Kurs KPCR-a

Dom zdravlja,,Dr Simo Milošević”

Čukarica,Železnik
 Tema:1.Srčani zastoj
/Cardiac arrest/

Predavač: Dr Dragana Despot

spec.Urgentne medicine
Nacionalni instruktor
 Tema:2.Kardiopulmonalno-
cerebralna reanimacija /KPCR/

Predavač:Dr Dragana Despot

spec.Urgentne medicine
Nacionalni instruktor
CPR training video 2010 - First Aid Safetycare Cardiopulmonary Resuscitation DVD.flv
TEST

5min of VFib.flv
Akutni srčani zastoj –Cardiac arrest
Definicija:Nagli, neočekivani prestanak
cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim
prestankom rada srca
ili
Iznenadni prestanak rada srca kao pumpe u
vreme kada se to nije očekivalo.
 Reanimacija

Definicija:Reanimacija je ponovno
uspostavljanje srčanog rada kao
pumpe,obezbeđenje normalnog
minutnog volumena i pravilne
oksigenacije tkiva i organa.
 KPCR
Kardiopulmonalno-cerebralna reanimacija
podrazumeva niz
 Osnovnih BLS
 Uznapredovalih ALS
 Produženih mera reanimacije
Hipoksija-smanjena snabdevenost
tkiva kiseonikom
Reanimacija-otklanjanje uzroka manjka
O2 u fazi hipoksije-fazi reverzibilnih
promena
Neuroni moždane kore umiru za 3-7min.
/deca u uslovima hipotermije odolevaju
hipoksiji zbog smanjene potrebe za O2 u
uslovima snižene telesne temp. 30-40 min.
 Miokardne ćelije
Miokardne ćelije za 1 min. prekida dotoka
O2 gube funkciju/prestaju da se
kontrahuju/,sledećih 20-40 min. ostaju
vijabilne –mogu povratiti svoju
kontraktilnost.
Koža, mišići,kosti- još duže podnose
hipoksiju
 Cilj reanimacije
1.Obezbediti graničnu oksigenaciju vit.organa.
I Faza reanimacije

2.Uspostavljanje spontane cirkulacije

II Faza reanimacije

3.Očuvanje moždane funkcije

III Faza reanimacije
 KAKVA?

REANIMACIJA

KADA? GDE?
REANIMACIJA

KAKO? Čime?

KOLIKO?
 Odgovori!
-Kakva? -sudsko-medicinsko-etički
korektna
-Gde?- na svakom mestu,ne zahteva
preduslove,važno!-sigurnost reanimatora
-Kada?- u svakoj prilici, u bilo koje vreme
-Kako?-hitno od strane edukovanih lica-
prva pomoć;do stručnih timova
reanimacije
 Odgovori!
-Čime? –Veštačko disanje usta na usta-
usta na nos,spoljna masaža srca,pa do
upotrebe endotrahealne
intubacije,defibrilatora,lekova i
infuz.rastvora za održavanje i stabilizaciju
kardiovaskularnog sistema
 KOLIKO?
Sudsko-medicinski diskutabilno
1.Uslovi i situacije zadesa srčanog
zastoja/pomenuto-deca,uslovi hipotermije/
2.Vremenska izloženost uslovima
hipoksije /mož.ćelije za 3 – 7 min. trpe
revarzibilne promene a više od 7 min.
ireverzibilne./
 ETIOLOGIJA
Primarni cardiac Sekundarni cardiac
arrest arrest
-patofiziološki supstrat -primarni patofiziološki
na nivou srca supstrat nije na srcu
 Primarni srčani zastoj
Akutni koronarni Hronični koronarni
sindrom sindrom
-tranzitorna -hronična ishemija
kor.ishemija miokarda sa
-Angina pektoris pratećom patologiom i
-Nestabilna angina kliničkom slikom
pektoris
-Akutni infarkt
miokarda
 Posledice ishemije miokarda i
sprovodnog sistema srca
Ventrikularna Asistolija /električna/
fibrilacija-VT -posledica
-posledica ish.miokarda ish.sprovodnog
sistema srca
-električni udar
-predoziranje lekovima i
narkoticima
/patofiziološki-blokada
sprovođenja impulsa/
 VF

75% SRČANOG ZASTOJA

ventricular fibrillation(2).flv
5min of VFib.flv
Ventricular Fibrillation.flv
 VF
Haotična, el. Dobra i loša vest!!!!
Pražnjenja, troše ATP 1. Veliki procenat
energ.sistem srca preživljavanja /60%/
-Ne traju duže od 7- 2. Malo spremnih
10 min. reanimatora
Zbog gubitka energije 3. Asistolija 0-0,3%
-asistolija -uspeh reanimacije
Ventrikularna fibrilacija-evolucija
Pravilan sinusni ritam
/defibrilacijom/
• Ne traje dugo 7-10 min.

Asistolija
-nelečena VF slabi i dobija
oblik asistolije/reperfuzijom
ponovo u VF, u pravilan
ritam-defibrilacijom
Elektromehanička
disocijacija -PEA
/defibrilacijom-teška za
reverziju/
 Sekundarni srčani zastoj
Asistolija Elektromehanička
disocijacija
-mehanička asistolija
-bizaran QRS bez
pulsa
Uzroci –Asfiksija i
iskrvarenje
 Prema brzini nastanka
Brzi srčani zastoj Spori srčani zastoj
-asfiksija/vazdušna -Teška hipoksemija
opstrukcija i apnea/ -hipovolemija
-nagli gubitak krvnog -septički šok
volumena -kardiogeni šok
-alveolarna -A.M.I. /akutni mož.
anoksija/inhalacija Insult-medularna
otrovnih para i ishemija - hipotenzija,
gasova,akutni plućni
edem Bradikardija,apnea/
 Ostali uzroci
 Bradikardija/ vazo-vagalna sinkopa, bolne diagnostičke
procedure
 Hipotenzija
 Hipoglikemija
 Hipotermija
 Hipertermija
 Acido-bazni disbalans
 Strujni udar
 Utapanje
 Tromboembolija
 Vazdušna embolija
 Jak emocionalni stres
 Podela
4H 4T
-HIPOTERMIJA -TENZIONI PNEUMO-
-HIPOKSIJA TORAKS
-HIPOVOLEMIJA -TAMPONADA
-HIPO I HIPER -TROVANJE
KALIEMIJA TROMBOEMBOLIJA
 4H i 4T
Potencijalno reverzibilni uzroci
U toku reanimacije treba ih otkloniti jer
ponovo mogu dovesti do Cardiac arresta
Sekundarni srč.zastoj-posledica
potenc.rev. uzroka-lako se konvertuje
kada se otklone uzroci
 Smrt
PRIVIDNA KINIČKA SMRT(prolazno
stanje u kome su bitne životne funkcije
svedene na minimum, stanje po prestanku
rada srca a pre izumiranja tkiva
PRAVA BIOLOŠKA SMRT (trajni prekid
metabolizma i svih životnih funkcija
 Nesiguri znaci smrti
GUBITAK SVESTI
PRESTANAK KRVOTOKA I DISANJE
MLITAVOST MIŠIĆA
NEOSETLJIVOST NA NADRAŽAJE
ŠIROKE ZENICE KOJE NE REAGUJU
NEPRIRODNA BOJA KOŽE
KADA SE OTKRIJU NESIGURNI ZNACI
SMRTI ODMAH SE POČINJE
OŽIVLJAVANJE
RANI SIGURNI ZNACI SMRTI
ZNAK MAČJEG OKA
ZNAK MAČJEG OKA
 Kasni sigurni znaci smrti
– MRTVAČKA UKOČENOST
– MLITAVOST MIŠIĆA
– MRTVAČKA HLADNOĆA
– MRTVAČKE MRLJE
– POSMRTNO ISPARAVANJE
– MUTNOĆA ROŽNJAČE
– MRTVAČKI ZADAH
 Znaci srčanog zastoja
INICIJALNI ZNACI-javljaju se neposredno
POZNI ZNACI-kroz nekoliko min./2-5 min./
KASNI ZNACI-kroz 6-10 min.
 INICIJALNI ZNACI
Nespecifični Specifični
-gubitak svesti -odsustvo srčanih
-boja kože/sivo- tonova
pepeljasta/ -odsustvo pulsa na
-agonalno disanje vel.krvnim sud.
/auto-reanimacioni -karakteristična EKG
meh./ kriva
 Agonalno disanje
Autoreanimacioni mehanizam-KORISTAN
Fiziološki fenomen kod sisara
Na rođenju i pri umiranju
Posledica depresije i hipoksije moždanog
stabla
Ne mešati ga sa normalnim disajnim
pokretima
Češće kod VF
 Pozni znaci-javljaju se za
2 – 5 min.
APNEA
MIDRIJAZA-promena prečnika nije od
značaja jer se kod nekih pupile nikad
sasvim ne dilatiraju
-znak nije obavezan
-nastaje zbog ishemije Mož. stabla
-POČETAK JE IREVERZIBILNIH
PROMENA CNS
 Kasni znaci- kroz 6 -10 min.
CIJANOZA-najpre perifernog pa
centralnog tipa
PRODUBLJENJE KOME

-AKO!! je uzrok zastoja hemoragija ne

mora se javiti cijanoza ako je pad Hbg.
veći od 50%,jer je za cijanozu potrebno
najmanje 50% redukovanog Hgb.
 GUBITAK PULSA NA VELIKIM
KRVNIM SUDOVIMA
-Najvažniji specifičan
znak,registruje se na
svakom bolesniku koji
je doživeo srčani
zastoj bez obzira na
kom se mestu nalazi
 Kardiopulmonalno-cerebralna
reanimacija
FAZA I –osnovne reanimacione mere
FAZA II-uznapredovale rean. mere
FAZA III-produžene mere reanimacije
 FAZA I-osnovne reanim. Mere
A, C, B
Ukoliko je bolesnik bez svesti
A- PROVERITI DISAJNI PUT
-zabaciti glavu
-izvršiti protruziju donje vilice
 B-DISANJE
Bolesnik ne diše!
Palpirati Ar.KAROTIS/5-
10 sek./
Ako je prisutan puls-12
insuflacija!!
Ukoliko je puls odsutan-
pozvati u pomoć!!!
 Veštačko disanje
Pri veštačkom disanju zapremina insufliranog vazduha
je 500-600ml.
Ako u udahnuti vazduh dodamo O2 u koncetraciji većoj
od 40% dovoljan je volumen od 400-600ml
10 insuflacija / min.
Koristiti ambu balon pedijatrijski- manji tidal volumen
Kod intubiranog bolesnika koristimo manje volumene
Pojedina insuflacija traje 1 sek.,izvodimo je nežno i sporo
da nebi vazduh dospeo u želudac i izazove regurgitaciju
kao najčešću komplikaciju reanimacije
Obavezno je koristiti sredstva za veštačko disanje radi
zaštite reanimatora i bolesnika,
Oslobađanje disajnog puta
Otvaranje usta ,
vađenje stranog
sadržja i
zabacivanje glave
da bi se oslobodili
disajni putevi
 Zaštita disajnog puta
Najbolja zaštita disajnog puta je
endotrahealna intubacija(zaštita od
regurgitacije i dobra prohodnost disajnog
puta)
Pri tehnici sa maskom i ručnim
respiratornim balonom ventiliraju dva
reanimatora( jedan drži čvrsto masku na
licu a drugi ventilira)
 SELLIKOV MANEVAR
KORISTI SE DA BI SE SPREČILA
REGURGITACIJA I DA BI SE SPREČILO
PUNJENJE ŽALUCA VAZDUHOM(pritiskom
na krikoidnu hrskavicu potiskujemo jednjak
prema vratnim pršljenima)
Sellikov manevar izvodimo samo kod
bolasnika bez svesti ili ako je prisutan i treči
spasitelj
Sprečava dist. Želuca, regurgitaciju i
aspiraciju
 Sellikov manevar
Pritisak jačine 2-3 kg
Kako odrediti?
- Pritisak na nozdrvu do bola
- Pritisak na svoju krikoidnu hrskavicu da
sprečimo gutanje
- Pažnja na kontraindikacije i komplikacije
- SAMO AKO JE PRISUTAN I TREĆI ČLAN
 intubacija
film Intubation-How to perform endotracheal intubation 1.flv
 intubacija
film
ENDOTRACHEAL INTUBATION animation sample.flv
 Video prikaz intubacije
film
Endotracheal Tube Insertion.flv
Opstrukcija disajnog puta stranim
telom
-udarac među lopatice i Heimlickov hvat
LAICI više ne izvode Heimlickov hvat kod
osoba u nesvesti već odmah započinju sa
BLS-om.
 C-CIRKULACIJA
Jedna osoba vrši
reanimaciju-30:2
Dve osobe- 30:2
Komprimovati 100 u min.
Kompresija sternuma3 –
5 cm. prema kičmi
Nastaviti reanimaciju dok
se ne uspostavi spontani
puls ili se bolesnikovo
stanje ne popravi!!
 cirkulacija
film
CIRCULATION.flv
 OBAVEZNO!!
PALPIRATI- puls na karotidnoj ili
femoralnoj arteriji
AUSKULTACIJA-nije pouzdana
EKG- obavezno elektrodama defibrilatora
 PRAVILNA KOMPRESIJA
Mehanizam srčane pumpe
Obezbeđuje 30% min.vol
Postiže TA sist. 60-80 mmHg
Srednji TA u karot. 40mmHg
Kritična vrednost krvnog pritiska u
miokardu i mozgu
Teorija torakalne pumpe
Masaža : udaha
30 : 2
Bočni položaj za odmor
 FAZA II – ALS
UZNAPREDOVALE MERE D ,E ,F
NE treba prekidati srčanu masažu i plućnu
ventilaciju

D- lekovi,tečnosti, i plasiranje venske linije

E- E K G monitoring

F-lečenje fibrilacije
 TORBA ZA REANIMACIJU
( Plava torba )

 Džep iznad torbe – kesa za povraćanje i rukavice

 Levi džep – sukcioni kateteri
 Desni džep – endotrahealni tubusi (3-8), vodiči
(vođice)
 Džep ka sebi – zavoji i gaze
 Unutra, na kapku – tenziometar, slušalice, žuta etua sa
lekovima za reanimaciju
 Unutrašnji deo u mrežici, (koja služi i za imobilizaciju):
sa leve strane orofaringealni ervei, nazofaringealni
kateteri
 TORBA ZA REANIMACIJU
( Plava torba )

 U plavoj futroli – Ambu baloni (svih veličina), guščiji

grkljan, pean za vađenje stranog tela (Magilova klešta)
 Ispod plave futrole, ka sebi je veliki Ambu balon
 U zelenoj futroli, ka sredini – aspirator
 U crvenoj futroli – infuzioni rastvori (dva), infuzioni
sistem (tri)
 Crvena etua – braunile, poveska i leukoplast, vata,
alkohol
 Plavo – crvena futrola – laringoskop, špric od 10 ccm
 Lekovi u reanimaciji
KISEONIK- koncentracija veća od 90%
ADRENALIN
ATROPIN
AMIODARON
LIDOKAIN
TEČNOST-preporuka RINGER-LAKTAT,
RINGEROV RASTVOR ILI FIZIOLOŠKI
RASTVOR
Proširena lista lekova(ako postoji
potreba u daljem toku primeniti)
TRODON LASIKS
PRESOLOL BUMENID
KLOMETOL PROPAFEN
VERAPAMIL AMINOFILIN
METILPREDNIZOLON DOPAMIN
DILAKOR DOBUTAMIN
DEKSAMETAZON NORADRENALIN
DIAZEPAN NITRATI
KETOLORAK ASPIRIN
DIKLOFEN MORFIJUM
BARALGIN NALOKSON
 Pažnja!!
-Pacijent neposredno izgubio svest
-bez pulsa ,bez disanja
Apnea,/midrijaza za 2-5 min/.
Cijanoza –periferna pa centralna za 6-10
min.

VODITI RAČUNA O PRVIH 3-7 MIN!!

 PRIKAZ!!
-Pacijent iznenada gubi svest,boja kože
sivo-pepeljasta ili bela,sa ,,krkljanjem” –
agonalnim disanjem ili apnea, odsustvo
srčanih tonova, odsustvo pulsa na velikim
krvnim sudovima-karotidnim arterijama sa
umereno proširenim zenicama!!

PRISTUPITI ODMAH KPCR-u!!

 INFORMACIJE O PACIJENTU

ANAMNEZA

S – simptomi i znaci
A – alergija na lekove
M – koje lekove koristi
P – istorija bolesti
L – poslednji obrok
E – događaj koji je prouzrokovao bolest ili povredu
 INFORMACIJE O PACIJENTU

NIVO SVESTI

A – budan
V – budi se na verbalan stimulans
P – budi se na bolni stimulans
U – ne budi se
 INFORMACIJE O PACIJENTU

ODLUKA O TRANSPORTU

C – kritičan, brz transport

U – nestabilan, brz transport
P – potencijalno nestabilan, odložen transport (detaljan
pregled)
S – stabilan, odložen transport (detaljni pregled)
VIŠA ŽIVOTNA POTPORA ODRASLIH - ALS
NE REAGUJE ?

OTVORITI DISAJNI PUT

PROVERITI VITALNE ZNAKE

POZVATI
REANIMACIONI TIM

CPR 30:2
MONITORING
 E-E K G monitoring
OBAVEZNO
elektrodama
defibrilatora
VF/VT
 VIŠA ŽIVOTNA POTPORA ODRASLIH - ALS
PROCENITI
RITAM

VF ili Non VF/VT bez

VT bez pulsa pulsa

U toku CPR:
Korigovati reverzibilne uzroke
1 DC ŠOK Proveritit: kontakt i poziciju
150-360 J elektroda ili pedala
BIFAZNO ili 360 Otvoriti iv put, disajni put,
MONOFAZNO dati O2
Siguran disajni put – ET intubacija
omogućava istovremenu ventilaciju
i kompresiju sternuma
Davati adrenalin na 3-5 min.
CPR 30:2 Razmotriti: amiodaron, atropin i CPR 30:2
2 min. magnezijum 2 min.
 VIŠA ŽIVOTNA POTPORA ODRASLIH -
ALS
Reverzibilni uzroci:
Hipoksija
Hipovolemija
Hipo/hiperkalijemija
Hipotermija
Tenzioni pneumotoraks
Tamponada srca
Trovanja
Tromboza (koronarna ili plućna)
 Punkcija pneumotoraksa
film

Thoracotomy - Normal Procedure.flv

 Algoritam za tretman ventrikularne fibrilacije
i ventrikularne tahikardije bez pulsa

DC ŠOK
Prekordijalni udarac 150 J-360 Bifazna ili
ako ima indikacija 360 J Monofazna

Provoditi osnovne
reanimacione mere 2 min. CPR – 2 min.

•OTVORITI I.V. LINIJU

DC ŠOK
•ET INTUBACIJA
150 J-360 Bifazna ili
• O2
360 J Monofazna

ADRENALIN 1mg I.V.

CPR – 2 min. -ponavljati na 3-5 min.-
 Algoritam za tretman ventrikularne fibrilacije
i ventrikularne tahikardije bez pulsa

DC ŠOK DC ŠOK
150 J-360 Bifazna ili 150 J-360 Bifazna ili
360 J Monofazna 360 J Monofazna

CPR – 2 min. CPR – 2 min.

AMIODARON 300mg I.V.

Ili
LIDOKAIN 1 mg/kg I.V. DC ŠOK, CPR, LEK,
-ponavljati na 3-5 min do DC ŠOK...
max 3 mg/kg
 F-LEČENJE FIBRILACIJE
Prekordijalni udarac /sa početkom u prvih 10
sek. Mogu indikovati spontane srčane
kontrakcije –spoljni,mehanički pejsing
Na prvom mestu AMIODARON 300mg. /2
ampule rastvoriti sa 20ml 5% glukoze/ i.v. , na
drugom mestu LIDOKAIN 2% /1-2 -3
mg./kg.max. i.v./ pripremiti 5 ampula to je
200mg ,odmah dati 100mg posle III DC a
zatim 2x50mg posle V I VI DC / Nastaviti sa i.
V. infuzijom
Prekordijalni udarac /sa početkom u prvih
10 sek. Mogu indikovati spontane srčane
kontrakcije –spoljni,mehanički pejsing
VT- do 40% uspešnosti
VF- do 2%
Asistolija i PEA- nema uspeha
 VF / VT bez pulsa
1.IZVESTI PREKORDIJALAN UDARAC
2.Početi sa kardiopulmonalnom
reanimacijom sve dok defibrilator ne bude
dostupan
AKO!!nema efekta!
AKO!!nema efekta
3.PRIMENI DEFIBRILATOR i dati
elektrošok 150J- 360J bifazni
 VF/VT bez pulsa
AKO nema efekta!!

4.Intubirati bolesnika.Dati adrenalin 1mg. i.v. Ili

preko tubusa i ponavljati svakih 3-5 min .
,elektrošok 360J,amiodaron 300 mg. i.v.
,elektrošok 360J,natrium bikarbonat ako je
zastoj trajao do 5 min. ili je KPCR trajala duže
od 20 min.,elektrošok- 360J i kontinuirano
ponavljati elektrošokove
5.HOSPITALNO RAZMOTRITI OTVORENU
KARDIOPULMONALNU REANIM.
D- lekovi,tečnosti,plasiranje venske
linije
ADRENALIN -1,0 mg. i.v. Ponavljati svakih
3-5 min. dok se ne vrati pulsni talas
Natrium bikarbonat -1mEq/kg. i v.ukoliko je
zastoj duži od 20 min.
Monitorivati i normalizovati pH art.krvi i
gasove u krvi
Infuzije u koliko su potrebne
 PUTEVI DAVANJA LEKOVA
Centralni venski put-najoptimalniji za
lekove
Periferna vena- najčešći
Endotrahealni put-alternativni per. Veni
Adrenalin,atropin,lidokain, nalokson
Intraosalni-prva alternativa po novim
preporukama
2-3 puta veće doze od stand. Za venu.
Elektromehanička disocijacija i
asistolija
Reanimacione mere
Agonalni ritam
Asistolija
 ALGORITAM ZA TRETMAN ASISTOLIJE

Asistoliju potvrditi u ADRENALIN 1 mg I.V.

najmanje dva odvoda -ponavljati na 3-5 min.

CPR – 2 min. ATROPIN 3 mg I.V.

CPR – 2 min.

•Otvoriti I.V. Liniju

•Uraditi ET intubaciju
ADRENALIN 1 mg I.V.
• O2
-ponavljati na 3-5 min.
Razmotriti potencijalne reverzibilne uzroke aresta
4H – 4T:
Hipoksija / dati 100% O2/
Hipovolemija/ i.v.slani rastvori/
Hiper i hipokalijemija / balans elektrolita/
Hipotermija / utopliti pacijenta /

Tenzioni pneumo toraks / dekompresija /

Tamponada srca / perikardiocenteza/
Tromboembolija / trombolitici /
Trovanja / antidoti, nalokson ili aneksenat
 ALGORITAM ZA TRETMAN ELEKTROMEHANIČKE
DISOCIJACIJE (Električna aktivnost bez pulsa)

CPR – 2 min. Ako postoji bradikardija

frekvenca <60/min.
ATROPIN 3 mg I.V.
Otvoriti I.V. liniju i početi
sa nadoknadom volumena

URADITI ET INTUBACIJU CPR – 2 min.

O2

ADRENALIN 1 mg I.V. ADRENALIN 1mg I.V.

- ponavljati na 3-5 min. - - ponavljati na 3-5 min. -
Razmotriti potencijalne reverzibilne uzroke aresta
4H – 4T:

Hipoksija ( ventilacija )
Hipovolemija ( volumen )
Hiper i hipokalijemija
Hipotermija

Tenzioni pneumo toraks ( dekompresija )

Tamponada srca ( perikardiocenteza )
Tromboembolija ( trombolitici )
Trovanja/ O2, ANEKSAT, NALOKSON, 50% gluk.)
VIŠA ŽIVOTNA POTPORA DECE - ALS
NE REAGUJE ?

POČETI BLS
OKSIGENACIJA/VENTILACIJA

POZVATI
REANIMACIONI TIM

CPR 30:2
MONITORING
VIŠA ŽIVOTNA POTPORA DECE - ALS
PROCENITI
RITAM

VF ili Non VF/VT bez

VT bez pulsa pulsa

U toku CPR:
Korigovati reverzibilne uzroke
Proveritit: kontakt i poziciju
1 DC ŠOK elektroda ili pedala
4 J / kg Otvoriti iv put, disajni put,
dati O2
Siguran disajni put – ET intubacija
omogućava istovremenu ventilaciju
i kompresiju sternuma
Davati adrenalin na 3-5 min.
CPR 30:2 Razmotriti: amiodaron, atropin i CPR 30:2
2 min. magnezijum 2 min.
Reverzibilni uzroci:

Hipoksija
Hipovolemija
Hipo/hiperkalijemija
Hipotermija

Tenzioni pneumotoraks
Tamponada srca
Trovanja
Tromboza (koronarna ili plućna)
 Reanimacione mere
Sinkopa-horizontalan položaj sa eleviranim
nogama..Dati O2 i atropin 1 mg. i. V. U stanjima
bradikardije
Ako nema pulsa primeniti KPCR- STAPENI
A,B,C.,ADRENALIN 1 mg. i. v. Ili intratrahealno I
3mg atropina /3- 5 min adrenalin
ponoviti.,intubirati,ventilirati intermitentno pod
pritiskom,ordin. Natrium bikarbonat1 mmol/kg
i.v..Ukoliko postoji puls,lečiti
hipovolemiju,pneumotoraks, tamponadu
miokarda,plučnu emboliju, i dr.
 EKG -izoelektričan

3.NASTAVITI RENIM. dok se ne uspostavi

dobar puls, normotenzija.
 FAZA III-produžene mere
reanimacije
Cilj-očuvanje moždane funkcije
G-procena uzroka srčanog zastoja
H- stanje svesti
I-intenzivna th.-postreanimaciona
cerebralna terapija
 Novine u KPCR-u
Osnovne postupke oživljavanja po novim
smernicama čine:
1.Ocena stanja svesti,vazdušnih
puteva,disanja i krvotoka
2.Izvođenje osnovnih postupaka
reanimacije(BLS)
3.Komplikacije pri BLS-u
4.Opstrukcija disajnog puta stranim telom
5.Prepoznavanje znakova akutnog
koronarnog sindroma
 NOVINE U KPCR-u
6.Prepoznavanje znakova moždanog
inzulta(CVI) i postupci
7.Upotreba poluautomatskog
defibrilatora kod ventrikularne
fibrilacije(zahteva dodatnu edukaciju)
Koje su novosti u Basic life support
odraslih (BLS)
Lanac preživljavanja ima 4 karike ,ali prve
3 spadaju u BLS:
-prepoznavanje nesvesti i pozivanje
hitne med. pomoći na ,,94”
-izvođenje BLS-a
-upotreba poluautomatskog
defibrilatora-on prelazi u ruke svih
zdravstvenih radnika i dobro uvežbanih
laika
 Uloga laika i lekara
Prepoznavanje akutnog koronarnog
sindroma i cerebrovaskularnog
inzulta.Rano pružanje pravilne pomoći i
brz transport u bolnicu kao i pravovremeno
trombolitičko lečenje( bitno smanjuje
morbiditet i broj ishemijskih lezija)
Kako se u oba ova slučaja radi o
ishemijskoj leziji moramo dati O2 preko
maske.
 NO VENTILATION CPR!!
Svi profesionalci ne moraju raditi ventilaciju
metodom usta na usta ili nos bez zaštite , a
obavezna je spoljnu masažu srca
Laici ne ventiliraju kad:
-ne žele započeti reanimaciju ako treba dati veš.
disanje usta na usta
-ako slušaju upustva za reanimaciju od
dispečerskog centra
-Studijama je dokazano da u prva 4 min. nakon
zastoja srca i prestanka disanja ventilacija nije
odlučujuća
Zaštita od transmisionih bolesti
-gumene rukavice
Oprema za mehaničku ventilaciju
AMBU balon i masku
Posle korišćenja dezinfikovati opremu
Verovatnoća infekcije HBV I HIV -A
Prepoznavanje znakova cirkulacije
od strane edukovanih laika
Ocena cirkulacije – ne palpiraju laici puls!
Pažnja – pacijent ne diše, ne kašlje, ne guta i ne
miče se !!
posle dve insuflacije posmatra se pojava
disanja,kašlja ili spontanih pokreta- ako!! toga
nema za 10 sek.najkasnije počinje spoljna
masaža srca.
Lekari i zdravstveni radnici pri oceni cirkul.
palpiraju karotidni puls a ako nisu sigurni da puls
postoji ocenjuju znakove cirk. I najkasnije za 10
sek. započinju spoljnu masažu srca.
 KPCR
REDOSLED U
REANIMACIJI
DEFIBRILACIJA

LEKOVI U
KARDIOPULMONAL
NO-
CEREBRALNOJREA
NIMACIJI
REDOSLED U REANIMACIJI
Prekordijalni udarac(ako od kolapsa nije
prošlo više od 10 sek.)
Osnovna životna potpora i za to vreme
tražiti DEF ,set za intubaciju, O2.
Defibrilator upotrebiti pre svih postupaka
ako je dostupan i ako se pokaže da treba
Postaviti elektrode i na monitoru proceniti
ritam(proveriti cirkulaciju ne duže od 10
sek.)
 REDOSLED U KPCR-u
Na monitoru može biti
-VF/VT bez pulsa
-ili non VF/VT bez pulsa
(asistolija,elektromehanička dosocijacija-
električna aktivnost bez pulsa)
 VF/VT bez pulsa
Ukloniti sve od pacijenta
Isporučiti tri šoka uz primenu adrenalina
posle II DC /i amiodarona / posle III DC /
Posmatrati monitor na 2 min,ako perzistira
VF/VT bez pulsa PRIMENITI OSNOVNE
MERE KPCR-a 2 min./jedan krug/ a to je
( 30:2)x 5 ciklusa
 U toku KPCR-a
PROVERITI reverzibilne uzroke arresta(
4Hs, 4Ts)
Proveriti elektrode ,poziciju pedala
kablove,
-Obezbediti disajni put,O2,
-Obezbediti vensku liniju
 HVALA NA PAŽNJI!

TRUD ĆE SE
ISPLATITI AKO VAM
OVO POMOGNE U
RADU