HIRURŠKI INSTRUMENTI

U svakodnevnom operativnom radu najcešce

se koriste osnovni hirurški instrumenti ciji
princip rada i specificnosti mora da poznaje
svaki hirurg.
• Gruba podela instrumenata je na:
- Instrumente za secenje
- Instrumente za držanje i manipulisanje iglom
(iglodržaci)
- Instrumente za manipulisanje tkivom

Instrumenti za secenje
• Skalpel
• Makaze
• Elektrohirirgija (elektroskalpel)
• Kriohirurgija
• Laserska hirurgija
• Radiotalasna hirurgija

Skalpel
• Skalpel - hirurški nož je instrument kojim se seku
tkiva. Sastoji se od držaca i nožica koji se na njega
postavljaju. Držac može da bude razlicitog oblika i
velicine što zavisi od tkiva koje se sece, ali mora da
bude tako konstruisan da veoma dobro "leži" u ruci.
• Po istom principu se izraduju i nožici koji se
postavljaju na držac tako da predstavljaju izuzetno
funkcionalan spoj i obezbeduju sigurnost u
rukovanju.
• Obezbeduje minimalnu traumatizaciju (razlicite
velicine, oblici i finoce – metalni, dijamantski).

Makaze
• Pored skalpela, ovaj instrument se najcešce primarno
koristi za secenje tkiva.
• Proizvode se u razlicitim velicinama i oblicima.
• One su klasifikovane na osnovu vrste vrhova (postoje
makaze oštrih i tupih vrhova ili kombinovane oštrotupe),
oblika seciva (krive i prave makaze sl.) i vrste
radne površine (glatke i nazubljene).
Elektrohirurgija (elektroskalpel)
• Instrumenti za secenje koji koriste visoku energiju:
elektrohirurški skalpel, plazma skalpel i razne forme
lasera kao i radiohirurški aparati omogucavaju
prenošenje koncentrisane energije u tkivo.
• U zavisnosti od kolicine vode u tkivu, ova fokusirana
energija izaziva dehidrataciju celija duž linije reza, a
time i razlicite stepene nekroze zidova rane,
takozvanog "beskrvnog reza".
• Prednosti ovakvog nacina incizije nad skalpelom,
ukljucuju gubljenje manje kolicine krvi, smanjenu
upotrebu ligatura (što znaci manje stranog materijala
u tkivu) i manji broj ljudi u operativnom timu.
• Elektrohirirgija se najcešce primenjuje kod dobro
vaskularizovanih tkiva (mišici, subkutis), kao i u
koagulaciji krvnih sudova.

Kriohirurgija
• Kriohirurgija: freon - 60°C, CO2 - 78°C, N -
196°C. Koža,usna duplja,kapci (konjunktiva i
koža).

Laserska hirurgija
• Laserska hirurgija – velika preciznost postavljanja reza, koagulacija
krvnih sudova (koža, unutrašnji organi).
• U endoskopskoj hirurgiji je u velikom broju operacija indikovan.

Radiotalasna hirurgija
• Radiotalasna hirurgija – idikacije su iste kao i kod laserske hirurgije,
preciznost je manja, oštecenje tkiva je slicno (zavisi od tipa lasera),
rad u tkivnim tecnostima znacajno bolji od lasera, bezbednost je veca.

Instrumenti za držanje i manipulisanje iglom - iglodržaci

• Iglodržac je namenjen za držanje igle, probadanje i vodenje igle kroz
tkivo kao i izvlacenje igle sa šavom iz tkiva (u novije tipove iglodržaca
ukomponovane su i makaze tako da oni služe i za secenje šavova).
• Iglodržac mora dobro da drži iglu, a to znaci da ona ne može rukom da se
rotira.
• U kvalitetne iglodržace je umetnuto hvatište (radni kraci) nacinjeno od
volfram - karbida ili titanijuma. Ovako napravljeno hvatište obezbeduje
izuzetno dobro držanje igle i dugotrajnu upotrebu instrumenta.
Instrumenti za manipulisanje tkivom
• Pincete
• Hvataljke (hvatalice – forcepsi) za tkivo
• Hvataljke za krvne sudove (hemostatski forceps)
• Retraktori – kuke

Pincete
• Pincete su instrumenti koji se koriste za hvatanje tkiva.
• Postoje dve vrste pinceta-anatomske (ravnog vrha) i
hirurške (poseduju zub na vrhu radne površine).
• Adson-ova hirurška pinceta i Brown-Adson-ova
hirurška pinceta se najcešce upotrebljavaju u
veterinarskoj hirurgiji za hvatanje, odizanje,
pomeranje tkiva, kao i za pridržavanje tkiva prilikom
preparisanja.

Hvataljke za tkivo
• Hvataljke za tkivo se koriste za hvatanje i pridržavanje tkiva.
• Najviše se koriste hvataljke po Pean-u i Kocher-u.
Razlika se ogleda u samom vrhu dodirnih površina ,
"celjusti", jer hvataljka po Kocher-u poseduje zub.
• Hvataljke za tkivo poseduju mehanizam za zatvaranje
(kocnica), koji omogucava da instrument koji se ne
drži, ostane i dalje zakacen za tkivo.
• Hvataljke direktno oštecuju tkivo (pritiskom i
probadanjem), pa mogu da se koriste za hvatanje
samo u vezivnom tkivu i fascijalnim površinama.

Hvataljke za krvne sudove

• Hvataljke za krvne sudove
(hemostatski forcepsi) su hirurški instrumenti koji služe za zaustavljanje
krvarenja.
• Halsted mosquito hemostatska hvataljka se najcešce koristi u
veterinarskoj hirurgija.
• Proizvode se u razlicitim velicinama, za vece i manje
krvne sudove, sa pravim ili krivim "celjustima".

Retraktori - kuke
• Retraktori - kuke za tkiva i rane omogucavaju hirurgu
pozicioniranje i adekvatnu preglednost operacionog polja.
• Retraktori se dele na one koji se drže na prstu, na one
koji se drže u ruci i automatske.
• Kuke mogu da imaju jedan krak i više krakova, mogu
da budu tupe i oštre.
• Automatski retraktori su vrlo pogodni u slucaju kada
hirurg operiše sam (bez asistenata), zato što sami drže
poziciju i obezbeduju preglednost tokom rada
(poseduju mehanizam kocnice za blokiranje u
otvorenom položaju).

Kireta - oštra kašika

• Kireta-oštra kašika je instrument koji je dizajniran za
kiretažu (grebanje) tkiva ili drugih materija sa zidova
šupljina, rana , mukoza i fistuloznih kanala.
• Prizvode se kirete koje imaju jednu kašicicu na
jednom kraju ili na oba kraja kašicice razlicite
velicine.

OBOLJENJA BURZI MISICA I TETIVA

MUSKULATURA
OBOLJENJA MIŠICA – mišic je kao celina sastavljen iz mišicnih
snopova,tetiva,fascija,sluznih kesa,krvnih I limfnih sudova i nerava.
RAZVOJNE ANOMALIJE :
Fissura diaphragmatis
Kongenitalna hiperplazija
Kongenitalne kontrakture – posledicno i tetiva
OZLEDE :
Ruptura musculi – traumatski ili spontano – ako pukne samo omotac
nastaje hernia
musculi
Ruptura diaphragmatis

DISTROFICNE PROMENE :
1.Atrophia musculi simplex
2.Kahekticna atrofija
3.Senilna atrofija
4.Atrophia fusca-pigmentosa
5.Inaktivitetna atrofija
6.Neuropaticna atrofija
7.Intracelularni edem
8.Voštana-Cenkerova distrofija- praznicna bolest konja – ‘’belo meso’’
9.Nekroza – lokalni process – traumatske,vaskularne ili infektivnotoksicne
prirode.

GASNI EDEMI – infektivna oboljenja izazvana anaerobima

1.Šuštavac – Cl.chauvei – goveda,ovce
2.Maligni edem – Oedema malignum – Cl.septicum
POREMECAJI KRVOTOKA :
Anemija
Aktivna I pasivna hiperemija
Krvarenja – traumatska ili infektivno-toksicna ( trovanja
živom,dikumarolom,fosforom,svinjska kuga,mormmaculosus…)
MYOSITIS –ZAPALJENJE MIŠICA
Miozitis nastaje pri postojanju alteracije uz eksudativnu reakciju sa
proliferacijom u
perimizijumu
Myositis serosa acuta – uz akutne distrofije,alergije i parazitoze
Myositis purulenta acuta – apostematosa ili phlegmonosa
Myositis fibrosa chronica – kada je reparatorni process uslovi
vezivnotkivnu induraciju
Myositis eosinophilica chronica – fibroza pojedinih mišica-kod pasa

TETIVE I APONEUROZE
Tetive se sastoje iz paralelnih vlaknastih vezivnotkivnih snopova koji su
spojeni slabim
vezivnim tkivom (peritenonium internum-u kome su krvni sudovi I nervi )
a spolja su obavijene vezivnotkivnim omotacem (peritenomeum externum).
Aponeuroze su široke fibrozne opne koje vezuju mišice za kosti.
KONTRAKTURA TETIVA – samostalno ili uz kontrakturu mišica
LUKSACIJE TETIVA – posledica slabe fiksacije tetiva i pokliznuca
VULNERA TENDINUM – ranjavanje tetiva,pri cemu postoji povreda I na
koži
RUPTURAE TENDINUM – prsnuce tetive,pricemu je koža intaktna
Rupturae fasciculares – prskanje samo pojedinih vlakana
Rupturae partials – prskanje nekolicine snopova
Rupturae totales
Fascikularne rupture su u konja ceste I cine osnovni substrat asepticnog
zapaljenja
tetiva,kada nastaje reaktivno zapaljenje u vidu bujanja granulacionog
tkiva,što dovodi
do reparacije.U preko 70% slucajeva se srece na dubokoj a u oko 10-20%
na površnoj fleksornoj tetivi.
TENDINITIS – fascikularna rupture tetive sa reparacionim procesom –
akutan (ako povreda nastane samo jednom ) ili hronican (višekratna
povreda ).
TETIVNI OMOTACI I SLUZNE KESICE ( vaginae tendinis et bursae
mucosae )
Tendovagine su cilindricnog oblika I obavijaju tetivu u predelu kostiju I
zglobova.Spolja imaju fibrozni sloj a unutra sinovijalni a unutrašnjost je
ispunjena sinovijom.
Burze mogu biti subtendinozne ili subkutane.Subtendinozne su gradene kao
tendovagine a subkutane nemaju unutrašnji sinovijalni sloj.
Tendovaginitis serosa acuta I tendovaginitis serofibrinosa acuta –
traumatske
Tendovaginitis fibrinosa acuta I tendovaginitis purulenta acuta – obicno
posle perforacije ili širenjem iz okoline,kao posledica pijemija I septikemija
Tendovaginitis serosa chronica – hydrops tendovaginalis- hygroma
tendovaginale-kada nastaje I tendovaginitis villosa chronica a mogu se naci
u sinoviji i corpora libera.
Tendovaginitis purulenta chronica

HRONICNI BURZITISI
Bursa nuchalis konja – potiljacna fistula
Bursae cucularis – 3. I 4. torakalni
Bursae olecrani
Bursaepraecerpalis – karpalna vrga
Bursae praepatellaris
Bursae subpatellaris
Bursae podotrochlearis
OBRADA RANE

POVREDE
_ Povrede nastaju dejstvom razlicitih sila.
_ U odnosu na kriterijum da li je došlo do prekida kontinuiteta kože i
sluzokoža ili ne povrede se dele na otvorene i zatvorene povrede.

OTVORENE POVREDE-RANE
_ Otvorene povrede - rane (vulnera traumatica) nastaju kada sila koja
izaziva oštecenje tkiva dovode do prekida kontinuiteta kože i sluzokoža.
_ Prilikom ranjavanja, zavisno od jacine sile, mogu biti povredeni i dublji
slojevi tkiva (mišici i kosti).
Podela rana
_ Rane se po nacinu nastanka mogu podeliti na akcidentalne (slucajne –
povezane sa infekcijom) i artificijelne (namerne ili operativne koje
podrazumevaju upotrebu svih zakona asepse i antisepse).
_ penetrirajuce i nepenetrirajuce
_ perforirajuce i neperforirajuce

Kriterijumi rane
_ U cilju postavljanja pravilne dijagnoze, kao i svrsishodne terapije, kod
procenjivanja rane moraju se izanalizirati kriterijumi rane, a to su:
_ anatomsko razaranje,
_ krvarenje,
_ bol i
_ poremecaj funkcije.

Anatomsko razaranje
_ Anatomsko razaranje predstavlja posledicu direktnog efekata sile na
tkivo.
_ Pravilno poznavanje i procena elemenata anatomskog razaranja ima za
cilj odredivanje adekvatne hirurške terapije i prognozu rane.

Elementi anatomskog razaranja

Ivice (rubovi) rane - predstavljaju otvor na tkivu i mogu biti pravilne (kod
posekotine) ili nepravilne (kod razderotine);
_ Šupljina rane - podrazumeva prostor u tkivu nastao njegovim
oštecenjem;
_ Sadržaj rane - može biti krv, koagulum, detritus, strana tela, fragmenti
kosti i gnoj;
_ Obimnost rane - utvrduje se instrumentalnom eksploracijom (dugmastom
sondom), a kod vecih rana digitalno, a sve u cilju utvrdivanja prisustva
šupljina i džepova;
_ Zidovi rane - ogranicavaju šupljinu rane i važni su kod adaptacije i
šivenja rane.

Krvarenje
_ Svaku ranu prati odredeni stepen krvarenja.
_ Primarno krvarenje nastaje direktnim dejstvom sile na krvne sudove i
prisutno je od momenta ranjavanja.
_ Sekundarno krvarenje nastaje nekoliko dana nakon zaustavljanja
primarnog krvarenja i obicno je povezano sa infekcijom.
_ Pravilna hemostaza u rani, mora biti sprovedena
jer su moguce komplikacije u procesu zarastanja.

Bol
_ Bol je najizraženiji i najneprijatniji pratilac rane, kao i mnogih drugih
bolesnih stanja.
_ Bol je fenomen koji ne sme pratiti savremenu hiruršku praksu.

Poremecaj funkcije
_ Poremecaj funkcije, kao kriterijum rane, može biti lokalni i opšti.
_ Lokalne smetnje izazivaju izostanak funkcije pojedinog organa, mišica ili
dela tela. Simptom poremecene funkcije ekstremiteta, koji nastaje
zbog same rane i bola koji sa sobom nosi, jeste hromost (claudicatio).
_ Opšti poremecaji funkcije mogu se manifestovati pojavom šoka i febre.

Klasifikacija rana
_ Predmet koji izaziva ranjavanje, svojom specificnom
gradom i obimom, ostavlja otisak na povredenom tkivu
dajuci rani specifican oblik, odnosno, izgled.
_ Na osnovu ovog principa vrši se klasifikacija rana na
sledece vrste:
_ -vulnus punctum (ubodna rana);
_ -vulnus contusum (rana od udara- nagnjecenja);
_ -vulnus laceratum (razderana rana);
_ -vulnus lacerocontusum (razderano-nagnjecena rana);
_ -vulnus conquassatum (smrskotina);
_ -vulnus scissum (posekotina);
_ -vulnus morsum (ujedna rana);
_ -vulnus sclopetarium (rana od vatrenog oružja);
_ -traumatska amputacija.

ETIOLOGIJA I PODELA RANA

(rekonstruktivni pogled)
_ Incizione rane
_ Abrazije
_ Avulzije i “Degloving wounds”
_ Posekotine kod kojih dolazi do prekida kontinuiteta svih slojeva tkiva
ekstremiteta, najcešce po uzdužnoj
osi. (Shearing injuries)
_ Gipsane i zavojne rane
_ Punktiformne i perforativne rane
_ Ujedi insekata i zmija
_ Opekotine (termicke, hemijske, elektricne, radijacione)
_ Povrede vatrenim i drugim oružijem

Zarastanje rane
_ Hemostaza i inflamacija
_ Proliferacija
_ Maturacija i remodulacija

Obrada rane podrazumeva brada sledece operacije:

_ Lokalna anestezija, sedacija ili opšta anestezija.
_ Pirvremena hemostaza Esmarhovom poveskom ili
tamponiranjem i kompresijom.
_ Šišanje okoline rane sa zaštitom rane gelom ili tupferom sa
fiziološkim rastvorom.
_ Ispiranje i dezinfekcija rane.
_ Dezinfekcija kože oko rane, i izolacija od okolne regije sterilnom
kompresom.
_ Eksploracija i debridment - cišcenje rane.
_ Trajna - hirurška hemostaza.
_ Obrada rubova rane (priljubljivanje rubova rane).
_ Šivenje rane po etažama.
_ Postavljanje drena po potrebi.
_ Zaštita rane zavojem u zavisnosti od lokalizacije.

Da li ili ne zašiti ranu?

_ Dva najbitnija faktora koji odreduju da li treba il ne zašiti ranu su:
_ Stepen kontaminacije rane (cista, cistakontaminirana, kontaminirana,
prljava)
_ Rasprostranjenost ishemije rane

Lokalno tretiranje rane

_ Antibiotici
_ Antiseptici
_ Hidrogelovi-hidroaktivni zavoj
_ Enzimska sredstva za cišcenje rane
_ Natrijum hipoplorit (Dakins solution)
_ Organske kiseline
_ Ostali preparati

Vreme zašivanja rane

_ Primarni šav
_ Odložni primarni (primarni odložni), 3-5dana.
_ Sekundarni šav, posle 5 dana
_ Zarastanje “per secundam intentionem”

Hirurška obrada sveže rane

_ Sveža rana je svaka rana koja je nastala unazad 24 casa.
_ Takva rana se mora hirurški zbrinuti šivenjem primarnim šavom, ali uz
predhodnu obradu.
_ Sve rane osim strelnih, dubokih ubodnih i ujednih rana mogu se
primarno zašiti.

Obrada stare rane

_ Vreme proteklo od nanošenja povrede iznosi više od 24 casa.
_ Obavezni pratilac stare rene jeste infekcija uznapredovala u manjem ili
vecem obimu.

Odložni primarni, 3-5dana ili sekundarni šav, posle 5 dana

_ Druga mogucnost jeste obrada stare rane sa ekscizijom ožiljnih rubova
rane.
_ Rez se postavlja oko 0.5-1 cm od rubova rane i pruža se od površine ka
dnu rane sve dok se ne pojave sitna krvarenja.
_ Iz rane se moraju u potpunosti odstraniti devitalizovana tkiva i strana
tela. Nakon ovakve ekscizije i cišcenja, rana se ispira fiziološkim rastvorom
i zatvara primarnim odloženim šavom ili skundarnim šavom.
_ Svrha ovakvog postupka jeste da se rana zatvori u fazi proliferacije
fibroblasta (fibroplasticna faza zarastanja koja nastaje cetvrtog do petog
dana nakon ranjavanja).
_ Šivenje se vrši po slojevima (etažama) i to od dna rane
prema površini.

Postoperativni tok
_ U postoperativnom toku životinja mora biti pod svakodnevnom
kontrolom zbog moguceg razvoja infekcije u dubljim slojevima rane.
_ Ukoliko je procenjeno da treba primenjivati antibiotike (infekcija) oni se
aplikuju u trajanju od najmanje 5 dana.
_ Povratni šavovi se skidaju nakon petog dana, a pojedinacni tek posle 14
dana.

Zarastanje “per secundam intentionem”

_ Neophodna je obrada rane (šišanje dlake, cišcenje okoline rane,
dezinfekcija rane i okoline i obezbedena drenaža) u cilju stvaranja uslova
za pravilan proces sekundarnog zarastanja.
_ Ovakva rana se ostavlja otvorena, odnosno obrada se vrši bez šivenja.
_ Ovakvo stanje zahteva svakodnevni tertman rane (toaleta rane) koji
podrazumeva evakuaciju sadržaja, mehanicko cišcenje fibrina i sasušenog
eksudata.
_ Ovakav tretman, uz mogucu parenteralnu aplikaciju
antibiotika,omogucava sekundarno zarastanje rane bez komplikacija.

OFTALMOLOŠKA DIJAGNOSTIKA

UVOD
• Izuzetno važan položaj oftalmološke dijagnostike medu klinickim
dijagnostikama proistice, pre svega, od uske povezanosti organa vida i
njegove fiziologije i patologije sa opštim dogadanjima u organizmu.
• Oko se ponaša kao veoma osetljiv, precizan i pouzdan indikator opštih
poremecaja koji reaguje pojavom odredjene simptomatologije.

METODE PREGLEDA OKA:

• 1) Inspekcija
• 2) Palpacija
• 3) Fokalno osvetljenje
• 4) Pregled ocnim ogledalom
• 5) Proba vida
• 6) Ispitivanje medikamentima i dijagnostickim injekcijama
• 7) Specijalni pregledi oka:
• A) Pupilarni refleks
• B) Keratoskopija
• C) Purkinje - Sansonovi likovi

Prakticna primena metoda

• Prilikom pregleda oka kombinujemo ove i druge metode, u cilju
postavljanja tacne dijagnoze.
• Pregled oka uvek pocinje od prednjih partija (kapci - PALPEBRAE,
konjunktiva i treci ocni kapak - CONJUNCTIVA et PALPEBRA
TERTIA, rožnjaca - CORNEA,.), i nastavlja se ka zadnjim partijama oka.

SAVREMENE METODE PREGLEDA

• Obicne – standardne: (inspekcija, fokalno osvetljenje, direktna
i indirektna oftalmoskopija)
• Dodatne: SCHIRMER TEAR TEST, bojenja (Fluorescein,
Rose bengal), kanulacija, fluorescein drenažni test
• Specijalne: rendgenska dijag., ultrasonografija, CT, MRI,
funkcionalna MRI, topografija rožnjace, konfokalna
mikroskopija, biomikroskopija, tear film break-up time,
konjunctivalna biopsija, okularna paracenteza, tonometrija,
tonografija, fluoresceinska angiografija, retinoskopija,
elektroretinografija, evocirani vizuelni potencijali.
• Neuro-oftalmološka ispitivanja (PR, Menace..)
• Lab.ispitivanja: bakteriološka, virusološka, histopatologija i
citologija

Standardne tandardne metode pregleda

• Inspekcija,
• Fokalno osvetljenje,
• Direktna i indirektna oftalmoskopija.

INSPEKCIJAOKA
• Inspekcija oka vrši se posmatranjem oka sa odredene razdaljine. Ovim
nacinom se vrši pregled prednjih partija oka.

F O K A L N O O S V E T LJ E NJ E
• Za pregled oka fokalnim osvetljenjem potrebno je obezbediti zamracenu
prostoriju.
• Ovim pregledom mogu se pregledati prednje partije oka, i to tako što se
fokusiranim snopom svetla intenzivno osvetljavaju pojedine tacke, pa se na
taj nacin mogu uociti promene na oku koje inace, na dnevnom svetlu, ne bi
bile uocljive.
Za pregled se koristi baterijska lampa sa fokusom ili SHMIT - PRISLEY-
eva lampa.

OFTALMOSKOPIJA
(pregled oftalmoskopom, stariji naziv:
“pregled ocnim ogledalom”)
• Ocnim ogledalom obavlja se pregled zadnjih partija oka.
• Oko mora biti u MIDRIJAZI
• Preparati: atropin, tropikamid, adrenalin
• Oftalmoskopija se izvodi u zamracenoj prostoriji
• Postoji direktna i indirektna oftalmoskopija
OSNOVNE HIRURŠKE TEHNIKE

OSNOVNE HIRURŠKE TEHNIKE

_ Sve operativne tehnike, zavisno od njihove složenosti, sadrže cetiri
osnovne tehnike:
_ 1. Inciziju (secenje) i eksciziju (isecanje-odstranjivanje) tkiva.
_ 2. Izvodenje i održavanje hemostaze.
_ 3. Pažljivo rukovanje sa izloženim tkivom.
_ 4. Upotrebu šavova i cvorova, kao i drugih materijala koji služe da se
ponovno uspostavi anatomska struktura i pružaju podršku procesima
zarastanja tkiva.

Incizija i ekscizija tkiva

_ Skalpel je standardni instrument za secenje mekih tkiva. Ukoliko se
pravilno upotrebi omogucava razdvajanje (disekciju) tkiva, a da se
pritom nacini najmanje oštecenja.
_ Skalpel se koristi za secenje tkiva koja poseduju odredenu tenziju. Nožic
se pravilno postavlja na držac pomocu iglodržaca.

NACINI DRŽANJA SKALPELA

_ Postoje tri osnovna nacina držanja skalpela: kao što se drži olovka, kao
što se drži gudalo i treci nacin je pomocu palca.
_ Svaki od ovih nacina držanja skalpela ima svoje specificnosti koje se
ogledaju u preciznosti reza, dužini reza, prenošenju i upotrebi sile rezanja i
ugla nožica.
Držanje skalpela poput olovke
_ Držanje skalpela poput olovke omogucava da se lako izvedu kratke i
precizne incizije, zato što se za vodenje noža koriste prsti, a ne pokreti ruke.
_ Medutim, ovakav položaj ima i dve slabosti:
onemogucava izvodenje dugackog reza i zbog velikog ugla izmedu nožica i
tkiva ostvaruje se mala površina kontakta noža i tkiva.

Držanje skalpela poput gudala

_ Ako se skalpel drži kao gudalo mogu da se izvedu duže incizije. Nož se
vodi pokretima cele ruke, a kontakt tkiva i nožica je maksimalan.
_ Ovakav nacin držanja skalpela primenljiv je za vecinu secenja u
veterinarskoj hirurgiji malih i velikih životinja.

Držanje skalpela palcem

_ Držanje palcem koji pritiska skalpel predstavlja tehniku koja se
primenjuje u slucajevima kada je neophodna upotreba velike sile za secenje
tkiva.
_ Ovaj nacin je primereniji drugim instrumentima za secenje (elevator
periosta), nego skalpelu, ali može da se koristi, posebno, kada su pacijenti
velike životinje (incizije na koži zahtevaju jaci pritisak zbog njene
debljine, elasticnosti i cvrstine).
_ Nož se vodi pokretima ruke, rede pokretima prstiju.

Incizija i ekscizija tkiva primenom makaza

_ Makaze se koriste za secenje tkiva koja su bez tenzije, opuštena (mlitava).
Kada se pravilno koriste makaze stabilizuju opuštena tkiva izmedu
seciva i omogucavaju odlicnu kontrolu po dubini i pravcu incizije.
_ Makaze se koriste za odvajanje adhezija i fascijalnih pripoja-veza,
(hirurgija mekih tkiva, abdominalna, torakalna...), tupo preparisanje,
tupo preparisanje pri identifikaciji krvnih sudova pre secenja ili ligiranja.

Incizija i ekscizija tkiva primenom makaza

_ Efikasnost secenja makazama zavisi od tri sile: prva sila je sila zatvaranja
koja izaziva približavanje seciva;
druga sila je sila smicanja koja gura jedno secivo protiv drugog za vreme
zatvaranja makaza;
treca sila je sila uvrtanja koja vodi-okrece oštricu svakog seciva ka
unutra da bi se dodirivale.
_ Da bi maksimalno iskoristili svaku od ovih sila makaze moraju da se
koriste na odredeni nacin, tacnije, moraju da se drže na poseban nacin.

Držanje makaza
_ Osnovni nacin je držanje makaza sa tri tacke. Kod ovakvog nacina
držanja vrh palca i treceg prsta (domalog prsta) se nalaze u prstenovima i
drže makaze, a kažiprst je postavljen na gornji ili donji držak makaza
radi podrške (služi kao oslonac). (A)
_ Kada se ovako drže krive makaze, njihova krivina je okrenuta u polje (od
dlana), a ne prema dlanu. Ako se makaze drže kako ne treba, odnosno samo
palcem i kažiprstom (ili srednjim prstom) tada se smanjuje stabilnost
makaza i sile smicanja i uvrtanja.

Držanje sa gornjim prstenom makaza na bazi

palca (B)
_ Držanje sa gornjim prstenom makaza na bazi palca (koji je savijen i
prominentan) i domalim prstom u donjem prstenu makaza omogucava
dobro korišcenje sile smicanja, smanjuje silu zatvaranja i skoro da nema
sile uvrtanja.
_ Ovakav nacin držanja makaza koriste neki hirurzi, zato što se, navodno,
na taj nacin manje gnjeci tkivo izmedu seciva.

Alternativne metode držanja makaza

_ Postoje i alternativne metode držanja makaza koje mogu da se primene
samo u situacijama: kada je hirurg dešnjak i mora da produži rez ka
dominantnoj strani (sleva na desno), tada može da primeni držanje makaza
pomocu palca i domalog prsta, pri cemu je šaka okrenuta dorzalno. (C)
_ Kada hirurg mora da izvede povratni rez preko stola može da koristi
držanje makaza sa palcem i kažiprstom u prstenovima, pri cemu su makaze
vrhovima okrenute ka podlaktici cime postiže vecu efikasnost secenja i
kontrolu pravca, a smanjuje nespretnost. (D)

Metode primene makaza

_ Prilikom incizije i ekscizije makazama koriste se tri metode: -secenje,
secenje uz pomoc guranja i tupo preparisanje.
_ Svaka metoda se primenjuje u zavisnosti od vrste tkiva, dužine reza i
potrebne preciznosti.

Tupo preparisanje makazama

_ Tupo preparisanje makazama koje imaju tupe vrhove upotrebljava se za
razdvajanje anatomskih struktura koje su zajedno povezane slabim
tkivnim vezama, kao što je to slucaj sa mišicnim tkivom i masnim tkivom ili
kada postoji jasno izražena vezivno-tkivna kapsula izmedu zdravog tkiva i
procesa koji se operiše (apscesi i neki tumori).
_ Tada se zatvorene makaze uvlace izmedu slojeva tkiva, u kojima
se lagano otvaraju da bi razdvojile tkivo, a potom se izvlace otvorene.
_ Izvlacenjem otvorenog instrumenta prevenira se oštecenje
dubokih vitalnih delova rane, koji nisu dostupni vizuelnoj kontroli hirurga.
_ Ova tehnika je odlicna i koristi se i za ekspoziciju krvnih sudova i nerava.
_ Kontraindikovana je za tkiva koja poseduju jake sile ili su prisutne stare
ožiljne formacije koje prolaze kroz površinu disekcije (tada se primenjuje
oštra disekcija skalpelom).
Manipulisanje tkivom
_ Hirurg manipuliše tkivom tokom operacije prvenstveno korišcenjem
instrumenata, ali i prstima (manuelna tehnika).
_ Osnovna i prva stvar koju treba znati je hirurški pristup svakoj regiji, jer
neadekvatno izabran pristup povlaci neadekvatnu inciziju, a ona siromašnu
ekspoziciju (izloženost) tkiva, zbog cega nastaje prevelika retrakcija tkiva,
podminiranje i tupo preparisanje da bi se omogucio pravi situs, odnosno
ucinio dostupnim proces koji treba da se operiše.
_ Sva ova trauma tkiva rezultira, kasnije, poremecajima u procesima
zarastanja.

Pažljivo r rukovanje izloženim tkivom

_ Nežno manipulisanje tkivom, sa obracanjem posebne pažnje prema
vaskularizaciji, inervaciji i hidrataciji jeste osnovni preduslov
"atraumatske" hirurške tehnike.
_ Postizanje optimalnih hirurških rezultata je jedino moguce ako se
kontinuirano, u celom toku operativnog zahvata, vodi racuna da se nežno
rukuje tkivom.
_ Zato treba poznavati pravilnu upotrebu instrumenata i materijala za
hvatanje i držanje tkiva, preparata i metoda za ispiranje rana, kao i
tehniku šivenja tkiva.

Upotreba instrumenata
_ Hvataljke za tkivo predstavljaju instrumente koji se najcešce koriste za
manipulisanjem tkivom.
_ Najcešce se hvataljke za tkivo drže u nedominantnoj ruci prilikom
stabilizacije tkiva tokom incizije ili šivenja (tada se koriste pincete) ili
prilikom povlacenja tkiva za izvodenje ekscizije i ekspozicije (koriste se
hvatalice po Kocher-u ili Pean-u), kao i pri ligiranju krvnih sudova (koriste
se vaskularni forcepsi).

Manuelna tehnika
_ Osim instrumentalne stabilizacije tkiva, postoji stabilizacija tkiva
šavovima i rukama asistenta.
Stabilizacija šavovima se koristi kod unutrašnjih organa koji su gradeni od
nežnog tkiva-perikard, dura, želudac, burag, mokracna bešika ili na koži, u
slucaju rumenotomije.
_ Palac, kažiprst i srednji prst asistentove ruke izuzetno dobro mogu da
posluže za atraumatsku stabilizaciju, okluziju i manipulaciju tkivom.
_ Ovakav pristup se koristi kod intestinalnog trakta ili kod rubova
hirurških incizija na koži, dok u dubljim slojevima tkiva povlacenje i
pridržavanje prstima može da izazove difuzne celijske traume.

Primena retraktora
_ Razlicite vrste retraktora predstavljaju važnu grupu instrumenata koji
ukoliko se pravilno aplikuju omogucavaju dobro i pregledno polje.
_ Postoji poseban problem kada je u pitanju upotreba automatskih
retraktora, koji su, inace, veoma korisni (i koriste se) kada hirurg operiše
sam. Sve vrste ovih retraktora mogu da izazovu traumu ili ishemiju na
mestima kontakta sa tkivom, posebno kod operacija koje duže traju.
_ Zato je obavezno da se povremeno popuštataju, cime se prevenira
devitalizacija pritisnutog tkiva, posebno rubova rane.

Sunderi
_ Vlažni abdominalni sunderi mogu da se upotrebe za potiskivanje
(pozicioniranje) i oblaganje tkiva i organa koji ulaze u operaciono polje i
ometaju normalnu intervenciju.
_ Ovi sunderi se koriste za operativne zahvate u abdomenu, zato što
sprecavaju da zavoji creva udu u segment trbušne duplje u kome je proces
koji se hirurški obraduje. Prekrivajuci polje, oni preveniraju i
dehidrataciju peritonealne šupljine.
_ Vlažni laparatomski sunderi upotrebljavaju se i da zaštite tkiva, kada se
koriste retraktori (služe kao podmetaci), umanjujuci pritisak na tkivo i
vlažeci ga.

Nacini držanja iglodržaca

_ Klasicni nacin držanja (prvi - cetvrti prst), i drugi nacin, kao držanje
olovke (“Pencil” hvat)

Ispiranje (lavaža)
_ Ispiranje (lavaža) rana je metoda koja se koristi u cilju smanjenja broja
postoperativnih infekcija i efekat ispiranja je u direktnoj proporciji sa
kolicinom upotrebljenog rastvora za ispiranje.
_ Ovaj fenomen se koristi za odstranjivanje bakterija i detritusa kod
kontaminisanih rana, za uklanjanje bakterija i eksudata kod inficiranih
rana i za diluciju i odstranjivanje toksina koji su udruženi sa infekcijom.
_ Dodatni kvaliteti ispiranja su vlaženje tkiva izloženog sušenju vazduhom i
hirurškim svetlima, kao i poboljšanje vidljivosti mehanickim spiranjem i
cišcenjem operacionog polja.

Rastvori za lavažu
_ Idealni rastvor za lavažu je sterilan, netoksican, izoosmotski i
normoterman (zagrejan na temperaturu tela).
_ Ringer laktat i fiziološki rastvor zadovoljavaju ove kriterijume
i predstavljaju siguran i efikasan rastvor za ispiranje.
_ U ove rastvore mogu da se dodaju antibiotici, cime se povecava
njihova efikasnost, posebno u kontaminiranim ranama i tkivima.
_ Postoji opasnost da neki antibiotici, kao što je tetraciklin,
prouzrokuju iritaciju, kada se direktno aplikuju na tkivo,
pleuralnu ili peritonealnu površinu.
_ Antiseptici, posebno povidon jodid, mogu da se koriste za
ispiranje površinskih rana na koži, supkutanom tkivu i mišicima.
_ Superficijalne rane, posebno ako se u njima nalaze bakterije i
eksudat ili strani predmeti, jednostavno mogu da se isperu
upotrebom rastvora u špricu od 50 ml sa iglom, cime se postiže
vrlo dobar pritisak ispiranja.

Upotreba drenova
_ Upotreba drenova u hirurgiji jeste direktno povezana sa tehnikom obrade
rane.
_ Drenovi u hirurgiji služe za prevenciju nakupljanja sekreta u šupljini
rane ili za njegovu evakuaciju kada je vec prisutan.
_ Pravilo je da se drenovi postavljaju kroz posebnu inciziju, a ne kroz ranu
da se ne bi povecavao rizik od infekcije rane.

Vrste denova
_ Drenovi su plasticne ili gumene cevi razlicitog precnika i dužine.
_ Deo koji se plasira u ranu je perforiran ili je dren od takvog materijala
koji omogucava ulazak sekreta u lumen kako bi se dalje mogao evakuisati.
_ Dren se mora uvek fiksirati za kožu da ga životinja ne bi izvukla.
_ U istu svrhu drenaže može poslužiti i komad sterilne gaze koji se
uvodi u šupljinu rane ali je ovakav dren uslovno upotrebljiv.
_ Upotreba drena od gaze izaziva znacajnu zapaljenjsku reakciju i
može akutizirati bakterijsku infekciju u rani što i predstavlja
osnovni nedostatak ovakvog nacina dreniranja.

Dužina primene drena

_ Dren koji je plasiran u šupljinu sa malim potencijalom stvaranja sekreta
(kapilarna krvarenja) uklanja se nakon 24 casa.
_ Kad se drenira šupljina sa eksudatom od bakterijske infekcije, zadržava
se još 24 do 72 casa od prestanka opasnosti od nakuplanja sekreta.
_ Kada se dren postavi u veliku šupljinu (obicno zaostaje šupljina posle
uklanjanja masivnog tumora), on može ostatati i jednu do dve nedelje.

NEOPLAZME-TUMORI
Tumor predstavlja lokalno,atipicno,autonomno,neprestano i
nesvrsishodno bujanje tkiva.
Tumorsko tkivo je atipicno jer se i morfološki i biološki razlikuje od
normalnih tipicnih celija od kojih je postalo.
Tumor raste neprestano za razliku od drugih proliferativnih
procesa u organizmu-ekspanzivni ili infiltrativni rast.
Tumorsko bujanje je autonomno i nepodleže ili samo delimicno
podleže uticaju organizma.
Rast tumora je nesvrsishodan i uvek na štetu domacina,jer
oduzimaju hranljive materije a stvaraju metabolicke i bioaktivne
produkte.

Morfološki tumori mogu biti :

Difuzni
Nodozni
Polipozni
Dendriticni

Benigni tumori :
rastu ekspanzivno i sporo,obicno stvarajuci kapsulu
ne daju metastaze
vrše pritisak na okolinu
endokrino su aktivni
velicina i oblik celija su im uniformni
krvare i ulcerišu sa sekundarnom infekcijom
Maligni tumori :
rastu infiltrativno,neograniceno i brzo
daju metastaze
polimorfnih su celija
Metastaze – širenje tumorskih celija iz primarnog mesta,pri cemu
se one odpuštaju,prenose,naseljavaju i organizuju rast u novoj
sredini :
1.invazija-direktan prodor u susedne organe
2. limfogeno-hematogeno
3. kanalikularno
4. likvorogeno
5. transcelomsko
6. implantacijom
7. kontaktom

RAST TUMORA
Proliferacijom jedne celije nastaje klon tumorskih celija,koje su
genestki nestabilne i nastaju uzastopne mutacije ( subklonovi ).
Centralno mesto u razvitku tumora imaju poremeceji u
regulacionom mehanizmu koji kontroliše rast celije.
Promene u genomu mogu biti uslovljene virusnim,hemijskim i
radijacionim karcinogenom.
Onkogen je gen cijim aktiviranjem otpocinju promene u zdravoj
celiji sa konacnom transformacijom u malignu celiju.
Tumor supresorni gen je gen koji sprecava promene u genomu
DNK i aktiviranje onkogena.
Imunološki nadzor,kao funkcija imuniteta,sprecava svojim
mehanizmima stvaranje neoplazmi.
ETIOLOGIJA TUMORA
Tumore izazivaju karcinogeni agensi: fizicki,hemijski i onkogeni
virusi.
Hemijski karcinogeni su obicno prekarcinogeni i to su brojni
pesticidi,herbicidi,polivinili,lekovi...
Fizicki karcinogeni su UV,alfa,beta,gama i X
zraci,protoni,neutroni...
Onkogeni virusi :
DNK virusi se direktno uklapaju u genom i replikuju – herpes virusi
(Marek),adenovirusi (sarkomi), papova i poks virusi.
RNK virusi posle reakcije virusne i celijske membrane,ulaze u
citoplazmu i reverznom transkriptazom sintetišu provirusnu
DNK,koja se uklopi u genom – retrovirusi izazivaju leukemiju i
limfome.

SISTEMATIZACIJA TUMORA
tumori mezenhima
tumori epitela
tumori neuroektoderma
mešoviti tumori
Teratom- tumori sagradeni od razlicitih celija koje su poreklom od
sva tki klicina lista.

TUMORI MEZENHIMA
Maligni tumor mezenhima je sarcoma a benigni su:
Fibroma (molle,durum)
Lipoma
Chondroma
Myxoma
Osteoma
Myoma ( leimyoma,rhabdomyoma)
Hemangioma
Lymphangioma

TUMORI EPITELA
Benigni : Maligni:
1. Papilloma (plocastoslojevit ep.) 1. Carcinoma
2. Polypus (tumor sluznica) Ca planocellulare
3. Adenoma ( tumor žlezdanog tk.) Ca basocellulare – ulcus rodens
 Adenocarcinoma

TUMORI NEUROEKTODERMA
Tumori pigmentnih celija :
1.Nevus pigmentosus-mladež. Melanociti
Melanoma malignum
Tumori nervnog tkiva :
1.Astrocytoma – intrakranijalni – bokser,buldog
2. Oligodendroglioma
3. Ependymoma – u komorama i kicmenom kanalu
4. Neuroblastoma
5. Ganglioneuroma

PARENAOPLASTICNI SINDROM :
Kaheksija
Endokrini debalansi –
hipoglikemija,hiperkupremija,hiperkalijemija,eritropoetin
Hipertroficna osteopatija
Anemija
Diseminovana intravaskularna koagulacija
Leukocitoza
Hiperproteinemija
Nefrotski sindrom
Znacajni datumi u onkološkoj hirurgiji su uvodenje opšte
anestezije i primena antisepse ( Lister,1867.)
Uloga hirurga je u dijagnostici,lecenju i rehabilitaciji i on mora
poznavati mogucnosti primene hirurgije,kao i efekte radio,hemio i
imunoterapije

TNM KLASIFIKACIJA
Uvodenje reda i standarda u dijagnostici tumora
T- tumor
N- limfni cvor
M- metastaza
TNM – 1,2,3 – dodavanjem broja se oznacava velicina i obimnost
oboljenja
Klinicki TNM se odreduje na osnovu fizikalnog,radioloških i
endoskopskih pregleda.
TNM klasifikacija
T-primarni tumor
Tis tumor-karcinom in situ
To –nema znakova primarnog tumora
T1,T2,...- stepen velicine primarnog tumora
N-regionalni limfni cvor
No – nema prisustva tumoroznih celija u regionalnom limfnom cvoru
N1, N2...- stepen metastaza u regionalnom limfnom cvoru
Nx – nema dovoljno elemenata za procenu
M-udaljene metastaze
Mo-nema znakova metastaza
M1-postojanje metastaze
PUL-plucne metastaze
OSS-metastaze na kostima
BRA-moždane metastaze
SKI-kožne metastaze
LYM-limfne metastaze van regionalnog limfnog podrucja
Mx-nema znakova za procenu prisustva metastaze

DIJAGNOSTIKA TUMORA
1.klinicki pregled – anamneza,fizikalni pregled
2 radiografija
3. UZ
4.endoskopija
5.magnetna rezonanca
6.laboratorijski nalazi-hematologija i histopatologija

BIOPSIJA
ASPIRACIONA-citološka analiza samo za identifikaciju
tumoroznih celija
IGLOM – za najveci broj tumora
INCIZIONA – isecanje dela tkiva tumora za histopatološku i
imunocitihemijsku analizu uzorka

HIRURGIJA TUMORA
Disekcija – secenje – benigni ex tempore
Manipulacija tkivom tumora
Zaštita rane i rekonstrukcija
GEOMETRIJSKA MARGINA – na 1-2 cm od tumora u zdravom
tkivu
BIOLOŠKA MARGINA- zavisi od invazivnosti i prorastanja u
okolno tkivo
EN blok resekcija
ELEKTROHIRURGIJA
KRIOTERAPIJA – freon -60 C, CO2 -78C, tecni azot -196 C

POSTOPERATIVNO LECENJE
Radioterapija
Imunoterapija
Hemoterapija

PRISTUP TRETMANU NEOPLAZIJA

Opcije tretmana tumora ukljucuju :
ALTERNATIVNI TRETMAN – hirurgija,laser terapija,krioterapija
KONZERVATIVNI TRETMAN – upotreba sredstava koji su
direktno citotoksicni ( radio i hemoterapija) sa ciljem da pomognu
imunološku reakciju na tumor celije
LOKALNI TRETMAN – lokalna aplikacija antitumoralnih
agenasa,koji zaobilaze opštu cirkulaciju,cime se postiže minimum
toksicnosti na zdravo tkivo a maksimum efikasnosti na tumor.

LOKALNI TRETMAN SA 5-FLUOROURACILOM

Lokalna hemoterapija se sastoji od ponavljanja aplikacije
antineoplasticnih lekova na površinu tumora ali ti lekovi ne prodiru
duboko u tumor.
Upotreba 5-FU u obliku 5% kreme se pokazala zadovoljavajuca
za rešavanje genitalne karcinomatoze kod konja.On je direktno
citotoksican a izaziva i kontaktnu alergiju.Deluje izazivajuci
kompetitivnu inhibiciju enzima timidilat-sintetaze,odgovorne za
depleciju timidin trifosfata,neophodnog prekurzora za DNK
sintezu.
Ostali hemoterapeutski agensi za lokalni tretman neoplazija su :
METHOTREXATE
CARMUSTICINE
CYTOSIN ARABINOSID
INTRATUMORALNA HEMOTERAPIJA – predstavlja injekciono
ubrizgavanje antikancer lekova u sam tumor,cime se dobija na
penetraciji leka – ne smeju izazivati nekrozu u zdravom tkivu.
Vezuju se za viskozne fluid sporooslobadajuže substance ( ulje
susamovog semena, na pr.),cime se omogucuje duže delovanje
leka u samom tumoru.
Lekovi koji se koriste u ovu svrhu su :
CISPLATIN (Platinol)
CARBOPLATIN ( Paraplatin )
BLEOMYCIN ( Blenoxane)
Cisplatin je teški metal koji se direktno vezuje za DNK,inhibišuci
njenu sintezu.Priprema se pre upotrebe : 10 mg cisplatina, 10 ml
dH2O i 2ml ulja susamovog semena – dozira se 1mg na 1cm3
tumora,svake druge nedelje.

IMUNOTERAPIJA
nespecificna aktivna imunoterapija
aktivna tumor specificna imunoterapija
restorativna imunoterapija
NESPECIFICNA AKTIVNA IMUNOTERAPIJA – podrazumeva
upotrebu brojnih imunostimulanasa koji su poreklom od
mikroorganizama ( BCG, Mycobacterium bovis-u sam tumor,
toplotom inaktivisan Corynebacterium parvum- i.v. 0,002 mg/kg )
ili biljaka ( acemannan-ugljenohidrantni kompleks dobijen iz Aloe
vera).
AKTIVNA TUMOR SPECIFICNA IMUNOTERAPIJA – upotreba
vakcina od celija tumora sa bakterijskim ili virusnim adjuvansima
RESTORATIVNA IMUNOTERAPIJA – upotreba lekova koji
selektivno inaktivišu supresorne T celije – na pr. Cimetidin, peros
4 mg/kg 3 puta dnevno tokom 3 meseca za melanome konja.

ZAVOJI I ZAVIJANJE

Zavoj
_ Zavoj predstavlja sve što se postavlja na obolelo mesto, a u svrhu lecenja.
_ Kada se kaže zavoj misli se i na medikament i na zavojni materijal
Funkcije
_ U veterinarskoj praksi zavoji imaju mnogobrojne
funkcije kao što su:
_ cišcenje i zaštita rane,
_ omogucavanje spoja medikamenta i obolelog tkiva,
_ imobilizacija delova tela,
_ umanjenje bola,
_ kontrola krvarenja i
_ omogucavanje obliteracije mrtvih prostora (šupljina).

Podela zavoja prema funkciji:

_ 1. Zaštitni - OKLUZIVNI. Štiti ranu od sekundarne infekcije,
upija sekret rane, održava temperaturu i drži lek u kontaktu sa
ranom.
_ 2. Imobilizirajuci - KONTETIVNI. Drži u fiziološkom položaju
delove tela, posle repozicije i sanacije fraktura, luksacija, distorzija isl.
_ 3. Istezajuci - EKSTENZIONI. Koristi se kod kontraktura tetiva,
mišica i ligamenata.
_ 4. Pritiskajuci - KOMPRESIVNI. Vrši kompresiju u cilju
sprecavanja krvarenja, pojave edema ili hipergranulacije.
_ 5. Pridržavajuci - SUSPENZIONI. Drži delove tela ili organe,
npr. kod prolapsusa penisa, hernije isl.

DELOVI ZAVOJA
_ Osnovni delovi zavoja su:
_ 1. Sterilna gaza - TELA
_ 2. Precišcena vata (ili papirnata vata) - GOSIPIUM
_ 3. Zavoj u užem smislu koji se sastoji od:
A. Glave (1, 2, 3 i 4 glave)
B. Leda
C. Kraja
(Zavoji i zavojni materijal se steriliše u autoklavu, a
predhodno se naslaže u Shimels - Bush-ov doboš.)

Komponente
_ Komponente zavoja predstavljene su slojevima koje zavoj poseduje.
_ Slojevi mogu da se podele na:
- primarni,
- sekundarni i
- tercijarni sloj zavoja.

Primarni sloj zavoja

_ Primarni sloj (kontaktni sloj) zavoja direktno dolazi u dodir sa ranom ili
povredom.
_ Primarni sloj zavoja može da bude:
- adherentni i
- neadherentni primarni sloj zavoja.

Sekundarni sloj zavoja

_ Sekundarni (intermedijalni) sloj zavoja ima ulogu apsorpcije krvi,
seruma, eksudata i nekroticnog sadržaja.
_ On, takode, omogucava spoj primarnog sloja zavoja sa ranom i pritiskom
sprecava nastanak edema i olakšava obliteraciju mrtvih prostora.
_ Ne sme da bude pod jakom kompresijom tercijalnim slojem, jer se, u
protivnom, može da izgubi njegovo svojstvo kapilarnosti i smanji
apsorptivni kapacitet.

Tercijalni sloj zavoja

_ Najvažnija funkcija ovog sloja je da obezbedi sigurnost ostalim
komponentama zavoja, spreci njihovo smicanje i spadanje, ravnomerno ih
pritisakajuci.
_ U tu svrhu koristi se zavoj koji može da bude elastican i neelastican,
adhezivan i neadhezivan i porozan i neporozan.
_ On se leukoplastom (flasterom - plasterom) na više nivoa mora da osigura
od razmotavanja i skidanja (leukoplast se lepi jednim delom i za dlaku
kako bi sprecio da se zavoj smakne ili spadne).

Podela zavoja po vremenu trajanja:

_ 1. Privremeni se menja više puta u toku terapije.
_ 2. Trajni zavoj ostaje na mestu na kome je postavljen do izlecenja
(gipsani).

Po satavu se zavoji dele na:

_ JEDNOSTAVNE (gaza, vata i zavoj) i
_ SLOŽENE (pored osnovnih elemenata imaju šine, gips, gumene i metalne
elemente).

Zavoji se mogu podeliti i na:

_ TIPICNE (postavljaju se po unapred poznatom redosledu) i
_ ATIPICNE (postavljaju se prema situaciji).
_ Suve i
_ vlažne (prema obliku korišcenog leka).

OSNOVNI OBLICI ZAVOJA

_ 1. Ductus circularis (naredna tura potpuno prekriva predhodnu). Pocetak
zavijanja
_ 2. Ductus serpens, zmijoliki zavoj, kod koga naredna tura ne dodiruje
predhodnu. Fiksira delove zavoja.
_ 3. Ductus spiralis, postavlja se u obliku spirale i naredna tura pokriva 2/3
predhodne. Konacno fiksiranje i pokrivanje dela koji se previja.
_ 4. Testudo reversa et inversa, kornjaca zavoj za zglobove.

SPECIJALNI ZAVOJI
_ Zavoj po ANDREJEVU.
_ LEPEZASTI ZAVOJ ZA KOPITO.
_ Razlicite vrste gipsanih i plasticnih zavoja.

Zavoj po ANDREJEVU
_ Koristi se za previjanje tarzalnog - skocnog zgloba. Glavni deo ovog
zavoja je slican džaku i od jute je.
_ Prvo se na ranu u predelu tarzalnog zgloba postavlja lek, gaza, vata, pa se
fiksira zavojem, a zatim preko svega se postavlja zavoj po Andrejevu, cija
je svrha da zaštiti i pridrži zavoj ispod njega, a takode i da spreci
prekomerno istezanje zavoja. U tu svrhu se preko jutenog džaka postavlja,
sa dorzalne strane, gumeni prsten.

LEPEZASTI ZAVOJ ZA KOPITO

_ Funkcija ovog zavoja je zaštitna i kompresivna. Postavlja se posle
skidanja rožine tabanskog dela kopita, da spreci prekomerno bujanje
korijuma.
_ Prvo se postavlja sterilna gaza natopljena antiseptikom, preko nje se
postavlja jastucic od kucine koji vrši kompresiju, a zatim LEPEZASTI
ZAVOJ.
_ Pravac postavljanja ovog zavoja je uvek od gornjeg dela kopita prema
tabanu. Preko postavljenog zavoja postavlja se jutena krpa koja se fiksira
konopcem.

Razlicite vrste gipsanih i plasticnih

zavoja
_ Imobilizirajuci – KONTETIVNI.
_ Drže u fiziološkom položaju delove tela, posle repozicije i sanacije
fraktura, luksacija, distorzija i sl.

U zavojni materijal spadaju i udlage:

_ Thomasova i Kramerova šina. Od metala su koji nije mnogo krut da bi
mogli da ih modeliramo prema potrebi. Obavezno su obložene vatom koja
se fiksira zavojem.
Zavisno od rane zavoj se menja svakog dana (mnogo sekreta u rani), na 5-7
dana ili 3-4 nedelje (gipsani zavoj, udlage).
_ Zavijanje pocinje od najtanjeg odnosno najdistalnijeg dela koji se previja.
_ Ako se zavoj zalepi za ranu pri skidanju ga treba natopiti 3%
hidrogenom da omekša ili fiziološkim rastvorom.