Angina pectoris

Angina pectoris

Angina pectoris je simptom koronarne bolesti, a manifestuje se kao bol ili

neprijatnost u grudima koja nastaje kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate
kiseonikom preko arterija koje ishranjuju srčani mišić krvlju. Krv ishranjuje srce
preko dve glavne arterije, desne i leve, koje se zovu koronarne arterije.

Postoje dva oblika angine pektoris: stabilna i nestabilna

Stabilna angina je najčešća forma angine pektoris, a karakteriše se bolom koji

nastaje tokom fizičkog opterećenja (trčanje, hod uzbrdo, penjanje uz stepenice,
duže hodanje ili podizanje tereta). U ovim situacijama srce mora da radi jače kako
bi snabdelo mišiće sa više krvi i kiseonika. Postoji nesklad između potrebe za krvlju
i kiseonikom i mogućnosti suženog krvnog suda da ih dopremi. Bol obično traje
par minuta I nestaje nakon kratkog odmora ali se ponovo javlja u naporu. Ovaj tip
angine može da se drži pod kontrolom uz rredovno korišćenje lekova.

Nestabilna angina je manje češta, ali je mnogo opasnija od stabilne angine. Može
početi sama od sebe ili kad se pogorša prethodno stabilna angina Kod nestabilne
angine simptomi mogu da se jave u miru ili čak i pri najmanjem naporu. U
ovakvim situacijama treba se odmah javiti lekaru, jer se pojava simptoma dešava
kad se krvni sud značajno suzi što može dovesti do srčanog udara. Ukoliko
iznenandni bol u grudima koji traje duže od 20 minuta, odmah treba pozvati Hitnu
pomoć.

Uzroci angine pektoris

Postoji više mogućih uzročnika angine pektoris, a uz to, oni često deluju
istovremeno:

 Bolest koronarnih arterija – ateroskleroza

  Aktivnosti ili situacije koje zahtevaju povećan dotok krvi u srce ili uzrokuju
stezanje koronarne arterije (stres, fizička aktivnost, teži obroci, emocionalni
stres, izloženost hladnoći…)
 Bolesti srčanih zalistaka
 Otkazivanje srca
 Poremećeni srčani ritam

Faktori rizika su:

 Visok krvni pritisak

 Visoke vrednosti holesterola u krvi
 Pušenje
 Dijabetes
 Koronarne bolesti srca u porodici
 Nedovoljna fizička aktivnost
 Prekomerna telesna težina

* Od angine pektoris češće oboljevaju muškarci starije životne dobi. Kod

muškaraca se uvek javlja nakon 30.godine i najčešća je posledica koronarne
skleroze. Kod žena se javlja nešto kasnije, ali je najčešći uzrok upravo koronarna
skleroza. Pušači kao i gojazniji ljudi su skloniji angini pektoris.

Simptomi

Prvi simptomi angine pektoris javljaju se najčešće kod pacijenata bez zdravstvenih
problema, za vreme lakših fizičkih aktivnosti, šetnje ili obavljanja nekog posla.

Bol je lokalizovana u predelu grudnog koša ili ispod grudne kosti i može se širiti u
rame, ruku, vilicu vrat, leđa ili druga područja, a često se opisuje kao stezanje,
pritiskanja, peckanje ili gušenje. Istovremeno se može javiti znojenje, osećaj
hladnoće i nemogućnosti bilo kakvih pokreta.

Osim navedenih simptoma, na ovu bolest može ukazivati I bilo koji od sledećih
simptoma:
  Kratkoća daha
 Nesvestica
 Strah
 Mučnina
 Brz ili nepravilan rad srca
 Bleda koža

Dijagnostika

Dijagnoza angine pektoris se postavlja na osnovu:

 Anamneze
 Angiografije
 EKG-a
 Ergometrije (test opterećenja)
 Radioskopije
 Stres EHO testa
 Scintigrafije srca
 Koronarografije

Lečenje angine pektoris

Lečenje zavisi o težini simptoma i rezultatima testova koji se rade kako bi se

pronašao konkretan uzrok angine pektoris.

Terapija lekovima uključuje Nitroglicerin, koji izaziva širenje koronarnih arterija i

tako dovodi do većeg dotoka krvi i kiseonika u srce. Tableta Nitroglicerina se
stavlja pod jezik i u nekoliko sekundi može zaustaviti napad.

Ukoliko i nakon 5 minuta osećate simptome, uzmite drugu dozu Nitroglicerina.

Ako simptomi ne prođu u roku od 15 minuta, nazovite Hitnu pomoć.

Ostali lekovi uključuju beta-blokatore, antagoniste kalcijumovih kanala i

anksiolitike. Kod nekih lekova je potrebno propisati i lekove za kontrolu
holesterola -statine, nivoa krvnog pritiska i poremećaja srčnog ritma. Za vreme
napada angine pektoris preporučuje se mirovanje.

Kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju lekovima, potrebno je operativno

lečenje, koje uključuje ugrađivanje aorto-koronarnog bajpasa ili širenje suženog
krvnog suda.

Angina pektoris – prirodno lečenje

Prevencija uključuje:

 Zdravu i uravnoteženu ishranu

 Svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost
 Izbegavanje stresnih situacija
 Prestanak pušenja
 Redovne kontrole kod doktora