JU

A P
TAN S I
S HI
NA JAT
E NT R
RG IJ I
U N.Petrović
 • ona stanja koja neposredno ugrožavaju biološki integritet bolesnika i
zahtevaju neodloživu medicinsku intervenciju.

TNO STANJE U PSIHIJATRIJI

• svako stanje u kojem su prisutne promene misaonih sadržaja,
emocionalnih stanja, interakcije sa okolinom i načine kako se osoba
odnosi prema okolini, te zahteva hitno lečenje kako bi se smanjile patnje i
moguće povrede bolesnika i njegove okoline.
 HITAN PRIJEM

• Dobrovoljan
• Prisilan (uz pomoć porodice, medicinskog osoblja i/ili policije)
 CILJ INTRVENCIJE

• Bolesnik neće pokušati suicid, ili će biti sprečen.

• Biće sprečen u pokušaju povređivanja druge/ih osobe/a.
• Započeće proces rešavanja problema somatske i mentalne prirode kao i
razgloga koji su do njih doveli.
 1. PSIHIČKA ILI PSIHOSOCIJALNA
KRIZA
• Stanje u kome se pojedinac ne snalazi u novonastaloj situaciji, ili se ne
javlja adekvatan odgovor na stres, što dovodi do remećenja psihološke
ravnoteže. Na primer, kod smrti voljene osobe, razvoda, prekida
emocionalne veze, gubitka zdravlja, posla, vlasti... Dolazi do pojave
anksioznosti, euforičnog raspoloženja, depresije ili agitacije, bega u san ili
nesanicu, preterano konzumiranje ili odbijanje hrane... osećaja da će
„poludeti“.
 1.1 INTERVENCIJE:

Cilj:
-Da se osoba vrati u okvire normalnog psihičkog ponašanja u
što kraćem roku.
 2. SINDROM SAMOUBILAČKOG
PONAŠANJA
• prepoznati suicidalnost
• proceniti suicidalni rizik

• rani pokušaji ili fantazirani suicid

• anksioznost, depresija, iscrpljenost
• dostupnost sredstvima izvršenja
• zabrinutost za efekat suicida na članove porodice
• verbalizacija suicidalne ideje
• znatne krize i bolesti
• porodična anemneza suicida

• postaviti što je bolje preciznu kliničku dijagnozu

• odabrati i provesti najadekvatniji tretman
• isključiti telesne bolesti koje povećavaju suicidalan rizik
 2.1 INTERVENCIJE:
• Posmatrati bolesnika, pokazati zaštitnički stav, ne kažnjavajuć.
• Ukloniti iz okoline sve oštre i opasne predmete.
• Imati terapijski odnos sa bolesnikom dozvoliti da svoj bes izbaci iz sebe.
• Potencirati socijalizaciju i komunikaciju kroz grupni rad (razgovor sa
drugim bolesnicima,pomoći da sagleda i pozitivne aspekte života, te da
sasluša njihova iskustva).
• Povećati samopoštovanje i samopouzdanje bolesnika.
• Timski rad stručnjaka i duhovna pomoć rad sa porodicom bolesnika.
• Započeti dugoročni proces rada sa bolenikom na suočavanju sa
problemom.
 3. STANJE PSIHOMOTORNE UZBUDJENOSTI
(AGITIRANOST,AGITACIJA)
-LAT. AGITARE- TERATI,NAGOVARATI

• Označava svaki nemir, svako stanje unutrašnje napetosti koja se ne može

protumačiti spoljasnjim uticajem; užurbana uzrujanost.
 3.1 AGRESIVNOST
(LAT. AGREDIOR, AGRESSUS SUN = PRISTUPITI NEKOME,
NAPASTI NEKOGA)

Ponašanje koje se iskazuje kao neprijateljska akcija prema osobama ili

predmetima . Agresiju mogu izazvati frustracije, konflikti, i doživljaji
sopstvene ugroženosti. Agresija može biti:
• očevidna tj manifestna (fizička ili verbalna)
• pasivna agresija
• letalna (fantazije, afekti, i emocije)
Svaki akutno nasilni pacijent zahteva neodložnu intervenciju, ako se
ustanovi da se ne radi o tipičnom psihijatrijskom poremećaju takva osoba
spada u nadležnost policije.
 3.2 INTERVENCIJE:
• PPD=Promatrati – Planirati – Delovati
• Ne izazivati. Ophodjenje i postupanje prema bolesniku je humano. Bez obzira na
dramatičnost situacije i realnu opasnost, osoblje zauzima neprovokativan stav.
Održavati dovoljnu distancu sa bolesnikom, izbegavati direktan pogled u oči
posebno dugo.
• Psihološka pomoć.
• Primena ordinirane terapije.
• Konstantni nadzor.
• Razgovor, strpljenje, smirivanje.
• Ukloniti iz okoline ono što bolesnika plaši.
• Ponekad je potrebna i fizička imobilizacija.
 4. SINDROM AKUTNE
ANKSIOZNOSTI
(USTRAŠENOSTI)
Termin anksioznost se u kliničkoj praksi koristi kada je prisutan strah ili
zabrinutost koji prelaze uobičajen strah i zabrinutost koji proizilaze iz životnih
situacija. Bitna su obeležja povratni napadi teške anksioznosti (panike), koji nisu
ograničeni ni na koju odredjenu priliku ili skup okolnosti i strogo su nepredvidivi.

• Dominirajući simptomi:
• lupanja srca,
• bol u prstima,
• gušenje,
• vrtoglavicu ili osećaj nestvarnosti (depersonalizacija i derealizacija).
• Postoje i sekundarni: strah od umiranja, gubitka kontrole ili strah da će poludeti.
 4.1 INTERVENCIJE

• Primena ordinirane terapije.

• Psihološka pomoć.
• Konstantni nadzor.
• Razgovor, strpljenje, smirivanje.
• Ukloniti iz okoline ono što bolesnika plaši.
• Ponekad je potrebna i fizička imobilizacija.
 5. PSIHIČKI POREMEĆAJI KOD
INTOKSIKACIJA
• Intoksikacija je stanje uzrokovano trovanjem otrovima ili prekomjernim
uzimanjem normalno neškodljivih supstanci. Najčešće intoksikacije kod
ljudi su intoksikacija psihoaktivnim drogama, alkoholom, kofeinom,
lekovima, metalima, gljivama ...
• Karakterišu ih:
• Poremećaji centralnog i autonomnog nervnog sistema.
• Promene stanja svesti (samolencija, sopor, koma).
• Promene kvaliteta svesti (psihotična stanja, derealizacije, halucinacije),
 5.1 ALKOHOLNA
INTOKSIKACIJA
Alkohona intoksikacija nastaje jednokratnim unosom alkoholnog pića, koja u srazmeru sa
količinom unešenog alkohola dovodi do poremećaja svesti, kognicije, poremećaja
opažanja, i drugih oblika poremećaja ponašanja.
Dok blaga intoksikacija može produkovati odredjeno ponašanje, pri čemu bolesnik
postane opušten, pričljiv, euforičan, teška intoksikacija često dovodi do teških
poremećaja kao što su agresivnost, labilno raspoloženje pogrešno prosudjivanje, socijalna
i radna nesposobnost.

• Simptomi:
• neujednačen i nerazumljiv govor,
• smetnje koordinacije,
• nistagmus,
• poremećaj pamćenja,
• samolenciju,
• sopor,
• koma.
 5.2 PATOLOŠKO PIJANO
STANJE
• Patološko piajno stanje poseban je oblik trovanja alkohonim pićem,
praćen agresivnim i često nasilnim ponašanjem, atipično za istu osobu u
treznom stanju. Nastaje vrlo brzo nakon ispijanja malih količina alkohola
koji kod većine ljudi ne izaziva jaču intoksikaciju. U stanju patološke
intoksikacije osoba može biti verbalno i fizički agresivna pa čak počiniti i
ubistvo. Patološko pijano stanje traje od nekoliko minuta do nekoliko sati,
ili nekoliko dana. Postoji amnezija za celi dogadjaj i smatra se da je osoba
bila u stanju sužene svesti, transa ili automatizma.
• Nakon epizode sledi dugotrajan san.
 5.3 KONCENTRACIJE ALKOHOLA U
KRVI

• U promilima:
• 0,2-0,3 = mogući poremećaji
• 0,3-0,8 = spora motorna aktivnost,smanjuje sposobnost mišljenja
• 0,8-0,2 = povećani motorni i kongitivni problemi
• 2,0-3,0 = slaba koordinacija pokreta, greške u prosudjivanju, promena
raspoloženja
• >3,0 = nistagmus, neujednačen i nerazumljiv govor, alhoholne amnezije,
nepravilnost vitalnih funkcija, moguća i smrt(samolencija,sopor,koma)
 6. APSTINENCIJA
• Podrazumeva potpuno uzdržavanje od konzumiranja psihoaktivnih
supstanci (narkotici, alkohol, cigarete ...).-
 Primarna
 Sekundarna
• Apstinenciona kriza, simptomi:
• hiperaktivnost centralnog i autonomnog nervnog sistema (poremećaji vida,
senzomotorike, digestivni problemi)
• zavisnik se žali na bol, neraspoloženje, uznemirenost,
• žudnja za sredstvom zavisnosti
 6.1 DELIRIUM TREMENS
Delirijum ili bunilo je nespecifična psihoza. To je stanje konfuzije, često praćeno
halucinacijama, deluzijom, emotivnom labilnošću i anksioznošću. Obično je rezultat promena
u cerebralnom metabolizmu usled fizičke traume, infektivne bolesti, stresne situacije, nagle
apstinencije bez adekvatnog lečenja ili nakon prekomernog konzumiranja alkohola.

Tipične klasične slike delirijuma:

• Halucinantna slika : nemir, iluzije, halucinacije, intenzivan strah (opasnost od nekontrolisanog
bega)
• Anksiozno-panična slika : nemogućnost kongitivne kontrole sa posledičnom anksioznošću i
napičnim reakcijama na beznačajne stvari (nemir, tahikardija, crvenilo lica,
znojenje,hiperventilacija,(učestalo mokrenje)
• Slika smetenog stanja : miran, smeška se, usporenost, površnost, konfabulacije, zbunjeost,
opširni odgovori.
ŽIVELI!