Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “VISAN“

Seminarski rad

Socijalno-medicinski aspekti alkoholizma

Mentor: prof. Dr. Grbić Gordana Studenti: Jakšić Milica 13/2018

Simić Nataša 17/2018

Beograd, maj 2019.god.

Sadrzaj
 Uvod

Alkohol se na Zemlji pojavio prvi put pre 1,5 biliona godina, gde su bakterije konzumirajući
ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol, na šta nam
ukazuju ostaci grnčarije iz perioda pre 7000 godina, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke
piva i vina.

Sve do 8. veka, kada su arapski lekari otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali su al-kohol,
alkoholna pića dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voća i pojedinih žitarica.
Čist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je Bazilus Valentinus 1400. godine
destilacijom dobio čist alkohol i nazvao ga spiritus vini, i kasnije dobio široku primenu u
medicini. Treba takođe spomenuti i to da istorija beleži mnoge slučajeve bitaka dobijenih
zahvaljujući tome što je protivnička vojska bila pod uticajem alkohola. Dok u istoriji pomorstva
upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo više. Tako npr. zbog ustajale i
nezdrave vode, koja se čuvala u drvenim bačvama, cele posade su stradale od zaraznih bolesti, te
su zato pili žestoka pića da bi sprečili zaraze ili ublažili smetnje. Pilo se i zbog vremenskih
nepogda, iako je to izazivao suprotan efekat. Inače se mislilo da alkohol leči ili sprečava bolest
pod imenom skorbut (nedostatak vitamina C ) i druge bolesti.
 1. Definisanje pojmova

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.

Godine, glasi: „Alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavinost od alkohola
tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaja ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja
fizičkog i psihičkog zdravlja“.

Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo „socijalna definicija“, te da ne naglašava dovoljno

medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj da prenaglašava one socijalne.

Da bi se neko stanje označilo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledećih

kriterijuma:
1. Psihičku i fizičku zavisnost;

2.Progresiju somatskih, psihijatriskih i neuroloških komplikacija;

3.Gubitak kontrole nad pićem;

4. Nemogućnost apstinencije.

I danas su navedeni činioci su osnovni klinički kriterijumi i nalaze se u svim savremeni

klaficikacijama.

U kliničkoj upotrebi se nalazi medicinska definicija: „Alkoholizam je hronična, progresivna

bolest, recidivantnog karaktera, koju katakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju
postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duševna oštećenja,
koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deteoriacija ličnosti je
glavna karakteristika ove bolesti“.

U nemedicinskim strukama je aktuelna ekološka definicija, bihejvioralni model, prema kojem:

„Alkoholizam je stil života, rizičan oblik življenja, posledica ekoloških odnosa u društvu“.

Prema psihoanalitičkom pristupu: „Alkoholizam je način bežanja od realnosti i sredstva za

zadovoljstva bez truda“.

„Alkoholizam je socijalno-medicinska bolest zavinosti koja nastaje dugotrajnim i prekomernim

pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodičnih i širih društvenih problema. Alkoholičar je ona
osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pića duži niz godina, tako da joj je pijenje postalo
sastavni deo života i ponašanja“.

„Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara odredjene probleme i
teškoće(zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć“.
 2. Cilj rada (prevencija)

Cilj ovog seminarskog rada je smanjenje procenata mladih koji koriste alkohol radi zaštite
njihovog zdravlja kao i unapredjenje kvaliteta života. Takođe je cilj i edukacija mladih o
opasnostima koje alkohol može da izazove.

3. Metodologija rada

Za izradu seminarskog rada upotrebljena je stručna literatura, i informacije sa sajtova zavoda i

instituta za javno zdravlje.

4. Faktori rizika i zaštitni faktori

Faktori kojoi su istraživanjima definisani kao faktori koji utiču na razvianje zavinosti nazvani su
faktori rizika, dok zaštitni faktori su oni koji smanjuju potencijal za razvijanje zavinosti.

Faktori rizika i zaštitni faktori se dele na pet oblasti:

1. Individualni
2. Porodični
3. Vršnjačka grupa
4. Škola
5. Zajednica

4.1.Individualni faktori
Iako ne postoje indikacije da postoji neko specifično oboljenje koje je „okidać“ za konzumiranje
štetnih pića, osobe sa duševnim oboljenjima češće koriste alkohol od zdravih osoba. Emocjje u
vezi sa životnim problemima i osetljivost, stresne situacije poput smrti roditelja, ozbiljne
nezgode, i ostali faktori mogu uzrokovati da osoba počne da konzumira alkohol u cilju olakšanja
bolova ili da jednostavno sebi pomogne zarad nekih promena u životu.

Faktori rizika:

 Nisko samopoštovanje i snižena očekivanja

 Previsoka očekivanja a slab kapacitet za ispunjavanje
 Stres, depresivnost
 Pozitivna očekivanja zbog korišćenja alkohola

Zaštitni faktori:

 Pozivino razmišljanje o zdravom stilu života

 Bavljenje sportom
 Kvalitetno ispunjenje slobodnog vremena
 Religijsko uverenje

4.2 Porodčni

Bliski odnosi u porodici su zaštitni faktor sprečavanja osobe da konzumira alkohol. Članovi
funkcionalne porodice su pod mnogo manjim rizikom za zloupotrebu alkohola za razliku od
članova iz disfunkcionalne porodice.

Faktori rizika:

 Roditelji alkoholičari
 Dostupnost alkohola u kući
 Nasilje u porodici
 Preambiciozni roditelji
 Nedostatak komunikacije

Zaštitni faktori:

 Roditelji vode zdrav način života

 Roditelji vole i vode razgovor sa svojom decom

4.3. Vršnjačka grupa

Itekako je bitna vršnjačka grupa, gde često mladi ljudi preuzimaju obrasce ponašanja te grupe
koje uglavnom imaju negativne posledice.

Faktori rizika:

 Prijatelji sa problematičnim ponašanjem

 Uticaj prijatelja veći nego roditelja
 Zelja za dopavanjem osobama suprotnog pola

Zaštitni faktori:

 Dobro funkcionalno društvo sa zdravim stilom života

 Kolektivni sportovi

4.4 Škola

Uticaj škole je važno sredstvo u prevenciji od zloupotrebe alkohola kod mladih osoba.

Faktori rizika:

 Slaba sigurnost u školi

 Zlostavljanje od strane drugara iz škole

Zaštitni faktori:

 Velika sigurnost u školi

 Aktivno uključivanje učenika u edukativne programe
 Uključivanje roditelja u školske aktivnosti

5.5 Zajednica

Zajednica igra veliku ulogu što se tiče dostupnosti alkoholnih pića i važan je faktor koji utiče na
povećan rizik od zloupotrebe

Faktori rizika:

 Siromaštvo i nesigurnost u zajednici

 Lak pristup alkoholu

Zaštitni faktori:

 Organizscije raznih aktivnosti za mlade u zajednici

 Preventivni programi u zajednici

5.Medicinska geografija
5.1. Stopa incidencije i prevalencije
Alkoholizam se smatra trećom bolešću savremenog sveta, odmah iza srčanih i malignih
oboljenja. U proseku 3% stanovništva boluje od alkoholizma prema proceni Svetske
zdravstvene organizacije. Da bi se shvatila prava složenost ove bolesti ovaj broj bi trebalo
pomnožiti sa 3, jer alkoholizam pojedinca diventno ugrožava najmanje 3 osobe iz
njegove okoline, kao na primer bračnog partnera, dete i kolegu na poslu. Broj
novoobolelih lica u Srbiji u prethodnih 12 meseci, prema istraživanju Strategic
marketinga, pokazuje sledeće rezultate: od ispitanih 12 700 lica starosti od 15-59 godina
ukupan broj novoobolelih je 2963, od toga 1832 čine muškarci, a 1131 žene. Prema
istraživanju SZO u Americi ukupan broj obolelih iznosi 15,1 milion stanovnika od toga
oko 14 miliona čine muškarci. Naime, smrtnost od alkohola u svetu je 3,2% od ukupne
smrtnosti, dakle 1,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Ciroza jetre se navodi kao
najčešći uzrok smrti.
 5.2. Stopa mortaliteta i morbiditeta

I ako su adolescenti najzdravija uzrasna grupa stanovništa, imaju značajan mortalitet koji je u
velikoj meri uslovljen socijaknim faktorima, tj.načinom života. Mortalitet u adolescenciji raste sa
uzrastom. Stope mortaliteta kod nas i u drugim zemljama je vrlo teško uporediti, jer se
adolescenti dele u različite uzrasne grupe prilikom prikupljanja podataka i statističke obrade. U
Srbiji stopa mortaliteta adolescenata iznosi 32,82 na 100 000 adolescenata. Stopa smrtnosti
devojaka u Srbiji iznosi 23,52 na 100 000 za devojke uzrasta 15-19 godina, a za mladiće uzrasta
15-19 godina iznosi 65,52 na 100 000. U Vojvodini stopa mortaliteta adolescenata tokom
2004.godine je 39,68 na 100 000 adolescenata. Pad mortaliteta zabeležen iz 1986.godine-
2004.godine za Vojvodinu iznosi 15,5%. Pad mortaliteta adolescenata je manji u poredjenju sa
podacima iz SAD, gde je u periodu od 1993.-2002.godine zabeležen pad mortaliteta adolescenata
za 22%.

6. Prevencija

U zavisnosti od ciljeva, prevencija zavisnosti od alkohola može se organizovati na tri nivoa: sve
aktivnosti koje su usmerene na rešavanje problema zavisnoti imaju karakter primarne,
sekundarne i tercijalne prevencije.

6.1. Primarna prevencija

Primarna ima za cilj da spreči nastanak zavisnosti, tačnije njeno širenje u zajednici.
Cilljevi se ostvaruju kroz aktivnosti koje su usmerene na:
 Promocije zdravlja i zdravog načina života
 Suzbijanje riziko-faktora i kontrola doprinosa sredine

Osnovni nosilac primarne prevencije je zajednica.

6.2. Sekundarna prevencija

Sekundarna prevencija provodi se medju osobama sklonim alkoholu, sa ciljem da takve

osobe ne postanu alkoholičari, odnosno da se suzbijanjem daljeg prekomernog pijenja
spreče psihomatski poremećaji.
Osnovni nosilac sekundarne prevencije je zdravstvena služba.
 6.3. Tercijalna prevencija

Cilj tercijalne prevencije je izbijanje najtežih komplikacija od alkoholizma i smanjivanje

onesposobljenosti, još produktivnog dela stanovništva, a to znači sveobuhvatno lečenje
alkoholičara. U tercijalnoj prevenciji primenjuju se individualni, grupni i pristup orjentisan na
zajednicu. Zdravstvena služba je samo jedan od subjekata u tercijalnoj prevenciji, ali ne i
najvažniji.