ANESTEZIJA KOPITARA

IZAZOV ZA ANESTEZIOLOGA
RIZIK: RASA ...VRSTA: TEGLEĆI ,
KASAČ, GALOPER
ZNAČAJNA KARDIOPULMONALNA
DEPRESIJA TOKOM ANESTEZIJE
MORTALITET 1% (NEKOLIKO DANA
POSLE HIR. INTERVENCIJE)
UPOZORENJE VLASNIKU
DETALJAN KLINIČKI PREGLED SVIH
ORGANSKIH SISTEMA

ZNACAJ USLOVA ZA ANESTEZIJU KOPITARA:

MOGUĆI INCIDENTI ?!
MAKSIMALNI USLOVI !
PRIPREMNA SALA I BOKS OBLOŽENI
MEKIM DUŠECIMA
OPERACIONA SALA –OPREMLJENOST
 HIRURŠKI TIM !
OSOBLJE OBUČENO ZA RAD SA
KOPITARIMA !!!
 POZICIONIRANJE ŽIVOTINJE ZA HIR.
ZAHVAT – KRAN, OPERACIONI STO...
PREDVIDETI KOMPLIKACIJE I NAČIN
PREVAZILAŽENJA !!!

PRIPREMA ZA ANESTEZIJU:

RASKIVANJE
 GLADOVANJE I USKRAĆIVANJE VODE 12h
 ČETKANJE, KUPANJE, TIMARENJE
 ZAVIJANJE REPA
 DISKUSIJA REZULTATA KLINIČKOG
PREGLEDA
 ANESTEZIOŠKI PROTOKOL I PLAN
OPERACIJE
 DOGOVOR HIR.TIMA
 DUŽNOSTI POMOĆNOG OSOBLJA
 KONTROLA APARATA U SALI
 PRIPREMA INSTRUMENATA I HIR. OPREME

PUT ADMNISTRIRANJA LEKOVA ZA PREMEDIKACIJU I

ANESTETIKA

VASKULARNI -VENSKI PUT

ESENCIJALAN
V. JUGULARIS
PUNKCIJA I POSTAVLJANJE IV KATETERA
RETKO IM (EFEKAT PROMENLJIV I
NEPREDVIDIV)
SC SE NIKAD NE KORISTI

CILJ PREMEDIKCIJE:

SMANJENJE STRAHA, NAPETOSTI, SMIRENOST,

POSPANOST
 ANALGEZIJA
 INHIBICIJA PARASIMPATIKUSNE AKTIVNOSTI
OLAKŠANJE UVODA U ANESTEZIJU I
 SMANJENJE KOLIČINE ANESTETIKA

LEKOVI U PREMEDIKACIJI:

ANTIHOLINERGICI
Atropin, Skopolamin
 SEDATIVI - HIPNOTICI
Benzodiazepini , Ksilazin,
 NEUROLEPTICI (sedativi trankvilajzeri)
Fenotiazin, Butirofenoni
 OPOIDNI ANALGETICI
Morfin, Metadon, Butorfanol

 NEOPHODNI ZA KLINIČKA, RADILOŠKA, ‚‚UZ‚‚ I DRUGA

ISPITIVANJA
 SEDACIJA + LOK. ANETSTEZIJA = MANJE HIR. INTERVENCIJE
 SEDACIJOM SE U PRAKSI NAJVIŠE POSTIŽE : SMIRENJE
ŽIVOTINJE,
UMERENA ATAKSIJA I PRISUTNI POKRETI DELOVA TELA
(EKSTREMITETA, GLAVE, VRATA !!!)
 I PORED DUBOKE SEDACIJE POTREBNA TIŠINA, RED U SALI,
BEZ
BUKE,
 DOBRA PRIPREMA I SEDACIJA = MANJE ANESTETIKA
 SEDATIVI+ANALGETICI + DRUGI LEKOVI = LAKŠI UVOD,
ODRŽAVANJE I OPORAVAK IZ ANESTEZIJE, MANJE ANESTETIKA
 VREME PREMEDIKACIJE MORA SE DOBRO ISPLANIRATI DA BI
SE
DOBIO MAKSIMALAN EFEKAT U MOMENTU ZAPOČINJANJA
ANESTEZIJE !!!
 MAKS. EFEKAT PREMEDIKACIJE JE 5 MIN. NAKON IV
APLIKACIJE
 AKO SE NE POSTIGNE OČEKIVANI EFEKAT, POŽELJNO JE
UPOTREBITI
LEK IZ DRUGE GRUPE !

PRIMENA ACP-A KOD KOPITARA:

 FENOTIJAZINI: ACP
 SEDACIJA, ANKSIOLOZNOST BEZ ATAKSIJE
 MOGUĆA HIPOTENZIJA (KLINIČKI NIJE BITNO KOD
NORMOVOLEMIČNIH KONJA)
 MOGUĆ PROLAPS PENISA I PAREZA
 IV APLIKACIJA
 DOZA 0,03-0.05mg/kg.t.m.
 PUN EFEKAT ZA 15-20 min. TRAJE NEKOLIKO SATI
 UPOTREBA ZA BEZBOLNE PROCEDURE, KOD UPLAŠENIH
ŽIVOTINJA
 PREVENIRA INCIDENTE PRILIKOM OPORAVKA IZ
ANESTEZIJE (ZBOG DUGOG DELOVANJA)
 ACP PREVENIRA SRČANI ZASTOJ I ODRŽAVA KVS
PARAMETRE U RAVNOTEŽI
 KONTRAINDIKACIJA JE HIPOVOLEMIČAN PACIJENT
!!!

PRIMENA KSILAZINA,BENZODIJAZEPINA I OPOIDA KOD

KOPITARA

 α2 -AGONISTI – KSILAZIN, DETOMIDIN...

 IV APLIKACIJA
 SEDATIVNI I ANALGETSKI EFEKAT
 NAKON APLIKACIJE DUBOKA SEDACIJA
 MOGUĆA REAKCIJA NA OKOLINU !!!
 MANJE HIR. PROCEDURE U KOMBINACIJI SA LOK.
ANESTETICIMA
 ! α2 -AGONISTI + OPOIDI !!! =DUBLJA SEDACIJA,
BRADIKARDIJA, POVEĆANA
DIUREZA, RESPIRATORNA DEPRESIJA
 BENZODIJAZEPINI: DIJAZEPAM, MIDAZOLAM, ZOLAZEPAM
 EFEKAT: MIŠIĆNA SLABOST, ATAKSIJA, ŽIVOTINJA TEŽI DA
LEGNE!
 NE KORISTE SE KAO SEDATIVI
 POŽELJNI SU ZA UVOD I ODRŽAVANJE ANESTEZIJE !!!
 MANJA DEPRESIJA KVS
 UPOTREBA U KOMBINACIJI SA KETAMINOM !
 ANTAGONISTI: FLUMAZENIL, SURMAZENIL
 OPOIDI: MORFIN, FENTANIL, BUTORFANOL...
 POTENTNI ANALGETICI (MALI SEDATIVNI EF.), POTENCIRAJU
SEDATIVNI
EFERKAT DRUGIH LEKOVA
 UVEK DATI U PREMEDIKACIJI AKO JE PRISUTAN BOL !
 PRIMENA U TOKU ANESTEZIJE PROBLEMATIČNA:
RESPIRATORNA DEPRESIJA,
EKSCITACIJA, POSTOPERATIVNO KLOLIKE ( SPAZAM ODIJEVOG
SFINKTERA,
USPORENA PERISTALTIKA)

KOMBINACIJA LEKOVA:

KOMBINACIJA SEDATIVNIH LEKOVA DAJE BOLJI EFEKAT

SEDACIJE OD APLIKACIJE SAMO JEDNOG SEDATIVA
 TREBA ISKORISTITI SINERGIZAM SEDATIVNIH LEKOVA U
ANESTEZIJI KOPITARA
 MOGUĆA DEPRESIJA CNS-a BEZ KLINIČKOG ZNAČAJA

INTAVENSKA ANESTEZIJA KOD KOPITARA:

 KORISTI SE ZA UVOD I ODRŽAVANJE ANESTEZIJE

 KONJI SE UVODE U ANESTEZIJU U STOJEĆEM STAVU !
 MOMENAT GUBITKA SVESTI – LEŽEĆI POLOŽAJ
 ! UVOD NAJKRITIČNIJI MOMENAT U ANESTEZIOLOŠKOJ
PROCEDURI ! EKSCITIRANOST I ATAKSIJA! MOGUĆE OZLEDE !
POTREBNO UVEŽBANO OSOBLJE !
 ISPRAVAN , KONTROLISAN I PRIMEREN PRIBOR ZA
FIKSIRANJE
I OBARANJE !!!
 HIDRAULIČNI OPERACIONI STO, VAZDUŠNI DUŠEK ILI
STRUNJAČA.
 EKSCITIRANOST KAO POSLEDICA: 1. SPORA APLIKACIJA
ANESTETIKA ILI 2. NEDOVOLJNA DOZA
 PRELAZAK U BESVESNO STANJE MORA BITI BRZ !!!
 PREDVIĐENA DOZA (MONOANESTETIK ILI KOMBINACIJA SA
SEDATIVOM) SE MORA ODJEDNOM IV APLIKOVATI !!!
 OPASNO JE DAVATI POSTEPENO ANESTETIK DO POSTIZANJA
EFEKTA (‚‚SLEEPING DOZA) !!!

KETAMIN – NE IZAZIVA KARDIOVASKULARNU I RESPIRATORNU

DEPRESIJU. DOBAR
ANALGETIK
 APLIKOVAN SAM – KONVULZIJE !
 DAJE SE U KOMBIANCIJI SA α2 -AGONISTIMA I
BENZODIJAZEPINIMA
 IV BENZODIJAZEPIN > ATAKSIJA > ODMAH DATI IV KETAMIN
 DOZA ZA INDUKCIJU KETAMINOM: 2 mg/kg t.m.
 ZA 30 sec. PRELAZAK U LEŽEĆI POLOŽAJ
 EFEKAT TRAJE: 10-15 min.
 PRODUŽETAK ANESTEZIJE MOGUĆ DODAVANJEM NOVE
DOZE
 TIOPENTON NATRIJUM: ULTARKRATKO DELUJUĆI
BARNITURAT
 NEMA ANALGETSKA SVOJSTVA
 IZAZIVA KARDIOVASKULARNU I RESPIRATORNU DEPRESIJU
 PERIVASKULARNA NEKROZA
 10% RASTVOR KOD ODRASLIH KOPITARA. 5% ŽDREBAD I
PONI
 UVOD 5-10 mg/kg t.m.
 EFEKAT NASTUPA ZA 20 sec.
 VAŽNO JE PRETHODNO PRIPREMITI USLOVE ZA OBARANJE

*TIVA* TOTALNA INTRAVENSKA ANESTEZIJA

 KOMBINACIJA I MEŠANJE VIŠE LEKOVA U INFUZIONOM

RASTVORU
1. UVOD BILO KOJOM IV TEHNIKOM, A ODRŽAVANJE :
2. TEHNIKOM ‚‚TROSTRUKE KAPI‚‚
(SEDATIV + MIORELAKSANT + ANESTETIK)
3. MOŽE SE KORISTITI ČIST O2 BEZ N2O ZA VENTILACIJU (KOD
KOPITARA U
TOKU ANESTEZIJE SE MOŽE RAZVITI OZBILJNA HIPOKSEMIJA)

INHALACIONA ANESTEZIJA:

ZA PRODUŽENE PROCEDURE
 MANA: INHALACIONI ANESTETICI JAKI DEPRESORI
RESPIRATORNOG I KVS
 PREDNOST:
1. LAKO ADMINISTRIRANJE
2. NEMA OGRANIČENJA U DUŽINI TRAJANJA ANESTEZIJE
3. PREDVIĐEN OPORAVAK
4. MAC 1,5 ZA HIRURŠKU INTERVENCIJU
5. SEDATIVI, IV ANESTETICI I ANALGETICI SMANJUJU DOZU
 TEHNIKA INTUBACIJE LAKA – MINIMALAN OTPOR
 KOPITARI IMAJU SLAB LARINGEALNI REFLEKS I REFLEKS
KAŠLJA
 EKSTENDIRAN VRAT!!!
 POSEBAN ‚‚MANEVAR‚‚ ZA PLASIRANJE NTUBUSA
 IZOFLURAN: MAC 1,2 %, OPORAVAK ZA 15.20 min.
 HALOTAN: MAC 0,8 %
 SEVOFLURAN: 2,8%
 DESFLURAN: MAC 8 %

ANESTEZIOLOSKE KOMPLIKACIJE KOD KOPITARA;

 HIPOTENZIJA U TOKU ANESTEZIJE

 HIPOVENTILACIJA
 HIPOKSEMIJA
 BRADIKARDIJA
 TEŠKOĆE U ODRŽAVANJU DUBINE ANESTEZIJE
 NAZALNA KONGESTIJA
 PRODUŽEN OPORAVAK
 NEUROPATIJA I MIOPATIJA
ANESTEZIJA PREZIVARA

MIRNE ŽIVOTINJE. LAKO DATI PREMEDIKACIJU

PREDŽELUCI ! VELIKA KOLIĈINA HRANE I VODE !!
REGURGITACIJA !
RIZIK OD REGURGITACIJE I ASPIRACIJE SADRŽAJA
REGURGITACIJA U UVODU ILI U TOKU ANESTEZIJE
NEMINOVNA !!!
RESPIRATORNI DISTRES –MOGUĆKAO POSLEDICA
REGURGITACIJE I U POSTOPERATIVNOM ODLOŽENOM
PERIODU
ASPIRACIJA SALIVE U TOKU UVODA
SEDACIJA I LOKALNA ANESTEZIJA ZA VEĆINU HIRURŠKIH
PROCEDURA
INHALACIONA ANESTEZIJA !? DA –NE ?!
LAKO IZVESTI UVOD U ANESTEZIJU
FINANSIJSKI MOMENAT ?!
APLIKACIJA LEKOVA U STOJEĆEM STAVU
HIRURŠKE PROCEDURE U STOJEĆEM STAVU
APLIKACIJA SEDATIVA + LOKALNA I REGIONALNA
ANESTEZIJA = VEĆINA HIR. INTERVENCIJA
DA –NE OPŠTA ANESTEZIJA ?!
% HIR. INTERVENCIJA U OPŠTOJ ANESTEZIJI MINIMALAN !
KOD MALIH PREŽIVARA ĈEŠĆA, ALI RIZIĈNA
OPŠTA INJEKCIONA ANESTEZIJA
OPŠTA INHALACIONA ANESTEZIJA

STANDARDNA PROCEDURA
INTERNISTIĈKI PREGLED I DIJAGNOSTIĈKE PROCEDURE
GOVEDA : HRANA 18-36 h / VODA 8-12 h
MALI PREŽIVARI: HRANA 12-18 h / VODA 6-12 h
MLADA TELAD, JAGNJAD: HRANA, VODA 2-4h (PERIOD
MONOGASTRIĈNOSTI!)
U TOKU UVODA : GASTRIĈNA SONDA ZA UMANJENJE
POSLEDICA REGURGITACIJE !
POZNAVANJE POLOŽAJA VRATA I GLAVE ZA INTUBACIJU

FENOTIJAZINI (ACP, PROPIONIL PROMAZIN) RETKO!

α2–AGONISTI (KSILAZIN, DETOMIDIN...):
SREDNJA -DUBOKA SEDACIJA (ZAVISNO OD DOZE)
KSILAZIN EFIKASAN, IV ADMINISTRACIJA, DUBLJA SEDACIJA
VEĆA DOZA = LEŽEĆI POLOŽAJ ŽIVOTINJE
KSILAZIN > HIPOGLIKEMIJA, KVS I RESP. DEPRESIJA
(HIPERKAPNIJA I HIPOKSEMIJA)
VELIKE DOZE > SUPRIMIRANJE REFLEKSA GUTANJA,
SMANJENJE GIT –motiliteta, METEORIZAM I TIMPANIJA
KONTRAIDIKOVAN U POSLEDNJOJ TREĆINI GRAVIDITEA
(KONTRAKCIJA UTERUSA)
RAZLIKA U OSETLJIVOSTI I DOZI MEĐU PREŽIVARIMA
α2–AGONISTI (KSILAZIN) NAJBOLJA IM APLIKACIJA
ANTAGONIST: JOHIMBIN, TOLAZOLIN, ATIPAMEZOL
DRUGI LEKOVI ZA SEDACIJU: HLORAL HIDRAT(PO, IV),
FENOBARBITON (SPORO IV)
ATROPIN: NE U PREMEDIKACIJI ! SALIVA POSTAJE VIŠE
VISKOZNA I LEPLJIVA
ATROPIN SAMO ZA SUPRIMIRANJE BRADIKARDIJE !

OBEZBEDITI MESTO POZICIONIRANJA ŽIVOTINJE

(NEUROPATIJE I MIOPATIJE)
KOMBINACIJE LEKOVA

TIOPENTON, PROPOFOL I KETAMIN

TIOPENTON NATRIJUM ZA UVOD U ANESTEZIJU KOD MALIH
PREŽIVARA
PROPOFOL ZA ODRŽAVANJE ANESTEZIJE PREKO IV
APLIKACIJE (‚‚TIVA‚‚)
KETAMIN U KOMBINACIJIN SA DIJAZEPAMOM ILI
KSILAZINOM (1. KSILAZIN > 2. KETAMIN = 45 min. ANESTEZIJA SE
MOŽE PRODUŽITI 1/3 DOZE
TILETAMIN + ZOLAZEPAM
INHALACIONI ANESTETICI ZA ODRŽAVANJE ANESTEZIJE
ANEST. APARATI: RAZLIKA U VELIĈINA BALONA
(RESPIRATORNI VOLUMEN ŽIVOTINJE)
INTUBACIJA: VRAT ISPRUŽEN, PODIGNUT, GLAVA POMERENA
U STRANU, USTA I NOS NIŽI OD OKCIPITALNE REGIJE
(REGURGITACIJA, GASTRIĈNA SONDA!!!)

NE VADITI ENDOTRAHEALNI TUBUS I GASTRIĈNU SONDU !!!

POSTAVLJANJE ŽIVOTINJE U KOSTO-ABDOMINALNI POLOŽAJ

( DA SE IZBACI VAZDUH IZ BURAGA)
SEDACIJA –KSILAZIN +
LOKALNA –REGIONALNA ANESTEZIJA:
VODILJNA LUMBALNA PARAVERTEBRALNA ANESTEZIJA +
LUMBALNA EPIDURALNA ANESTEZIJA +
KOKCIGEALNA EPIDURALNA ANEST. +
INFILTRATIVNA ANESTEZIJA
SEDACIJA –KSILAZIN +
BLOKADA NERAVA NA EKSTREMITETIMA
SEDACIJA –KSILAZIN +
BLOKADA NERAVA NA GLAVI

ANESTEZIJA PASA I MACAKA

 OBIMNOSTI I VRSTE HIR. ZAHVATA

 STAROSTI ŽIVOTINJE
 PREOPERATIVNOG ZDRAVSTVENOG STANJA
 HRONIĈNIH OBOLJENJA ORGANA I SISTEMA ORGANA
 ANAMNESTIĈKIH PODATAKA
 PREOPERATIVNIH LABORATORIJSKIH VREDNOSTI
RAZLIKE KOJE UTIČU NA IZRADU ANESTEZIOLOKOG
PROTOKOLA
 NAUĈNI PRISTUP IZUĈAVANJU METABOLIZMA LEKOVA
 RAZLIKE U FARMAKOKINETICI I FARMAKODINAMICI
LEKOVA
 PONAŠANJE PRE I U TOKU ANESTEZILOŠKIH PROCEDURA
 ISKUSTVO U RADU SA PSIMA SE NE MOŽE PRENETI NA RAD SA
MAĈKAMA !!!
 SKLONE STRESU
 UPLAŠENOST , EKSCITIRANOST, POSEBNO MLADE
JEDINKE
 IRITIRANJE PREOPERATIVNOM PRIPREMOM:
 OPIRANJE, UJEDANJE, GREBANJE
 ZNAĈAJNO UBRZAN PULS
 POVIŠEN ARTERIJSKI PRITISAK, PA I KOLAPS !
 PARADOKSALNA REAKCIJA NA STRES:
 MAĈKA POSTAJE MIRNA, NE ZAINTERESOVANA !
 KATATONIJA !!!
 OPASNO ! >
 > POSLEDNJI STADIJUM STRESNE REAKCIJE !
 POTREBNA DOBRA PREMEDIKACIJA !
 JAK STRES = MOGUĆ SRČANI ZASTOJ !!!

INTERNISTIĈKI PREGLED, EKG, PALPACIJA ABDOMENA,

Rtg toraksa, LABORATORIJA KRVI, URINA
 UMANJENJE HRANE NEKOLIKO DANA PRE HIR. INT
 USKRAĆIVANJE HRANE I VODE 3-5 h PRE HIR. INT.
 OPREZ ! FARINGEALNI I LARINGEALNI REFLEKS NISU
AKTIVNI I NEKOLIKO SATI POSLE HIR. INT.
 REGURGITACIJA , ASPIRIRANJE, PNEUMONIJA
 MOGUĆ EZOGAGITIS U POSTOPERATIVNOM PERIODU
 PROTOKOL PREOPERATIVNE PRIPREME TREBA
NASTAVITI I NEKOLIKO DANA POSLE HIR. INT.

RASU, STAROST, STRESOGENU REAKCIJU – IZBOR

ANESTETIĈKIH SREDSTAVA I TEHNIKE !!!
 RAZLIĈIT ODGOVOR NA LEKOVE U OKVIRU ISTE VRSTE,
A RAZLIĈITIH RASA
 BOKSER I ACP, HRT I BARBITURATI !
 MALE I VELIKE RASE - DOZE
 MANJE DOZE ZA ŠTENAD – NE RAZVIJENI MEHANIZMI
DETOKSIKACIJE U JETRI
 PAŽNJA NA PREOPERATIVNO LEĈENJE KORTIKOIDIMA,
KARDIOLOŠKIM LEKOVIMA, BARBITURATIMA...

MANJA DOZA ZA PREMEDIKACIJU:

 ANTIHOLINERGICI: ATROPIN
 SEDATIVI:
- ACP (BLAGA SEDACIJA) IV, IM
- NEUROLEPTICI + OPIOIDI = JAĈA SEDACIJA, IV, IM
- α2- AGONISTI (DUBOKA - TEŠKA SEDACIJA)
 ANALGETICI: OPIOIDI, NSAL (KAPROFEN, MELOKSIKAM,
KETOPROFEN)
 VEĆI PAS MANJA DOZA ZA SEDACIJU
 VELIKE DOZE SEDATIVA MOGU DATI SLABIJI EFEKAT KOD
MALIH RASA PASA > SEDATIV + MANJA DOZA OPIJATA
 KOMBINACIJE LEKOVA ZA PREMEDIKACIJIU I SEDACIJU
 OPREZ! KVS i RESP. DEPRESIJA !
 UVEK NA ANESTEZIOLOŠKOM STOLU IMATI ANTAGONISTE
LEKOVA KOJI SE UPOTREBLJAVAJU U ANESTEZIJI !!!

ZA UVOD, ĈEŠĆE ZA ODRŽAVANJE ANESTEZIJE

 UVOD INALACIONIM ANESTETICIMA KOD SLABO SEDIRANIH
ŠTENADI I STARIH PACIJENATA
 INDUKCIONA KOMORA - EKSCITIRANE MAĈKE
 ODREĐIVANJE VELIĈINA TUBUSA !
 NE SME SE PREĆI BIFURKACIJA TRAHEJE !
 MAĈKE: NA KRAJU ANESTEZIJE UKLONITI TUBUS DOK JE JOŠ
U
ANESTEZIJI ! LARINGOSPAZAM !
 OPORAVAK ZAVISI OD ANESTETIKA I USLOVA OKOLINE !
 MALI I BRAHICEFALIĈNI PSI: DISANJE MOŽE BITI PLITKO I
UBRZANO -
DAHTANJE!
 STANJE SE NE SME ZAMENITI SA POVRŠNOM ANESTEZIJOM
 TAHIPNEJA > SMANJEN DIS. VOL. > SMANJEN PRENOS INH.
ANEST.
 HIPOVENTILACIJA KOD DUBOKE INH. ANEST.

ODRŽAVANJE
 IZOTONIĈN KRISTALOIDNI RASTVOR (10ml/kg/h)
 ODRŽAVANJE VOL. KRVI > TRANSPORT ANESTETIKA
 5% G ZA RIZIK OD HIPOGLIKEMIJE
 5% GLUKOZA ZA ŠTENAD (3-5 ml/kg/h, IV)
 MONITORING !
 HALOTAN, IZOFLURAN = ZNAĈAJNA DEPRESIJA KVS I RPS-a !
 BOJA MUKOZE NIJE ADEKVATAN INDIKATOR ZA DOBRU
VENTILACIJU!!!
 DOBRA BOJA SLUZOKOŽE I KOD HIPERVENTILACIJE I
HIPERKAPNIJE!!!
OPORAVAK
 OKSIGENO TERAPIJA (100%O2 10 min.) preko tubusa ili maske
 ZNAĈAJ REKTALNE TEMP.
 MAĈKE SKLONE HIPOTERMIJI! GREJANJE
 MERENJE DIUREZE TOKOM CELE PROCEDURE
 SPREĈITI REGURGITACIJU
 ANALGETICI I BLOKADA NERAVA U OPORAVKU
 MANJE DOZE SEDATIVA I ANKSIOLITIKA SA OPOIDOM

ANTIDOTI ZA ANESTEZIOLOŠKE LEKOVE

 OPOIDI – NALOKSAN
 α2- AGONISTI– JOHIMBIN, TOLAZOLIN, ATIPAMEZOL
 BENZODIJAZEPINI – FLUMAZENIL
 RESP. DEPRESIJA – DOKSAPREM
 BRADIKARDIJA – ATROPIN, GLIKOPIROLAT
IZBOR ANEST. TEHNIKE ZAVISI OD:
 VRSTE I VELIĈINE PSA
 TEMPERAMENTA
 OPŠTEG STANJA
 HIR. PROCEDURE
 DUŽINE ANEST.
OSNOVNO
 UPOTREBA LEKOVA KOJI SE MOGU ANTAGONIZOVATI !!!
 OBEZEBEDITI VAZDUŠNI PUT – ENDOTRAHEALNA
INTUBACIJA !
 MONITORING!
 4-6 h USKRATITI VODU I HRANU OSIM KOD MLADIH
PACIJENATA
PREANESTEZIOLOŠKA PRIPREMA:
- KL.PREGLED,
- ODREDITI VELIĈINU TUBUSA
- PROVERA ANEST. OPREME I SVIH POTREBNIH LEKOVA

URGENTNA STANJA RESPIRATORNOG SISTEMA

NASTAJE PRILIKOM BILO KOJE ANESTEZIOLOŠKE

PROCEDURE
 KARAKTERISTIKA RPD:
- HIPOVENTILACIJA,
- POSLEDIČNA HIPERKAPNIJA I
- HIPOKSIJA
 HIPOKSIJA NE MORA BITI KLINIČKI UOČLJIVA
 REGISTROVANJE HIPOKSIJE:
- PULSNOM OKSIMETRIJOM
- KAPNOGRAFIJOM
- ODREĐIVANJEM PO2 i PCO2 U ARTER. KRVI
 PREVENCIJA RPD:
- POVEĆANJE FiO2 U IINSPIRIJUMU
- ASISTIRANA VENTILACIJA

HIPOVENTILACIJA – RPD IZAZVANA ANESTEZIOLOŠKIM

LEKOVINMA
 NEPRAVILNO PLASIRANJE ENDOTRAHEALNOG TUBUSA
 PNEUMONIJA
 POVREDE GRUDNOG KOŠA (PNEUMOTORAKS, FRAKT.
REBARA)
 OPSTRUKCIJA DISAJNOG PUTA
 NEUROLOŠKA OBOLJENJA (PARALIZA LARINKSA KONJA...)
 SPAZAM LARINKSA
 NEADEKVATAN TUBUS
 PRENADUVAN KAF KOJI ZATVARA LUMEN TUBUSA
 POLOŽAJ PACIJENTA I OGRAČENI POKRETI GRUDNOG KOŠA
 ANTOMSKE ABNORMALNOSTI VAZDUŠNIH PUTEVA
 MALI FiO2 U INSPIRIJUMU
 POVIŠEN INTRAABDOMINALNI PRITISAK

PRIMENITI ANESTEZIOLOŠKE MANIPULACIJE

 INTUBACIJA
 POVEĆATI Fi02
 POSTAVLJANJE NAZALNE MASKE (AKO NEMA
TUBUSA)
 TUBUS – MASKA POVEZANI SA BOCOM O2
 ASISTIRANO DISANJE
 HIRURŠKA INTERVENCIJA ZA SANACIJU
PNEUMOTORAKSA (EVAKUISATI VAZDUH IZ
PLEURALNE DUPLJE)
 SANACIJA PRELOMA REBARA

APNOJA ILI DISPNOJA

 POVEĆANJE FREKVENCE DISANJA
 STRIDOR ILI GLASNO DISANJE UKAZUJE NA
 OPSTRUKCIJU DISAJNIH PUTEVA
 CIJANOZA
 ISPRUŽEN VRAT I GLAVA ŽIVOTINJE
 DISANJE NA USTA
 ABDUKCIJA PREDNJIH EKSTREMITETA
 PARCIJALNA OPSTRUKCIJA:
1. UDRUŽENA SA RESPIRATORNIM OBOLJENJIMA
2. OPSTRUKCIJA ENDOTRAHEALNOG TUBUSA
 BRAHICEFALIČNI PSI :
1. SUŽENI DISAJNI PUTEVI
2. EDEM FARINKSA > OTEŽANA INTUBACIJ
 EDEM NAZOFARINKSA KOD KOPITARA
 ELONGIRANA I POMERENA GORNJA NEPCA KOD BIGLA,
KOKERA, KONJA
 PATOLOŠKA LARINGEALNA PROŠIRENJA KOD BULDOGA
 KOLABIRANA TRAHEJA KOD STARIH, UGOJENIH MALIH RASA
PASA
 LARINGEALNA PAREZA I PARALIZA KOD KONJA
 TUMORI U TRAHEOBRONHALNOM STABLU I OKOLINI
 ASTMA KOD MAČAKA
 PARAZITI U NISNIMPUTEVIMA OVACA
 TROFIČNI RINITIS SVINJA

 AKUTNI NAPAD GUŠENJA:

1. MEHANIČKO UKLANJANJE DETRITUSA IZ NOSNIH
PUTEVA (INSTRUMENTI, ASPIRACIJA)
 INTUBACIJA:
1.OROTRAHEALNO
2. TRAHEOTOMIJA > INTUBACIJA
 PREVENCIJA LARINGOSPAZMA PRI INTUBACIJI
PRIMENOM LOK. ANESTETIKOM (KAPLJIČNO)
 OKSIGENACIJA
 IV LINIJA ZA APLIKACIJU: 1. BRONHODILATATORA 2.
RESP. STIMULANSA 3. SEDACIJE 4. ANTIBIOTIKA....

 UZROCI: 1. AKUTNA BRONHOPNEUMONIJA 2. ASPIRACIONA

PNEUMONIJA 3. UDISANJE TOKSIČNIH PARA 4. KONTUZIJA
PLUĆA 5.PLUĆNI EDEM I PLUĆNA TROMBOEMBOLIJA
 DIJAGNOZA: KLINIČKI ZNACI, DISPNEJA, KONVULZIJE ,
GUBITAK SVESTI + INTERNISTIČKI PREGLED + LABORATORIJA
KRVI + ODREĐIVANJE pO2 U ART. KRVI
 LEČENJE:
1. DRENAŽA DISAJNIH PUTEVA
2. OKSIGENACIJE PREKO TUBUSA / MASKE
3. TERPIJA TEČNOSTIMA
4. KORTIKOIDA I DIURETIKA (OPREZ!)
5. ANTIKOAGULANTI (PLUĆNA EMBOLIJA)
6. ANALGETICI (KONTUZIJA )
7. EKSPEKTORANSI (PNEUMONIJA / PACIJENT NIJE INTUBIRAN)

 PNEUMOTORAKS (NAKUPLJANJE VAZDUHA U PL. PROSTORU

NAJČEŠĆE
USLED TRAUME):
1. OTVOREN
2. ZATVOREN
3. SPONTAN
4. TENZIONI
 PNEUMOTORAKS NASTAJE USLED LACERACIJE PLUĆNOG
PARENHIMA ILI
RUPTURE TRAHEOBRONHIJALNOG STABLA
 LEČENJE: HIRURŠKO/ANESTEZIOLOŠKO
1. OBEZBEDITI VAZDUŠNI PUT !!!
2. DISPNEJA : INTUBACIJA + MEHANIČKA VENTILACIJA (MV)
3. ‚‚MV‚‚ KOD TENZIONOG PNEUMOTORAKSA
KONTRAINDIKOVANA >
UBRZAVA SE PROCES KOLABIRANJA PLUĆA:
4. OKSIGENOTERAPIJA + IV LINIJA + NADOKNADA TEČNOSTI
5. KOD ŠOKA ANTIŠOK TERAPIJU
 TORAKOTOMIJA I POSTAVITI DREN U PLEURALNOM
PROSTORU (ZATVOREN
PNEUMOTORAKS) + ARTEFICIJALNA VENTILACIJA

 TAHIPNOJA: UBRZANO DISANJE / UZROK: HIPOKSIJA,

HIPERKAPNIJA,
PNEUMONIJA ILI LEZIJE CNS-a
 BRADIPNOJA: USPORENA FREKVENCA DISANJA / UZROK: SAN,
ANESTEZIJA, OPIJATI, HIPOTERMIJA, NEOPLAZIJE I
RESPIRATORNA
INSUFICIJENCIJA
 APNEJA: POVREMENO ILI TRAJNO ODSUSTVO DISANJA /
UZROK:
DEPRESIVNI UČINAK LEKOVA, MIIORELAKSANTI,
HIPERVENTILACIJA,
OPSTRUKCIJA, ŠOK, ....
 HIPERPNOJA: POVEĆAN RESPIRATORNI VOLUMEN / UZROK:
EKSCITACIJA, BOL, REAKCIJA NA HIRURŠKI ZAHVAT,
HIPOKSIJE,
HIPERKAPNIJE, TOPLOTE, HLADNOĆE
 APNEUSTIČKO DISANJE: PRODUŽENI INSPIRIJUM PRAĆEN
KRATKIM
EKSPIRIJUMOM ( PREDOZIRANJE KOPITARA KETAMINOM,
LEZIJA
PONSA I TALAMUSA )

 DOKSAPREM: IV – CENTRALNI RESPIRATORNI STIMULANS

 NATRIJUM BIKARBONAT: IV – KORKCIJA METABOLIČKE
ACIDOZE
 AMINOFILIN: IV – DILATATOR BRONHIJALNIH GLATKIH
MIŠIĆA
 SPECIFIČNI ANTIDOTI NARKOTIKA:
- NALOKSAN
- NALORFIN
- LEVALORFIN
 ANTAGONISTI MIORELAKSANATA:
- NEOSTIGMIN
- EDROFONIJUM
 ANTAGONISTI α2 AGONISTA (KSILAZINA,MEDETOMIDINA,
DETOMIDINA...)
- JOHIMBIN
- TOLAZOLIN
- DETOMIDIN
 OKSIGENACIJA
 SEDACIJA
 ENDOTRAHEALNA ASPIRACIJA
 DAVANJE ETIL ALKOHOLA
 ARTIFICIJALNA VENTILACIJA
 PRIMENA DIURETIKA
 PRIMENA VAZODILATATORA
 KARDIOLOŠKA TERAPIJA
- DOPAMIN (SRČANI INOTROPI)
- ANTIARITMICI (AKO JE PRISUTNA ARITMIJA)
 PRIMENA KORTIKOIDA

URGENTNA STANJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

URGENTNO STANJE KVS-a NASTAJE KADA SRCE I

VASKULARNA MREŽA NE OBEZBEĐUJU
ADEKVATNU OKSIGENACIJU TKIVA I
ONEMOGUĆAVAJU TKIVNU PERFUZIJU I
OKSIGENACIJU

 METABOLIČKA ACIDOZA > DEPRESIJA FUNKCIJE MIOKARDA

 HIPERKALIJEMIJA > BRADIKARDIJA, MANJA
KONTRAKTILNOST
MIOKARDA, VAZODILATACIJA
 HIPOKALIJEMIJA > TAHIKARDIJA
 HIPOKALCEMIJA > HIPOKONTRAKTILNOST, HIPOTENZIJA
 HIPOKSIJA > IRITIRANOST REFLEKSA, TAHIKARDIJA,
ARITMIJA
 POVIŠEN SIMPATIČKI TONUS > NADRAŽEN MIOKARD
 POVIŠEN PARASIMPATIČKI TONUS > BRADIKARDIJA
 HIPOTERMIJA > BRADIKARDIJA, DEPRIMIRAN MIOKARD
 PREDOZIRANJE ANESTETICIMA > BRADIKARDIJA
 VENTRIKULARNE ARITMIJE, TAHIKARDIJA KOD
ADMINISTRIRANJA
KATEHOLAMINA INALACIONOM ANESTEZIJOM (HALOTANOM)
 KOLAPS KVS-a > KARDIOLOŠKI PACIJENTI KOJIMA SE BRZO I
U
VEĆIM DOZAMA ADMINISTRIRAJU ANESTETICI
 HIRURŠKA STIMULACIJA > NEDOVOLJNO ANESTEZIRANI
PACIJENTI
> TAHIKARDIJA, ARITMIJE, KOLAPS KVS-a
 MASIVNI INFARKT > GUBITAK PULSA NA VELIKIM KRVNIM
SUDOVIMA, ODSUSTVO ARTER. PRITISKA I SRČANIH TONOVA >
ZASTOJ SRCA

SLAB I ODSUTAN PERIFERNI PULS

 SLABI SRČANI TONOVI PRI AUSKULTACIJI
 NEREGULARAN PULS I SRČANI TONOVI
 CIJANOZA
 PRODUŽENO KAPILARNO PUNJENJE > OD 2 sec. =
slaba perfuzija
 SRČANA ARITMIJA
 POREMEĆENO DISANJE I APNEA
 RAŠIRENOST ZENICA
 GUBITAK TELESNE MASE
 LETARGIJA
 POJAVA EDEMA
 ZNACI ŠOKA

KVS KOLAPS I SRČANI ZASTOJ !

 KVS KOLAPS: NEMERLJIV PRITISAK, FILIFORMAN I
UBRZAN PULS, SLABO REGISTROVANJE PULSA ILI NE
PERIFERNO, POSTOJE KONTRAKCIJE MIOKARDA, ALI NE
DOVOLJNE ZA OBEZBEĐENJE CIRKULACIJE
 SRČANI ZASTOJ : PRESTANAK RADA SRCA, NEMA PULSA I
SRČANIH TONOVA > PRESTANAK DISANJA
! AGRESIVNA KARDIOCIRKULATORNA REANIMACIJA :
1. KOLAPS : INTUBACIJA+OKSIGENO TERAPIJA
+INFUZIJA+LEKOVI
2. SRČANI ZASTOJ : INTUBACIJA+OKSIGENO TERAPIJA
+INFUZIJA+MASAŽA SRCA+RESPIRATORNA
REANIMACIJA+LEKOVI

 TUBUSI SA KAFOM
 LARINGOSKOP
 AMBU BALON
 HVATALJKA ZA JEZIK
 ŠPRICEVI, IGLE, IV KANILE, INFUZIONI SISTEMI
 INFUZIONI RASTVORI
 DEFIBRILATOR

 VAZOAKTIVNI I KARDIOSTIMULATORNI LEKOVI :

1. ADRENALIN
2. DOPAMIN
3. DOBUTAMIN
4. EFEDRIN HCL
 LEKOVI KOJI POVEĆAVAJU KONTRAKTILNOST MIOKARDA:
1. KALCIJUM HLORID
2. DIGOKSIN
 LEKOVI KOJI NEUTRALIŠU METABOLIČKU ACIDOZU:
1. NATRIJUM BIKARBONAT
 LEKOVI KOJIMA SE LEČI AKUTNA SRČANA ARITMIJA:
1. ATROPIN
2. GLIKOPIROLAT
3. PROPRANOLOL
4. LIDOKAIN
5. HEMIJSKI DEFIBRILATOR (ACETIL HOLIN + KCL)
 LEKOVI ZA SMANJENJE EDEMA MOZGA
1. O2
2. MANITOL
3. DEKSAMETAZON
 LEKOVI ZA SMANJENJE PLUĆNOG EDEMA
1. FUROSEMID
2. LASIX

GUBITAK SVESTI
 PAD TONUSA SKELETNE MUSKULATURE
 BLEDILO SLUZOKOŽA >>> CIJANOZA
 PRESTANAK RESPIRATORNIH POKRETA
 ODSUSTVO SRČANIH TONOVA
 GUBITAK PULSA (NA GLAVNIM ARTERIJAMA ZA MERENJE
: predeo incisure vasorum , a. femoralis)
 EKG - KARAKTERISTIČNA SLIKA:
1. RAVNA LINIJA: ASISTOLIJA
2. FIBRILACIJA: NEPRAVILNA NAZIBLJENA KRIVA
3. DUBOKI KVS KOLPAS: PRAVILNA SINUSOIDNA KRIVA
4. PREDKOMORSKA TAHIKARDIJA BEZ PULSA: PRAVILNI
SITNI TALASI VELIKE FREKVENC1.
SPOLJNA MASAŽA SRCA
 DEFIBRILATOR
 FARMAKOTERAPIJA
 INFUZIONA NADOKNADA TEČNOSTI
 OKSIGENOTERAPIJA – UBACIVANJE O2 U PLUĆA POD
PRITISKOM PUTEM ENDOTRAHEALNOG TUBUSA

ANALGEZIJA

POSTOJANJE BOLA KOD ŽIVOTINJA SE ZAKLJUČUJE NA

OSNOVU PROMENE PONAŠANJA, NEPRAVILNOG
POLOŽAJA TELA, HROMOSTI U RAZLIČITIM FAZAMA
KORAKA, KASA, GALOPA I RAZLIČITOG STEPENA,
LIZANJA BOLNOG MESTA, REAKCIJE MESTA ILI
REGIJE PRI STANDARDNIM DIJAGNOSTIČKIM
PREGLEDIMA I PROCEDURAMA, OTEŽANOG
USTAJANJA, NEPRAVILNOG KRETANJA....

RECEPTORI ZA BOL:
1. MEHANOSENZITIVNI: REAGUJU NA DESTRUKCIJU ,
RAZARANJE, ISTEZANJE, RAZVALČENJE TKIVA RAZLIČITE
ETIOLOGIJE
2. HEMOSENZITIVNI: REAGUJU NA NEUROTRANSMITERE KOJI
SE STIMULIŠU PRISUSTVOM EGZOGENIH I ENDOGENIH
(PROMENA Ph TKIVA) HEMIJSKIH NOKSI
3. TERMOSENZITIVNI: REAGUJU NA PROMENU TEMPERATURE
(OPEKOTINE I SMRZOTINE)
 STIMULUS > RECEPTORI ZA BOL U TKIVIMA I ORGANIMA >
NOCICEPTORI NA PERIFERNIM NERVNIM VLAKNIMA:
1. MIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE JAK, OŠTAR TRENUTAN
BOL
2. NEMIJELIZOVANA VLAKNA: PRENOSE TUP, DUGOTRAJAN BOL
I BOL OD OPEKOTINA
 > OBE VRSTE VLAKANA PRENOSE BOL > DORZALNI
KORENOVI
MEDULE SPINALIS > BOL SE ŠIRI ASCEDENTNO I
DESCEDENTNO > FENOMEN SEKUNDARNE HIPERALGEZIJE

LOKALIZOVAN BOL >

ŠIRENJE U OKOLNE SEGMENTE > PROŠIRENJE BOLA >
ŽIVOTINJU
BOLI VIŠE REGIJA (npr. ceo ekstremitet, a povreda je samo u
predelu kopita, papka ili šape)
> SPINOTALAMIČNI TRAKT > MOZAK – SOMATOSENZORNI
KORTEKS - TRAKT > POVEZAN SA RETIKULARNOM
FORMACIJOM – SISTEMOM KOJI MOŽE DA AKTIVIRA
AUTONOMNI NERVNI SISTEM KADA SE ISPOLJAVAJU:
- KARDIOPULMONALNE PROMENE
- STRESNI ODGOVOR
- PRAŽNJENJE ENDORFINSKIH RECEPTORA

TERAPIJA BOLA POSTAJE CENTRALNO MESTO U

VETERINARSKOJ ANESTEZIJI:
DEFINISANJE, KVANTIFIKACIJA I LEČENJE BOLA.
OSLOBAĐANJE OD BOLA JE VAŽNO U PREOPERATIVNOM,
OPPERATIVNOM I POSTOPERATIVNOM PERIODU, KAO I
U SVIM SITUACIJAMA IZVAN ANESTEZIOLOŠKOG
PROTOKOLA KADA ŽIVOTINJA TRPI BOL.
JAK BOL IZAZIVA JAKU STRESNU REAKCIJU SA MOGUĆIM
FATALNIM ISHODOM
TERAPIJA BOLA JE SASTAVNI DEO
ANESTEZIOLOŠKOG PROTOKOLA
HIRURŠKA I FARMAKOLOŠKA INTERVENCIJA KOJOM SE
PREKIDA PUT KOJIM BOLNI STIMULUS PUTUJE
ASCEDENTNO DO VELIKOG MOZGA
NOCICEPTORI: RECEPTORI NA SAMIM KRAJEVIMA
NERAVA ODGOVORNI ZA PRIMANJE I PRENOŠENJE
BOLNOG IMPULSA
PREVENTIVNA (PRIEMTIV) ANALGEZIJA – APLIKACIJA
ANALGETIKA PRE NASTAJANJA BOLA, VAŽNA U
ANESTEZIJI

AKUTNI BOL – BOL KOJI NESTAJE KADA SE ELIMINIŠE BOLNI

STIMULUS
 ANALGIJA – NEDOSTATAK OSEĆAJA ZA BOL
 ANALGEZIJA – GUBITAK OSEĆAJA ZA BOL
 CENTRALNA SENZIBILIZACIJA – BOL CENTRALNO POJAČAN
(STIMULACIJA U MEDULI SPINALIS)
 DISTRES – ORGANIZAM NIJE SPOSOBAN DA SPREČI NIZ
NEGATIVNIH
REAKCIJA KOJE IZAZIVA STRES. BOL SE POJAČAVA !
 DUBOKI BOL – NASTAJE U TETIVAMA, ZGLOBOVIMA,
PERIOSTU
 HIPERALGEZIJA - POJAČAN, PRENAGLAŠEN ODGOVOR NA
BOL
 HIPERPATIJA – BOLNI SINDROM, POJAČANA REAKCIJA NA
PONAVLJANJE STIMULUSA BOLA
 HIPERESTEZIJA – OSETLJIVOST NA SAMO PRISUSTVO
STIMULUSA
KOJI MOŽE DA IZAZOVE BOL
 HIPOALGEZIJA – SMANJENA OSETLJIVOST NA BOLNU
STIMULACIJU
 HRONIČNI BOL – BOL KOJI DUGO TRAJE

 KANCERSKI BOL
 MIOFASCIJALNI BOL – FOKALNI BOL U MIŠIĆNIM I DRUGIM
TKIVIMA
UDRUŽEN SA GRČEVIMA, SPAZMOM I OGRANIČENIM
POKRETIMA
 NEURALGIJA – BOL RAZLIČITOG INTENZITETA .
NAIZMENIČNO JAČI
PA SLABIJI > SMENJUJE SE SA PROTOKOM VREMENA
 SOMATSKI BOL - BOL NASTAO KOD OŠTEĆENJA
KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA I KOŽE. UVEK JE LOKALIZOVAN,
JAKOG INTENZITETA, OŠTAR I ISKLJUČUJE REGIJU IZ
KORIŠĆENJA
 VISCERALNI BOL – ISPOLJAVA SE KOD OŠTEĆENJA
UNUTRAŠNJIH
ORGANA. NIJE LOKALIZOVAN, U VEĆINI SLUČAJEVA DIFUZAN,
TUP.
ZA DIJAGNOSTIKU JE POVOLJAN MOMENAT PRELAZAK
DIFUZANOG
U LOKALIZOVAN BOL
 TRANKILIZACIJA (NEUROLEKSIA) – SMIRENA, NE
ZAINTERESOVANA
ŽIVOTINJA SA USPORENIM POKRETIMA, SALBOM I
BEZVOLJNOM
REAKCIJOM NA OKOLINU I SPOLJNE NADRAŽAJE

PRED OPERATIVNI ZAHVAT

 KOD ŽIVOTINJA SA BOLOM
 KOD HIRURŠKIH INTERVENCIJA KOJE IZAZIVAJU BOL
 PREVEVNTIVNO DAT ANALGETIK = MANJA
KOLIČINA ANESTETIKA ZA UVOD, ODRŽAVANJE I
ANALGETIKA U TOKU INTERVENCIJE
 ‚‚PA‚‚ = STABILNA HEMODINAMIKA I RESPRACIJA
 ‚‚PA‚‚ PREVENIRA NEŽELJENE KARDIOPULMONALNE
SITUACIJE (DEPRESIJA DISANJA, BRADIKARDIJA,
HIPOTENZIJA...)
 OPIJATI
 NSAIL
 AKUPUNKTURNA ANALGEZIJA
MONITORING

MONITORING U ANESTEZIJI PODRAZUMEVA

SKUP SVIH INFORMACIJA O FIZIOLOŠKIM
FUNKCIJAMA PACIJENTA DOBIJENIM
DIREKTNO ČULIMA ANESTEZIOLOGA ILI
PUTEM APARATA (MONITORA)

_ MONITORING U FAZI PREMEDIKACIJE PACIJENTA

1. MONITORING SAMOG PACIJENTA: ASA KATEGORIZACIJA
2. MONITORING ANESTEZILOŠKIH APARATA I ANEST. PROCEDURA
_ MONITORING U FAZI INDUKCIJE
_ MONITORING TOKOM ODRŽAVANJA ANESTEZIJE
III - ST. OPŠTE ANNESTEZIJE – HIRURŠKA ANESTEZIJA: OSNOVNI
MONITORING:
1. MONITORING KVS
2. MONITORING RS
3. MONITORING BUBREŽNE FUNKCIJE - DIUREZA
4. MONITORING NS – REFLEKSA: KUTANI, PALPEBRALNI,
KORNEALNI
5. PULSNA OKSIMETRIJA I KAPNOGRAFIJA
6. MONITORING BOLA
8. MONITORING TEL.TEMPERATURE
9. MONITORING KOAGULACIJE, HIDRACIJE, GLIKEMIJE,
ELKTROLITA.....
_ MONITORING U PERIODU OPORAVKA

ASA 1: životinja nema organskih, fizioloških ili drugih poremećaja (CNSa)

_ ASA 2: Umeren i lak sistemski poremećaj koji treba preoperativno
rešavati (korekcija anemije, elektrolita, poremećaj srčanog ritma, kod
npr. ingvinalne hernije...)
_ ASA 3: Težak nekorigovan sistemski poremećaj (opstruktivni bronhitis,
kardio-pulmonalni sindrom kod starijih životinja, hronična oboljenja
sistema organa...), maksimalna opreznost!
_ ASA 4: Težak sistemski poremećaj koji se ne može sa sigurnočću
operativno korigovati i koji treba predočiti vlasniku (npr. nekrotični
procesi-inkarceracija creva sa difuznim peritonitom, neoplazme...)
_ ASA 5: Pacijenti sa visokim rizikom preživljavanja, a operativni zahvat je
sastavni deo reanimacionog postupka (torzija želuca pasa, kolike i
volvulus kopitara...)
_ ASA 5H: URGENTNO (H): Loše opšte stanje, hitna hirurška intervencija
sa reanimacijom ( Saobraćajni udesi sa rupturom većih krvnih sudova ili
organa-jetra, slezina...perforativne rane vitalnih organa)

POVEĆANJE BEZBEEDNOSTI PACIJENTA

_ MONITORING - KONTROLA VITALNIH FUNKCIJA I
FIZ.PARAMETARA
_ BRZO REGISTROVANJE POREMEĆAJA –
KOMPLIKACIJA TOKOM HIR. INTERVENCIJE
_ BRZA REAKCIJA NA KOMPLIKACIJE
_ SPREČAVANJE OŠTEĆENJA ORGANA I ORGANIZMA U
CELINI (OČUVANJE ZDRAVLJA PACIJENTA)
_ PREOPERATIVNA KOREKCIJA POREMEĆENOG
ZDRAVSTVENOG STANJA

_ POSMATRANJE PACIJENTA TOKOM OPERACIJE

_ KONTROLA BOJE, IZGLEDA I TEMPERIRANOSTI KOŽE I
SLUZOKOŽA
_ POSMATRANJE OPERACIONOG POLJA
_ KONTROLA KOLIČINE IZGUBLJENE KRVI U OPERACIONOJ RANI
_ MONITORING REFLEKSA: KUTANI, PALPEBRALNI, KORNEALNI,
IZGLED ZENICA, CENTRIRANOST OČNIH JABUČICA,
_ MONITORING PULSA
_ MONITORING KVS: PRAĆENJE ARTERIJSKOG I VENSKOG PRITISKA
(AKO JE POTREBNO DIREKTNO MERENJE KANILOM: a. radialis
_ KONTINUIRAN EKG
_ PRAĆENJE DIUREZE
_ MONITORING SRČANE FUNKCIJE: PUTEM CENTRALNOG VENSKOG
PRITISKA (CVP) – VENSKI KATETER SE PLASIRA PREKO V.
JUGULARIS U DESNU
PRETKOMORU
_ POVEĆANJE CVP: ZNAK INSUFICIJENCIJE MIOKARDA I SMANJENJE
HIPOVOLEMIJE
_ MONITORING SATURACIJE Hb KISEONIKOM : STEPEN
OKSIGENACIJE
TKIVA (PULSNI OKSIMETAR) – REGISTROVANJE HIPOKSIJE I PRE
NEGO ŠTO
POSTANE OPASNA KOMPLIKACIJA !
_ MONITORING % CO2 U EKSPRIRIRANOM VAZDUHU PUTEM
KAPNOGRAFA
(APARAT KOJI UKAZUJE I NA ISPRAVNOST APARATA ZA
ANESTEZIJU)
_ KAPNOGRAFIJA: VREDNOST pCO2 U EKSPIRIJUMU I INSPIRIJUMU =
POKAZATELJ UČINKA VENTILACIJE
_ KAPNOMETAR: REGISTRUJE SAMO MIN. I MAKS. CONC. CO2 U
EKSPIRIJUMU: - ETCO2 end-tidal CO2 U IZDAHNUTOM GASU IZ
ALVEOLA
_ KAPNOGRAF: POPRED ETCO2 POKAZUJE I KRIVU IZDAHNUTOG
CO2 U VIDU
TALASA KAPNOGRAMA
_ ! KAPNOGRAF: TRENUTNO REGISTRUJE I SRČANI ZASTOJ !!!

_ RUTINSKI (UOBIČAJENI)
- MORA SE OBEZBEDITI SVAKOM PACIJENTU
_ SPECIJALIZOVANI
- PRATI NEKU OD ODABRANIH – UGROŽENIH ORGANSKIH
FUNKCIJA
_ EKSTENZIVNI
- PRATI SVE VITALNE FUNKCIJE, MAKSIMALNO ANGAŽOVANJE
SVIH MONITORA U ODREĐENOM TRENUTKU

_ OD TEŽINE OPERATIVNOG ZAHVATA (ASA

KATEGORIZACIJA)
_ PREOPERATIVNOG ZDRAVSTVENOG STATUSA PACIJENTA
_ VISOKO RIZIČNE OPERACIJE ZAHTEVAJU EKSTENZIVAN
MONITORING
_ I KOD ‚‚JEDNOSTAVNIH ‚‚ HIR. INTERVENCIJA (npr.:
SANACIJA INGV. HERNIJE) POTREBAN JE EKSTEZIVAN
MONITORING (ANESTEZIJA STARIH I TEŠKO OBOLELIH
ŽIVOTINJA)
_ DETALJNO POZNAVANJE I PRAĆENJE MONITORINGA JE
OBAVEZA ANESTEZIOLOGA!

_ NORMALNE VREDNOSTI
PAS:................ 70 – 100
MAČKA:....... 100 – 200
KONJ:............. 30 - 45
_ TAHIKARDIJA:
1. FREKVENCA PULSA KOD PASA................ > 180 udara/minuti
2. FREKVENCA PULSA KOD MAČAKA ..........> 220 udara/minuti
3. FREKVENCA PULSA KOD KOPITARA........ > 60 udara/minuti
_ BRADIKARDIJA:
1. KOD PASA................ < od 50 udara/min.
2. KOD MAČAKA.......... < od 100 udara/min.
3. KOD KONJA.............. < od 20 udara/min.
_ HIPERTENZIJA: SISTOLNI ART. PRITISAK > OD 180 mm Hg I SREDNJI
ART. PRITISAK > 120 mm
_ HIPOTENZIJA: SISTOLNI ART. PRITISAK < OD 60 mmHg

_ TAHIPNEJA:
1. KOD PASA > 40 udisaja/min
2. KOD MAČAKA > 40 udisaja/min.
3. KOD KOPITARA > 24 udisaja/min
_ BRADIPNEJA:
1. KOD PASA < 6 udisaja/min
2. KOD MAČAKA < 8 udisaja/min.
3. KOD KOPITARA < 4 udisaja/min.
IZOSTANAK DISANJA DUŽE OD 2 min. > ASISTIRANO DISANJE NA 30
sek. DO POČETKA
SPONTANOG DISANJA
_ FIZIOLOŠKA VREDNOST pCO2 U IZDAHNUTOM VAZDUHU:
1. KOD PASA 35 -46 mm Hg
2. KOD MAČAKA 32 -35 mm Hg
_ HIPERKAPNIJA (HIPOVENTILACIJA, MALIGNA HIPERTERMIJA,
ZASIĆEN APSORBER):
1. KOD PASA: pCO2 U IZDAHNUTOM VAZDUHU > OD 45 mm Hg
2. KOD MAČAKA: pCO2 U IZDAHNUTOM VAZDUHU > OD 40mm Hg
_ HIPOKAPNIJA (HIPERVENTILACIJA, ODVAJANJE PACIJENTA OD
APARATA, EKSTUBACIJA,
POREMEĆAJ PLUĆNE VENTILACIJE ILI CIRKULACIJE,
HIPOTERMIJA):
1. KOD PASA: pCO2 U IZDAHNUTOM VAZDUHU < OD 30mm Hg
2. KOD MAČAKA: pCO2 U IZDAHNUTOM VAZDUHU ><OD 30mm Hg