Visoka zdravstvena kola strukovnih studija

SEMINARSKI RAD
OBLAST:
TEMA:

Zdravstveno vaspitanje
Zdravstveno vaspitne intervencije u
prevenciji alkoholizma, narkomanije i
puenja

Mentor:
Divna Keku

Student:

Beograd, 2009.godine

SADRAJ
1. Uvod

2. Alkoholizam

3. Narkomanija

4. Puenje

5. Zdravstveno

vaspitne

intervencije

prevenciji

alkoholizma,

narkomanije i puenja
5.1. Zdravstveno vaspitne intervencije u prevenciji alkoholizma

11
11

5.2. Zdravstveno vaspitne intervencije u prevenciji narkomanije 14

5.3. Zdravstveno vaspitne intervencije u prevenciji puenja

18

6. Zakljuak

21

7. Literatura

22

1. U V O D
U doba adolescencije i mladosti dolazi do mnogobrojnih fizikih i
psihikih promena. To je vreme kada mladi ljudi esto doivotno usvajaju
znanja i stavove o zdravlju. Prisutna je jaka potreba da se prihvate norme
vrnjaka. Doba odrastanja i sazrevanja nosi u sebi odreene rizike koji su
vrlo esto udrueni sa tetnim navikama, a problemi nastaju kada mladi
ljudi nisu svesni veliine rizika kome su izloeni. U ponaanju mladih, koje
je presudno za zdravlje, navike su izuzetno vane.
Rizino ponaanje ljudi ili tetne navike navode se kao uzrok mnogih
bolesti savremenog doba. Mnogi nezdravi obrasci ponaanja koji mogu da
dominiraju u tom uzrastu a koji su povezani sa poremeajem u ishrani,
puenjem, zloupotrebom alkohola i droga, kao i rana seksualna iskustva
mogu da rezultiraju dugotrajnim posledicama po zdravlje mladih. Od
efikasnosti i kvaliteta pomoi koju dobiju u tim presudnim trenucima zavisi i
dalji ishod, odravanje ili naputanje tetnih navika.
U svakom sluaju uticaj na odluke mladih ljudi imaju i ekonomski,
socijalni i individualni faktori. Ekonomski problemi, nadovoljna podrka
zajednice ili okruenja esto je predisponirajui faktor za rizino
zdravstveno ponaanje mladih a kasnije i osoba drugih doba starosti.

2. A L K O H O L I Z A M
Sledei istoriju moe se uvideti da su alkohol, a sa njim i alkoholizam
pratioci oveka od njegovih najranijih vremena. Re alkohol je arapskog
porekla al-kohl znai vrlo fin. No, meutim proizvodnja alkohola postojala
je mnogo ranije od nastanka arabljanske kulture. Gotovo kod svih naroda i
plemena u svetu alkoholna pia su upotrebljavana kao opojna sredstva za
uivanje, kao i religijsko magojske svrhe. Isto tako znaajno mesto zauzima
i u narodnoj empirikoj medicini.Prva alkoholna pia bila su vina dobijena
fermentacijom groa i med.Jo u vrijeme starog veka bilo je poznato da
alkohol izaziva odreene probleme, pa su tako spartanci prije 3 000 godina
po naredbi kralja odsecali noge onima koji su se opijali. U Rimskom carstvu
zakonom je bilo zabranjeno pijenje alkoholnih pia mlaima od 30 godina.
Sa proizvodnjom piva danas najrasprostranjenijim piem zapoelo se u
srednjem veku. Dok estoka alkoholna pia, koja se dobijaju procesom
destilacije poznata pre srednjeg veka, ali njihova znaajnija upotreba
poinje tek nekoliko vekova kasnije. Paralelno sa razvojem civilizacije raste i
zloupotreba alkohola. Naroito sa mogunou njegove industrijske
proizvodnje. Jo u starom veku postojalo je miljenje da se radi o bolesti.
Tek drugom polovinom XIV vijeka dolazi do znaajnijeg interesovanja za
prouavanje alkoholizma i njegovog tumaenja kao bolesti. Pre 200 godina
Tomas Troter iznosi miljenje da je alkoholizam bolesna pojava. Paralelno
ovom shvatanju postoji tumaenje po kome alkoholizam nije bolest, ve
pojava uglavnom uslovljena sociokulturnim faktorima.Potom se javlja
miljenje da je alkoholizam u sutini sekundarna pojava kod pojedinaca koji
boluju od nekog drugog psihijatrijskog poremeaja, dok se u novijoj
literaturi ovom problemu prilazi i sa stanovita da alkoholizam, a posebno
alkoholna adikcija moe biti i primarno oboljenje. Po prvi put opisuju se
pojedini kliniki sindromi alkoholizma. Wernik opisuje encefalopatski
sindrom, Korsakov alkoholnu psihozu kasnije poznatu kao korsakovljeva
psihoza. No, u XX vijeku prvenstveno psihijatri pokazuju interesovanje za
alkoholizam. Izmeu dva svetska rata preovlauje miljenje da alkoholiare
treba stacionirati u zavode. U tom periodu javljaju se razliiti oblici leenja,
a naroito oni koji se temelje na uenju ruskog neurofiziologa Pavlova o
stvaranju uslovnog refleksa gaenja obolelog prema alkoholu. Godine 1935.
u SAD-u javljau se prve grupe anonimnih alkoholiara, jer je dolo do
spoznaje da se u grupi apstinencija mnogo lake odrava i podnosi
emocionalna
tenzija.
Posle
drugog
svetskog
rata
pojavom
psihofarmakoloke revolucije koja donosi bitne promene unutar psihijatrije,
javljaju se nove nade u leenju alkoholizma. Godine 1901. u Srbiji otpoinju
prvi ozbiljni pokuaji borbe protiv alkoholizma kada je osnovano Drutvo
za suzbijanje alkoholnih pia, u Beogradu.Potom 1954. godine takoe u
Beogradu primenjuju se odreeni metodski pristupi u leenju alkoholizma.
Godine 1958. otvara se Dispanzer za leenje alkoholiara, 1965.g. Zavod za
mentalno zdravlje, sada Institut, realizovao je prvi programski pristup
alkoholizmu. U Srbiji sve do 1954. g. Alkoholizam se nije tretirao kao

medicinsko-socijalni problem, odnosno nije postojalo sistematsko leenje

alkoholiara to danas nije sluaj.

Slika 1 Alkoholizam kroz misli poznatih

Alkoholizam kao bolest zavisnosti predstavlja najrasprostranjeniju

toksikomaniju u svetu. Obzirom na kompleksnost problema alkoholizma
formulisane su brojne definicije, ali jo uvek nema opte prihvaene kojom
bi se mogli rukovoditi svi strunjaci. Eksperti 1951. godine prihvataju
shvatanje da je alkoholizam bolesna pojava, te formuliu definiciju
alkoholiara koja glasi: Alkoholiari su osobe koje prekomerno konzumiraju
alkoholna pia, a njihova zavisnost od alkohola je tolika da pokazuju
duevne poremeaje ili takve bihevioralne manifestacije koje ukazuju na
oteenje fizikog i psihikog zdravlja kao i poremeaje socijalnog stanja,
posebno ekonomskog i profesionalnog. Iz ove definicije moe se zakljuiti
da komitet eksperata Svetske zdravstvene organizacije posmatra
alkoholizam kao medicinsko-psiho-socijalni problem.
Prema definiciji S30: Alkoholiari su osobe koje ekcesivno piju, postajui
postepeno zavisne od alkohola, pri emu ispoljavaju bilo otvorene duevne
poremeaje, bilo manifestacije koje oteuju njihovo telesno i duevno
zdravlje, njihove odnose
sa drugim osobama, njihovo socijalno i
ekonomsko ponaanje bilo da samo ispoljavaju predznake koji
nagovetavaju poremeaj takvog karaktera.
Tri osnovne karakteristike alkoholizma su:
1. dugotrajno nekontrolisano pijenje
2. psihika ili fizika zavisnost
3. zdravstvene ili socijalne komplikacije
Razvoj alkoholizma odvija se kroz nekoliko faza koje razliito traju:
1. Poinje se pijenjem u drutvu
2. Pijenje radi olakanja
3. Pojava alkoholne amnezije
4. Osoba pije tajno
5. Preokupiranost pijenjem fenomen prve ae
6. Faza kada se ivi samo za pie, osoba zanemaruje svoje obaveze

3. N A R K O M A N I J A
Narkomanija je pojava koja nastaje usled redovnog uzimanja
odreene supstance to dovodi do stanja uronine intoksikacije. Narkotici su
su supstance koje imaju izraeno dejstvo na nervni sistem. Kod ponovljenog
uzimanja mogu dovesti do stvaranja zavisnoti.
Narkomanija je bilo psihika, bilo fizika zavisnost, i to kako od narkotikih,
tako i od nenarkotikih droga. Ona je intenzivna potreba za drogom nastala
njenim duim i stalnim uzimanjem. Narkomanija je posebno kod savremene
mlade generacije, veoma rasprostranjena i vrlo opasna pojava koja
podmuklo, od prvobitnog zadovoljstva, euforije i smirenja relativno brzo
dovodi do stanja zavisnosti, a zatim i do trajnog a kasnije nepopravljivog
oteenja organizma, kao i do psihikog i moralnog propadanja narkomana.
Izbor droge ne zavisi samo od njenih farmakolokih svojstava. Kultura i duh
vremena, takoe odreuju izbore pojedinaca. U nekim zemljama Dalekog i
Bliskog Istoka, kao i u nekim Afrikim plemenima droga se tradicionalno

upotrebljavala, posebno u toku religioznih svetkovina, da bi se postiglo

stanje izmenjene svesti za koje se verovalo da pribliava ljude boanstvima.
Droga je od davnina bila deo rituala u Afrikim plemenima, najee su za
to korieni opijati (heroin, hai). Droga je uvezena u Evropu zajedno sa
Hipi pokretom, od tada poinje njena sve vea i nekontrolisana
upotreba[1]. Zbog irenja broja korisnika droge, sve vie raste broj
narkomana, ali njihove sudbine nisu samo njihove jer narkomanija
predstavlja problem porodice, drutva i civilizacije. Danas bolesti zavisnosti,
narkomanija pre svega, ima pandemijski karakter kako u svetu tako i kod
nas. Upotreba narkotikih sredstava je najvie zastupljena meu
adolescentima.

Slika 2

Posledice uzimanja droge ( marihuane )

Bolesti zavisnoti spadaju u socio-medicinske bolesti kod kojih se prvi

poremeaji javljaju u oblasti socijalnog funkcionisanja, a tek kasnije dolazi
do oteenja psihikog i somatskog zdravstvenog stanja.

Tri faktora koji predstavljaju sutinu pojave narkomanije:

1. faktor linosti
2. faktor sredina
3. faktor droga
Neki od faktora uzimanja droge su:
radoznalost
druenje sa narkomanom
lina nesigurnost
neuspeh na socijalnom ili seksualnom planu
nepodnoenje napetosti
elja da se doivi srea, blaenstvo
Potreba za prestiom i dokazivenjem u grupi je jaka u periodu
adolescencije. Tada roditelji gube svoj autoritet nad svojim detetom, a
vrnjaci postaju znaajan osobe u socijalizaciji. Stavovi vrnjaka, njihov
sistem vrednosti i interesovanja se prenose na plan pojedinca i utiu na
njegovo ponaanje. Mladima se sve vie nude obrasci brzog ivota i
negativnih uzora. Vie nije interesantno biti dobar, vredan, obrazovan,
informisan i tome slino. Kako ne mogu na neki drugi nain da skrenu
panju grupe na sebe, jedan broj srednjokolaca pribegava uzimanju
narkotika. To je i nain da se predstave starijim, drugaijim u odnosu na
svoje vrnjake. esto i sama narkomanska grupa utie na pojedinca i
uvlai ga kao novog lana. Taj uticaj moe biti vrlo direktan pa je
pojedincu teko da mu se suprostavi.
Usled uzimanja droge razvija se:
psihika zavisnost / potreba da se uzme odreena supstanca zbog
koje e zavisna osoba preduzeti mnogobrojne aktivnosti da bi dola
do eljene supstance
fiizika potreba ortanizma da se unese supstanca na koju je navikao
jer e se u protivnom ispoljjiti niz neprijatnih simptoma.

4.

P U E NJ E

Puenje je psihika zavisnost koja predstavlja ozbiljan drutveni

problem jjer su posledice izuzetno tetne za zdravlje. Duvan se najee
pui ali moe se i vakati lie duvana ili da se umrkava specijalno
pripremljen. Najznaajniji otrovi duvana su: nikotin, katran i ugljenmonoksid.
Prema dananjim naunim saznanjima puenje je bolest zavisnosti za koju
je pouzdano dokazano da deluje razarajue na zdravlje. To tetno
delovanje na zdravlje je kumulativno, relativno sporo, naizgled neprimjetno.
Nikotin je alkaloid koji se nalazi u biljci nicotiana tabacum. Predstavlja
snanu psiho- aktivnu supstancu koja stvara zavisnost i toleranciju, a kada
puai pokuavaju da prestanu sa upotrebom cigareta izaziva i
apstinencijalne tegobe. Kao i ostale droge deluje na modane funkcije,

najpre razdraujui a potom depresivno. Prilikom puenja nikotin se

apsorbuje u krvotok i svoje dejstvo na mozak ostvaruje u roku od sedam do
osam sekundi. Efekti koje ostvaruje na organizam mogu se podeliti na
telesne i psihike. Pored nikotina, u duvanskom dimu nalazi se jo oko 5000
tetnih hemijskih sastojaka od kojih su 50 kancerogeni (izazivaju ili
potpomau razvoj malignih tumora). Svoje negativno dejstvo ostvaruju i na
sve ostale elije i tkiva u organizmu. .). Puai boluju ee od ostalih.
Podloniji su, u poreenju sa nepuaima, obolijevanju tokom epidemija
zaraznih bolesti, due se lee od ostalih oboljenja, a ee su i rtve
neizleivih bolesti.
Puenje je znaajno povezano i sa pojavom malignih neoplazmi na
velikom broju drugih organa (rak grkljana, usne duplje i drijela,
pankreasa, mokrane beike i debelog crijeva itd.). Duvanski dim uzrokuje i
druga oboljenja sistema za disanje. Kod puaa je deset puta ee
oboljevanje od emfizema i bronhitisa. Ukupno tetno delovanje duvanskog
dima verovatno je i najpogubnije u grupi obolelih od kardiovaskularnih
bolesti koja inae ima i najvei morbiditet i mortalit u naoj zemlji. Puenje
uzrokuje veliki broj prolaznih i trajnih tetnih uinaka na srce i krvne
sudove. Istraivanja su pokazala da je rizik nastanka bolesti srca 1,5- 3
puta vei kod puaa, dok je za nastanak cerebrovaskularnih insulta rizik
jo vei i iznosi 2- 4 puta. Mnoge od ovih bolesti i umiranja mogle su biti
spreene pravovremenom i kompetentnom preventivnom antipuakom
aktivnou.

Slika 3 Znak za zabranu puenja

tetni efekti puenja ne pogaaju samo one koji pue ve i nepuae

koji se nalaze u zatvorenom zadimljenom prostoru. Puenje se kod nas
smatra za uobiajeni i iroko prihvaeni oblik ponaanja, pa je veliki dio
populacije izloen uticaju pasivnog puenja ili puenja iz druge ruke.
Smatra se da nepuai koji esto borave u zatvorenoj prostoriji gde su
izloeni duvanskom dimu, imaju dva puta vei rizik obolevanja od raka
plua, infekcija sistema za disanje i kardiovaskularnih bolesti od nepuaa
koji borave u prostoru bez dima. Naroito su ugroene populacione grupe,

deca i trudnice. Trudnice koje pue ili udiu duvanski dim imaju vei rizik za
nastanak komplikacija trudnoe (pobaaj, roenje mrtvog djeteta, djeca sa
manjom telesnom teinom ili deca sa uroenom manom itd.) nego trudnice
koje nisu izloene ovom uticaju.

Slika 4 Budunost oveka koji pui

Puenje duvana predstavlja najrasprostranjeniju bolest zavisnosti

oveanstva. Izvetaji o globalnoj potronji duvana ukazuju da oko 1,4
milijarde ljudi pui, a prema tendencijama oekuje se da e do 2050.
godine u svetu biti 2,2 milijarde ljudi koji konzumiraju cigarete. Procenjuje
se da e do 2010. godine 82% puaa iveti u zemljama u razvoju (The
Tobacco atlas, 2002.)
Za razliku od nas u SAD-u, Skandinavskim zemljama, Velikoj Britaniji
i drugim ekonomski i civilizacijski naprednijim sredinama, zahvaljujui
shvatanju duvanske opasnosti, puenje postaje kulturoloki neprihvatljivo.
Prepoznato je kao neprijatelj zdravlja broj jedan koji donosi i znaajne
ekonomske tete pojedincima i zajednici
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (Regionalne kancelarije za
Evropu) govore da u zemljama Evrope ima izmeu 5%- 49% deaka i 5%42% devojica koji su stalni puai. Kod odraslih mukaraca puenje je
zastupljeno od 32%- 60% populacije i 10%-33% kod ena. U zemljama
Evropske unije pui oko 28% ukupne populacije, pri emu je 33%
mukaraca i 23% ena. U Jugoistonoj Evropi ima vie puaa nego u
ostalim delovima kontinenta. Prosena potronja cigareta je u ovim
zemljama vea za 5% nego u zemljama Centralne Evrope, a 35% vea
nego u zemljama Evropske unije (The Tobacco Epidemic in South-East
Europe, 2004).
Pod pokroviteljstvom UNICEF-a sprovedeno je 1999/2000. godine na
teritoriji SR Jugoslavije istraivanje stavova i ponaanja kolske dece i
omladine o bolestima zavisnosti. Rezultati su pokazali da se po broju mladih
puaa nalazimo ispred ostalih zemalja koje su po istoj metodologiji
sprovele istraivanje. Naa deca poinju da pue jo u osnovnoj koli,

10

najee sa 14 godina (Zdravstveno ponaanje kolske djece, Beograd,

1999).

5. ZDRAVSTVENO VASPITNE INTERVENCIJE U

PREVENCIJI ALKOHOLIZMA, NARKOMANIJE I
PUENJA
5.1. ZDRAVSTVENO VASPITNE INTERVENCIJE U
PREVENCIJI ALKOHOLIZMA
Osnovna orijentacija u radu na prevenciji i suzbijanju alkoholizma
treba da vude najpre u pravcu otklanjanja osnovnih uzroka pojave
alkoholizma. U tom smislu znaajno je sprovoenje zdravstveno-vaspitnih
mera, dravno pravnih i restriktivno-administrativnih kao i sprovoenje
odgovarajuih mera od strane zdravstve slube.
Ranim otkrivanjem i pruanjem pomoi porodici alkoholilara moe se
postii da mnogo vei broj alkoholiara pone sa leenjem. Neophodno je da
se porodici prui brzu,lako dostupnu pomo, da postoji dobro razvijen
sistem informisanja, edukacija porodice i profesionalaca koji treba tu pomo
da prue.
Zdravstveno vaspitanje dece u to ranijem uzrastu daje najbolje
rezultate, neophodno je da roditelji i deca budu edukovani. Medjutim, u
naoj kulturi alkohol se smatra kao sredstvo koje podstie apetit, razreava
stanje napetosti i straha, kao i sredstvo koje pomae u komunikaciji.
U prevenciji i leenju alkoholima uestvuju slulbe osnovne
zdravstvene zatite pri domovima zdravlja, specijalizovana savetovalita,
specijalizovane psihijatrijske ustanove ....
Pod rizikom obolevanja pored mldih spadaju i osobe u kriznim
ivotnim situacijama kao to su: razvod brka, problem usamljenosti,
neprilagoenosti, svae i drugi porodini problemi.
Cilj zdravstvenog vaspitanja je da se kod dcece i omladine razvije
odgovornost za sopstveno zdravlje. kolska deca i omladina su
najugroenija grupacija ali su takoe i najpodesniji za rad. Dobri rezultati
postiu se rdom u vidu vrnjake edukacije.
Rad treba da se odvija timski i da pored roditelja i nastavnika budu
ukljueni strunjaci raznih profila: lekari, medicinske sestre kolskog
dispanzera, patronane sestre, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici...
Odgovarajua
politika
drutva
za
suzbijanje
alkoholizma
podrazumeva:
1. da se sagledaju faktori koji podstiu razvoj i odravanje alkoholizma
2. izvori stresa
3. podrka na nivou porodinog i socijalnog sistema
Posledice alkoholizma su velike a negativno dejstvo se ogleda:

11

* na porodicu u kojoj nastaje ekonomsko propadanje i raspadanje zbog

roenja sredstva, zanemarivanja porodice
* neposredna veza izmeu alkoholizma i duevnih bolesti je davno
zapaena
* alkoholizam i kriminalitet su tesno povezani
* alkoholizam je est uzrok samoubistva
* nesreni sluajevi u saobraaju vezani su za upotrebu alkohola a takoe
i
nesree na radu
* alkoholizam i prostitucija kao i niz drugih negativnih drutvenih pojava,
tesno su meusobno povezani
Dakle, alkoholiar svoju porodicu dovodi do prosjakog tapa i
razaranja. Atmosfera u porodici moze postati ratnika, dok fiziki obrauni i
ubistva u ovim situacijama ponekad predstavljaju samo uobiajni model
porodine evolucije. LJubomora alkoholiara javlja se onda kad slabi
njegova seksualna potencija. To je poetak seksualne anestezije, frigidnosti
gadjenja nad seksualnim inom od strane zdravog partnera. Zato se s
pravom moe rei da gnev koji trpe zene i deca alkoholiara predstavljaju u
veini sluajeva pravu tragediju.

Slika 5 Osoba u poodmakloj fazi alkoholizma

Smatra se da je ivotni stil roditelja najznaajniji pojedinani faktor

odreivanju da li e jedno lice odluiti da pije kao i za njegov nain pijenja.
Navodi se da nepotpunost porodice usled fizikog gubitka jednog ili oba
roditelja, to ima za posledicu emocionalne frustracije, takoe moe imati
znaajan uticaj u nastanku alkoholizma mladih. Takoe navode se porodice
u kojima dominira hladan emotivan opdnos oca ili majke, zapostavljanje
dece kao i fiziko maltretiranje. U tim situacijama otac ne predstavlja
privlaan model za identifikaciju i moe doi do pojave negativne
identifikacije kojom se objanjava uzrok prekomernog pijenja.
Najvei broj adolescenata poinje sa zloupotrebom alkohola koja
predstavlja reakciju na sociokulturne pritiske , dok interpersonalni problemi
utiu na produenje zloupotrebe. Npr. Socioekonomske krize, koje se
naroito odraavaju na standard porodice, politiki prevrati, ratovi,

12

katastrofe i tome slino.Treba imati u vidu da je alkohol najire drutveno

prihvaena psihoaktivna supstanca. ak i hrianska crkva koristi crno vino
kao simbol Isusove krvi, prilikom verskih obreda. Iako dostupnost alkoholu,
reklame, legalizovanje pijenja na skori svim mestima mogu biti inicirajui
faktor pijenja, tako da se danas ne moe govoriti o kritinim profesionalnim
zanimanjima. U pojedinim mestima postoji verovanje da je vino odlino
sredstvo za suzbijanje malokrvnosti ili verovanje da je aica estokog
alkoholnog pia odlino dezinfekciono sredstvo.
Posledice alkoholizma su:
1. Somatska oteenja
2. Psihike smetnje
3. Poremeaji porodinih odnosa
4. Problemi u profesionalnom okruenju
5. Socijalne tekoe
U svetu su razraene brojne preventivne aktivnosti koje se negde
nazivaju kampanjama zasnovane su na principu ukljuivanja svih drutvenih
strktura. Njihov cilj je podizanje svesti mladih u vezi sa upotebom alkohola.
Preventivna delovanja trebaju biti usmerena na celokupnu populaciju
mladih, a naroito na grupe mladih sa povienim rizikom. Preventivne mere
mogu se podeliti na opte i posebne.
Opte preventivne mere su:
1. Kontinuirana edukacija seoske i gradske omladine tokom kolovanja o
alkoholizmu kao socio medicinskoj bolesti
2. Kontinuirana edukacja porodice i vaspitaa (nastavnici, profesori) iz
oblasti alkoholizma, a posebno o ranom prepoznavanju zloupotrebe
alkohola ipostupku sa mladom osobom koja pije
3. Afirmisanje zdravih oblika ivljenja u porodici, koli i drutvu i
ostvarivanje individualnih potencijala i ivotnih ciljeva
Posebne preventivne mere su:
1. Prevencija alkoholizmakod razliitih subgrupa alkoholizma mladih
2. Permanentan rad sa mladinma na uspenom reavanju pojedinih
razvojnih faza ivotnog ciklusa
3. Rad na uspenom prevazilaenju nerazvojnih kriza ukoliko se pojave (
gubitak lana porodice, hronino oboljenje, invalidnost, alkoholizam
lanova porodice )
4. Rad na poboljanju komunikacije sa okolinom
5. Suprotstavljanje
uticaju
pojedinih
subgrupa
vrnjaka
koji
zloupotrebljavaju alkohol.
Prevencija alkoholizma mladih je zadatak svih drutvenih struktura.
Ona mora biti savremeno koncipirana i pre svega usmerena na porodicu i
kolu. kola ima veliki znaaj jer moe u saradnji sa porodicom i
strunjacima iz oblasti alkoholizma organizovati edukativno-preventivne
aktivnosti. U svim tim aktivnostima znaajno je ko, kada i kako alje
preventivne poruke. Najadekvatniji prenosioci takvih poruka su osobe
kojima mladi veruju, sa kojima imaju dobru komunikaciju. To mogu biti
vrnjaci, nastavnici, roditelji, lekari, omiljeni sportisti i sl. Mediji kao

13

najmasovniji vid savremene komunikacije takoe zauzimaju znaajno mesto

u donoenju odluka i izbora u vezi upotrebe alkohola.

5.2.

ZDRAVSTVENO VASPITNE INTERVENCIJE U

PREVENCIJI NARKOMANIJE

Teko je sa sigurnou rei ta su pravi uzroci koi dovode do bolesti

zavisnosti. Smatra se da radoznalost, neznanje, podsticaj vrnjaka mogu
navesti nekoga da proba drogu. Otuenje, nagla urbanizacija, drastine
promene socijalne struktur, nezaposlenost imma odreenu ulogu u
uzimanju tetnih supstanci. Pored uticaja sredine i samih efekata za razvoj
zavisnosti najvanija je linost osobe koja uzima drogu, stepen zrelosti,
samopotovanja, socijalizovanosti, kapaciteti i mehanizmi za reavanje
problema, osamostaljivanje.
Znanje o narkomaniji je jedan korak vie ka njenoj prevenciji i zatiti
od nje. Logino je da ne moemo da se titimo od neeg ako ne znamo ta
je to. Nizak nivo znanja o narkomaniji i narkotikim sredstvima, koliko je
ona izleiva i ta je uzrokuje, moe naruito kod mladih da bude veoma
opasno prvenstveno zbog toga to mladi smatraju da imaju granicu, da
znaju meru i da se to njima ne moe desiti.
Period adolescencije je doba kada se prvi put probaju droge, nje retka
ni istovremena upotreba alkohola. Zato je vano zdravstveno vaspitni rad
zapoeti u osnovnoj koli, s tim da predhodno i roditelji i deca budu
edukovani u smislu voenja zdravog naina ivota. Povremeno je potrebno
napraviti anketu meu uenicima i saznati njihove probleme i interesovanja.
U svim kolama treba oraganizovati edukarivna predavanja, rad u maloj
grupi, kreativne radionice gde se postie podizanje nivoa svesti o zdravom
ivotu, zanimanje za sportske i umetnike aktivnostti, irenje informacija o
tetnosti i posledicama bolesti zavisnosti. Postoje mnoge vladine i nevladine
organizacije koje rade na prevenciji narkomanije, organizavnjem seminara,
diskucione tribine, izdaju publikacije i dr.
Da li u mestu gde ive ima dovoljno rekreativnih aktivnosti koje
odgovaraju njihovom interesovanju, veina mladih je odgovorila da ih
uglavnom ili uopte nema. Kao posledica ovog pitanja moe da bude veliki
procenat mladih koji je probao da pui(oko 60%) i onih koji su to nastavili
(preko 40%), kao i zapanjujue veliki procenat onih koji su probali da piju
(95%) i koji su vie puta popili toliko alkohola da su bili pijani(60%). Mladi
danas vole da uivaju u ivotu, da ive slobodno i na nain koji njima
odgovara. Usred nedostatka odreenih kulturnih zbivanja kao i mesta gde bi
mladi mogli da provode slobodno vreme, a takoe i nedostatak finansija
dovode do toga da mladi spas trae u onim stvarima koje privremeno
pruaju zadovoljstvo a ostavljaju trajne posledice, kao to su alkohol a sve
vie i droga.

14

Slika 6 Drutvo adolescenata

Osobu koja je postala narkoman i roditelji a i uenici bi pre svega uputili na

leenje a zatim bi je savetovali, opomenuli, pa ak i kaznili. Omadina
uglavnom poinje da koristi drogu iz radoznalosti, zadovoljstva i druenja sa
narkomanima. Roditelji misle da je pre svega iz
radoznalosti i zbog
dokazivanja u drutvu. Konformacije u drutvenu zajednicu posledice su
burnog doba kroz koje prolaze adolescenti, na tom putu oni moraju da
izaberu izmeu dobra i zla, ta e izabrati zavisi od njihove linosti, od
drutva u kojem se kreu kao i od odnosa sa roditeljima koji nikako ne
treba zanemariti.
Sredina u kojoj ivimo preplavljena je opasnostima koji vrebaju sa
svih strana, moramo se odupreti svim silama ako mislimo da nastavimo
dalje i uspemo da ostvarimo svoje planove. Mnogi od nas su se nali pred
velikim iskuenjima.

Grafik 1 Nudjenje droge

Iz podataka u tabeli vidimo da se pozitivni odgovori poveavaju sa

godinama. Tako da su ispitanici uzrasta 15 godina bili namanje u situaciji da
im neko ponudi drogu a ispitanici uzrasta 18 godina mnogo vie.

15

Grafik 2 Koriienje droge

Posmatrajui rezultate sa grafika vidimo da velika veina ne koristi

nikakva narkotika sredstva. Meutim postoji izvestan procenat ispitanika
koji je drogu probao jednom ili vie puta. I postoji procenat ispitanika koji
je redovno koristi. Najvie koriste drogu, odnosno narkotika sredstva
ispitanici uzrasta 15 i 18 godina. Razlog tome je moda to su oni pod
veim pritiskom u odnosu na ostale uzraste koji su uestvovali u
istraivanju. Naime oni se nalaze na prelazu izmeu dve sredine, uenici
uzrasta 15 godina morali su da promene sredinu i drutvo prelaenjem iz
osnovne kole u srednju, a uenici uzrasta 18 godina tek to treba da urade,
mue ih izbor fakulteta, prijemni ispiti..., a na tritu se pojavljuju
stimulativne droge, droge za oputanje i beanje od problema i
slino.Uenici obino probaju prvi put drogu u uzrastu od 15 do 17 godina,
i to obino u podrumskim prostorijama, u parku, na tavanu. To verovatno
zavisi od vrste droge koju koriste kao i od naina na koji je koriste. Najvei
procenat onih koji upotrebljavaju drogu to rade puenjem.
Veina roditelja smatra da niko iz odeljenja njihovog deteta ne uzima
drogu, malo je onih roditelja koji predpostavljaju ili su uli da neko koristi
drogu ali ne znaju tano ko i koliki broj. To je jo jedan podatak o
neobavetenosti roditelja i o njihovom neinteresovanju za ovu pojavu. To
moe da ima veoma ozbiljne posledice, jer moda je ba njihovo dete jedno
od onih koji koriste drogu.
I pored toga roditelji navode dobre naine na koje mogu da saznaju
da li njihovo dete uzima drogu. Postavlja se pitanje da li sprovode ove
naine u praksi ili su oni ostali samo teorija proitana negde usput, pa
interpretirana.

16

otac

majka

37.5%

53.5%

0.0%

19.5%

25.0%

9.8%

kroz razgovor

6.5%

13.0%

bez odgovora

31.0%

4.0%

primeuje promene
veruje mu
testiranjem krvi

Tabela 1 Naini za otkrivanje narkomanije

Iz tabele vidimo da je veliki procenat oeva preutao odgovor na ovo

pitanje. Veina roditelja primeuje promena na svom detetu. Majke dosta
vie imaju poverenja u decu. Dok bi oevi svoju decu podvrgli testiranju
krvi.
Vodi za roditelje zdravstveno vaspitna broura
- Kako mogu da znam da li moje dete koristi drogu?
( svi znaci se javljaju u kombinaciji )

- ta

lae
krade ( stvari nestaju iz stana)
dovodi nove prijatelje
ostaje do kasnih sati napolju
ima problema u koli, ponavlja razred,ima izostanke
gubi interesovanje za sport
ima manjak kocentracije, tekoe sa pamenjem
osea umor, nenormalno dugo spava
dugotrajno kalje, ima este infekcije disajnih puteva
pokazuje tajanstvenost u pogledu aktivnosti kuda ide i sa kime se
drui
ima nenormalnu potrebu za slatkiima, gubitak teine
ima osip i opekotine oko usta
dri pokrivene ruke
oi su mu osetljive na svetlost, opekotine na telu i rukama
neprestano pui (vari cigaretu na cigaretu)
pokazuje radikalne promene u raspoloenju i crtama linosti
esto menja raspoloenje ili iznosi sumanute ideje
iri neobine i neprijatne mirise iz usta i sa odee
raditi kada se otkrije?
ne paniiti, odgovarati na miran i strpljiv nain
ouvati roditeljske dunosti
suoavanje bez dokaza e izazvati poricanje

17

treba primetiti kad je pod uticajem droge i tada ne zapoinjati nita

ve ekati da stanje proe

5.3.

ZDRAVSTVENO VASPITNE INTERVENCIJE U

PREVENCIJI PUENJA

Zdravstveno vaspitni rad treba da obuhvati itavu drutvenu

zajednicu korienjem sredstava masovnih medija, sprovoenjem
edukativnih programa, ukazivati na tetnost puenja. Neophodno je
srovoditi postojee mere zabrane puenja na mestima javnog okupljanja, u
zdravstvenim i prosvetnim ustanovama.
Zdravstveno vaspitni rad treba zapoeti sa predkolskom i kolskom
decom pre nego to dou u priliku da probaaju prvi put duvan.
Objavljivanje epidemiolokih injenica i upoznavanje stanovnitva sa
zdravstvenim posledicama korienja duvana, jedna je od mera kojima se
obavlja edukativno - preventivno delovanje u kontroli puenja. Ono ima cilj
da upozori nepuae, posebno mlade, da nikada ne zapale prvu cigaretu.
Istovremeno bi puae trebalo stimulisati da prihvate realnost i uu u
proces leenja jedne izuzetno podmukle bolesti zavisnosti. Trebalo bi
skrenuti panju svima na problem pasivnog puenja, podsetiti nepuae da
imaju pravo na ist vazduh jer je to njihovo ljudsko pravo kao slobodnih
graana. Nikotin kao psihoaktivna supstanca izaziva adiktivnost ne manje
od heroina, ali priroda puenja kao bolesti zavisnosti nije dovoljno
prezentirana ni naglaena. Druge droge su od strane javnog mnjenja u
principu prepoznate kao opasne i neprihvatljive i u drutvenoj zajednici
uglavnom zabranjene i ekskomunicirane. Veoma je teko objasniti i
prihvatiti da se konzumiranje one iste supstance koja je 70 puta vei ubica
od svih ostalih zajedno prikazuje kao bezazleno zadovoljstvo ili samo loa
navika. Edukativne aktivnosti sprovode se na raznovrsne naine, ne samo
predavanjima i medijskim prezentacijama ve i ispisivanjem upozorenja i
objavljivanjem vizuelnih poruka na omotima duvanskih proizvoda o
opasnostima po zdravlje. Upravo upoznavanje
javnosti sa svim
medicinskim, ekonomskim, kulturolokim aspektima problema korienja
duvana i predstavljanje puenja kao bolesti zavisnosti najvei je izazov
Strategije kontrole puenja.
Posebnu odgovornost u ovom segmentu
kontrole puenja imaju zdravstveni radnici kojima treba kroz kontinuiranu
strunu edukaciju pomoi da steknu odgovarajua znanja, da promoviu
zdrave stilove ivota i angauju se u stimulisanju korisnika svojih usluga ka
odvikavanju od puenja.
Do sada se na obrazovanje stanovnitva, kao prevenciju zapoinjanja
puenja, stimulisanje zdravih ivotnih stilova i stimulisanje ostavljanja
cigareta obraala veoma mala panja. Efekti ovih mera su se irom sveta
pokazali delotvornim za modifikaciju ponaanja ljudi, uz druge mere, kao
to su: ograniavanja trine ponude i potranje duvana. Akcenat u ovoj
Strategiji je na javno-zdravstvenom pristupu, isticanju znaaja prevencije
puenja i promocije zdravih stilova ivota .

18

Edukacija stanovnitva je najefikasniji i najisplativiji nain

borbe protiv puenja, a izbegavanje udisanja duvanskog dima mera prevencije puakog obolevanja. Sa edukcijom bi trebalo
zapoeti rano u porodici, a kola predstavlja kljuno mesto
preventivnih mera, jer tri etvrtine puaa postaju to pre
osamnaeste godine.
Ekonomski efekti puenja nisu zanemarljivi. Znaajan deo sredstava
oja su namenjena za zdravstvenu zatitu celokupne populacije izdvajaju se
za zadovoljenje zdravstvenih potreba koje su uzrokovane puakim
obolevanjem. Leenje bolesti iji se nastanak, gotovo u potpunosti, vezuje
za rizik puenja, traje dugo, veoma je skupo i esto uzaludno. Leenje
jednog bolesnika od raka plua staje nekoliko desetina hiljada eura,
kardiohirurke operacije revaskularizacije miokarda su svuda izuzetno
skupe i vezane za visoki stepen osposobljenosti i organizovanosti
zdravstvene slube. Veliki broj odsustvovanja sa posla je nastao zbog
zdravstvenih problema koji su povezani sa puenjem. Procenjuje se da se u
SAD-u, za tretiranje zdravstvenih problema prouzrokovanih puenjem, troi
6- 10% bruto drutvenog proizvoda. Kod nas ne postoje podaci o kotanju
zdravstvenih usluga koje su nastale kao posledica puenja.
tete od poara koje su izazvane puenjem cigareta procenjuju se na
milione eura. ivotna sredina se zagauje bacanjem opuaka i ambalae od
pakovanja cigareta sa malom biorazgradljivou. Hemijska sredstva kojima
se tretira biljka duvana tokom uzgajanja esto se nalaze i zagauju stajae,
tekue i vode koje se koriste za pie. Velike umske povrine se kre zbog
potreba duvanske industrije (izrada ambalae za cigarete), to dovodi do
erozije zemljita i niza problema u privredi.
Mere kojima se smanjuje potranja duvana
Informativna kampanja:
- irenje informacija o uticaju puenja na zdravlje
- zdravstvena upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda i
- opti edukacijski programi uz naglasak na posebno osjetljive
grupe:
ograniavanje reklamiranja i promocije
ograniavanje puenja na javnim i radnim mjestima
akcije organizovanog prestajanja puenja i leenje duvanske zavisnosti
ogranienje pristupanosti za mlade.
DIM U VAOJ KRVI
Kada se dim cigarete udahne i dospe u plua, on je u stvari ubaen u
krvotok,a pua to osea kao da mu se '' blaenstvo iti kroz telo''.
Kada udahnete duvanski dim, vie hiljada otrova prelazi u eritrocite i
umesto za ivot neophodnog kiseonika, eritrociti po organizmu prenose i
otrove.
Ako puite imate sopstvenu fabriku ugljen-monoksida u depu. Jedan
gram duvana za vreme puenja razvija 60-80 cm ugljen-monoksida, koji
prelazi u eritrocite, vezuje se za hemoglobin i stvara se vrlo jaka veza, a

19

spoj se zove KARBOKSIHEMOGLOBIN. Zato puai nemaju dovoljno

kiseonika u krvi i bre se zamaraju.
PUENJE I KARDIOVASKULARNI SISTEM
Najea oboljenja kardiovaskularnog sistema koja provocirqaju
puenje su:
1. koronarna bolest
2. povien krvni pritisak
3. oremeaj ritma srca
4. upalni procesi na arterijama
Suenjem krvnog suda umanjuje se dotok hrane i kiseonika, ubrzava
se srana radnja to dovodi do prekomernog iscrpljenja sranog miia.

Slika 6 Plua i srce kod puaa i nepuaa

Nikotin stimulie i nadbubrenu lezdu usled ega ona lui hormone

stresa, ubrzavajui proces suavanja krvnih sudova to dovodi do skleroze i
koronarnih bolesti. Nikotin deluje i na inioce zgruavanja krvi remetei
korelaciju prostaglandina. Nikotin usporava metabolizam masti, smanjujui
razgradnju. To ubrzava staranje ateromatoznih promena u samom sudu.
PUENJE I TRUDNOA
Kod majki koje su puile za vreme trudnoe, placentne resice su
atrofine, sa mestima smanjenog i mestimino potpuno prekinutog protoka,
proirenim interviloznim prostorima i veim brojem infarkta placente.
Kod trudnica puaa poremeena su dva osnovna procesa:
1. prenoenje hranljivih materija od majke ka fetusu
2. u fetalnoj cirkulaciji smanjena je koncentracija kiseonika zbog povienja
koncentracije karboksihemoglobina
KARAKTERISTIKE ENA KOJE PUE SU:
1. tee zaee
5.rak grlia materice,prevremena menopauza
2. spontani podbaaj
6. infarkt srca

20

3. raanje nedonesene dece

4. perinatalna smrtnost

7. dekalcifikacija kostiju
8. stvaranje dubokih bora

6. Z A K LJ U A K
Svaka osoba ima svojstvenu prirodu, uslove i pravac motiva. Uspeno
zdravstveno vaspitanje mogue je jedino pomou motivacije. Jedino
motivisana osoba moe i hoe da shvati, naui i promeni svoje dotadanje
stavove i ponaanje.
Zdravstveno vaspitni apel e uspeti ako se zasniva na nekom od
osnovnih motiva linosti.
Bolesti zavisnosti su socio-ekkonomske bolesti koje karakterie:
1. socijalna pojava koja ima veoma neativne posledice na drutvo i
odnose u drutvu
2. na pojavu bolesti zavisnosti imaju izraziti uticaj socijalno-ekonomski
uslovi ivota
3. posledice su teke kako za pojedinca tako za itavu zajednicu
4. bolesti zavisnosti negativno utiu na zdravlje oveka i na dobrobit
drutva
Energija koju poseduju, mladi uludo se troi,a ona nije usmerena ka
pravom cilju. Nesreeni odnosi izmeu roditelja i dece koji se posebno
zaotravaju u periodu adolescencije, kao i stalna potreba roditelja da
obezbede egzistenciju svojoj porodici ini ih suvie zauzetim i slepim za
probleme svoje dece. Na osnovu dobijenih rezultata moemo da izvedemo
zakljuak da roditelji veoma malo znaju o problemima narkomanije,
alkoholizma i puenja koji se deavaju pred njima. Roditelji ne mogu ili ne
ele da shvate da su njihova deca porasla i da imaju probleme. To moe da
bude i jedan od razloga estih sukoba izmeu dece i roditelja. Pored toga tu
je stalan pritisak grupe u kojoj se adolescent kree. Sve to za cilj ima sve
vei porast uivalaca droga, a pored toga i porast delikvencije, i veliki broj
zavisnika ije je leenje i naporno, teko, a u veini sluajeva i neuspeno.
Da do toga ne bi dolo treba posvetiti vie panje mladim ljudima jer oni su
ti koji ostaju, koji treba da osnuju porodice, ive normalan i zdrav ivot.A
da bi u tome uspeli treba im pre svega pruiti podrku, savetovati ih, voleti i
usmeriti na pravi put.

21

7. L I T E R A T U R A
1. D. Keku: Zdravstveno vaspitanje, Beograd 2009. godine
2. A. Lazarevi: Socijalna medicina,Beograd 2005. godine
3. A. Despotovi, M. Ignjataovi: Zavisnost od droga i lekovanarkomanije, Ni 1980. godine
4. R. Popovi, P. orovi: Zdravstvena nega III, Beograd 1995. godine
5. B. Tomi: Zdravstveno vaspitanje, Beograd 1976. godine

22