POREMEAJI HODA

- Hod spada meu prve i najkompleksnije

motorne vetine koje ovek stie
- Poremeaji hoda spadaju u jedan od
najeih simptoma u neurologiji
- 15% OSOBA STARIJIH OD 65 GODINA IMAJU NEKI
POREMEAJ HODA

- NAJEI POREMEAJA HODA NASTAJU KAO POSLEDICA

- MODANOG UDARA (21%)
- PARKINSONOVE BOLESTI (17%)
- POLINEUROPATIJE (7%)
- MULTIPLE SKLEROZE (7%)
- BOLESTI KIME (4%)
- BOLNIH SINDROMA (4%)
- HODANJE JE PROCES SARADNJE PROSTOG REFLEKSNOG
MEHANIZMA KIMENE MODINE, REFLEKSIH
MEHANIZAMA USPRAVLJANJA I ODRZAVANJE
RAVNOTEZE TELA, INTEGRATIVNIH PROCESA MOZDANE
KORE, AUTOMATSKIH MEHANIZAMA BG, FUNKCIJE
KOORDINACIJE CEREBELUMA I VESTIBULARNIH JEDARA,
SENZITIVNIH ELEMENATA I KOTANO ZGLOBNIH
STRUKTURA
- POREMEAJI BILO KOJE OD STRUKTURA, KOJE
UESTVUJU U KONTROLI HODA, BILO DA REMETE
RAVNOTEU I POSTURALNOST, INICIJACIJU I
ODRAVANJE RITMINOSTI KORAKA DOVEE DO
MANIFESTNIH MODELA POREMEENOG HODA
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA
NORMALNOG HODA

- KOMPONENTE HODA
- RAVNOTEZA (OSCILIVANJE RAVNOTEZNE LINIJE
UNUTAR POVRSINE OSLONCA)
- KRETANJE (ZAPOCINJANJE I ODRZAVANJE RITMA)

- SEKVENCE NORMALNOG HODA

- POMERANJEM RAVNOTEZE KA JEDNOM STOPALU
- POMERANJEM RAVNOTEZE PUT NAPRED
- ZAUZIMANJEM VERTIKALNOG POLOZAJA
- MIII I KOTANO-ZGLOBNI SISTEM
- RAVNOTEZA
- POSTURALNOST

- VII CENTRI ZADUZENI ZA KONTROLU KRETANJA

- MOZDANOM STABLU( MEZENCEFALICNI TEGMENTUM,
PENDUKULOPONTINI NUKLEUSI I POSTERIORNI
TALAMUS)
- BG UCESTVUJU U ZAPOCINJANJU HODA I KVALITETU
KORAKA
- CEREBELUM (PROMENA VELICINE KORAKA,RITMA,
APLINTUDE, JACINE KORAKA)
- MOZDANA KORA ZA PRECIZNOST POKRETA
- KORTIKOSPINALNI PUTEVI ZA ZAPOCINJANJE I
ZAUSTAVLJANJE PROCESA HODA
- SENZORNE INFORMACIJE MODIFIKUJU MOTORNU
KORTIKALNU AKTIVNOST
KLASIFIKACIJA
POREMEAJA HODA
- PREMA KLINIKIM KARAKTERISTIKAMA

- OPREZAN HOD
- HOD SA SLABOU
- HOD UKOCENIM EKSTREMITETIMA
- ATAKSICAN HOD
- HOD SA ZALEDJIVANJEM
- BIZARAN HOD
- MARCHE A PETIT PAS
- NAGNUTI HOD (VEERING HOD)
- PREMA PODELI SENZOMOTORNIH CENTARA
- NAJNIZI NIVO
- PERIFERNI KOTANO MIINI PROBLEMI
- PERIFERNI SENZORNI PROBLEMI
- SREDNJI NIVO POREMEAJA
- HEMIPLEGICAN HOD
- PARAPARETICAN HOD
- CEREBELARNI ATAKSICAN HOD
- PARKINSONI HOD
- DISTONICNI HOD
- NAJVII NIVO
- OPREZAN HOD
- SUBKORTIKALNA NESTABILNOST
- FRONTALNA NESTABILNOST
- IZOLOVANI POREMEAJ ZAPOCINJANJA HODA
- FRONTALNI NESTABINI HOD
-ANATOMSKO-KLINICKU KLASIFIKACIJU

- FRONTALNI POREMEAJ HODA (OPREZAN HOD,

FRONTALNA APRAKSIJA)
- KORTIKO SUBKORTIKALNE POREMEAJE
HODA(POREMEAJ INICIJACIJE HODA, SUBKORTIKALNI
HIPOKINETSKI POREMEAJ HODA, SUBKORTIKALNO
HIPERKINETSKI POREMEAJ HODA, SUBKORTIKALNA
ASTAZIJA, PIRAMIDNI HOD, CEREBELARNI HOD, HOD
MOZDANOG STABLA, MIJELOPATSKI HOD)
- PERIFERNI POREMEAJ HODA (NEUROMIINO
SKELETNI HOD, HOD U OSOBA SA POREMEENIM
SENZIBILITETIM)
- BAZICNI SIMPTOMI POREMEAJA HODA
- PRISUSTVO ILI ODSUSTVO MIINE SLABOSTI
- OSNOVA KOJOM SE OSOBA OSLANJA O PODLOGU
PRILIKOM KRETANJA
- DUZINA KORAKA
- KADENCA (BROJ KORAKA U MINUTI)
- DEVIJACIJA PRAVCA
- GLATKOA POKRETA
- ZAPOCINJANJE HODA I ODRZAVANJE PRAVCA
- ADAPTIBILNOST NA PROMENU PRAVCA I RAVNOTEZE
PARETIAN HOD

- GLAVNA KLINIKA KARAKTERISTIKA JE SLABOST

RAZLIITOG POREKLA

- SLABOST NASTAJE ZBOG:

- MIINE SLABOSTI (PROKSIMALNE ILI DISTALNE)

- NEUROPATIJA
- LEZIJE MOTORNOG NEURONA
PARETIAN HOD UZROKOVAN
MIINOM SLABOU

- ZBOG MIINE SLABOSTI (U MIINIM BOLESTIMA I

OTEENJIMA PERIFERNOG NERVA) KRETANJE I
ODRZAVANJE PRAVCA SU OTEENI

- HOD SE KLASIFIKUJE PREME SLABOSTIMA PROKSIMALNE

I DISTALNE SLABOSTI
PROKSIMALNA SLABOST
(PATKAST HOD)

- KARAKTERIE SE SLABOU PELVINE MUSKULATURE I

PROKSIMALNE MUSKULATURE NOGU

- PACIJENTI HODAJU NA IROJ OSNOVI SA JAKO

NAGLAENOM ROTACIJOM KARLICE PREBACUJUI
TEINU SA JEDNOG NA DRUGI KUK PATKAST HOD

- JAVLJA SE KOD:
- KONGENITALNE KOKSOFEMORALNE LUKSACIJE
- MIINIH OBOLJENJA (PROGRESIVNE MIINE
DISTROFIJE, POLIMIOZITISA)
 DISTALNA SLABOST
- OTEENJE N.PERONEUS-a DOVODI DO SLABOSTI
ANETROLATERALNEIH MIIA PODKOLENICE KOJI
ODIU STOPALO, PRI HODU OVI PACIJENTI VISOKO
ODIU BUTINU KAKO NE BI VRHOM STOPALA ZAPINJALI
O PODLOGU PETLOV HOD
- JAVLJA SE KOD PROGRESIVNE SPINALNE MIINE
ATROFIJE, PROGRESIVNE NEURALNE ATROFIJE, ALS-a,
POLINEURITISA
- OTEENJE N. TIBIALISA, ZBOG PREVAGE EKSTENZORA
STOPALA, BOLESNIK SE OSLANJA SAMO NA PETU PRI
HODU
- U SLUAJU PARALIZE N.ISCHIADICUS, TADA BOLESNIK
PRI HODU, OBOLELU NOGU ZABACUJE NAPRED, KAO DA JE
DRVENA, JER NIJE U STANJU DA SAVIJE NOGU U
KOLENU, ZBOG PREVAGE M.QUARICEPS FEMORIS-A, A AKO
JE NERV SAMO DELIMINO OTEEN ILI NADRAEN
(HERNIJA ILI PROTRUZIJA IV DISKA) BOLESNIK U HODU
TEDI BOLESNU NOGU, OSLANJAJUI SE SAMO NA VRH
STOPALA ANTALGIAN HOD
HEMIPARETICAN HOD
- NASTAJE ZBOG OTEENJA PIRAMIDNIH PUTEVA JEDNE
POLOVINE TELA
- NOGA JE EKSTENDIRANA U ZGLOBU KUKA I KOLENA SA
PLANTARNOM FLEKSIJOM STOPALA
- CIRKUMDUKCIJA KAO KOMPENZATORNI MEHANIZAM
- LAKE SE OKREE NA BOLESNU STRANU
- PRI BONOM KRETANJU LAKE SE KREE U PRAVCU
BOLESNE STRANE
SPASTINO PARAPARETIAN
HOD
- KOD OBOSTRANOG OTEENJA KORTIKOSPINALNIH
PUTEVA(SPASTINA PARAPAREZA, LITTLEOVA BOLEST)
- STOPALA U EQVINUS POLOZAJU, AHILOVE TETIVE
SKRAENJE,TONUS ADUKTORA BUTA U PREVAZI NAD
ABDUKTORIMA
- BOLESNIK PREBACUJE NOGU PREKO NOGE, MAKAZAST
HOD KORACI SU SPORI I KRATKI
PARKINSONI HOD

- KARAKTERIE SE OTEZANIM ZAPOINJANJEM HODA

(OKLEVANJE PRI STARTU), SMANJENOM BRZINOM,
SITNIM KORACIMA, BOLESNIK STOPALA JEDVA ODIE
OD PODLOGE ILI IH VUE PO PODLOZI- MAGNETNI HOD

- POSTOJI OTEANO OKRETANJE I PROMENA PRAVCA

TOKOM HODA, KADA BOLESNIK INI MNOTVO MALIH
KORAKA, A U TEIM SLUAJEVIMA SE JAVLJA FENOMEN
FESTINACIJE KOJI MOE DOVESTI I DO PADA

- IZOSTAJU NORMALNI POKRETI MAHANJA RUKAMA

TOKOM HODA
PARKINSONI HOD

- POLOAJ TELA OVIH BOLESNIKA KARAKTERIE

GENERALIZOVANA SEMIFLEKSIJA (VRAT, TRUP, RUKE I
NOGE) KOJI POSTOJI I PRI HODU, RUKE SU
PRILJUBLJENE U POLUSAVIJENOM POLOAJU UZ TELO

- BOLESNICI POKAZUJU TENDENCIJU SAVIJANJA DO

PADA PUT NAPRED (ANTERO ILI PROPULZIJA), UNAZAD
(RETROPULZIJA) ILI RETKO U STRANU (LATEROPULZIJA)
TOKOM HODA KAO I U STOJEEM POLOAJU
EPIZODINI POREMEAJI HODA

- PREDSTAVLJAJU JEDNE OD NAJOPASNIJIH

POREMEAJA HODA ZBOG MOGUNOSTI PADA

- PATOFIZILOGIJA JE UDRUZENA SA EP POREMEAJIMA I

FRONTALNIM POREMEAJIMA HODA

- FREEZING SE DEFINIE KAO KRATKE, POVREMENE,

EPIZODE NEMOGUNOSTI ZAPOINJANJA HODA ILI
ODRZAVANJA POKRETA ILI IZVODJENJA OKRETA

- IMAJU OSEAJ DA SU IM STOPALA ZALEPLJENA ZA

PODLOGU
EPIZODINI POREMEAJI HODA

- PACIJENTI MOGU DA SAEKAJU DA SPONTANO PRODJE

ILI DA POKUAJU DA PREVAZIDJU BLOK

- NAJESE SE IZAZIVAJU TRAZENJEM OD PACIJENTA

OKRENE

- FREEZING SE DOGADJA TOKOM PROLAZKA KROZ USKE

PROLAZE, NA DUZIM DISTANCAMA ILI U STRESNIM
SITUACIJAMA (PRELAZAK ULICE)
EPIZODINI POREMEAJI HODA

- FESTINIRAJUI HOD JE POVREMENI, KRATKOTRAJNI

POREMEAJ KRETANJA KOJI SE KARAKTERIE BRZIM
MALIM KORACIMAKAO DA GA JE NEKO GURNUO OD
POZADI

- PSIHOLOSKI ASPEK,STRAH OD PADA, MOZE BITI VIE

ONESPOSOBLJAVAJUI VIE OD FIZIKOG
ATAXIAN HOD
- GLAVNA KARAKTERISTIKA JE NESTABILNOST I
NESIGURNOT TO IZAZIVA KOMPENZATORNI HOD NA
IROJ OSNOVI

- MOZE BITI REZULTAT NEUROPATIJE ILI OTEENJA

ZADNJIH KORENOVA K. MOZDINE SA OTEENJEM
POZICIONOG SENZIBILITETA(SENZORNA ATAKSIJA),
VESTIBULARNA OTEENJA(VESTIBULARNA ATAKSIJA),
OTEENJE CEREBELUMA ILI OTEENJE FRONTALNE
KORE SA FRONTALNOM ATAKSIJOM

- SEKUNDARNA ATAKSIJA(PSIHOGENA ATAKSIJA)

ATAXIAN HOD

- HOD NA IROJ OSNOVI SA POREMEAJEM ODRZAVANJA

PRAVCA (PERIFERNOG I CENTRALNOG OTECENJA
VESTIBULARNOG ZIVCA, OTECENJA UNUTRANJEG
UHA, OTEENJEM NEDOMINATNOG PARJENTALNOG
LOBUSA)

- SPINALNA ATAXIA SE JAVLJA KOD OTEENJA

DUBOKOG SENZIBILITETA (TABES DORZALIS, MS,
POLYNEURITIS), TO DOVODI DO OTEENJE PROCENE
POLOZAJA I POKRETA DELOVA TELA, IZRAZENO NA DE,
I GUBITAK ORJENTACIJE U PROSTORU.
ATAXIAN HOD
- CEREBELARNA ATAKSIJA

- SY NEOCEREBELUMA LEZIJA U HEMISFERAMA I

NJIHOVIM VEZAMA, ZAHVAENI IPSILATERALNI
EKSTREMITETI, HOD NA IROJ OSNOVI, OTEENA
RAVNOTEZA, NEPRAVILAN RITAM I PRAVAC HODA,
DISMETRIJA, ASINERGIJA, POREMEAJ
DIJADOHOKINEZE, RETKO PADAJU.
- SY PALEOCEREBELUMA(PREDNJI VERMIS) IZRAZENA
NESTABILNOST GLAVNI ZNAK, OBINO NEMA ATAKSIJE
I DISMETRIJE
DISKINETINI POREMEAJI
HODA
- NEVOLJNI POKRETI DOVODE DO BIZARNOG IZGLEDA
HODA
- NEVOLJNE POKRETE PACIJENT INKORPORIRA U SVOJ
HOD
- HOREINI HOD IREGULARAN, OPISUJE SE KAO PLES
BALERINE, SPOR, NA IROJ OSNOVI, IREGULARNA
DUZINA KORAKA, RETKI PADOVI
- DISTONIKI HOD JE BIZARNI MODEL HODA,
POBOLJANJE HODA PRI HODU UNAZAD
- ATETOIDNI HOD JE SPOR UDRUZEN SA DISTONIJOM I
SPASTINOU
 OPREZAN HOD
- ODLIKUJE SE SPORIJIM HODOM,KRAIM KORACIMA, NA
IROJ OSNOVI, UZ SIROMANIJE POKRETE MAHANJA
RUKOM, POVLAENJEM STOPALA PO PODLOZI I
OKRETANJEM U BLOKU.
- POSLEDICA PROMENA NA ZGLOBOVIMA,
KARDIOVASKULARNOM SISTEMU, NEUROLOKE BOLESTI
- SY ANKSIOZNOSTI POSLE PADA
SUBKORTIKALNA NESTABILNOST
- DOMINIRA POREMEAJ SA NEEFIKASNIM, ODSUTNIM
ILI NEADEKVATNIM POSTURALNIM ODGOVOROM
- POREMEAJ USMERAVANJA POGLEDA( VERTIKALNOM
PRAVCU) POREMEAJ ZENICA, DIZARTIJA, EP ZNACI
- NAGLI POETAK UKAZUJE NA VASKULARNU ETIOLOGIJU
(ISHEMIKI INF. TALAMUSA, MEDJUMOZGA, BG)
- POSTEPEN KOD PSP ILI MULTIINFARKTNIH STANJA
FRONTALNA NESTABILNOST
(APRAKSIJA HODA,FRONTALNA ATAKSIJA, ASTAZIJA
ABAZIJA)

- KARAKTERIE SE IZRAZITIM POREMEAJEM RAVNOTEZE

I NESTABILNOU UZ NEMOGUNOSTI STAJANJA
- KORACI NEADEKVATNI, NEODGOVARAJUEG PRAVCA I
AMPLITUDA
- DEMENCIJA, DEZINHIBICIONI FENOMENI,
PSEUDOBULBARNA PARALIZA, INKONTINENCIJA
MOKRAE, ZNACI PIRAMIDNOG OTEENJA
- OTEENJE FRONTALNOG LOBUSA (TU, CVI,
HEMORAGIJA, APSCES, HIDROCEPHALUS, DIFUZNI
POREMEAJ BELE MASE)
IZOLOVANI POREMEAJ
ZAPOINJANJA HODA

- KARAKTERIE SE TEKIM ZAPOINJANJEM HODA I

NJEGOVIM ODRZAVANJEM POSEBNO PRI OKRETANJU I
PROLAZKU KROZ USKE PROLAZE
- NISU PRAENI PREMEAJEM RAVNOTEZE NITI
POSTURALNIM POREMEAJIMA, PADOVI SU RETKI
- JAVLJA SE KOD VASKULARNIH POREMEAJA I
HIDRPCEPHALUSA
FRONTALNI POREMEAJ HODA
(APRAKSIJA MAGNETNOG HODA, PARKINSONA
ATAKSIJA, PARKINSONIZAM DONJE POLOVINE TELA)

- KARAKTERIE SE HODOM NA IROJ OSNOVI, KRATKIM

KORACIMA, SA POCUPKIVANJEM, OKLEVANJEM PRI
ZAPOINJANJU HODA ILI PROMENI PRAVCA UZ
UMERENU NESTABILNOST
- OVAJ TIP POREMEAJA KARAKTERIU I PRATEI ZNACI
TIPA DEMENCIJE, DEZINHIBICIONI FENOMENI,
MOTORNE PERSEVERACIJE, PSEUDOBULBARNE PARALIZE,
INKONTINENCIJE MOKRAE, POJAANIH MR I
POZITIVAN ZNAK BABINSKOG
- JAVLJA SE KOD MULTIINFARKTNIH LEZIJA, MB.
BINSWANGER I HIDROCEPHALUS
- DIF. DG POODMAKLA PB
PSIHOGENI POREMEAJ
HODA

- ESTO UDRUZEN SA PSIHOGENIM POREMEAJEM

POKRETA

- 3.6% SVIH POREMEAJA POKRETA

- NISU SVI BIZARNI POKRETI PSIHOGENI

- DG. SE ZASNIVA NA ISKLJUENJU ORGANSKIH

OBOLJENJA
PSIHOGENI POREMEAJ
HODA
- PREMA LAMPERTU POSTOJI SEDAM GLAVNIH
KARAKTERISTIKA
- JEDNOSTRANA SLABOST NOGE KOJU VUE IZA SEBE
KAO STRANO TELO, NOGU STAVLJA NA KREVET SA OBE
RUKE
- PRETERANA SPOROST, ODUGOVLAI SA
ZAPOINJANJEM HODA I UKOENIM NOGAMA
- PADA BEZ POVREDA
- HOD KAO NORMALNE OSOBE PO LEDU, IROKOM
OSNOVOM SA UKOENIM NOGAMA
- NEFIZIOLOKI STAV TELA
- PSEUDO ATAXIE
- IZNENADNIM IZVIJANJEM KOLENA
PSIHOGENI POREMEAJ
HODA

- NAJEA MANIFESTACIJA IZNENADNO DRHTANJE

CELOG TELA SA ANKSIOZNOU ILI NAPADOM PANIKE

- PACIJENTI NE MOGU DA USTANU I HODAJU ALI IMAJU

OUVANU SNAGU DOK LEZE
CT I MR NALAZI KOD
POREMEAJA HODA

- ATROFIJA PRECENTRALNOG GIRUSA (MR) kod primarne

lateralne skleroze

- PROIRENE LATERALNIH KOMORA MOZGA (CT) sa ili bez

kortikalne atrofije mozga, mogu ukazati na normotenzivni ili
hipertenzivni hidrocefalus

- PROIRENA TREA KOMORA (MR) moe biti znak

hidrocefalusa
CT I MR NALAZI KOD
POREMEAJA HODA

- MULTIPLI LAKUNARNI INFARKTI I/ILI HIPERINTENZNE

LEZIJE BELE MASE (CT ili MR) u centrumu semiovale i BG su
znak Binsvangererove bolesti

- LEUKOAREJOZA kao znak bolesti bele mase

- DEGENERACIJA CEREBELUMA (vermisa i/ili hemisfera) esto

je udruena sa uveenim modanim komorama, leukoarejozom i
diseminovanim subkortikalnim ishemijama. DifDg- SCA,
preosetljivost na gluten udruena sa ataksijom, multipla
sistemska atrofija i paraneoplastina cerebelarna degeneracija