Visoka zdravstveno sanitarna škola

strukovnih studija "VISAN"

Kardiopulmonalna reanimacija-CPR

Mentor: prof dr Petrović Goran

Student: Jakšić Milica 13/2018
• Srčani zastoj predstavlja nagli i neočekivani
prestanak cirkulacija izazvan funkcionalnim
prestankom rada srca
• Reč reanimacija je izvedena od latinske reči
„anima“ što je u prevodu duša, pa bi u
bukvalnom smislu prevod reanimacije bio
vraćanje duše
• Paracelzus
• Iako je bilo puno lutanja i traženja, pogrešnih i
pravilnih postupaka, mnoge generacije lekara
ostavljale su neizbrisiv trag iza sebe. 
 Srčani zastoj-uzroci 
• Najčešći uzroci su: 
•  Aritmije (fibrilacija, bradikardija, ventrikularna tahikardija)
• Hipoksija, anoksija, šok
• Nadražaj vagusa u toku operacije (trakcija hilusa pluća, abdominalnih
organa itd.)
• Udar električne struje (termokucija)
•  Udar groma
• Predoziranje - intoksikacija lekovima
• Anestezija (anafilaktičke reakcije, ređe predoziranje)
• Elektrolitni poremećaji (naročito ako su naglo nastali, ekstremni deficit
ili ekstremni višak gotovo svih elektrolita, a naročito kalijuma i
kalcijuma)
•  Hipotermija (smrzavanje, dugotrajno izlaganje niskoj temperaturi)
•  Hipertermija (opekotine, maligna hipertermija u anesteziji)
• Ostali uzroci srčanog zastoja su ređi ili
sekundardni. 
• Nova etiološka podela je jednostavna za
pamćenje (4H I 4T). 
• 4H je:  Hipoksija, Hipovolemija,Hiper i
Hipokalemija, Hipotermija 
• 4T je:  Tenzioni pneumatoraks, Tamponada
srca, Toksini i predozivanje lekova,
Trombeombolijske i mehaničke
opstrukcije. 
Dijagnoza

• Brza dijagnoza: 
• 1. Gubitak svesti (15 sec. po prestanku cirkulacije) 
• 2. Prestanak disanja ili agonalno disanje 
• 3. Odsustvo pulsa nad karotidnom arterijom (i nad drugim velikim krvnim
sudovima, ako je ova arterija najdostupnija za palpaciju) 
• 4. Promena boje kože (zavisi od uzroka - bleda kod hemoragije, crvena kod
trovanja ugljen-monoksidom, a najčešće cijanotična) 
• 5. Gubitak tonusa muskulature 
•  6. Prestanak krvavljenja iz operativnog polja (kada se srčani zastoj dogodi za
vreme operacije) 
• 7. Veličina zenica (proširuju se posle 2- 3 min od nastanka srčanog zastoja) 
 Lanac preživljavanja
• 1. Rano prepoznavanje ASZ-  obzirom na to da je ASZ
najčešće posledica ishemijske bolesti srca, potrebno je
brzo utvrditi da je nastala bol u grudima srčanog porekla
i neodložno pozvati hitnu pomoć. Vreme do dolaska
ekipe hitne pomoći u većini zemalja iznosi 5-8 min. 
• 2. Rana primena osnovnih mera KPR - Basic Life
Support (BLS): Na taj način se obezbeđuje mali, ali ipak
dragocen dotok krvi do srca i mozga. Čak i samo
masiranje srca je bolje od nepružanja nikakve pomoći. 
•  3. Rana defibrilacija: KPR sa defibrilacijom  unutar 3-5
minuta od kolapsa obezbeđuje         preživljavanje 49-
75% Stopa preživljavanja  opada za 10-12% sa svakim
minutom odlaganja defibrilacije. 
• 4. Rana primena mera produžene reanimacija-Advanced
Life Support (ALS) i standardizovanog
postreanimacionog zbrinjavanja-kvalitet pružene pomoći
u ovoj fazi, značajno utiče na konačan ishod. Jedna od
standardnih mera je i terapijska hipotemija, kojom se
poboljšava dugoročno preživljavanje. 
Primena lekova u kardiopulmonalnoj
reanimaciji
3 grupe Lidokain se
lekova: vazopresori, Adrenalin (epinefrin) primenjuje samo u
Amjodaron  Magnezijum sulfat
antiaritmici i ostali   slučaju da amiodaron
lekovi. nije dostupan

Što se tiče ostalih Kalcijum (hlorid,

Teofilin (aminofilin) Natrijum bikarbonat  Trombolitička terapija
medikamenta:  glukonat) 

Hipotone rastvore  Glukoza  Endotrahaelani puti 

Koliko dugo raditi
reanimaciju?
•  ne postoje preporuke koje eksplicitno ukazuju
na dužinu trajanja KPR-a.
•   ukoliko pacijent posle 30-60minuta ne daje
odgovor onda bi trebalo prekinuti sa kpr i
proglasiti osobu mrtvom.
•  Duže trajanje KPR ima smisla ukoliko imamo
pouzdan podatak da je osoba bila u hipotermiji
ili je bila pod terapijom medikamentima koji su
depresori (ili protektori) CNS, u vreme od
nastanka srčanog zastoja do otpočinjanja KPR. 
Komplikacije reanimacije
Komplikacije su vezane uglavnom za neadekvatnu spoljašnju kompresiju toraksa, mada mogu biti i u vezi neadekvatne artificijelne ventilacije. 

Komplikacije su sledeće: 

Frakture rebara (24-47%)

Frakture sternuma (2%)

Pneumotoraks/hematotoraks

Tampoda srca

Ruptura jetre

Rupture slezine, dijafragme, bubrega

Kolona transferzuma

opekotine
  cilj KPR-a je da se ritmičnim mehaničkim
pritiscima na grudni koš- kompresijama i
uduvavanjem sopstvenog izdahnutog vazduha u
pluća žrtve- veštačko disanje omogući da se
procesi disanja i srčanog rada održe i da se mozak
kao najsenzitivniji organ kada je kiseonik u pitanju,
očuva.

Cilj • Bezbednost-
• Procena svesti
reanimacije • Poziv za pomoć
• Disajni put
• Procena disanja
• Poziv SHMP
• Spoljašnja masaža srca
• Veštačko disanje
 da li je glava žrtve da li je nos žrtve dovoljno
Prilikom izvođenja KPR-a
dovoljno zabačena? (sa zatvoren ili usta dobro
UVEK treba misliti na
ciljem otvaranja disajnog prekrivena? (da vazduh ne
sledeće situacije:
puta) „curi“ u okolinu)

da li je data premala ili da li je adekvatan položaj

da li je adekvatna brzina
prevelika količina ruku na grudnom košu
uduvavanja vazduha?
vazduha? žrtve?

da li je pritisak na grudnu
kost suviše slab ili suviše
jak?
obavezno sačekati
da li je odgovarajuća potpuno vraćanje grudnog
frekvencija grudnih koša u prvobitan položaj
kompresija? između dva udaha kao i
nakon kompresije