PREDUSLOVI SAZNANJA

ANATOMSKO-FIZIOLOKA
OSNOVA OSEAJA I
OPAANJA
1) Receptor

2) Sprovodni put
3) Elementarni ulni centar u

mozgu

OSEAJ
+
ISKUSTVO
=
OPAANJE

USLOVI NORMALNOG
OPAAJA:
1. Postojanje informacije

2. Anatomska i fizioloka ispravnost

ulnog organa (receptor, sprovodnik,

el centri)
3. Ouvano iskustvo
4. Normalno funkcionisanje psihoulnog
centra
5. Normalno funkcionisanje mozga u
celini

AGNOZIJE
Nesposobnost

prepoznavanja predmeta
uz ouvano ulo i ouvane
organe. Uzrok je oteenje
elementarnog psihoulnog
centra.

ILUZIJE
Pogreno prepoznavanje

predmeta. Javlja se u
strahu, bolesnim stanjima
toksine i infektivne
psihoze.

HALUCINACIJE
Opaanje bez postojanja predmeta.
Prave halucinacije:
1.Karakter telesnost (utisak opaanja

realnog predmeta u SD)

2.Pozitivni sud realnosti (veruje da
halucinantni predmet postoji)
Pseudohalucinacije - nemaju ove
karakteristike

OPTIKE
HALUCINACIJE

Javljaju se obino pri

poremeaju svesti

AKUSTIKE HALUCINACIJE
ee tokom pribrane svesti
1.uju glas kroz uvo ( kod

toksiinfektivnih psihoza)
2.uju glas iz glave ( ee kod
sumanutih
psihoza)

VESTIBULARNE
HALUCINACIJE
Ljuljanje
Letenje
Padanje

SENZITIVNE
HALUCINACIJE
Taktilne
Algo
Cenestetike
Kohabitalne
Kinestetike

OLFAKTIVNE HALUCINACIJE
GUSTATIVNE HALUCINACIJE

PANJA
Panja se vri usmeravanjem

psihike energije na odreenu

informaciju koja je predmet
interesovanja.

DVE OSOBINE PANJE:

TANACITE

VIGILNOST

DVE VRSTE PANJE:

AKTIVNA I PASIVNA
OSTEENJA PANJE:

HIPERTENACITET HIPOVIGILNOST
HIPOTENACITET- HIPERVIGILNOST

TEORIJA ENGRAMA

EFIKASNO (REPRODUKTIVNO)
1. Smisaonost materijala koji se ui
UENJE
2. Vremenski pravilno rasporeeno uenje
3. Uenje koje je motivisano
4. Aktivno uenje (glasno presliavanje, pisanje izvoda)
5. Grupisanje podataka u odreene perceptivne grupe
6. Perceptivna diferencijacija- kombinovano uenje
7. Prilagoavanje metoda uenja individualnoj

dispoziciji:
auditivno
audiovizuelno
vizuelno
vizuelnomotorno
motorno.

PATOLOGIJA PAMENJA

KVANITITATIVNI
POREMEAJ
1) Prolazna zaboravnost
2) Amnezija (retro i anterogradna)
3) Hipermnezija (pojaana sposobnost

seanja za odreeni period)

4) Hipomnezija (oslabljeno seanje za
dogaaje iz prolosti)
5) Kiprtomnezija (osoba misli da je neto
otkrila, a u stvari je zaboravila da je o
tome ve itala ili nesto ula)

KVALITATIVNI POREMEAJ
1. Naknadno izvrnuto seanje (pod

utiskom afekta)
2. Patoloka laljivost
3. Obmana seanja pod dejstvom
sugestije (mala deca, olgofrenije)
4. Konfabulacije (izmiljanje
seanja,popunjavanje praznine iz
perioda amnezije)

DEFINICIJA
PSIHIKA FUNKCIJA KOJA SE NADOGRAUJE NA

ULNO SAZNANJE I OMOGUAVA OVEKU DA SHVATI

KAUZALITET U SVETU, DA SHVATI INTERAKCIJU I
USLOVLJENOSTI SVIH PREDMETA I POJAVA.
miljenje

pamenje

opaanje

POREMEAJI MILJENJA

POREMEAJI PO FORMI
Patoloka opirnost
Bradipsihja (modano oteenje)
Misaoni blok (sch)
Logoreja (bipolarni, depresija, manija)
Bujica ideja
Perseveracija (nevoljno ponavljanje rei ili
reenica kod CVI i etil)
7. Verbigeracija (besmisleno ponavljanje jedne
misli- sch)
8. Inkoherentno miljenje
9. Rasulo misli (pogreno povezivanje asocijacija)
1.
2.
3.
4.
5.
6.

POREMAJI PO SADRAJU
1. Prisilni fenomen: obsesije, prisilne

misli
2. Precenjene ideje fiks ideje
( poremeaji linosti )
3. Sumanute ideje (zablude na
bolesnoj osnovi)

MEHANIZMI NASTANKA
SUMANUTOSTI

SADRAJI SUMANUTOSTI
Ekspanzivne
Depresivne
Sumanute ideje odnosa
Sumanute ideje persekucije (proganjanja)
Sumanute ideje ljubomore ( etil )
Erotomanija
Religiozne sumanute ideje

NAJVANIJE OSOBINE
INTELIGENTNIH LJUDI
1. Sposobnost pojmovnog, apstraktnog miljenja
2. Kreativnost, stvaralaka sposobnost reavanja
3.
4.
5.
6.
7.

novih zadataka
Sposobnost lakog memorisanja uenja
Logiko rasuivanje i shvatanje
Sposobnost uvianja bitnog u stvarima i
pojavama
Samokritinost
Sposobnost da se sopstveno znanje primeni u
praksi

INTELEKTUALNI DEFICIT

INTELEKTUALNI DEFICIT

DEFINICIJE
EMOCIJE SU SLOENI DOIVLJAJI, SPECIFINE

REAKCIJE NA NEKU INFORMACIJU (LJUBAV,

MRNJA, PONOS, STREPNJA)
AFEKTI (u uem smislu) INTENZIVNO I
KRATKOTRAJNA EMOCIONALNO DOZIVLJAVANJA
PRAENA TELESNIM ISPOLJAVANJIMA
RASPOLOENJE ( TIMIJA) RELATIVNO TRAJNO I
RAVNOMERNO STANJE OSEANJA, REZULTAT
STANJA UNUTRANJIH ORGANA I KARAKTERA
LINOSTI

UTICAJ EMOCIJA
SVEST ( suenje svesti)
PANJA (rasejanost)
OPAANJE (ulne obmane)
PAMENJE ( falsifikovano seanje)
MISLJENJE (remeti proces)
NAGONI (agresija, seksualni delikti)
VOLJA (apatija)

PATOLOGIJA EMOCIJA

KVANTITATINI POREMEAJI
EMOCIJA
1) Apatija
2) Euforija
3) Depresivno raspoloenje

KVALITATIVNI POREMECAJI
EMOCIJA
1) Paratimija- ideoafektivna disocijacija
2) Paramimija emocionalno- mimika

disocijacija
3) Defekt emocionalne rezonance

DINAMIZMI KOJI POKREU

OVEKA NA RAZLIITE
AKTIVNOSTI

Zadovoljavanjem motiva postiu se dva

efekta:
1.Subjektivno se otklanja napetost,
razdraenje, neprijatnost
2.Objektivno se postie uspena bioloka i
socijalna adaptacija

SOCIJALNI MOTIVI

PATOLOGIJA NAGONA

NUTRICIONI NAGONI
1. Anoreksija
2. Averzije prema nekim namirnicama
3. Polifagija, polidipsija
4. Bulimija
5. Vuija glad
6. Nastranost u ishrani

POREMEAJI SEKSUALNOG
NAGONA

Kvalitativni
Kvantintativni

VOLJA
Nevoljne radnje: 1. refleksne radnje
2. naueni automatizmi (hod)
3. pratei sinkinetski pokreti
4. nevoljni mimiki pokreti
5. nagonske radnje
VOLJA JE ENERGIJA SVESNOG JA KOJA SE ULAE
U REALIZACIJU SVESNE ELJE I ENERGIJA KOJA
KOI, ODLAE ILI ODBACUJE NEPRIHVATLJIVE
ELJE

GUBITAK SLOBODNE
VOLJE
a) Kod otecenja svesti (delirijum, suenje svesti,
sumrano stanje)
b) Kod nepokretnih somatskih bolesnika

SLABOST VOLJE
Hipobulija
Abulija

Sugestibilnost: nekritino prihvatanje

tuih stavova (histerija, oligofrenija,
sch)

Katatoni stupor: slabljenje voljnih

uticaja na ponaanje

OTEENJA BUDNOG
1. Somnolencija
STANJA
2. Sopor
3. Koma

POMUENJA SVESTI
1) Pometenost svesti
2) Delirijum
3) Amentni sindrom
4) Suena svest
5) Sumrano stanje

DEZINTEGRACIJA SVESTI
Disocijacija linosti (sch)
Udvajanje linosti (disocijativne neuroze)
Depersonalizacija
Alopsihika derealizacija

PSIHOANALIZA
A. Metod prouavanja psihikih procesa
B. Tehnika leenja
C. Skup novih, odreenih psiholokih saznanja

Frojd je smatrao da se izrazavanjem slobodnih

asocijacija omoguava oslobaanje potisnutih
oseanja koja lee u osnovi psihikih
poremeaja.
Slobodno asociranje i interpretacija tako dobijenih
sadraja i materijala, od strane terapeuta, Frojd
je nazvao PSIHOANALIZOM

TORIJA O SKLOPU
ID- nesvesne i prirodne snage duboko skrivene
LINOSTI
u svakoj linosti. Izvor psihike energije
(libido). Uroeni nagoni, seksualni,
agresivnost, potisnute elje i oseanja. Princip
ZADOVOLJSTVO NEZADOVOLJSTVO
EGO- nastaje iz dela ID-a u kontaktu sa
stvarnou. Poseduje odbrambene mehanizme
SUPER EGO- nastaje delom iz ID-a i
modifikacijom EGA tokom razvoja
Sedite ovekove svesti, samoposmatranja,
samokontrole, zabrane, moralnih normi,
moralnih emocija, osecanja krivice

NASTANAK LINOSTI JESTE REZULTAT

INTERAKCIJE BIOLOKIH, PSIHOLOKIH,

DRUTVENIH DETERMINANTI. RAZVOJ SE
SHVATA KAO PARALELNI PROCES
PERSONALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE U KOJEM
OSOBA POSTIE VIESTRUKE I SUKCESIVNE
IDENTIFIKACIJE SA ZNAAJNIM OSOBAMA IZ
OKOLINE, PRIHVATA IVOTNE ULOGE I
DRUTVENE ODNOSE I NA KRAJU SVE TE
PROCESE KRISTALIE U NOVI KVALITET:

OSEANJE SOPSTVENOG
IDENITITETA

PSIHOLOKI PROCESI OD
ZNAAJA ZA RAZVOJ LINOSTI

ODBRAMBENI MEHANIZMI
1. Racionalizacija
EGA
2. Potiskivanje
3. Poricanje
4. Projekcija
5. Reaktivna formacija
6. Regresija
7. Konverzija
8. Matanje
9. Kompenzacija
10. Bekstvo u bolest

STADIJUMI RAZVOJA
1. Oralni
2. Analno- uretalni
3. Falusni
4. Latentni

puberteta
5. Genitalni

I godina
II-III godina
III-V godina
VI godinapubertet

NORMALNOST
Bioloko odreivanje normalnosti:
a)Normalnost kao zdravlje
b)Normalnost kao prosek
Psihodinamsko odreivanje normalnosti:
a)Normalnost kao idealno zamiljena pojava
b)Normalnost kao sposobnost optimalne
integracije
c)Normalnost kao sposobnost prilagoavanja

DRUTVENO I KULTUROLOKO
STANOVITE NORMALNOSTI U
PSIHIJATRIJI

MKB 10

ICD 10

F 00- F 09 Organski uzrokovani psih poremeaji

F 10- F 19 Mentalni poremeaji izazvani

upotrebom psihoaktivnih supstanci

F 20- F 29 SCH i poremeaji sa sumanutoscu
F 30- F 39 Afektivni poremeaji
F 40- F 49 Neurotski i sa stresom povezani
poremeaji
F 50- F 59 Sindromi poremeaja ponaanja i
poremeaji udrueni sa fiziolokim disfunkcijama
F 60- F 69 Poremeaji linosti i ponaanja odraslih
F 70- F 79 Mentalna retardacija
F 80- F 89 Poremeaji psihikog razvoja
F 90- F 99 Poremeaji ponaanja i emocija

NEUROTSKI SA STRSOM
POVEZANI SOMATOFORMNI
Fobiki poremeaji: A) Agorafobija
POREMEAJI
B) Socijalna fobija
C) Specificne fobije

Panini poremeaj
Opsti anksiozni poremeaj
Opsesivno- kompulzivni poremeaj
Disocijativni (konverzivni) poremeaj
Somatoformni poremeaj
Neurastenija
Sindrom depersonalizacije i derealizacije

BIHEJVIORALNI SINDROMI
UDRUENI SA FIZIOLOKIM
POREMEAJIMA I SOMATSKIM
FAKTORIMA
Poremeaji ishrane
Neorganski poermeaji spavanja
Seksualne disfunkcije
Mentalni poremeaji udrueni sa

puerperijumom
Zloupotreba supstanci koje ne izazivaju
zavisnost

PSIHOSOMATSKE
BOLESTI

PSIHOSOMATSKE
BOLESTI
Arterijska hipertenzija
Bronhijalna astma
Gastroduodentalni ulkus
Ulcerozni kolitis
Trieotoksikoza
Akutni infarkt miokarda

Leenje: u akutnoj fazi u nadleznosti odreene

specijalnosti, a u hroninoj nadlenosti
psihijatrije

POREMEAJI LINOSTI
Crta linosti je stabilan obrazac po kojem

linost funkcionise (tj. Percipira, misli, oseca,

dela), a ispoljava se kroz individualno
specifine odnose prema sebi i okolini.
Poremeaji linosti su duboko ukorenjeni
maladaptivni obrazci koji se manifestuju u
irokom spektru odnosa prema sebi, okolini i
dovode do poremeaja socioprofesionalnog
funkcionisanja.
Poremeaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije,
nastavlja se kroz odraslo doba i ima tendenciju
ublaavanja.

POREMEAJ LINOSTI
Paranoidni poremeaj linosti
Shizoidni poremeaj linosti
Disocijativni poremeaj linosti
Emocionalno nestabilni poremeaj linosti
Histrionicni poremeaj linosti
Anakasticni poremeaj linosti
Anksiozni poremeaj
Zavisni poremeaj linosti
Drugi specifini poremeaj linosti

Epidemiologija:

Mukarci 15-24 godine

ene
25- 34 godine
Etiologija: (za sada) multifaktorijalna
Ukljuuje poremeaje: miljenja, opaanja,
emocije, volje, nagona, psihomotorike,
poremeaja dozivljavanja sopstvenog JA

a) Eho misli, oduzimanje ili ubacivanje misli

b) Sumanute ideje
c) Halucinatorni glasovi
d) Katatono ponaanje, negativizam, mutizam,

stupor
e) Negativni simptomi: apatija, oskudan govor,
tupost, socijalno povlaenje

TIPOVI SHIZOFRENIJE
PARANOIDNI

Relativno stalne sumanute ideje koje su esto

praene halucinacijama
a)Sumanute ideje proganjanja
b)Preteci halucinatorni glasovi
c)Halucinacije mirisa i/ ili ukusa
Tok: epizodipan ili hronian
Obino posle 30 god

TIPOVI SHIZOFRENIJE
HEBEFRENI TIP
a)Izraene afektivne promene
b)Sumanute ideje i halucinacije nisu izraene

-jasno diferencirane
c)esto neprimereno smejanja i grimasiranje
d)Disocirano miljenje
e)Gubitak volje
Poetak izmeu 15 25. godine
Prognoza nije dobra

TIPOVI SHIZOFRENIJE
KATATONI TIP
a)Psihomotorni poremeaji (hiperkinezi ili

stupor)
b)Zauzimanje neobinih stavova tela

TIPOVI SHIZOFRENIJE
SIMPLEKS TIP

Shizofreni znaci su prisutni, ali nedovoljno

izraeni
a)Zaravnjen afekat
b)Gubitak volje
c)Zatvaranje u sebe

TIPOVI SHIZOFRENIJE
SHIZOAFEKTIVNA PSIHOZA
a)Izraeni su afektivni znaci, manicni ili

depresivni
b)Prisutne su sumanute ideje
c)Prisutne su halucinacije
d)Prisutni su poremeaji miljenja

DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI
PO MKB 10
1. Eho misli, nametanje ili oduzimanje misli
2. Halucinatorni glasovi, komentarisu

pacijentovo ponaanje
3. Sumanute ideje
4. Neizmoduliran emocionalni odgovor
5. Prekid misaonog toka
Trajanje pomenutih smetnji jedan ili vise meseci
Leenje: medikamentozno
psihoterapija
socioterapija

AFEKTIVNI POREMEAJI
UNIPOLARNA :
Iskljuivo depresivna
Prosena starost na poetku 42 god
Period najveeg rizika

35-45god

Polna struktura (:M)

2:1

AFEKTIVNI POREMEAJI
BIPOLARNA
Smenjivanje depresivne i manine faze, samo

manina

Prosena starost na poetku

29 god

Period najveeg rizika

20-30 god

Polna struktura (:M)

1:1

SIMPTOMI
Glavni:
1)Depresivno raspoloenje
2)Gubitak interesovanja i zadovoljstva
3)Poveana zamorljivost i manja

aktivnost

SIMPTOMI
Ostali
a)Osteenje koncentracije i panje
b)Smanjeno samopouzdanje i samopotovanje
c)Oseanje krivice i bezvrednosti
d)Sumoran i pesimistiki pogleda na budunost
e)Ideja o samopovreivanju ili suicidu
f) Poremeaj sna
g)Snien apetiti

KLINIKA SLIKA DEPRESIVNE

FAZE
Depresivno raspoloenje, potitenost,
utuenost, oaj, tuga, anksioznost,
zabrinutost, beznadenost, bespomonost

Gubitak ivotne energije, pad opteg nivoa

psihike i telesne aktivnosti. Umor, tromost,

nesposobnost za fizike napore

Somatovegetativni znaci i simptomi: bolovi,

dizestezije, parastezije, promene sranog

ritma, opstipacija, suva usta, tesko disanje,
pad libida, dismenoreja

KLINIKA SLIKA DEPRESIVNE

FAZE
Gubitak apetita i telesne teine
Bioritmoloski znaci: poremeaj sna

dnevna kolebanja

raspoloenja
Depresivne sumanute ideje
Halucinacije su retke
Koncentracija je oslabljena
Mogue suicidalno ponaanje

KLINIKA SLIKA MANINE

FAZE
Euforija
Hiperaktivnost
Energija gotovo neiscrpna, povieni nagonski

dinamizmi
Samopouzdanje i samouvazavanje nekriticki
poveano
Misaoni tok ubrzan, logoreja
Panja hipervigilna, tenacitet izrazito smanjen

TERAPIJA BIPOLARNE
-Medikamentozna : antidepresivi
DEPRESIJE
litijum
neuroleptici
anksiolitici
hipnotici
specificna: EKT

-Psihoterapija
-Socioterapija

PARANOIDNA STANJA
Paranoja- para= mimo, pored

nous= misljenje, razum

Jedna ili skup sumanutih ideja, koje obino traju
dugo ili doivotno.
Dijagnoza se na moe postaviti ako su prisutne
slune halucinacije ili shizofreni simptomi ili
simptomi modanog oboljenja.
Sumanute ideje ili ideja traju najmanje tri meseca
Javlja se obicno posle 30. godine ivota.

PARAFRENIJA
Javlja se ee u V ili VI deceniji zivota, ee

kod ena.
U klinikoj slici: sumanute ideje+ halucinacije

PARANOJA (vrlo redak

poremeaj)
Sumanute ideje paranoidnog karaktera
Ouvana linost
Odsustvo drugih psihopatoloskih fenomena
Sumanute ideje mogu biti:

Persecutorne
Kverulatorne
Patoloska
ljubomora
Erotomanske

INVOLUTIVNO PARANOIDNO
STANJE
Javlja se u kasnijim godinama ivota,

paranoidne ideje se obino smenjuju sa

depresivnim raspoloenjem.
Svest i inteligencija su ouvani

AKUTNI MOZDANI
SINDROM
Poremeaj kod koga postoji oteenje:
orijentacije, pamenja, shvatanja,
sposobnosti uenja, rasuivanja.
Nastaje kao rezultat delovanja poznatih

faktora koji direktno ili indirektno osteuju

funkcije mozga.

AKUTNI MODANI
*Poremeaji svesti: smonolencija, sopor,
SINDROM delirantni sindrom,
sumrano stanje
*Poremeaji pamenja:
Amnezija

Alomnezija
(iskrivljeno seanje)
Konfabulacija

*Poremeaji afektiviteta
(anksioznost, razdrazljivost, nemir.)
*Poremeaji miljenja
Inkoherencija (nepovezanost misaonog toka)

AMS U ODNOSU NA
ETIOLOGIJU
-NEDOSTATAK KISEONIKA

hipoksija
anokisija
ishemija

-NEDOSTATAK GLIKOZE
-NEDOSTATAK SPAVANJA
-NEDOSTATAK CULNIH I SOCIJALNIH STIMULUSA
(oko 72h: ulne obmane, anksioznost, konfuzija)

AMS USLOVLJEN DEJSTVOM

TOKSINIH MATERIJA NA
MOZAK
1. Trovanje CO
2. Trovanje cijanidima
3. Trovanje etilalkoholom i narkoticima
4. Trovanje metilalkoholom
5. Trovanje organofosfatnim jedinjenjem

 AMS uslovljen akutnim infektivnim bolestima (Bakterijski

meningitis, encefalitis)
AMS u toku epileptine bolesti
AMS uslovljen cirkulatornim poremeajima
AMS uslovljen intrakranijalnim neoplazmama
AMS uslovljen traumom glave i mozga
AMS uslovljen poremeajima metabolizma i
endokrinim oboljenjima:
Metabolike encefalopatije: -hepatitika
-uremika
- akutna intermitentna
porfirija
endokrini poremeaji: tireotoksikoza
generativne psihoze: postpartalna

AKUTNI MODANI
SINDROM
Leenje: prema uzroku

Prognoza: restitutio ad integrum ili prelazi u

hronini sindrom

HRONINI MODANI
SINDROM
HMS je stanje koja nastaje usled difuznog,

trajnog ostecenja funkcija i struktura mozga,

razlicite etiologije.
Tok je spor i progresivan
Nastaju poremecaji: PAMCENJA

INTELEKTA
MISLJENJA
AFEKTIVITETA

Alchajmerova demencija
Pikova demencija
Vaskularna demencija
Kod MP
Kod Hantingtonove horee
Kod progresivne paralize
Hidrocefalicne demencije
Demencije kod: neoplazmi

kod mozdanih trauma

kod alkoholizma
kod epilepsije
kod endokrinih poremecaja
kod metabolickih i nutritivnih smetnji
Demencije uslovljene lekovima i toksicnim
mateijama

HRONICNI MOZDANI
SINDROM
Opsti principi u lecenju:
1.Saniranje propratnih somatskih

komplikacija
2.Tretman psihicki izmenjenog stanja

Reaktivna ili psihogena stanja su ona

stanja psihicke poremecenosti koja se

javljaju kao reakcija na odredjeni
dogadjaj, na iskustvo odredjene situacije.
Patoloska reakcija ukazuje na popustanje

adaptivnih potencijala licnosti, moze

dovesti do sloma, a nekada ima
odbrambeni karakter, cuva licnost .

ZAJEDNICKA
KARAKTERISTIKE

1. Vremenska povezanost reaktivnog stanja sa

2.
3.
4.
5.
6.

dogadjajem
Akutni, nagli pocetak
Vremenska ogranicenost trajanja
Dobra prognoza
Atipicna klinicka slika
Tipicnost klinickih sadrzaja

KLASIFIKACIJA
A. Akutna reakcija na stres

( do 48h)
B. Posttraumatski stresni poremecaj (do 6
meseci)
C. Poremecaj prilagodjavanja
D. Akutni tranzijentni psihoticni poremecaj (48h14 dana)
U klinickoj slici: - priblizni odgovori
- dezorijentacija
- motorni konverzivni simptomi

AKUTNA REAKCIJA NA STRES

Stres je normalana adaptibilna reakcija, signal

opasnosti i pripreme za odbranu.

Stadujumi stresa : 1) alarm
2) borba
3) iscrpljenje
Stresna situacija remeti psihosocijalnu
ravnotezu i osoba nije sposobna da uspostavi
preth9odno stanje u uobicajeno dugo vreme
Prirodne katastrofe, nesreca, ratovi, napadi
kriminalaca, silovanja, gubitak bliske osobe,
gubitak dela tela.

AKUTNA REAKCIJA NA
Klinicka slika:
STRES
1.Psihomotorna reakcija: nemir, besciljno

tumaranje, destruktivnost, agresivnost,

stuporozna ukocenost, apatija, inertnost
2.Svest: hipnoidna smetenost, zbunjenost,
nesigurnost, dezorijentacija, perseveracija,
teskoce u uspostavljanju verbalnog kontakta,
panicni strah, bes, srdzba, relativna ili
apsolutna amnezija
Traje do 48 sati

POSTTRAUMATSKI STRESNI
POREMECAJ
Odlozeni i/ ili produzeni odgovor na dogadjaj
Ponovljeno prezivljavanje traume u nametnutim

secanjima, snovima ili nocnim morama.

Emocionalna utrnulost ili tupost.

Vegetativna prenadrazenost
Nesanica, anksioznost, depresija

REAKCIJE
Krizne situacije: gubitak bliske osobe,
PRILAGODJAVANJA

hospitalizacija, emigracija, promene zivotne

sredine, operativno ili traumatsko odstranjenje
dela tela.
COVEK JE BICE U RELACIJI

U klinickoj slici: anksioznost, depresija

Traje do 6 meseci
Lecenje: psihoterapijom i medikamentima

POREMECAJI U
DETINJSTVU
1) Pocetak je bez izuzetka tokom detinjstva
2) Ostecenja ili zaostajanja u razvoju su

cesto povezana sa bioloskim sazrevanjem

CNS-a
3) Stabilan tok, bez remisija i recidiva

POREMECAJI U
I. Specificni razvojni poremecaji govora i jezika
DETINJSTVU
II. Specificni razvojni poremecaji skolskih

vestina: citanja, pisanja, racunanja

III. Deciji autizam (decaci: devojcice 4:1)
Kvalitativno ostecenje reciprocnih
socijalnih interakcija.
Oskudni repetitivni i stereotipni
obrasci ponasanja, interesovanja i
aktivnosti.
Mogu postojati strahovi, fobije, poremecaji
spavanja, ishrane, napadi besa, agresivnost.

POREMECAJI U
DETINJSTVU
IV. Hiperkineticki poremecaji
V. Poremecaji ponasanja i emocija
VI. Tikovi
VII. Drugi poremecaji: neorganska enureza
neorganska
enkopreza
poremecaji ishrane
poremecaji spavanja
mucanje

POREMECAJI U
ADOLESCENCIJI
1. Kriza autoriteta
2. Kriza identiteta
3. Kriza seksualnosti
4. Normativna kriza
5. Hipohondrija

BOLESTI ZAVISNOSTI
A. AKUTNA INTOKSIKACIJA
B. RIZICNA UPOTREBA
C. STETNA UPOTREBA
D. SINDROM ZAVISNOSTI
E. APSITINENCIJALNI SINDROM

PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
1. DEPRESORI CNS-a
2. STIMULANSI
3. HALICINOGENI
4. KANABIS

PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
DEPRESORI:

Analgetici
Hipnotici
Sedativi
Anksiolitici
Lepkovi
Smole
Lakovi
Neke boje

STIMULANSI
Amfetamin
Kokain
Khat

HALUCINOGENI
LSD
Psilocibin
Meskalin
Antiholinergici
KANABIS
Marihuana
Hasis

ALKOHOLIZAM
Depresor CNS-a, dejstvo je slicno

anesteticima.
Alkoholicar je osoba koja je dugotrajnim

prekomernim pijenjem postala zavisna od

alkohola (psihicki, fizicki, ili na oba nacina),
kod koje su se zbog toga razvile zdavstvene,
psihicke i fizicke smetnje kao i poteskoce u
socijalnom funkcionisanju.

KRITERIJUMI
ALKOHOLIZMA
1. GUBITAK KONTROLE
2. NEMOGUCNOST APSTINENCIJE
3. PAD TOLERANCIJE
4. ALKOHOLNA AMNEZIJA

KRITERIJUMI
ALKOHOLIZMA
Ostecenja zahvataju sve organe
Delirijum tremens
Patolosko napito stanje
Korsakovljeva bolest
Vernikeova bolest
Smetnje pamcenja, konfabulacija, smetenost
Dezorijentacija, demencija

LECENJE ALKOHOLIZMA
Medikamentozno
Psihoterapija
Socioterapija

PSIHOLOSKI TESTOVI
1. Testovi sposobnosti
2. Testovi licnosti

Testovi inteligencije
Inteligencija ja sposobnost snalazenja u novim
i nepoznatim situacijama
WB skala (Veksler- Belvju)
IQ= mentalni test: stvarni uzrast x 100

Manje od 25
26- 50
51- 65
66- 80
81- 90

TUPOST
91- 110
110- 130
NADPROSECNOST
Preko 140

IDIOTIJA
IMBECILI
DEBILI
GRANICNI
FIZIOLOSKA
PROSECNOST

GENIJALCI

TESTOVI ZA PROCENU
ORGANSKOG OSTECENJA
CNS-A

Bentonov test upamcivanja slika

Vekslerova skala pamcenja
Lurijina neuropsiholoska baterija

TESTOVI LICNOSTI
M.M.P.I. upitnik
Projektivni testovi: Rosah

TAT
Test nedovrsenih
recenica
Crtez ljudske figure

TERAPIJA U PSIHIJATRIJI
MEDIKAMENTOZNA
PSIHOTERAPIJA
SOCIOTERAPIJA

PSIHOTERAPIJA
Lecenje psihickih poremecaja psiholoskim

uticajima, prei cemu terapeut putem verbalne

i emocionalne komunikacije pruxa pomoc
pacijentu.
Klasifikacija: I Dubinsko psiholoski metodi
II Povrsinski metodi
III Ostale terapije

SOCIOTERAPIJA
Jeste oblik lecenja u kome se organizovanim

socijalnim metodama i sredstvima utice na

coveka, uz pomoc sociookolinskih i
interpersonalnih cinilaca sa ciljem da se rese
njegovi unutrasnji problemi i interpersonalni
odnosi.
Socioterapija u bolnici: (terpaijske zajednice)
1) Okupaciona 2)Radna
3)Rekreativna
Socioterapija u vanbolnickim uslovima:

1. Porodica 2. Radna sredina

3. Klubovi

FARMAKOTERAPIJA
ANKSIOLITICI
HIPNOTICI
ANTIPSIHOTICI
ANTIDEPRESIVI
STABILIZATORI RASPOLOZENJA
PSIHOSTIMULANSI
LEKOVI ZA POJACANJE SAZNANJA

ANKSIOLITICI
Osim anksiolitickog imaju i sedativno,

hipnoticko, antikonvulzivno, miorelaksantno

dejstvo.
Podela (prema duzini vremena poluraspada):
- sa kratkim dejstvom
- sa srednje dugim
- sa dugim dejstvom

HIPNOTICI
Koji dejstvuju u inicijalnoj fazi sna
Koji efekat daju tokom sna do budjenja

ANTIPSIHOTICI
Smanjuju agresivnost, hiperaktivnost,

ublazuju poremecaje misljenja, redukuju

halucinacije, sprecavaju recidive.
Nezeljena dejstva:
ekstrapiramidalna (ukocenost, tremor,
distonija, ataksija,diskinezija)
Hipotenzija
Hiperprolaktinemija
Ginekomastija
Impotencija
Klasifikacija: tipicni i atipicni

ANTIDEPRESIVI
Triciklicni
Inhibitori MAO
Inhibitori ponovnog preuzimanja 5-HT
Novi antidepresivi

STABILIZATORI
RASPOLOZENJA
1.Litijum (soli)
2.Antikonvulzivi
3.Antipsihotici

PSIHOSTIMULANSI
Kod hiperkinetskog sindroma sa ostecenjem

paznje
( kod dece starije od 6 godina, kod
odraslih se ne primenjuje)
Kod narkolepsije