Prakti ni saveti za uobi ajene probleme koji se javljaju u toku negovanja

dementnih osoba

Slede e sugestije u pogledu uobi ajenih problema nege preuzete su iz

iskustva osoba koje se brinu o bolesnicima. U toku negovanja obolelog od
Alzheimerove bolesti moda ete imati teko e da odgovorite svim
obavezama. Zapamtite, niko nije savren. Vi moete samo da uradite
najbolje to moete. Morate uvek imati na umu da pred sobom imate bolesnu
osobu i njeno/njegovo izmenjeno ponaanje i problemi u svakodnevnom
funkcionisanju su posledica bolesti, a nisu namerni ispadi. Najbolje za
pacijenta i Vas je da imate strpljenja i da budete smireni. Kada je smiren
staratelj, smiren je i pacijent.

KUPANJE I LI NA HIGIJENA
Osoba sa AB moe da zaboravi da se okupa ili vie nema tu potrebu ili je
zaboravila kako da to uradi. U toj situaciji je vano da se potuje
dostojanstvo osobe kada joj se prua pomo .

Sugestije:
Odrite raniju rutinu kupanja to je vie mogu e
Pokuajte da u inite da kupanje bude prijatan i relaksiraju i
doivljaj
Tuiranje moe da bude lake od kupanja u kadi ali ako osoba nije
navikla na tu to moe da bude neprijatno
Pojednostavite zadatak koliko god je to mogu e
Ako osoba odbija da se kupa, pokuajte opet kasnije kada e
raspoloenje moda da bude druga ije
Dozvolite osobi da uradi sama koliko god je to mogu e
Ako se osoba stidi, moe da pomogne ako joj delovi tela budu
pokriveni tokom kupanja
Mislite o sigurnosti. Mogu da pomognu vrsti oslonci kao to su
rukohvat, otira koji nije klizav ili stolica
Ako kupanje svaki put dovodi do konflikta, pranje u stoje em
poloaju moe da bude bolje
Ako stalno imate probleme kada treba da pomognete pri kupanju
na ite nekog drugog da to uradi
 OBLA ENJE
Osoba sa AB e esto da zaboravi kako da se obu e i moda ne e osetiti
potrebu da promeni ode u. Osobe sa AB se nekad pojavljuju u drutvu
neodgovaraju e obu ene.

Sugestije:
Poloite ode u po redosledu kojim treba da se obla i
Izbegavajte ode u sa komplikovanim sistemima pri vr ivanja
Ohrabrite nezavisnost u obla enju to je due mogu e
Ponavljajte radnje ako je neophodno
Nabavite bolesniku obu u sa gumenim onom koji se ne kliza

ODLAZAK U TOALET I NEMOGU NOST KONTROLE

MOKRENJA I STOLICE
Osoba sa AB moe da izgubi ose aj kada treba da ide u toalet radi
obavljanja fiziolokih potreba (nude), gde je toalet ili ta tamo treba da radi.

Sugestije:
Napravite vremenski raspored kada treba da ide u toalet
Ozna ite vrata toaleta jarkim bojama i velikim slovima
Ostavite vrata toaleta otvorena tako da je bolesniku lake da ga
na e
Proverite da li ode a moe lako da se skine
Ograni ite bolesniku uzimanje te nosti u razumnim granicama pre
odlaska u krevet
Stavljanje no nog suda ili no ne stolice (za obavljanje nude) pored
kreveta moe da pomogne
Potraite savet profesionalca

KUVANJE
Osobe sa AB mogu da izgube sposobnost da kuvaju u kasnijim
stadijumima. Ovo pravi teke probleme ako osoba ivi sama, sa pove anim
rizikom povrede. Loa koordinacija pokreta moe da dovede do opekotina i
posekotina.

Sugestije:
Procenite u kojoj meri osoba moe sama sebi da skuva
 Uivajte u kuvanju kao zajedni koj aktivnosti
Postavite sigurnosne naprave
Uklonite otre predmete
Obezbedite obroke ili donoenje hrane i postarajte se da osoba sa
hranom unese dovoljno hranljivih sastojaka

OBROCI
Osobe sa demencijom esto zaborave da li su jele ili kako da upotrebe
pribor za jelo. U kasnijim stadijumima AB osoba e moda morati da bude
hranjena. Javi e se i neki fizi ki problemi kao to je nemogu nost dobrog
vakanja ili gutanja.

Sugestije:
Moda ete morati da podsetite osobu kako da jede
Upotrebljavajte hranu koja moe da se jede prstima to moe da
bude lake
Secite hranu na male komade da se spre i guenje. U kasnim
stadijumima bolesti moe da bude neophodno da se hrana pasira ili
daje te na hrana
Podsetite osobu da jede polako
Setite se da osoba moda nije u stanju da oseti hladno ili toplo i da
moe da ope e usta vru om hranom ili pi em
Kada osoba ima teko e sa gutanjem traite savet lekara kako da se
stimulie gutanje
Sluite hranu deo po deo

VONJA
Moe da bude opasno da osoba sa AB upravlja motornim vozilom, kako
za nju samu tako i za druge, poto joj je narueno rasu ivanje, a reakcije su
joj usporene.

Sugestije:
Razmotrite na blag na in ovaj problem sa bolesnikom
Sugeriite upotrebu javnog prevoza ve prema prilici
Ako ne moete da ubedite osobu da ne vozi, moe da bude
neophodno da se savetujete sa vaim lekarem ili sa odeljenjem za
izdavanje voza kih dozvola
 ALKOHOL I CIGARETE
Nije problem ako osoba sa AB pije alkohol u specijalnim
okolnostima,tokom praznika, na proslvama i sli no, ako se to ne kosi sa
uzimanjem lekova. Cigarete mogu da budu ve a opasnost zbog rizika od
poara.

Sugestije:
Nadgledajte osobu dok pui; ili je odgovarajte od puenja, moda sa
preporukom lekara
Proverite kod vaeg lekara me udejstvo alkohola i lekova koje
bolesnik prima

TEKO E SPAVANJA
Osoba sa AB moe da bude no u nemirna i da uznemirava porodicu. Ovo
moe da bude problem koji Vas, kao osobu koja neguje bolesnika, najvie
iscrpljuje.

Sugestije:
Pokuajte da odgovorite osobu da spava preko dana
Pokuajte duge dnevne etnje i dodajte jo fizi kih aktivnosti tokom
dana
Pokuajte da osobi bude to udobnije kada uve e legne. Ostavite
prigueno svetlo ukoliko se pacijent plai da bude u mraku.

REPETITIVNO PONAANJE (PONAVLJANJE ISTIH STVARI)

Osobe sa AB mogu da zaborave ta su prethodno rekle to dovodi do
ponovljenih pitanja i postupaka.

Sugestije:
Pokuajte da u takvim trenucima osobi sa AB skrenete panju
nude i joj neto drugo da vidi, uje ili uradi
Napiite odgovor na pitanja koja se esto postavljaju
Zagrlite osobu i pruite joj toplu podrku ako joj to godi
 ZAVISNOST
Osoba sa AB moe da postane izuzetno zavisna o Vama i da Vas svuda
prati. Ovo moe da bude frustriraju e, teko izdrivo i da Vas lii
privatnosti. Osoba moe da se ponaa na ovaj na in zbog ose anja
nesigurnosti i straha da se ne ete vratiti ako negde odete.

Sugestije:
Na ite neto da osobi zadri panju dok ste Vi odsutni
Moete da na ete nekog da provede izvesno vreme sa osobom da
biste imali svoju privatnost

GUBLJENJE STVARI I OPTUBE ZA KRA U

Osoba sa AB esto zaboravi gde je ostavila neke predmete. U takvim
slu ajevima ona moe da optui druge da su joj uzeli stvari koje nije u stanju
da na e. Ovakvi oblici ponaanja su uslovljeni nesigurno u kombinovano
sa ose ajem gubitka kontrole i pam enja.

Sugestije:
Otkrijte da li osoba ima omiljeno mesto za skrivanje stvari
Napravite rezerve vanih predmeta kao to su klju evi
Proveravajte korpe za otpatke pre nego to ih ispraznite da nisu
bacili neku vanu stvar
Odgovorite blago na ove optube, a nemojte da se branite
Saglasite se sa osobom da je predmet izgubljen i pomozite joj da ga
na e

SUMANUTE IDEJE I HALUCINACIJE

Nije neuobi ajeno za osobu sa AB da ima sumanute ideje i halucinacije.
Sumanuta ideja je lano verovanje. Na primer oboleli moe da ima ima
sumanutu ideju da ga ugroava osoba koja ga neguje. Za bolesnika sa AB
ovo verovanje je veoma realno i prouzrokuje strah i moe da dovede do
neprijatnog ponaanja u samoodbrani.
Ako osoba doivljava halucinaciju, ona moe da vidi ili uje neto ega
nema, na primer nepostoje e predmete ili ljude koji govore u sobi.

Sugestije:
Ne raspravljajte sa osobom o istinitosti onoga to je videla ili ula
 Kada je osoba uplaena pokuajte da je smirite. Va miran glas i
blago dranje za ruku mogu da je utee
Usmerite osobi panju na neto to stvarno postoji u sobi
Proverite sa vaim lekarem lekove koje osoba uzima jer oni mogu
da doprinesu pojavi sumanutih ideja i halucinacija

SEKSUALNE VEZE
Alchajmerova bolest obi no ne poga a seksualne relacije, ali moe da
promeni sklonosti osobe. Neni zagrljaji i dranje mogu da budu na
obostrano zadovoljstvo i da ukau na to da li je osoba sposobna odnosno eli
da se upusti u dalju intimnost. Treba biti strpljiv. Osoba ne mora da reaguje
na isti na in kao ranije ili je izgubila interesovanje. Za neke parove
seksualna intimnost nastavlja da bude deo odnosa koji prua zadovoljstvo.
Moe da se desi i suprotno. Osoba moe da postavlja preterane zahteve u
pogledu seksa ili da se ponaa na na in koji vam je neprijatan. Moda ete
imati ose anje krivice zbog potrebe ili elje da spavate odvojeno.

Sugestije:
Potraite savet od drugih osoba koje neguju bolesnike ili
profesionalaca u koje imate poverenje
U nekim zemljama postoje specijalisti za ovu problematiku,
psiholozi, socijalni radnici ili savetnici koji mogu da daju savet i
uputstva
Nemojte da se plaite da o ovoj temi razgovarate sa profesionalcem
koji je treniran da razume i pomogne da reite ove probleme

NEPRIKLADNO SEKSUALNO PONAANJE

Osoba sa AB moe da ispolji neprikladno seksualno ponaanje ali je to
retko. Ovo podrazumeva skidanje u drutvu, milovanje sopstvenih polnih
organa ili dodirivanje drugih osoba na neprimeren na in.

Sugestije:
Pokuajte da ne reagujete previe na ovakvo ponaanje - setite se da je
bolest ta koja ovo izaziva
Pokuajte da skrenete osobu na neku drugu aktivnost
Ako osoba skida ode u, blago je odgovorite i pokuajte da joj
usmerite panju na neto drugo
 LUTANJE
Lutanje moe da bude zabrinjavaju i problem koji ete moda morati da
reavate. Osoba sa AB moe da tumara po ku i ili da iza e i luta po
komiluku. Moe i da se izgubi. Sigurnost je prva briga kada osoba sa AB
izlazi sama iz ku e.

Sugestije:
Postarajte se da osoba nosi sa sobom neku vrstu identifikacije
Postarajte se da je vaa ku a osigurana tako da je osoba bezbedna u
ku i i da ne moe da iza e bez vaeg znanja
Kada se izgubljena osoba na e nemojte da pokazujete ljutnju -
govorite sa njom mirno, sa prihvatanjem i ljubavlju
Od koristi je da se ima skoranja fotografija bolesnika u slu aju da se
on izgubi i da morate da potraite pomo od drugih

NASILJE I AGRESIJA
S vremena na vreme osoba moe da postane ljuta, agresivna ili nasilna.
Ovo moe da se desi iz raznih razloga kao to su gubitak socijalne kontrole i
rasu ivanja, gubitak sposobnosti da se bezbedno izraavaju negativna
ose anja i gubitak sposobnosti razumevanja postupaka i sposobnosti drugih.
Ovo je jedna od najteih stvari sa kojima se suo ava osoba koja neguje
dementnog bolesnika.

Sugestije:
Ostanite mirni, pokuajte da ne pokazujete strah ili zbunjenost
Pokuajte da usmerite panju osobe na neku smiruju u aktivnost
Pruite osobi vie prostora
Prona ite ta je izazvalo ovakvu reakciju i pokuajte da to u
budu nosti izbegnete
Ako esto dolazi do nasilja mora ete da potraite pomo . Pri ajte sa
nekim radi podrke i razgovarajte sa vaim lekarom o tome kako bi
trebalo da se postupi i kakva bi pomo bila potrebna
 DEPRESIJA I ANKSIOZNOST
Osoba sa AB moe da bude depresivna, povu ena, nesre na i da govori,
postupa i misli sporo. Ovo moe da narui uobi ajeni dnevni program
aktivnosti i zainteresovanost za hranu.

Sugestije:
Razgovarajte sa vaim lekarem kakva bi pomo bila potrebna, da li
treba da se obratite socijalnom radniku, psihologu ili psihijatru
Pruite osobi vie ljubavi i podrke
Ne o ekujte da osoba odjednom iza e iz depresije