo plan finansiranja. Dodatno finansiranje moe biti iz dugoronih, kratkoronih kredita. Mi emo uzeti da je ovde sve iz kratkoronih kredita. Otplata kredita, kao odlivi. Trokovi kamata (10% na godinjem nivou) pretpostaviemo da se plaaju tek kad se utme kredit na kraju perioda. Efekti finansiranja (1-2-3). Gotovina na kraju (I3-II8+IV4). Sada moramo da problem reimo po vertikali. Viak priliva u odnosu na odlive. Gde emo to da uloimo, to razmiljamo. U ovom sluaju, 160 nije za investiranje, to emo odloiti. Oigledno je da nam ne treba ni zaduivanje. Idemo dalje. Gotovina na kraju 10.160. E, sad moemo dalje. Gotovina na poetku, ovih 10.160 je gotovina na poetku II kvartala. Sada moemo da izraunamo Planirane prilive. Ovde su odlivi vei od priliva. Preduzeu nedostaje 19.490. Ako bi htelo da finansira te aktivnosti, mora da finansira to dodatnim zaduivanjem (alternativa je da recimo smanjimo neke trokove, ili poveamo % naplate u gotovom, ali sada to neemo raditi). Uzeemo kredit od 20.000. Znai to je finansiranje iz kredita. Kamate plaamo na kraju godine. Efekti finansiranja bie 20.000. Stanje gotovine na kraju jeste 10.510. To je opet poetno stanje na poetku III kvartala. I ovde imamo negativnu veliinu od 35. 240, uzeemo kredit od 36.000. Jo uvek ne vraamo nita, ne plaamo kamatu jo uvek. Saldo gotovine na kraju 10.760. Ista procedura i za IV kvartal. Sada su nam ukupni prilivi vei od ukupnih odliva za 23.410. sada su se stekli uslovi da neto od kredita vratimo. Moemo da vratimo kredit od 20.000, to je odliv. Plaamo kamatu 3.300 (10% na godinjem nivou, kasnije e biti objanjeno odakle ovaj iznos). Gotovina na kraju 10.110. Poslednja kolona: gotovina na poetku =10.500, itd. Kredit =20.000, kamata je 10%, od 12 meseci, godine smo plaali kamatu. Dakle, kamata je 2.000, pa puta 3, podeljeno sa 4 =1500. Kredit =36.000, kamata je 10%, to znai 3.600 na godinjem nivou. Kredit smo povukli na poetku treeg kvartala, dakle, plaamo kamatu za druga dva kvartala. 3.600 x =1.800... Na kraju, 1.800 + 1.500 = 3.300 Savet: da se prilino oslonimo na zbirku, da provebamo te zadatke.

23.maj 2007. PROJEKCIJE DOBITNIH OSTVARENJA B.U. Vreme period za koji treba ostvariti dobitna ostvarenja. Projektovani BU treba da _____ CF izvetaje. Elementi Prihodi od prodaje Trokovi prodatih proizvoda Kontribucioni rezultat proizvodnje (I-II) Varijabilni trokovi marketinga Kontribucioni rezultat Fiksni trokovi 1. FT proizvodnje 2. FT marketinga i upravljanja VII Poslovni rezultat (V-VI) VIII Rashodi kamata IX Neto rezultat pre poreza X Porez na dobitak XI Neto rezultat posle poreza XII Isplaene dividende XIII Nerasporeeni dobitak I II III IV V VI 01.01.-31.12.200x 3.105.000 1.794.000 1.311.000 69.000 1.242.000 1.000.000 800.000 200.000 242.000 3.300 238.700 48.000 190.700 120.000 70.700

T1

T5 T8 T12

ISHODINI BS

Potencijali preduzea

OEKIVANE PROMENE U BUD. PERIODU PROJEKTOVANI BILANS STANJA

Promene na imovini, na obavezama, na kapitalu

107

108

PROJEKCIJE BILANSA STANJA ELEMENTI I STALNA IMOVINA 1. Osnovna sredstva neto a) Osnovna sredstva bruto b) IVOS II OBRTNA IMOVINA 1. Zalihe a) Materijal b) Gotovi proizvodi 2. Potraivanja 3. Gotovina III UKUPNA AKTIVA I SOPSTVENI KAPITAL 1. Akcijski kapital 2. Nerasporedjeni dobitak II OBAVEZE 1. Krediti 2. Dobavljai III UKUPNA PASIVA Prethodna god. Budetska god. 1.157.200 1.195.200 1.157.200 1.195.200 1.957.200 2.155.200 800.000 960.000 567.800 649.210 84.800 116.200 43.200 48.600 41.600 67.600 522.900 472.500 10.500 10.110 1.725.000 1.844.410 1.591.860 1.662.560 1.200.000 1.200.000 391.860 462.560 133.140 181.850 36.000 133.140 145.850 1.725.000 1.844.410 Moe li, ako preduzee posluje sa dobitkom, nerasporedjeni dobitak da bude manji nego prethodne godine? Moe u situacijama kada preduzee plati dividende koje su vee od dobitka tekue godine, a to moe da uradi samo ako ima nerasporedjen dobitak iz prethodne godine.

T9

FLEKSIBILNO PLANIRANJE I KONTROLA T6 T2 T12 Iz procesa budetiranja proizilazili su neki budeti. Pominjemo statiki i flex budet. Budetiranje proces prevodjenja upravljakih namera u finansijske projekcije. To moemo raditi ako imamo jedan nivo aktivnosti. U prethodnom primeru smo radili sve za jedan nivo aktivnosti jedan nivo prodaje i jedan nivo proizvodnje. Ako projekcije vrimo samo za jedan nivo aktivnosti to je onda statiki budet. Proces prevodjenja upravljakih namera u finansijske projekcije za jedan nivo aktivnosti. Tako budetiranje moe kada je okruenje stabilno, kada nema znaajnijih odstpanja izmedju planiranog i ostvarenog. U praksi je drugaije i tada statiki budeti nisu dobri za planiranje. Flexibilni budeti proices prevodjenja upravljakih namera u finansijske projekcije za razliite nivoe aktivnosti. Testiramo razliite scenarije. Flex budetiranje podrazumeva vie razliitih scenarija. Da bismo mogli da napravimo flex budet, neophodne su neke pretpostavke: 1. Utvrditi relevantni raspon aktivnosti utvrditi raspon aktivnosti u okviru kga e fx trokovi biti na istom nivou, a var e biti proporcionalni. Npr. izmedju 100 i 150 hiljada jedinica proizvoda, fx e biti isti, a var e biti proporcionalni. Ako se obim proizvodnje povea na 160, onda se menjaju fx trokovi. 2. Utvrditi nain ponaanja trokova u tom rasponu aktivnosti trokove podelimo na fixni i varijabilni deo, i one semivarijabilne podelimo na fixnu i varijabilnu komponentu. 3. Izbor nivoa aktivnosti izabrati obim za koji emo praviti budet. Ako je raspon od 100 do 150, onda idemo na optimistiku, pesimistiku varijantu i neku izmedju. Pravimo budet za 100, za 125 i za 150 hiljada. Pravimo budet za 3 nivoa aktivnosti, a moemo i za vie. 4. Pripremamo flexibilni budet i pri tome se koristimo nekom budetskom formulom najee sa AX+B, gde su A varijabilni trokovi, B fixni trokovi, X je obim aktivnosti. 5. Na kraju godine prevodimo projekcije u flexibilnom budetu na ostvarenom nivou aktivnosti. Ako su ispunjeni svi ovi uslovi, moemo pristupiti flex budetiranju. Neemo se sad vraati parcijalnim budetima, mi emo sada proces flex budetiranja prikazati na projektovanom BU, samo projekcija dobitnih ostvarenja, to je najjednostavniji deo u okviru flex budetiranja.

T6

U okviru stalne imovine. Da li je dolo do promene tu, gledamo parcijalne budete. Da li se promenila stalna imovina? T9, plan kapitalnih ulaganja. Kapitalna ulaganja vidimo da su na godinjem nivou 198.000, radi se o novim investicijama, i taj iznos e uveati bruto vrednost osnovnih sredstava. Treba nam neto vrednost. Bruto vrednost korigovati sa IVOS. IVOS se poveava za koliko? Za iznos Am, projektovana Am je 160.000. Neto vrednost osnovnih sredstava je sada 1.195.200. Obrtna imovina, u okviru toga na prvom mestu zalihe. Materijal 48.600, Gotovi proizvodi 67.600. Ajmo za materijal, imali smo 43.200 a sada 48.600, neto se tu malo povealo. Idemo plan nabavke, dakle plan nabavke T6, pa u tom planu vidimo da ima razliitih vrsta materijala. Za M na kraju projektovne zalihe su 3.600, puta NC to iznosi 10. Za P, 63jed x 20NC. TO dodje 36.000+12.600=48.600. Ajmo sad zalihe gotovih proizvoda, gledamo plan proizvodnje, tamo se nalaze zalihe na kraju iznos zaliha na kraju je 1.300, pa puta PCK to je 52, i dobijemo 67.600. Potraivanja. Na kraju godine treba da vidimo kakvi su uslovi plaanja, proizvode prodajemo tako to naplaujemo 30% u gotovu, 70% na kredit. 747.000x70% = 522.900 vrednost prodaje u poslednjem kvartalu. Gotovina podaci iz T12. Kako e poveanje aktive biti finansirano, videemo u pasivi. Kreemo od obaveza. Kredita na poetku nije bilo. Nabavili smo prvi put 20.000 pa onda 36.000, ali smo u poslednjem kvartalu vratili 20.000, tako da su nam krediti 36.000. Voditi rauna na ispitu, u nekom kvartalu se mogu pokriti krediti. Obaveze prema dobavljaima, pogledati uslove plaanja, koliko smo nabavili u poslednjem kvartalu, jednu polovinu plaamo odmah, a ona druga su obaveze prema dobavljaima (291.700:2). Ostao nam je jo kapital. Akcijski kapital, ne kae se da je bilo nove emisije, tako da ostaje na istom nivou. Koliki je iznos nerasporedjenog dobitka? (BU) 77.700 tekue godine + nerasporedjeni dobitak prethodne godine = 462.560.

109

110

T-1 FLEXIBILNI PLAN (BUDET) ELEMENTI I Prihodi od prodaje II VT 1. Direktni mat. 2. Direktni rad 3. OVT III Kontribucioni rez. IV FT V POSLOVNI REZULTAT
Planirani ph i tro po jed.

52 26 13 8 5* 26 -

ALTERNATIVNI NIVOI AKTIVNOSTI 13.000 15.000 17.000 676.000 780.000 884.000 338.000 390.000 442.000 169.000 195.000 221.000 104.000 120.000 136.000 65.000 75.000 85.000 338.000 390.000 442.000 300.000 300.000 300.000 38.000 90.000 142.000

Kada postoji plan, budet, postoji i neto to je ostvareno i postoje i odstupanja koja mogu biti povoljna i nepovoljna. Pretpostavimo da je preduzee planiralo proizvodnju i prodaju 10.000. pokazaemo problem samo na var tro. Planirani varijabilni trokovi pretpostavimo da su 48 din. To je ono to je planirano. Ajmo sada da izvrimo kontrolu. Dakle, planirani trokovi, ukupan iznos 480.000. Ostvareno... Pretpostavimo da su nastali trokovi od 450.000. Razlika predstavlja neko odstupanje, to odstupanje je 30.000 povoljno odstupanje. Planirali smo trokove od 480 a ostvarili od 450 hiljada. Jedan nivo aktivnosti, planirano, ostvareno, razlika je odstupanje. Ajmo da kaemo stvarna proizvodnja i prodaja 9.000, stvarni varijabilni trokovi 50 (450.000:9.000). mi smo planirali trokove od 480.000 za porizvodnju od 10.000 jedinica. Mi smo zapravo proizveli 9.000 jedinica. Hiljadu jedinica uopte nismo proizveli. Treba da poredimo iste osnove, iste koliine. Mi smo stvarno proizveli i prodali 9.000, treba da utvrdimo planirane trokove za stvarno prodate koliine 9x48=432.000. Nastalo je 450.000, a planirano 432.000. ta onda imamo, imamo odstupanja 18.000 negativna. To potpuno menja sliku o efikasnosti preduzea. e sad, odstupanja u obimu 480.000-432.000 =48.000, ova odstupanja su nastala kao posledica pomeranja u obimu, pozitivno odstupanje, posledica injenice da nismo proizveli i prodali 1000 proizvoda. U neto iznosu, odstupanje je 30.000. razlaganje odstupanja jednim delom na ono to se odnosi na efikasnost (poredjenje sa istom osnovom), i drugi deo odstupanja koji su posledice neostvarenog planiranog obima u budetu. Ako imamo kontrolu na osnovu statikog budeta imamo samo krajnji ishod, a kod flexibilne kontrole imamo i ovo razlaganje. Tamo gde su bili stvarni prihodi imamo stvarne koliine puta stalne cene. Tamo gde su statiki, imamo planirane koliine puta planirane cene. E sad, flexibilni budet planirane cene puta stvarne koliine. Sutina je da ova odstupanja podvojimo na ona koja su posledica u obimu i na ona koja su posledica u efikasnosti.

Primer broj 8, zbirka. Raspon aktivnosti 13000-17000. Razvijamo budet u okviru raspona aktivnosti. Na bazi ovih informacija treba da napravimo taj flex budet. Prosena prodajna cena je 52din/jed. Vrednost ukupnih prihoda, obim aktivnosti x PC. Varijabilni trokovi. (ako imamo proizovd A i B, neemo imati 2 flexibilna budeta, nego u okviru ph staviti Ph od A, Ph od B). Varijabilni trokovi u ovom primeru, direktni materijal, direktni rad, OVT. Proseni trokovi direktnog mateirjala su 13, pa to puta obim aktivnosti. *OVT - treba biti oprezan. Ovde se kae, OVT su planirani u iznosu 3,125 po jednom asu izrade, a proseni planirani direktni asovi rada za jedinicu proizvoda su 1,6. Koliko iznose OVT? Proizvod ove dve veliine. Kontribucioni rezultat (I-II). Sasvim sluajno se desilo da je stopa kontribucionog rezultata 50%. Sad pokriti FT kontribucionim rezultatom. Sada najjednostavnije moemo da vidimo zato je dobar varijabilni obraun. U procesu projektovanja od kombinovanja var tro, ph... FT ne utiu na prihodna ostvarenja. 28. maj 2007. KONTROLA ZASNOVANA NA FLEXIBILNIM BUDETIMA Fleskibilni budeti omoguavajud a pravimo preojeckije za razliite nivoe aktivnosti. Postoji bitna pretpostavka: trokovi podeljeni na varijabilne i fixne. To je prednost. Planiranje i kontrola jesu dve upravljake aktivnosti koje su tesno povezane, i jedno bez drugog gotovo da ne moe da postoji. Neke specifinosti u odnosu na kontrolu kod statikih budeta. Porediti ostvarenja s drugim preduzeem kontrola preduzea kao celine. A moe biti i kontrola koja se zasniva na ostvarenjima u prethodnim godinama promena strukture proizvoda.. najbolje je kad imamo projekcije, onda to poredimo sa onim to smo ostvarili. Sam proces kontrole podrazumeva nekoliko faza: - Postaljvamo ciljeve - Moramo da merimo ostvarenja da bismo merili odstupanja - Analiza odstupanja sa ciljem da utvrdimo gde su nastala i koje za njih odgovoran. - Korektivne akcije. (pogledati dobro sliku u knjizi dolazi na ispit).

111

112

KONTROLA DOBITNIH OSTVARENJA Kontrola dobitnih ostvarenja moe se vriti na nivou preudzea, investicionih centara, i na nivou profitnih centara. Kako emo vriti tu kontrolu? uz pomo fleksibilnih budeta. T2 Analiza odstupanja dobitnih ostvarenja zasnovana na flexibilnom budetu
ELEMENTI Prodate koliine I Ph od prodaje II VT 1. Dir mat 2. Dir plat 3. OVT pr. III Kontribuc.rez. IV FT V Poslovni rez. Ostvareni rezultat 16.000 800.000 424.000 219.200 128.000 76.800 376.000 312.000 64.000 Odstupanja od flex budeta (10.500) (7.200) (4.000) 700 (10.500) (12.000) (22.500) Flex bud za ostvareni nivakt 16.000 800.000 413.500 212.000 124.000 *77.500 386.500 300.000 86.500 Odstupanja u obimu 1.000 20.000 (23.500) (17.000) (4.000) (2.500) (3.500) (3.500) Statiki budet 15.000 780.000 390.000 195.000 120.000 75.000 390.000 300.000 90.000

Kada govorimo o sledeem nivou kontrole,moemo govoriti o kontroli prodajnih ostvarenja i kontroli trokovi. kontrola trokova se ralanjava na kontrolu direktnih i kontrolu optih trokova. Kontrola prodajnih ostvarenja je neto detaljniji nivo analize, nije dovoljno znati odstupanja, kolka su, ta kontrola podrazumeva da izolujemo koliko od ioznosa dostupanja je posledica promene cene, promene u koliinama i koliko je posledica promenau asortimanu. Neka odstupanja jesu posledica i u asortimanu. Kad je re o prodajnim ostvarenjima pratimo ova tri pre svega: u cenama, koliinama, asortimanu. Merenje odstupanja na dva naina, efekte moemo meriti tako to emo pratiti efekte na prihode i tako to emo pratiti efekte na kontribucioni rezultat. ta je bolje? Moe i jedno i drugo. Narolito u situacijama kada vrimo izolovoanu analizu odstuapanja od pradaej, onda je bolje meriti efektima na KR. Merenjem ph od prodaje, menadjeri esto zaboravljaju na trokove. Da bi poveali prodaju mogu stimulisati proizvode sa visokim cenama, ali sa niskim KR, znsi zanemaruju trokove i idu u propast. Ako paralelno analiziramoi prodaju i trokove onda to moemo da iskaemo i preko prihoda. Ne treba zaboraviti na trokove u svakom sluaju. Zato podvajamo odstupanja... Koliine i cene... U statikom bd imamo dstupanja imamo 100.000 i ne vidimo da li je to zbog koliina il cena il asortimana. A to je vano jer je odgovornost podeljena, mnd marketinga je odgovoran za cene, mnd prodaje za koliine. Ta odstupanja su alocirana za one koji donose odluke. Mogu biti pozitivna i negativna, ako su negativna preduzeti neke mere, akos u pozitivna onda neki bonusi... Analiza po proizvodima, koliko su se promenili efekti po proizvodu A, po proizvodu B... Znai, podvojiti odstupanja po osnovu promena cena, koliina i asortimana. T3 Obraun odstupanja po osnovu promena cena
Proizvodi A B UKUPNO Ostvarene Prodajne Cene 58 42 Planirane Prodajne Cene 60 40 Razlika (2) 2 Prodate koliine 8.000 8.000 16.000 Odstupanja (16.000) 16.000 -

Gledamo onaj deo za 15000 jedinica. Flex budet radi sa stvarno prodatim koliinama, dakle 16000. Flexibilini budet, stvarne koliine puta planirane cene. Ove cifre sto se poklapaju, sasvim sluajno se desilo. *OVT proizvodnje 77.500 poslednja reenica na 20.strani, ovt su planirani u iznosu od 3,125din po asu i to puta ono to pie u poslendjoj reenici na 20.strani. Odstupanja od flex budeta 22.500, odstupanja u obimu 3.500, oba negativna, ta odstupanja u zbiru jesu negativna i iznose 26.000. da smo imali samo statiki budet, videli bismo razliku 26.000 ali ne bismo znali koji deo pripada odstupanjima u efikasnosti i obimu. Putem kontrole flex bd primenjuje se - Upravljanje putem izuzeteaka princip za svaka pojedinana odstupanja utvrdjuje se neki nivo tolerantnih odstupanja, neto to je podnoljivo. Npr. ako trokovi materijala odstupaju 3% onda to i nije toliko vano, ali ako odstupaju vie od 3% onda je to odstupanje znaajno i treba otkriti zbog ega su nastala, ko je odgovoran za to. Menaderi e svoje vreme utroiti samo na ona odstupanja koja su od znaaja za dobitnost preudzuea ime tete svoje vreme, i tako se podie efikasnost kontrole. Panja se usmerava samo na ono to je materijalno znaajno, to je iznad praga tolerancije.** Ovo je kontrola za vie nivoe menadmetna. Ovo esto nije dovoljno za one koji neposredno upravljaju, koji vode poslove u porizvodnji, prodaji, koji brinu o ostvarenjima nekih segmenata. Potrebna im je detaljnija analiza. Pre nego to predjemo na detaljniju analizu, na ispitu se moe desiti da se trai analiza odstupanja trai po proizvodima. Onda ph od prodaje, pa pod 1) proizvod A, pod 2) proizvod B, pa onda Dir tr mat, pod !) i pod 2) itd. FT u ukupnom iznosu ostaju, poslovni iznos ostaje u ukupnom iznosu. Nema dva izvetaja, samo jedan izvetaj koji moe biti proiren i po proizvodima.

Efekti po osnovu promene cena se posmatraju sa stanovita prodatih koliina.Neto efekat je 0, pa je otuda ovde nema nikakve razlike u ovim odstupanjima. Bez obzira na to, Moemo da vidimo da to to nema odstupanja ne znai da su nam oba proizvoda sa stanovita politike cena ... Proizvod A negativna odstupanja, a kod proizvoda B pozitivna odstupanja, onda su se kompenzovala (i to sasvim sluajno, najee se to nee deavati). Vano je to ovde prvo moemo da izolujemo odstupanja od cena, da utvrdimo iznos odstupanja i to ta odstupanja moemo da razvijemo po pojedinanim proizvodima. Ovde nema posebno merenje na ph, na KR... Sad merimo odstupanja u prodatim koliinama. Recimo ako smo prodali manje ili vie u odnosu na ono to smo planirali. T4 Obraun odstupanja po osnovu promena u koliinama (efekat na KR)
Proizvodi A B Planir strukt prodaje za ostv nivo aktivnosti 9.600 6.400 Prodaja u statikom budetu 9.000 6.000 Razlika 600 400 KR po jedinici (planirani uvek) 33,375 14.9375 Odstupanja 20.025 5.975

113

114

UKUPNO

16.000

15.000

1.000

26.000

Ph-VT= 60-26,625 (pogledati stranu 20 i 21, tamo su ove informacije, planirani proseni VT su 26, 625 pie tamo).

Ovde treba da izolujemo promene u koliinama od promena u asortimanu i promena u cenama. Kako reiti problem u odnosu na asortiman... Planirano je da prodamo 15000 jedinica proizvoda (iz statikog budeta) i planirana je struktura prodaje proizvoda (60% A, i 40% B). Da bi asortiman bio neutralan. Ostvareni nivo aktivnosti je 16.000. da smo prodali po planiranoj strukturi, to bi znailo da smo prodali proizovda A 16.000x60%, a ostatak je za proizvod B. Ukupna razlika kada je re o koliinama je 1.000. KR po jedinici = PC-VTjed. U ovom naem primeru sve te informacije imamo. I ve na bazi ove info moemo da vidimo da nije svejedno u kojem pravcu e se kretati asortiman. Ako idemo u pravcu prodavanja proizvoda A bie bolje jer on ima vei KR. Iznos odstupanja= Razlika x KR po jedinici. Pozitivna odstupanja su jer je prodato vie nego to je planirano, prodato je vie i prouzvoda A i proizvoda B, ali ta odstupanja nisu identina. Vidimo kolika su odstupanja, pozitivna?, prodate koliine vee?, odstupanja su pozitivna i za A i za B, bolje je poveati A. T5 Obraun odstupanja po osnovu promena u koliinama (efekat na prihode)
Proizvodi A B UKUPNO Planir strukt prodaje za ostv nivo aktivnosti 9.600 6.400 16.000 Prodaja u statikom budetu 9.000 6.000 15.000 Razlika 600 400 1.000 Planirane prodajne cene 60 40 Odstupanja 36.000 16.000 52.000

T7 Obraun odstupanja po osnovu promene strukture asortimana (efekat na prihode)

Proizvodi A B UKUPNO Ostvarena prodaja 8.000 8.000 16.000 Planir. Struktura prodaje za ostv nivo aktivnosti 9.600 6.400 16.000 Razlika (1.600) 1.600 Planirane prodajne cene 60 40 Odstupanja (96.000) 64.000 (32.000)

Negativna odstpanja kd A, pozitivna kod B, isto kao i u prethodnoj tabeli.

Analiza odstupanja prodajnih ostvarenja (merena efektima na prihode)

Odstupanja u cenama A B (16.000) 16.000 0 Odstupanja u koliinama A B 36.000 16.000 52.000 20.000 Odstupanja u asortimanu A B (96.000) 64.000 (32.000)

Po emu se razlikuje utvrdjivanje ovih odstupanja... Umesto KR po jedinici imamo planirane prodajne cene. Ovde dobijamo povoljnija odstupanja jer ovde nisu ukjlueni VT. 30. maj 2007.

Ta odstupanja od 20.000 su posledica u asortimanu, promena u koliinama i promena u cenama (ovde su nebitne jer su u zbirz 0). Za koliine su odgovorni menaderi prodaje, za asortiman, to je drugo pitanje. Moemo ispitivati zato je odstupanje u koliinama vee za proizovd A. Gde su nastala, zato su nastala, da li su odstupanja pod kontrolom, sve ovo moemo videti iz ovih tabelica. Do sada smo imali detaljniju analizu vezanu za prihode, postoji druga strana BU, odnosno trokovi. Planiranje trokova moramo imati i adekvatnu kontrolu, moramo da moemo da izolujemo odstupanja. Obino se misli na upravljanje ptrokovima usmerava samo na smanjenje trokova. Prostor za poveanje rezultata jeste i na smanjenju trokova, ali... Treba imati u vidu da ponekad moramo da podignemo trpkove da bismo podigli rezultat (promotivne aktivnosti recimo). (...23...) Koncept upravljanja trokovima u okviru upravljanja rezultatom, ne moe odvojeno. Treba na detaljniji nivo. Jedan deo ukupnih odstupanja jeste posledica pomeranja u trokova a u nutar toga posledica pomeranja u NC, drugi deo odstupanja je posledica u promeni efikasnosti. Kontrola optih trokova - na jednoj strani OVT na drugoj OFT, ali ti OVT mogu malo da zakomplikuju analizu tako da neemo to sad raditi. T8 Obraun odstupanja u direktnim trokovima po osnovu promene cena
Direktni trokovi 1. DIREKTNI MATERIJAL a. za proizvod A b. za proizvod B 2. DIREKTNI TR PLATA Planirane cene inputa 8,0 14,5 Stvarne cene inputa 7,75 12,5 Razlika 0,25 2,00 Ostvarene koliine inputa 22.400 12.800 9.600 25.600 Odstupanja 22.400 3.200 19.200 0

T6 Obraun odstupanja po osnovu promena strukture asortimana (efekat na KR)

Proizvodi A B UKUPNO Ostvarena prodaja 8.000 8.000 16.000 Planir. Strukt prodaje za ostv nivo aktivnosti 9.600 6.400 16.000 Razlika (1.600) 1.600 Planirani KR 33,375 14.9375 Odstupanja (53.400) 23.900 (29.500)

Vrlo retko se deava da su ostvarenja kada je asortiman u pitanju ista kao i projekcije. Vanoj e utvrditi odstupanja da biuse dolo do zakjluka da li se promene u asort kreu u korist onih proizvoda koji imaju veu profitabilnost (sudiemo po KR), i da li emo imati poveanje uk rentabilnosti preduzea ili se te promene kreu u nepovoljnom smeru kao onim prozovidma koji donose niu stopu KR. Vano je da te promene podvojimo po pojedinanim proizvodima. U zbiru odstupanja ne moraju da budu znaajna, ali gledajui po proizvodima moemo da utvrdimo ija odstupanja povoljno/nepovoljno utiu. Treba uporediti stvarnu prodaju sa planiranom strukturom prodaje za ostvareni nivo aktivnosti. Potrebne info o planiranom KR po jedinici proizvoda, iznos za proizvod A,

115

116

a. za proizvod A b. za proizvod

5,0 5,0 -

5,0 5,0 -

14.720 10.880 -

0 0 22.400

Strana 21, date su nam sve informacije. Iznos odstupanja = Stvarne koliine inputa x Razlika. E sad, kako doi do stvarnih koliina... Stvarne koliine po 8000 a stvarna potronja je 1,6 za A, i 1,2 za B... 8.000x1,6=12.800, i 8.000x1,2=9.600. Isto to i za plate, stvarna koliina puta stvarna potronja. Odsutpanja za dir mat su pozitivna i za A i za B. U ovom primeru nema nikakvih odstupanja po osnovu plata to znai da su ukupna odstupanja =22.400. Jedna mala sugestija za ispit: tabela na strani 21, dati su elementi za direktne trokove. Date su planirane i ostvarene veliine. Ponekad se desi na ispitu da se izostavi kolona Cene, a onda nam se trai odstupanje od cene (trokovi : utroci = cene), tako da to nije problem. T9 Obraun odstupanja u direktnim trokovima po osnovu efikasnosti
Direktni trokovi 1. DIREKTNI MATERIJAL a. za proizvod A b. za proizvod B 2. DIREKTNI TR PLATA a. za proizvod A b. za proizvod Planirane koliine inputa za ostv nivo akt 20.000 12.000 8.000 24.800 14.400 10.400 Stvarne koliine inputa 22.400 12.800 9.600 25.600 14.720 10.880 Razlika (2.400) (800) (1.600) (800) (320) (480) Planirane cene inputa 8,0 14,5 5,0 5,0 Odstupanja (29.600) (6.400) (23.200) (4.000) (1.600) (2.400) (33.600)

Ova druga kolona flexibilni budet, planiramo pa za ostvareni nivo. Treba to uporediti sa stvarnim koliinama inputa. Ajmo ostvaren nivo aktivnosit 8000 A, 8000 B puta planirana potronja koja je 1,5 za A, i 1 za B. 8000x1,5=12.000 za A, a za B je 8000, u zbiru 20.000. Kad je re o trokovima plata, ista pria. 1,8A, 1,3B. Stvarne koliine inputa, to znamo, stvarne koliine puta stvarna potronja. Ta ukupna odstupanja razlaemo na ona koja su posledic au promeni cena, vidimo ta je sa efikasnou, ona su negativna. Negativna odstupanja nastaju po osnovu efikasnosti i pod A i pod B, vie kod B, treba se usmeriti na taj pogon, na tu proizvodnu liniju, utvrditi uzroke. Iznos odstupanja, ko je odgovoran, kako ih svesti na prihvatljiv nivo. *Obratiti panju u knjizi na: - Motivacija: najea 2 pitanja: - str 619 Da li UR moe produkovati pogrene motivacione efekte? (navedene neke stvari) - str 622 Nain formiranja bonusa ili da ih navedimo ili da objasnimo neke od njih.

117