ZLOUPOTREBA

PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI

Milica Šmrkić
Miriam Federico
 ŠTA SU PSIHOAKTIVNE
SUPSTANCE?
• Psihoaktivne supstance su supstance koje svojim
delovanjem na nervni sistem izazivaju promene u
raspoloženju, ponašanju ili mišljenju. Među ovim
supstancama su nikotin, alkohol, razni lekovi i supstance
koje su zabranjene zakonom, a koje nazivamo
nezakonitim drogama.
• Prema SZO: "svaka supstanca, koja je u stanju da, kada
se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili
više funkcija i da nakon ponovljene upotrebe dovede do
psihičke ili fizičke zavisnosti".
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI:
1. DEPRESORI CNS-a (snižavaju nivo funkcionisanja određenih delova ili mozga u
celini)
• opijum
• prirodni derivat opijuma: morfin, kodein
• polusintetski derivat opijuma: heroin
• sintetski derivat opijuma: metadon, heptanon
• sedativno-hipnotičke supstance (anksiolitici i sedativi)
• inhalati: organski rastvarači, lepila, benzin, neke boje i lakovi...
• alkohol
• GHB (gamahidroksibutirat)
Sve pobrojane PAS mogu kratkotrajno podići psihofizičko funkcionisanje na viši nivo, nakon čega
sledi depresorno dejstvo koje traje više časova. Osoba se nalazi u stanju psihomotorne
usporenosti, pospanosti, često konfuzije. Kod unošenja veće količine ove vrste PAS dolazi do
intoksikacije (trovanja) što dovodi do stanja stupora i kome uz depresiju disanja, hipotenziju i
hipotermiju. Apstinencijalni sindrom (kriza) karakteriše se psiho-motornom agitacijom, stanjima
delirijuma, psihotičnog reagovanja, uz hipertenziju, hipertermiju, pojavu epileptičnih napada.
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI:
2. STIMULANSI CNS-a (povremeno i kratkotrajno povećavaju i ubrzavaju psihičko
funkcionisanje uz posledično iscrpljivanje kapaciteta mentalnog funkcionisanja )

• amfetamin
• kokain
• spid (speed)
• ekstazi (MDMA, ekser)
• nikotin
• kofein
• energetski napitci

Zajedničko dejstvo PAS iz ove grupe je sledeće: pojačavanje psihofizičkih aktivnosti,ubrzavanje

metabolizma i vegetativnih funkcija.
Intoksikacija: psihomotorna uznemirenost koja može danima deprivirati san, nekritičnost uz
doživljaj nadljudskih moći, sumanute ideje do psihotičnog rastura, razdražljivost do nivoa
homicidnog ponašanja, gubitak apetita, široke zenice, krvavljenje iz nosa, tahikardija, aritmija,
skok krvnog pritiska.
Apstinencijalna kriza: pad psihofizičkog funkcionisanja, razdražljivost, iritabilnost, depresivnost,
gubitak interesovanja i volje, sumanute ideje proganjanja.
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI:
3. HALUCINOGENI (menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja)

• LSD
• THC (aktivna materija u marihuani)
• PCP (“anđeoski prah”)
• antiholinergička sredstva (akineton, artane)

Dovode do gubitka testa realnosti, fenomena derealizacije i depersonalizacije, a u zavisnosti od

tipa halucinacija zapaža se psihomotornu agitacija (psihotično reagovanje) ili psiho -motornu
sedacija.
Intoksikacija daje kliničku sliku akutne psihoze, psihomotorni nemir, a zbog sumanutih ideja
osoba preduzima radnje koje ugrožavaju njen i život drugih.
Apstinencijalni sindrom (kriza) manifestuje se padom psihofizičkog funkcionisanja, kognitivne
regresije, uz pojavu sumanutih ideja, ideja bezvrednosti i besmisla, i čestih pokušaja suicida.
Zapaža se i povremena preplavljenost strahom do nivoa panike. Flash-back: ponovno
proživljavanje sadržaja koji su memorisani pri zloupotrebi, javlja se i godinu dana nakon
uspostavljanja apstinencije. Ovo stanje se dešava iznenada, bez najave, pri do tada očuvanom
stanju svesti, praćeno potpunim gubitkom testa realnosti.
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI:
4. KANABIS

Zavisno od jačine marihuane, doze, osobina i stanja ličnosti, marihuana može delovati
stimulativno ili depresorno, ali na sve deluje halucinogeno. Indukuje stanje slično pijanstvu u
delu motorne inkoordinacije i perceptivnih ispada.
Kod intoksikacije: euforija i dezinhibicija, anksioznost ili agitacija, sumnjičavost i paranoidna
ideacija, vremenska usporenost, psihotično reagovanje, ili stanje somnolencije i stupora.
Apstinencijalni sindrom (kriza): amotivacioni sindrom, poremećaj bioritma, netipične glavobolje,
polimorfne telesne tegobe, depresija, razdražljivost i impulsivno reagovanje, derealizacija i
depersonalizacija, pojava flash back-a.
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI:
5. Druge PAS (anabolički steroidi)

"Anabolički steroidi" je zajednički naziv za sintetičke supstance koje su vezane uz muške polne
hormone (androgene). Oni podstiču rast telesne muskulature i razvoj sekundarnih muških
karakteristika.
Jedan od osnovnih razloga zbog kojeg ljudi zloupotrebljavaju steroide jeste da poboljšaju
rezultate koje postižu u sportskim takmičenjima. Sledći razlog zbog kojeg ljudi uzimaju steroide
jeste da povecaju svoje mišice i/ili da smanje telesno salo. U ovu grupu spadaju ljudi koji pate od
bihejvioralnog sindroma (mišicna dismorfija), kada osoba ima iskrivljenu sliku o svom telu.
 Extasy - ’’ekser’’

Kafa
&
Kokain - ’’koks’’
Nikotin

Kanabis –
’’marihuana’’
’’trava’’
’’gandža’’
 APSTINENCIJALNI
SINDROM - KRIZA
• Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog
uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno
povećavati dozu. To znači da korisnik mora uzimati sve više droge da bi
postigao isti efekat koji ona stvara. Za supstance koja imaju slična svojstva i
način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.
• Apstinencijalni sindrom ili krizu (u žargonu) predstavlja grupa simptoma
koja se javlja po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba
zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od
vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu
biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.
Najjači intenzitet apstinencijalne krize se javlja između 24 i 72 sata po uzimanju
droge. Simptomi počinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi
apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza
kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog stanja može biti fatalna.

Postoji izreka: “Šta može da bude jače od heroina? Odgovor je – kriza od heroina.“
 PSIHIČKA I FIZIČKA
ZAVISNOST
Psihička zavisnost je potreba da se narkoman u rešavanju različitih problema stalno
"oslanja" na supstancu, najčešće kada dođe u neprijatna stanja napetosti, neizvesnosti,
strepnje, straha...

• Znak psihičke zavisnosti je i ritualno uključivanje droge u razne aktivnosti, pri čemu se
osoba oseća nekompletnom ako nije uzela svoju dozu droge. Ukoliko su narkomani
samo psihički zavisni, oni ne prihvataju lečenje jer smatraju da još uvek imaju kontrolu
nad svojim drogiranjem. Posledice su još dobro prikrivene, a funkcionisanje u porodici i
društvu relativno usklađeno zahvaljujući needukovanosti i neprepoznavanju
narkomanije od strane bližnjih i šire socijalne sredine. Psihička zavisnost predstavlja
vezivanje svojih osećanja za i kroz supstancu (drogu).

Fizička zavisnost
• Fizička zavisnost jeste fiziološka zavisnost tkiva od supstance (droge), gde organizam
ne može ni jedan dan bez supstance, što znači da je organizmu potrebna stalna
koncentracija droge u krvi da bi mogao "normalno" da funkcioniše. Naglo prekidanje
drogiranja dovodi do apstinencijalne krize. Zbog toga narkoman počinje da stvara
zalihe, javlja se jutarnje drogiranje itd.
 PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
• Iz jednog istraživanja vide se neki razlozi za početno uzimanje droga:
 nisu obavešteni o štetnosti (13-25%),
 po nagovoru drugih (7-19%),
 veruju da mogu da se kontrolišu (3-15%),
 žele da budu posebni (7-10%),
 zbog mode tj. trenda (3-10%).
• Može se sa sigurnošću reći da bolest zavisnosti nije sticaj isključivo individualnih
nesrećnih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i leči se kroz interakciju brojnih činilaca koji
bi se mogli svesti na četiri osnovna: psihoaktivna supstanca, ličnost, porodica i društvo.
• Brojna istraživanja su pokazala da ne postoji specifična psihička struktura ličnosti koja
bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, među zavisnicima češće se
susreću oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povučeni, pasivni, uplašeni ili oni izuzetno
buntovni, agresivni. Moglo bi se reći da je njihova zajednička karakteristika psihička ne-
zrelost.
 STATISTIČKI PODACI O
ZLOUPOTREBI PAS
• Istraživanja ukazuju da se uzrasna granica pomera ka sve mlađem uzrastu, pa
se spominje uzrasna dob od 11 godina kada se prvi put dolazi u kontakt sa
psihoaktivnim supstancama.
• Prema istraživanju ujedinjenih nacija 1990. god, u svetu je 180 miliona ljudi
koristilo drogu, a od toga 4 miliona dece starosti 13-15 godina. Profit od
ilegalne prodaje narkotika u svetu je veći od profita svetske naftne industrije i
automobilske industrije, a iznosi 400 biliona dolara.
• Prema izveštaju PRIDE (National Parent’s Resource Institute for Drug
Education), zavisnost od droga među učenicima porasla je do neslućenih
razmera. Statistički podaci odnose se na cigarete, marihuanu, kokain,
inhalante i halucinogene.
• Skoro petina maturanata (18,3%) koristi ilegalne droge bar jednom nedeljno ili
češće; više od jedne četvrtine kaže da nedeljno bar jedanput konzumira
alkohol (25,8%). U protekloj godini, 7,1% konzumiralo je kokain; 11,6%
stimulativna sredstva; 12,1% halucinogene; 3,5% heroin.
 LEČENJE
• Veliki broj istraživanja svedoči o tome da se značajan broj
bioloških procesa kod zavisnika stabilizuje tokom 12
meseci. Na primer, godinu dana posle uzdržavanja od
narkotika, na pozitronskoj emisionoj tomografiji se ne
ispoljavaju promene na mozgu, nivo neuromedijatora je isti
kao kod ostalih ljudi. Statistički gledano, verovatnoća
recidiva se znatno smanjuje posle 9-12 meseci.
• U tom periodu čovek prestaje da trpi zbog lišavanja
narkotika. Trezveno stanje mu postaje komformo, vraćaju
se zdrava interesovanja, menja se okruženje. Veoma
važan momenat je oporavak voljnih mehanizama,
disciplina, ispunjavanje obaveza, postavljanje ciljeva i
njihovo dostizanje.
 LEČENJE
• Proces lečenja narkomana je postepen i dugotrajan proces. Prilikom lečenja
zavisnika jako je bitno naglasti da postoje dve vrlo važne etape:

• Prva etapa predstavlja lečenje apstinencijalnog sindroma koji se javlja nakon

obustavljanja droga, kao izraz ozbiljnog metaboličkog poremećaja u
organizmu. Sa završetkom apstinencijalnog sindroma, počinju da se javljaju
problemi ličnosti i tada započinje druga etapa lečenja u kojoj se glavni akcenat
stavlja na psihološke vidove pomoći.

• Po nekim procenama, u Srbiji ima oko minimum 150.000 narkomana i oko

300.000 alkoholičara. Najviše 20 odsto njih tokom života potraži pomoć.

• Najpoznatija državna ustanova za lečenje bolesti zavisnosti je u Beogradu, u

specijalnoj bolnici zavisnosti gde se leči oko 12.000 narkomana. Postoje razni
centri, odeljenja i programi za lečenje bolesti zavisnosti kako širom Srbije tako
i u svetu.
Grafički prikaz o vremenu
učestvovanja u programu
za lečenje bolesti
zavisnosti
 Grafički prikaz o broju
lečenih zbog zloupotrebe
PAS
 PREVENCIJA
• ciljevi prevencije:
 Podizanje svesti kod građana o važnosti primene zdravih stilova života i
zdravih navika, i suzbijanje bolesti zavisnosti kroz podizanje nivoa svesti
javnosti o štetnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
 Uticanje na prevenciju bolesti zavisnosti još pre prvog korišćenja PAS,
kako do zavisnosti ne bi ni došlo. Najvažnije je dopreti do razmišljanja
adolescenata i preneti im jasnu poruku o štetnosti uzimanja PAS koju će
oni razumeti i prihvatiti.
Načini edukacije građana o štetnosti zloupotrebe PAS su radionice za decu i
odrasle, posteri, predavanja u školama i na fakultetima, kroz priče lečenih od
bolesti zavisnosti itd.