ŠOK

Šok je stanje organizma sa teškim

poremećajem cirkulacije koji dovodi do
kritičnog smanjenja snabdvanja tkiva i
organa krvlju (mozga, srca, bubrega,
jetre) i nedovoljnog snabdjevanja ćelija
kiseonikom.
Na osnovu uzroka koji dovodi do razvoja šoka
uobičajena je sledeća podela:

Kardiogeni šok, usled akutnog popuštanja srca

kod akutnog infarkta miokarda, aritmija, akutne
mitralne insuficijencije, izrazite aortne stenoze.

Oligemijski šok, kao posledica krvarenja

(hemoragični šok), gubitka volumena tečnosti
(hipovolemijski šok) usled povraćanja, dijareje,
ascitesa.
Obstruktivni šok, usled obstrukcije velikih
krvnih sudova, kao kod tamponade srca
(kompresija srca izlivom različite etiologije u
perikard, koji sprečava normalno punjenje srca
u toku dijastole, raste pritisak u venama,
smanjuje se sistolni i minutni volumen srca uz
smanjenje arterijskog pritiska i ubrzanje
srčanog rada kao kompenzaciona reakcija srca
na poremećaj), tenzionog pneumotoraksa,
masivne plućne embolije.
Distributivni šok, kao posledica oštećene
mikrocirkulacije dejstvom različitih
toksina i vazoaktivnih materija, kao kod
sepse (septički šok), anafilaksije
(anafilaktički šok), intoksikacije
(medikamentozni šok), miksedemska
kriza i Adisonova bolest (endokrini šok),
hipoglikemija (hipoglikemički šok), kod
koga nije primarno oštećena
mikrocirkulacija već snabdjevanje ćelija
glukozom), povrede glave i kičmene
moždine (neurogeni šok).
 Patofiziologija šoka
 U toku šoka zbog neadekvatnog snabdjevanja
ćelija kiseonikom, prisutna je hipoksija tkiva koja
dovodi do oštećenja mozga, bubrega, pluća, jetre,
poremećaja koagulacije krvi sa razvojem
diseminovane inravaskularne koagulacije (DIK).

 Organizam se protiv šoka brani pojačanom

produkcijom i oslobađanjem kateholamina
(adrenalina), pojačanom potrošnjom kiseonika,
ubrzanim srčanim radom i vazokonstrikcijom
(jedino kod septičkog šoka usled dejstva toksina
infektivnih noksi dominira vazodilatacija, pa je
koža topla i ružičasta, dok je kod ostalih oblika
šoka hladna i znojava).
 Klinička slika

 U kliničkoj slici šoka konstatuju se:

1. Snižen krvni pritisak (hipotenzija).

2. Ubrzan rad srca (tahikardija), retko bradikardija.
3. Poremećaji svesti (pospanost, sopor, koma).
4. Smanjena diureza (oligurija, anurija).
5. Bledilo, hladna znojava koža, retko topla i crvena kao
kod septičkog šoka.
 Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma i

znakova šoka, laboratorijskih nalaza, gde se
konstatuje acidoza, negativni bazni eksces
(“nedostaju baze“), laktatna acidoza, hipoksija
(izvršiti analize gasova u krvi).
 Terapija šoka

Otklanjanju uzroka koji su doveli do šoka.

Prva mera je hemodinamska stabilizacija bolesnika

postizanjem zadovoljavajućih vrednosti pritiska krvi,
odgovarajuća perfuzija tkiva, eliminacija hipoksije
primenom kiseonika.

Položaj bolesnika u distributivnom i hipovolemijskom

šoku je tzv. šok položaj sa uzdignutim nogama.
 Položaj na ravnoj površini kod dekompenzovanog kardiogenog i
distributivnog šoka.

 Položaj sa uzdignutim gornjim delom tela kod kompenzovanog

kardiogenog šoka.

 Od lekova za otklanjanje hipotenzije primjenjuje se npr. dopamin

i/ili dobutamin u dozi od 2-10 µg/kg/min., kod hipovolemije
nadoknađuju se tečnosti, npr. Sol. Ringer laktat 500-1500 ml i
više uz poseban oprez kod kardiogenog šoka zbog dodatnog
opterećenja srca unetim tečnostima.

 Kod utvrđene acidoze aplicira se rastvor natrijum-bikarbonata, ali

prethodno dobro odvagati njegovu primenu, jer postoji opasnost
od eventuelnih sporednih efekata promenjenog acidobaznog
statusa.
 Anafilaktički/anafilakoidni šok

Anafilaktički šok je posledica trenutne burne i

teške alergijske reakcije antigena i antitela tipa I.

Anafilakoidni šok je maksimalna varijanta

trenutne burne reakcije čiji je patomehanizam u
datom trenutku nepoznat.

U urgentnoj situaciji razlikovanje ova dva stanja

šoka nije od značaja, jer je terapija ista.
 Uzroci anafilaktičkog šoka

lekovi (penicilin, kontrastna sredstva),

otrovi životinjskog porekla (ubodi insekata, ujed
zmije) i
hrana (jagode, badem, orah).

U kliničkoj slici pored opštih gore navedenih

konstatuju se i znaci i simptomi alergijske
reakcije: eritem, urtikarija, edemi kože,
mučnina, povraćanje, proliv, spazam bronhija,
dispneja, kašalj, edem glotisa.