Dijeta uz visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak, nain ishrane i seksualni ivot - pojave su u uzronoposledinim vezama: visok pritisak moe izazvati probleme sa potencijom, a nainom ishrane i odreenim dijetama vi moete uticati na svoje zdravlje i time poboljati i svoj seksualni ivot. Ono to morate znati jeste da su potrebe organizma kod razliitih ljudi veoma individualne i zato se uvek u vezi sa dijetama morate konsultovati sa lekarom, nutricionistom. Vae dnevne potrebe zavise od vae teine, visine, ivotnog doba u kome ste i stepena vae aktivnosti. Dijeta kojom se unosi oko 2.000 kalorija primerena je na primer osobi od oko 55 godina starosti, prosene visine i teine, osobi koja je umereno, ak i slabo aktivna, a koja eli da odrava svoju teinu. Visokom atletski graenom mukarcu od oko 35 godina treba vie od 3.000 kalorija dnevno samo da bi odravao svoju teinu. Nema pravila: ako elite da smanjite svoju telesnu teinu, morate strogo voditi rauna o tome koliko kalorija unosite. Zapamtite - 3.500 kalorija vika jednako je polovini kilograma sala. Da biste gubili pola kilograma nedeljno, to zapravo i jeste najzdravije mravljenje, treba samo da unosite dnevno 500 kalorija manje nego sada. Za one koji imaju visok krvni pritisak, veoma je vano ograniiti unoenje natrijuma na 1.500 miligrama dnevno. To je otprilike 2/3 ajne kaiice kuhinjske soli. Taj cilj je veoma teko postii ukoliko previe jedete preraenu hranu - instant supe, odreske, slane sireve, kakavalje itd. Najbolje je jesti sveu hranu koja ne sadri konzervanse. itajte etikete na pakovanjima i proveravajte koliko natrijuma sadri hrana koju kupujete.

ta initi kada je povien krvni pritisak?

Ako se stalno povien krvni pritisak (hipertenzija), sistolni (gornji) pritisak ili dijastolni (donji) pritisak, ne kontrolie i ne lei, moe biti opasan po zdravlje i ivot. Uzroci povienog krvnog pritiska mogu biti razliiti i kada se otkriju, na njih treba delovati odgovarajuom terapijom kako bi se spreile posledice. Posledice povienog krvnog pritiska Povieni krvni pritisak oteuje krvne sudove i dovodi do oteenja bubrega i mozga, a usled toga moe doi do: modanog udara, sranog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oteenja bubrega i drugih zdravstvenih poremeaja. ta initi? Redovnom kontrolom, merenjem krvnog pritiska, mogu se spreiti posledice. Kada se utvrdi poveani krvni pritisak ili povremeno poveanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru. Da bi lekari mogli da uspostave tanu dijagnozu i uzroke povienog krvnog pritiska, potebno je vie puta obaviti pregled i vie puta izmeriti pritisak. U savremenu dijagnostiku bolesti srca i kontrole krvnog pritiska spada i aparat poznat kao holter. Ranije su ovi aparati bili veoma skupi (bilo ih je malo) i sama metoda merenja bila je komplikovana i skupa. U prolosti se na holter ekalo dosta dugo, dok su sada ovi aparati relativno dostupni svim pacijentima.

ta se dobija holterom?

Za preciznu dijagnostiku bolesti srca treba imati uvid u dnevno-none varijacije krvnog pritiska i rad srca. Koje aparate treba upotrebiti i koje analize izvriti utvruje i odluuje internista. Savremena dijagnostika veoma esto ukljuuje dvadesetetvoroasovni holter monitoring krvnog pritiska. Ovaj aparat je prenosan, lak i bezbedan, tako da ga pacijent nosi sa sobom 24 sata. Tokom toga se svakih 30 minuta pacijentu meri krvni pritisak, kao i ostali bitni parametri (puls, pravilnost otkucaja srca...). Ovi podaci se belee u memorju holtera, a posle skidanja aparata se uitavaju u raunar. Podaci sa holtera se posle unoenja u raunar obrauju i sumiraju. Na osnovu ovih podataka, lekar stie saznanja i uvid u maksimalne, minimalne i prosene vrednosti krvnog pritika, brzinu otkucaja srca, kao i periode (vreme u toku dana) kada dolazi do naglog skoka krvnog pritiska. Na osnovu pregleda, rezultata holtera i ostalih analiza lekar e ustanoviti uzroke i mogue posledice kako bi propisao adekvatnu terapiju i pravilno doziranje lekova. Zakljuak i upozorenje Kada se ustanovi povean ili nestabilan krvni pritisak i definiu uzroci takvog stanja, onda se treba strogo pridravati propisane terapije i ii na redovne kontrole

Uzroci povienog krvnog pritiska

Povienim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak vei od 140 milimetara ivinog stuba i dijastolni (donji) pritisak vii od 90 milimetara ivinog stuba. ta je "gornji" a ta "donji" pritisak? Sistolni (gornji) pritisak oznaava najveu vrednost pritiska u arterijama posle otkucaja srca. Dijastolni (donji) pritisak oznaava vrednost pritiska u arterijama pri otputanju srca izmeu dva otkucaja. Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pruaju proticanju krvi. Uzroci Statistiki je utvreno da 95% pacijenata boluje od takozvane primarne arterijske hipertenzije nepoznatog uzroka - to su kombinovani genetski i drugih uzroci. Za ostalih 5% (sekundarna hipertenzija) poznati su uzroci, i to su uglavnom posledice: hormonskih poremeaja, bolesti bubrega, bolesti nadbubrne lezde, bolesti perifernih krvnih sudova, trudnoa, nusposledice nekih lekova, bolesti srca i drugo. ta se deava u naim krvnim sudovima? Srce svojim otkucajima pumpa krv kroz krvne sudove zvane arterije u ceo organizam. Iz srca krv ide kroz velike arterije koje se granaju u manje arterije, tj. arteriole, do najmanjih krvnih sudova kapilara. Kapilari dovode krv i hranljive materije do svih organa i delova tela. Krv se iz tela kroz vene vraa u srce. Arteriole se ire ili skupljaju pod dejstvom nervnih impulsa. Kada su krvni sudovi otvoreni, kroz njih krv tee slobodno bez mnogo sranog naprezanja. Ukoliko su krvni sudovi sueni, onda srce mora raditi sa mnogo vie naprezanja, tj. sa vie

snage. Zbog suenih krvnih sudova, poveava se otpor u krvnim sudovima, pa se javlja poveani krvni pritisak ili hipertenzija. Posledice Usled poveanog krvnog pritiska, srce se napree prekomerno, a krvni sudovi se oteuju. Poveani krvni pritisak oteenjem krvih sudova dovodi do oteenja bubrega i mozga. Srce, krvni sudovi, mozak i bubrezi mogu dugo odolevati povienom krvnom pritisku a da se ne uoavaju vidljivi simtomi (glavobolja, zamor, bolovi u bubrezima ili drugi bolovi). Meutim, dugogodinji ivot sa poveanim krvnim pritiskom moe dovesti do: modanog udara, sranog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oteenja bubrega i drugih zdravstvenih problema. Preporuke Da bi se spreile posledice povienog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola - merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi poveani krvni pritisak ili povremeno poveanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti leenju. Na osnovu propisane terapije lekara, treba redovno uzimati lekove za regulisanje krvnog pritiska, kako bi se spreile komplikacije zdravstvenog stanja i oteenje vitalnih organa. Upozorenje Veoma je vano da pacijenti ne prestaju samoincijativno sa uzimanjem lekova kada im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno poveanje krvnog pritiska (nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povien krvni pritisak. Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska, moe biti veoma opasan. U takvim sluajevima esto dolazi do iznenadnog znaajnog poveanja krvnog pritiska sa fatalnim posledicama kao to su modani udar, infarkt ili otkaz bubrega.

Fizikim aktivnostima protiv povienog krvnog pritiska

Povieni krvni pritisak (hipertenzija), koji u proseku ima svaka trea osoba, uzevi u obzir optu populaciju - znatno poveava rizik od nastajanja sranih bolesti i sranog udara. Stoga se fizike aktivnosti, kao i zdrava ishrana, smatraju najboljim sredstvima za borbu protiv hipertenzije. Fizike aktivnosti diprinose i efikasnosti lekova protiv povienog krvnog pritiska. Unesite to vie zabave u svoje vebe Pronaite aktivnosti u kojima uivate i potrudite se da vam donja granica bude pola sata, a praktikujte ih to je mogue vie dana u nedelji. Dnevni poslovi po kui, batovanstvo, pranje prozora, korienje stepenica umesto lifta, odlazak do supermarketa u nabavku, plivanje i vonja bicikla - sve ove aktivnosti jaaju vae srce. Teretana? Ne morate na pomen rei vebe ili fizika aktivnost odmah da pomislite na teretanu, jer ima bezbroj naina pomou kojih moete uvek biti u formi. Meutim, nekim ljudima je mnogo lake da se usredsrede na vebanje kada se nalaze u teretani. Moete zatraiti od trenera koji rade u vaoj teretani da vam urade program koji vam najvie moe pomoi u ostvarivanju cilja. Ojaajte svoje srce Vebe u cilju ojaavanja ili poveanja sveukupne otpornosti uz pomo tegova i sprava sa tegovima, ili putem sklekova i trbunjaka - mogu popraviti opte zdravlje vaeg srca, ukoliko ih radite 2-3 nedeljno. Vebe otpornosti sputaju krvni pritisak, smanjuju koliinu masti u telu, a poveavaju miinu masu i popravljaju bioritam.

im vam postane toplo, skoite istog trenutka u bazen Vebe za odravanje forme koje podstiu ubrzaniji rad srca (poput tranja, vonje bicikla i sl.) veoma su bitne za sniavanje krvnog pritiska i jaanje srca, kao i za poveanje izdrljivosti. Ukoliko pak ne moete da podnesete "vrelinu" ovakvih vebi, onda je odlazak na bazen prava stvar za vas. Naime, svega pola asa plivanja smanjuje koliinu adrenalina koji krui po naem telu i oputa krvne sudove. Povrh svega, plivanje vraa otkucaje u normalu i sputa krvni pritisak. Koliko aktivnosti i vebi je dovoljno? Ukoliko spadate u grupu ljudi ije su varijacije krvnog pritiska umerene, tridesetominutne vebe hodanja/etnje bie sasvim dovoljne da izbegnete lekove. Ukoliko ve uzimate neki od lekova, umerene tridesetominutne aktivnosti/vebe koje e vas naterati da se malo zadiete i time poveate brzinu otkucaja srca - mogu samo jo vie doprineti efektnosti lekova koje pijete. ak i ako nemate problema sa povienim krvnim pritiskom, redovne fizike aktivnosti i vebe pomoi e vam da ga odrite u normali. Za one koji ve imaju probleme sa srcem i krvnim pritiskom, vano je da ne preopterete svoj organizam pretekim, jer im to moe dodatno pogorati zdravstveno stanje.

Namirnice koje vam mogu spasti srce

Barem tri puta dnevno imate anse da znaajno smanjite nivo holesterola, da snizite povieni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od sranih bolesti. Kako? Ako jedete zdravu hranu. Maslinovo ulje "ekstra virdine" Ovo ulje bogato je nezasienim masnoama, koje mogu sniziti nivo holesterola kada zamene zasiene masnoe u vaem nainu ishrane. Vano je svako smanjenje unosa zasienih masnoa (koje se nalaze u siru, puteru i masnom mesu). Dobre zamene su hrana sa maslinovim uljem (salate i jela koja se pre na ovom ulju), avokado, orasi i drugi izvori nezasienih masnoa, naroito mononezasienih masnoa. Maslinovo ulje "ekstra virdine" ima i druge prednosti - sadri polifenole, koji spreavaju lo holesterol da se lepi na zidove arterija. Iako je ovo ulje neto skuplje od suncokretovog, ipak treba da bude deo vae kuhinje. Na zdravlju se ne tedi. Bademi Kada odrasle osobe jedu oko 30 grama ovih kotunjavih plodova dnevno, nivo loeg holesterola im se smanjuje za 13 do 20 procenata. Svi kotunjavi plodovi su zdravi i hranljivi, ali bademi su naroito dobri za srce, jer sadre dosta vitamina E. Ovaj antioksidant snano deluje u prevenciji arteroskleroze. Takoe su dobar izvor kalcijuma. Ako ne volite sirove bademe, probajte da ih malo zapeete u rerni, to e im smanjiti gorinu i poboljati ukus. Jeam Ova itarica je viestruko korisna za zdravlje. U jednom istraivanju na krajtongskom medicinskom fakultetu, otkriveno je da je jeam odlina namirnica za odravanje nivoa glukoze pod kontrolom. Razlog moe biti to to jeam sadri visoke koliine vlakana pod nazivom beta-gluken, koji sporo prolazi kroz digestivni trakt i pomae sniavanju nivoa holesterola. Jeam moete pripremati na slian nain kao integralni pirina (dakle, kuva se od 45 minuta do sat vremena), a moete

i pomeati ove dve itarice i zajedno ih skuvati. Odlian je kao prilog uz razne vrste ribe i uz povre. Zain od ljutih papriica Ako zainite jelo ovim pikantnim zainom, spreiete porast eera u krvi posle obroka. argarepa Istraivanje na harvardskom univerzitetu pokazalo je da je veoma korisno jesti svakoga dana pola olje argarepe. Ta koliina sniava rizik od dijabetesa kod ena za ak 27%. Barem tri puta dnevno imate anse da znaajno smanjite nivo holesterola, snizite povieni krvni pritisak i smanjite sveukupni rizik od sranih bolesti. Kako? Ako jedete zdravu hranu. Hipertenzija (povieni krvni pritisak - 140/90 ili vii) predstavlja najei faktor rizika za srane bolesti. Kada se krvni pritisak povea, vae srce mora da radi napornije i da intenzivnije pumpa krv kroz telo. To teti vaim arterijama i automatski moe dovesti do sranog udara. Da biste imali zdrav krvni pritisak (120/80 i nii), u ishrani treba redovno da imate dolenavedene namirnice. Blitva Bogat je izvor kalijuma. Dnevno je preporuljivo unositi 4.000 miligrama kalijuma da biste snizili krvni pritisak, a blitva sadri 1.000 miligrama ovog minerala u jednoj olji. Jede se u kuvanom obliku. Kalijum se takoe nalazi i u drugom povru, nekim vokama, kotunjavim plodovima i u jogurtu. Blitva je bogata i kalcijumom i magnezijumom, koji takoe imaju vanu ulogu u sniavanju krvnog pritiska. Svei zaini Oni su zdrava zamena za so, a so sadri 2.400 miligrama natrijuma u samo jednoj kafenoj kaiici. To je vea koliina natrijuma nego to biste smeli uneti u organizam tokom itavog dana, ako elite da vodite rauna o svom krvnom pritisku. Dakle - jasno je zato su svei prirodni zaini mnogo bolja opcija.

Sve iseckani luk i ruzmarin odlino se slau uz krompir, perun se slae uz supu ili uz jaja, alfija ide odlino uz ivinsko meso, majina duica se moe dodati u kokice. Ovi prirodni zaini takoe su bogati antioksidantima, tako da dodatno tite vae srce od potencijalnih sranih bolesti. Ako se ne moete liiti soli, bolje je da koristite morsku so, a moete je i meati (i tako ublaiti) sa drugim zainima. Preporuljivi su i makrobiotiki zaini koji su veoma ukusni i dodaju slanou - oju i tamari. Oni se mogu stavljati u salate, ili dodavati u kuvana jela, pred kraj kuvanja. Niskokalorini i nemasni jogurt Mnogi ljudi vole ovu namirnicu, konsumiraju je uz doruak ili kao uinu. Sadri kalcijum i kalijum - minerale koji sniavaju krvni pritisak. Beli luk Ovo povre neki vole, neki ne, ali jedno je sigurno - beli luk ima bitnu ulogu u sniavanju loeg holesterola. Da biste postigli dobar efekat, treba da pojedete nekoliko enova dnevno.

Kako sauvati srce?

U razvijenim zemljama oko 20 % stanovnitva ima problema sa visokim krvnim pritiskom, a u naoj zemlji je taj procenat znatno vei. Ako uzmemo u obzir i druge bolesti srca i krvnih sudova, nae srce je pod stalnim poveanim optereenjem. Pored naslednih faktora, na nastanak bolesti srca utiu savremeni nain ivota i neredovna ishrana. Uzroci Najei uzroci poveanog krvnog pritiska i bolesti srca jesu prekomerna teina, slana hrana, puenje, previe alkoholnih pia, nedovoljna fizika aktivnost, neredovno spavanje, previe stresnih situacija, previe zasienih masti... Kako pomoi srcu i kako ga sauvati? Stres je postao hraonian pratilac naeg ivota. Pored mnogih drugih razloga, stres je prouzrokovan problemima u porodici, dugogodinjim nepovoljnim stanjem u zemlji, problemima na poslu, kratkim rokovima, stalnom neizvesnou, dinaminim ivotom, stalnom urbom... Kanadski naunici su ustanovili da hronini sres moe dovesti do poveanog pritiska. Nauite da ublaite stres koliko je to mogue. Vebe, fizika aktivnost ili svakodnevne kratke oputajue etnje predstavljaju bezbedne lekove. Preporuujemo: jogu, fitnes, velnes, meditaciju, ali ako to ne moete ili ne volite, nauite da pravilno diete. Odvojite desetak minuta dnevno za sebe pa sednite i polako diite duboko, pokuavajui da mislite samo na disanje i da se malo iskljuite. Stari savet pre nego se uznemirite ili iznervirate: udahnite duboko i izbrojte do deset. Videete da na taj nain znatno ublaavate posledice stresne situacije. Puenje se stalno pominje kao neprijatelj disajnih organa i krvnih sudova jer smanjuje uticaj kiseonika i doprinosi zapuenju krvnih sudova. Ukoliko ne moete da prestanete sa puenjem, pokuajte da smanjite broj popuenih cigareta u toku dana.

Manje soli unositi u orgnizam je veoma bitno jer slana hrana zadrava vie vode u organizmu i eto veeg pritiska. Pored toga, slana hrana umanjuje dejstvo lekova za kardiovaskularni sistem. Spavanje odmara i krvne sudove i ceo oranizam. Ukoliko neredovno spavate i spavate manje od est sati dnevno, vi kao da pucate pravo u svoje srce. Nedovoljno sna poveava i nervozu, nestrpljivost, pesimizam, hronini umor, stres, a to su sve uzroci mnogih bolesti. Lekove koje vam je preporuio va lekar treba redovno piti. To se naroito odnosi na lekove za pritisak i srce jer oni reguliu normalan ritam rada srca. Neredovno uzimanje lekova za hronine bolesti velika je greka koju mnogi ine, a tako stvaraju uslove za infarkt, modani udar i slino. Napominjemo da se lekovi za pritisak ne piju kada je pritisak odskoio na dole ili na gore, nego da se dri na potrebnom nivou. Ishrana se uvek pominje uz savremene bolesti, jer zbog naina ivota jedemo neredovno i neravnomerne koliine, a to je tetno i po organizam i po kilau. Vebanje je teko uskaladiti sa svakodnevnim aktivnostima, ali ako se potrudimo, onda je i to izvodljivo bar nekoliko puta u toku nedelje. Smanjite nepotrebno sedenje a ee se proetajte i uradite neku vebu. Telesnu teinu treba odravati dok je zadovoljavajua, a kada pone da se poveava, krajnje je vreme za akciju. Preporuuje se manje hrane, manje kalorine hrane, vie voa i povra i vie manjih obroka dnevno. Masnoe moemo smanjiti skoro neprimetno. Preite na manje masna mesa, na ribu, manje masno mleko, nepunomasni sir i jogurt, koristite vie maslinovo ulje i rezultati e biti vidljivi. Smanjite unos nekih namirnica - ne morate ih potpuno izbaciti iz jelovnika. U ishrani treba smanjiti koliinu artikala kao to su so, eer, slatkii, kafa, gazirana pia, pivo, alkohol... Ovo su bili samo neki saveti koji vam mogu pomoi da pomognete i svom srcu i krvnim sudovima i omoguite im da rade normalno, a da ih ne preopteretit.

Groe sniava krvni pritisak

Konsumiranje groa dovodi do sniavanja krvnog pritiska i poboljava sranu funkciju. Ameriki naunici otkrili su ovaj efekat na laboratorijskim pacovima koje su hranili veoma slanom hranom. Otkrie je objavljeno u Gerontolokom asopisu (Journal of Gerontology: Biological sciences). Dr Miel Sejmor (Mitchell Seymour) iz laboratorije za ispitivanje zatite srca, sa Univerziteta u Miigenu, rekao je da ovo otkrie potvruje teoriju da se u grou nalazi materija koja ima direktan uticaj na sniavanje rizika obolevanja kardiovaskularnog sistema. U studiji koju je sprovodio dr Sejmor sa saradnicima ispitivan je uticaj obinog groa na laboratorijskim pacovima koji su bolovali od visokog krvnog pritiska izazvanog unoenjem veoma slane hrane. Druga grupa pacova dobijala je veoma slanu hranu bez dodatka groa. Posle 18 nedelja, pacovi koji su jeli slanu hranu i groe imali su nii krvni pritisak, bolju sranu funkciju, smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu i manje znakova oteenja sranog miia u poreenju sa pacovima koji su jeli slanu hranu bez unoenja groa. Dr Sejmor je izjavio da je to jo jedna potvrda da hrana bogata voem i povrem blagotvorno deluje na sniavanje krvnog pritiska.

Crna okolada i pritisak

Ako imate problema s vikom kilograma, verovatno se trudite da se suzdrite od konsumiranja okolade - i, mogue je, ne ide vam ba najbolje. Skoro da nema onih koji okoladu ne vole, u ovom ili onom obliku, s lenicima, bademima, suvim groem i slinim dodacima, ili bez dodataka, crnu, mlenu ili belu okoladu, toplu okoladu... Da li vam ve ide voda na usta? ak i ako ste na dijeti, to ne znai da se okolade morate u potpunosti odrei, samo ukalkuliite njenu kalorijsku vrednost u dozvoljenu vam dnevnu koliinu kalorija. Pored toga, kao to smo ve nekoliko puta pisali, okolada nije samo loa hrana koja goji; ona ima i mnoge dobre i po zdravlje pozitivne osobine. Naravno, jeste kalorina i ima masnoe u sebi, pa na to treba obratiti panju kad sastavljate dnevni jelovnik (drugim reima, ne tretirajte okoladu kao "ma, to se ne rauna" hranu), ali ima i dovoljno korisnih osobina da je nikako ne bi trebalo izbaciti. Jedna od pozitivnih osobina okolade jeste i ta da vam moe pomoi da snizite krvni pritisak, kao i da smanji rizik da obolite od dijabetesa. Kako to? Ne radi se o bilo kojoj okoladi, ve samo o crnoj (dakle, onoj bez mleka). U Italiji je sprovedeno istraivanje sa 15 uesnika koji su 15 dana konsumirali 100 grama crne okolade dnevno. Rezultati su bili izuzetno povoljni. Ispitanicima je snien krvni pritisak, plus su njihovi organizmi postali sposobniji da apsorbuju eer. Istraivai nisu propustili da naglase da ne treba zaboraviti na kalorinost okolade, tako da, ako elite da same sprovedete slian eksperiment, svakako treba da smanjite unos druge hrane - ili rizikujete da se ugojite. Dakle, upravo ste dobile jo jedan razlog da se ne odriete okolade i, ako konsumirate crnu okoladu, moete s punim pravom da tvrdite da na taj nain titite sopstveno zdravlje. Naravno, nije da ete u okoladi uivati zbog njenog uticaja na vae zdravlje - ali taj uticaj svakako ne smeta, zar ne?

Uticaj braka na krvni pritisak

Najnovija klinika studija pokazala je da je srean brak blagotvoran na visinu krvnog pritiska. Osobe koje su zadovoljne u braku imale su nii krvni pritisak nego osobe koje nisu u branoj zajednici, iako su vodile bogat drutveni ivot i delovale vrlo zadovoljno. Takoe, osobe koje nisu u braku imaju nii krvni pritisak nego osobe koje su nezadovoljne i nesrene u braku - objavljeno je 20. marta u asopisu "Anali medicine ponaanja" (The Annals of Behavioral Medicine). Vodei naunik ove studije dr Dulijan Holt-Lanstand (Dr.Julianne Holt-Lunstad), profesor psihologije Brigham Young univerziteta, konstatovala je da na visinu krvnog pritiska utie prevashodno kvalitet braka, a ne brak sam po sebi. Ispitivane su 204 osobe koje su u braku i 99 osoba koje nisu u braku. Ispitanici su nosili aparate za merenje krvnog pritiska danju i nou i ovi aparati su povremeno merili krvni pritisak nezavisno od situacije u kojoj su ispitanici bili. Dr Dulijan Holt-Lanstand bila je iznenaena rezultatima: osobe koje nisu u braku imale su, uprkos bogatom drutvenom ivotu, vii krvni pritisak od osoba koje su u branoj zajednici. Takoe, njihov krvni pritisak bio je vii nou, to je ukazivalo na povean rizik od sranih problema. Smatra se da osobe koje su u braku imaju nii krvni pritisak zbog redovnijih seksualnih odnosa i privrenosti partnera. Ispitivanje dalje pokazuje da ak i dobro prijateljstvo nema tako blagotvoran uticaj na krvni pritisak kao intimni partner. Ispitivanje je vreno samo na osobama koje su u braku i na osobama koje su same i koje ne ive ni sa kim. Nema podataka o visini krvog pritiska osoba koje ive s partnerom u vanbranoj zajednici.

Igranje fudbala regulie povieni krvni pritisak

Dobro je poznata injenica da redovna fizika aktivnost sniava povieni krvni pritisak. Pitanje je, meutim, koja je fizika aktivnost najefikasnija. Najnovija klinika studija obavljena u Kopenhagenu u Danskoj pokazala je da su vebe visokog intenziteta, kao to je igranje fudbala, vrlo efikasne u regulaciji visokog krvnog pritiska. Klinika studija je obuhvatila 25 mukaraca starosti od 31 do 54 godine koji su patili od blagog ili srednje izraenog oblika hipertenzije i oni su podeljeni u dve grupe. Jedna grupa je igrala fudbal sat vremena dva puta nedeljno u timu od 5-6 igraa, dok je druga bila savetovana da bude umereno aktivna i da smanji rizik od razvoja sranog oboljenja. Tri meseca kasnije, obe grupe su bile podvrgnute testovima koji su pokazali da je grupa koja je igrala fudbal znaajno unapredila svoje zdravlje, snizivi krvni pritisak, smanjivi naslage masti i redukujui brzinu pulsa u poreenju sa grupom koja nije igrala fudbal. Profesor dr Peter Krustrup sa odeljenja za nauku u sportu Univerziteta u Kopenhagenu, autor ove studije, smatra da su povremene fizike vebe visokog intenziteta delotvorne na sniavanje povienog krvnog pritiska. On smatra da je igranje fudbala idealna fizika veba, zato to igraima prua zadovoljstvo i nije im problem da ga redovno igraju. U Kanadi jedna od pet osoba oboli od povienog krvnog pritiska, a on je glavni faktor izazivanja loga i oboljenja srca. Poto ne pokazuje nikakve simptome, esto se naziva "tihi ubica". Osoba koja boluje od povienog krvnog pritiska izloena je poveanom riziku od bolesti sranih krvnih sudova (koronarna bolest), fibrilacije sranih pretkomora, obolevanja bubrega i iznenadne smrti iz bilo kog razloga. Bez obzira na to to je ova studija uraena na manjem broju ispitanika, ona nedvosmisleno ukazuje na to da povremeno igranje fudbala ili drugih sportova koji zahtevaju fiziku aktivnost visokog intenziteta (vaterpolo, plivanje, tranje ili vonja bicikla) u redovnim vremenskim intervalima - znaajno povoljno utie na regulisanje visokog krvnog pritiska.

Stres ubija srce

Svi znaju onu izreku: bolje je spreiti nego leiti. U tom smislu, preventiva je najvanija u zdravstvu. Znai, moramo da uradimo sve da ne doe do bolesti. S prevencijom bi trebalo poeti od najranijeg detinjstva. To je ona pria o tome kako bi deca trebalo da se hrane zdravo i da se mnogo igraju. Mladi ne mogu da sede za stolom po nekoliko sati i da ue - to je pogubno za srce, krvne sudove, ramena, kimu, a sigurno je da e, kad budu odrasla, ta deca biti bolesnici. Uvek moramo da kontroliemo svoj nain ivota kako bismo mogli da ga menjamo i prilagoavamo uvek i u svakoj prilici. Poznata je stvar da je stres najvei neprijatelj savremenog oveka; opasniji je i od holesterola i drugih uzronika bolesti srca. Stres se ne moe izmeriti. Zbog toga se uvek savetuje da etate to vie, brzim hodom, barem dva kilometra dnevno, da trite, da se bavite sportom i, naravno, da vie itate. Ne bi valjalo da se biblioteke i knjiare zatvaraju kad se zna da su stari ljudi stres leili itanjem u veernjim satima. Izbegavajte i brzu hranu, kao i suve namirnice, a ukoliko se u toku dana prehranjujete tako to na brzinu progutate sendvi ili dva, trudite se da bar pijete svee vone sokove - oni mogu da budu pravo osveenje za va organizam. Podsetimo se samo toga da je vae telo, dakle, va organizam - va hram. To znai da morate voditi rauna o svim faktorima koji mogu da budu tetni i koji bi vam mogli umanjiti ansu da ostatak ivota provedete zdravi i itavi. Vai dnevni problemi, oni koji vas pritiskaju na radnom mestu, ili jo gore, oni koji vas ne naputaju ni kad izaete iz kancelarije, najvei su vam neprijatelj, jer hteli ne hteli, spadate u kategoriju savremenog oveka, kojem stres pravi haos u ivotu dovodei ga u situacije da poremeti svoj san i redovan i zdrav nain ivota. Nemojte dopustiti da vas to poremeti.

Reagovanje na stres stomakom

Svako reaguje na stres na svoj nain - izvestan broj ljudi reaguje stomakom. Ta reakcija ume da bude prilino neprijatna, pa nije loe znati kako da se ublai. Ukoliko ste iskusili takvu reakciju, odlino znate o emu govorimo: kad god ste uzbueni, zbog bilo ega (recimo, vaan sastanak, ispit, kontrolni u koli), va stomak se oglaava - to mogu biti udni zvuci iz stomaka, nadimanje, grevi, dijareja... Kao da vam sam stres nije dovoljan nego vas jo i stomak na takav odvratan nain maltretira. ta uiniti? Za poetak, moe malice da umiri saznanje da nenormalno - svako e na stres reagovati onim delom nekih ljudi to je stomak. Da biste neprijatnu reakciju rauna o tome ta jedete i pijete, tj. da stomak ne izbegavate sve to bi moglo da izazove nadimanje. takve reakcije nisu nita koji je najosetljiviji, a kod ublaili, treba da povedete nadraujete dodatno i da

Zaslaena pia, naroito gazirana i/ili sa vetakim zaslaivaima, svakako bi trebalo izbegavati, jer nadimaju (zapravo, sve sa vetakim zaslaivaima, ukljuujui i vake bez eera, moe da izazove nadimanje stomaka). Jake zaine i kafu takoe bi trebalo izbegavati. Luk, soivo, graak, pasulj, karfiol, kelj, crveni kupus, limun, kivi (i ostale kisele namirnice koje mogu da nadrae eludac) u principu su zdrave, pa ih ne treba ukidati, ali ako oekujete stresnu situaciju sledeeg dana, moete dan pre da ih ne unosite, a i da ih inae ne jedete u veim koliinama. Odlian za eludac i stomak jeste i jak aj od umbira (toliko jak da vam od ljutine zapee grlo - ne brinite, oseaj peenja traje dve-tri sekunde i potom prestaje kao da ga nije ni bilo - ali ne toliko jak da vam krenu suze na oi). Dan pre oekivane stresne situacije (dan pred sastanak, intervju za posao, ispit, kontrolni, na primer znamo, stresnu situaciju nije uvek mogue predvideti, ali onda kada znate da e je biti, korisno je pripremiti se) nije loe popiti dve do tri olje aja od kamilice, miroije i kima (meavina). Ovu meavinu moete kupiti u apoteci, ili je iskombinovati sami. Isti takav aj moete popiti i ujutro na dan stresnog dogaaja, a moete i u kolu da ponesete termos ili flaicu sa tim ajem (moe da se pije hladan, mada ne bi trebalo da bude leden).

Izbegnite nepotreban stres

U savremenom ivotu, stres je neizbean. To je injenica koju treba prihvatiti, ali ba zato je vano da ne oseamo stres pri svakoj incidentnoj situaciji, ve da nauimo da se ograujemo od nekih situacija i smanjimo svoje negativne reakcije na stres. Strunjaci nam preporuuju odreene taktike. Organizacija vremena Ovo je veoma vano, jer vam dobra organizacija vremena moe omoguiti da provedete vie vremena sa prijateljima i porodicom, a poveati i vau produktivnost na poslu. To znaajno pomae u smanjenju stresa. Da biste poboljali svoju dnevnu organizaciju, moete uiniti sledee: Utedite vreme tako to ete ga rasporeivati prema svojim potrebama. Fokusirajte se, rasporeujte, u svoj raspored uraunajte sva potencijalna deavanja - poslovna, porodina, kao i aktivnosti koje e ispuniti vae slobodno vreme. Napravite prioritete, po vanosti ili hitnosti. Usmerite svoje vreme na one aktivnosti koje su vam smislene i vane. Ne preterujte sa obavezama koje preuzimate na sebe. Ne morate uestvovati u deavanjima koja vam nisu vana. Piite dnevne planove. Velike projekte podelite na manje delove i obavljajte jedno po jedno, postavljajui kratkorone ciljeve. Napravite dobre taktike za borbu protiv stresa U borbi protiv stresa mogu vam pomoi razliite antistresne taktike, taktike koje se mogu svesti na svega pet minuta, kao i odreene antistresne strategije. Pa ipak, da bi bile uspene, te taktike moraju biti line i odnositi se ba na vas. Dobar nain da ih osmislite jeste voenje dnevnika. Ako to radite, onda moete predvideti potencijalni stresni dogaaj i svoju emotivnu reakciju. Orijentiite se na pozitivnu stranu i uspostavite dobru kontrolu nad svojim ivotom.

Nain ivota Neka ponaanja i ivotni izbori utiu na nivo stresa kome ste izloeni. Moda ne izazivaju stres direktno, ali utiu na vau telesnu reakciju na stres. Pokuajte sledee:

Izbalansirajte line, poslovne i porodine potrebe i obaveze. Pronaite ciljeve u ivotu (ili barem potraite). Spavajte dovoljan broj sati, jer se vae telo oporavlja od dnevnih stresova dok spavate. Pobedite nesanicu! Hranite se izbalansirano, jer je zdrava hrana prirodna odbrana od stresa. Vebajte dovoljno tokom nedelje. Ograniite unos alkohola. Nemojte puiti.

Socijalna podrka Veoma je vana podrka porodice, prijatelja i partnera, jer vam ona garantuje mentalno zdravlje.

Petominutne taktike protiv stresa

Bez obzira na to da li ste nervozni zbog priprema za odmor, zbog dugake liste obaveza ili uznemireni zbog svae sa voljenom osobom, ne morate dozvoliti stresu da vas obuzme. Potrebno vam je svega pet minuta da se u miru posvetite sebi, bez spoljnih uticaja. Evo nekih saveta strunjaka Kada kasnite... Uspavali ste se, zaglavili u saobraaju i kasnite 15 minuta na vaan sastanak ponovo. Umesto da se prepustite napadu anksioznosti, pritisnite svoje unutranje dugme za pauzu i recite sebi: pet minuta vie nita ne menja, ionako ve kasnim. Nema svrhe brinuti oko neega to ne moete promeniti. Prvo nazovite efa da mu javite da ete zakasniti. Onda udiite i izdiite vazduh duboko i pustite da vam misli odlutaju do nekog lepog seanja (na primer, poslednjeg letovanja) i sastavljajte mentalnu listu stvari zbog kojih ste zahvalni. Ovakva razmiljanja pomoi e vam da se prisetite ta je u ivotu stvarno vano (umesto da brinete zbog svakodnevne sitnice). Kada ste preplavljeni potrebama drugih ljudi... Ponekad ste zapljusnuti zahtevima svog efa, dangrizave svekrve, erke u tinejderskim godinama... Odjednom, svima je neto potrebno, a vi imate glavnu ulogu u ispunjavanju zahteva. Pobegnite na trenutak od svega toga. Osamite se u mranoj sobi, zamurite i kreirajte u glavi svoje sopstveno ostrvo. Iskoristite svoja ula za distanciranje od tekue realnosti: "posmatrajte" plavo nebo bez oblaka, "osetite" toplotu sunevih zraka i osetite "ukus" pinakolade. Napravite sopstveni unutranji krug u koji je zabranjen pristup drugim osobama, osetite sopstveni mir i harmoniju. uvajte svoje zamiljeno ostrvo i aktivirajte ga kad god ste ugroeni potrebama drugih ljudi. Kada vas onespokojavaju naporne osobe... Svi imamo posla sa njima: radoznale komije, dosadni roaci, neljubazni slubenici... Da biste se izolovali od njihovog napornog ponaanja, prvo treba da postanete svesni kako u tim situacijama reagujete; npr. moda steete pesnicu i elite da pobegnete sa mesta zbivanja. Prepoznavanje sopstvene reakcije moe vam pomoi da bolje savladate situaciju i da preuzmete kontrolu. Protrljajte svoj runi zglob i smanjite psihiku tenziju, potom ponavljajte u sebi neku smirujuu afirmativnu misao, poput: "Bez obzira na to koliko se neprijatno ponaa, ja u biti ljubazna".

Iznenaujue antistresne taktike

Svi znamo kako stresna situacija moe izgledati. Na primer: ustajete u ranu zoru; vae dete se iznenada seti da mu je potrebna torta za kolsku proslavu; drugo dete se ne osea dobro; va partner je besan zbog finansijskih prilika i poinje da guna... Kad dan tako pone, nije neobino da se stresne misli odmah usele u va mozak. A potom, stres poinje da deluje i na organizam: puls se ubrzava, moe doi do oseaja bola u grudima, a ini vam se da e vam glava eksplodirati. Kako anksioznost raste, poinju da se deavaju i hemijske promene: dolazi do suavanja krvnih sudova, srce poinje ubrzano da lupa, raste krvni pritisak, a miii se zateu. Vae telo se sprema da se suoi sa pretnjom. To je korisno ako vas juri lav u dungli, ali u svakodnevnom ivotu - nije. Dugoroan stres donosi razne neugodne posledice po organizam. Zato je neophodno suoiti se sa stresom i suprotstaviti mu se. Evo nekih naina: Ljubite se to vie! esto ujemo: "Bez obzira na to kakvi me problemi mue, kada doem kui i poljubim svog mua, sve ostalo mi izgleda nevano." Ova ena je u pravu, a to potvruju i nauna istraivanja: parovi koji se ljube samo tokom seksualnog odnosa podloniji su stresu ak osam puta vie od onih parova koji se ljube vie puta u toku dana. Poljubac nas oslobaa stresa, stvarajui oseaj povezanosti, tada se oslobaa endorfin, supstanca koja deluje suprotno stresu i depresiji. Zagrljaj ima lekovito dejstvo Dranje za ruke i grljenje takoe moe smanjiti stres u znatnoj meri. Izvreno je sledee istraivanje: pedeset parova zamoljeno je da se dre za ruke deset minuta, a potom da se grle dvadeset sekundi. Druga grupa od 85 ispitanika mirno se odmarala, bez meusobnog dodirivanja. Potom su zamoljeni da priaju o nekom prolom dogaaju koji ih je razbesneo. Oni koji se nisu grlili imali su povieni krvni pritisak i lupanje srca, a kod onih drugih do toga nije dolo. Klju cele te prie o grljenju je u sledeem: neni pritisak u zagrljaju stimulie nervne zavretke, to alje umirujuu poruku mozgu i usporava oslobaanje kortizola. Smanjite zajedljive komentare!

Kada se brani parovi svaaju, ee moemo uti ene koje daju zajedljive komentare i mukarce koji se ponaaju utljivo nego obratno. Ako navodite neprijatne argumente (ak i kad ste u pravu), nivo stresa raste. Konflikt ne mora obavezno biti tetan, ali treba da nauimo da se svaamo bez zajedljivosti, i to zbog sebe.

Ne gubite pribranost

Ponekad nije lako biti "hladne glave" i sauvati pribranost. Kada stvari krenu nekim udnim tokom, makar bile u pitanju samo sitnice, kako reagujete? Da li vam se deava da izgubite prisebnost i "eksplodirate"? Poznato vam je ono oseanje kada se neto u vama kuva, i vie ne moete da ga zadrite, ve morate da se oslobodite tog oseanja, i to na bilo koji nain? Ako vam se to deava, onda se tekst koji sledi odnosi na vas. Ova vrsta psiholokog stresa tetna je na vie naina. Kao prvo, nije dobra za vae zdravlje, jer moe biti povezana sa sranim bolestima i depresijom. A kada je re o linim i poslovnim ciljevima, mogue je da zbog ovog problema ne napredujete tako brzo kako biste eleli. Ima ljudi koji uvek ostaju hladni i pribrani, bez obzira na to ta se oko njih deava. To su oni koji nikad ne "pucaju" i deluju kao da ih nita ne moe iznervirati. Pa, kako se moe postati jedan od njih? Dobra vest je da se neke tehnike mogu nauiti. Kristalno jasno razmiljanje je prvi korak koji treba da nainite. Ako zastanete i razmislite pre nego to odreagujete, va ivot e biti pod vaom kontrolom. Neka to bude zadatak koji ete dati sebi ostati pribran bez obzira na to da li ste usred poslovne rasprave, da li vam je let odloen ili ste se zaglavili u saobraaju. Evo nekoliko tehnika koje vam mogu pomoi: Razvijajte svoju samosvest! Samosvest e vam pomoi da sebe i situaciju jasnije i realnije sagledate. Kako se stvarno oseate kada vam prijatelj ne odgovori na poziv? Umesto da izgubite

kontrolu i prenaglasite svoja negativna oseanja, zastanite i realno razmislite o situaciji. Mogli biste da zakljuite da njegovo ponaanje nema veze sa vama. Samokontrola Da li mislite i izgovarate negativne misli? Prestanite s tim! Unutranji monolog nabijen negativnim mislima nee vas nikuda odvesti. Svesno ubacujte pozitivne misli o voljenim osobama, o lepim putovanjima na kojima ste bili ili o aktivnosti u kojoj uivate. Takoe, moe vam pomoi meditacija i duboko disanje. Komunicirajte! Otvorite se i razmenjujte ideje sa drugima. Budite aktivni! Pokuajte aktivno da se bavite problemima i da ih reavate umesto da samo leite i gledate TV. Definiite svoj problem, pamtite svoje ciljeve i smiljajte kako biste mogli da ih dosegnete. Saoseajte sa drugima! Svakome je ponekad lo dan. Dakle - imajte razumevanje za druge

Otkrijte uzroke stresa i otklonite ih

Pojava stresa je neizbena u svakodnevnom ivotu, pogotovo kada su u pitanju neki vei izazovi. Svaka osoba razliito reaguje na pritisak i stres koji se prilikom toga javlja. Stres je usko povezan sa nainom na koji sagledavamo odreenu situaciju, pa se zato javlja u manjoj ili veoj meri. Stoga ste upravo vi sami najbolje merilo za stres; i ne samo to: upravo ste vi sami u stanju da otkrijete najbolje naine da se to bolje nosite sa stresom. Evo i nekih korisnih pitanja koja vam mogu posluiti kao smernice na putu ka pobedi ovog jako nepoeljnog protivnika. Postavite sebi sledea pitanja kako biste otkrili ta to izaziva stres kod vas i kako vi na njega reagujete.

Da li se kod mene javlja stres izazvan situacijom na poslu, u porodici ili je line prirode? Do hroninog stresa moe doi usled nepovoljnih okolnosti u duem vremenskom periodu. Naveemo neke od njih.

Problemi u porodici ili u vezi. Staranje o starijem lanu porodice koji ima hronine zdravstvene probleme, ili je nepokretan. Staranje je jedan od glavnih izvora prevelikog stresa. Stres izazvan poslom i situacijom na poslu. lan porodice koji je pod stresom.

Da li je kod mene dolo do nekih velikih ivotnih promena u skorije vreme? Stres je neizbean u ivotu i moe biti ili pozitivan ili negativan. Mi proivljavamo obe vrste stresa, rutinski, kada dolazi do nekih veih promena u naim ivotima, kao to je venanje, roenje deteta ili odlazak tog istog deteta od kue, kada odrastanju doe kraj. Kako da se nosim sa stresom? Odreeni vid vaeg ponaanja i izbora koje donosite u ivotu moe da ometa nain na koji vae telo i va organizam trae ventil, ventil od stresa. Za vreme sna vae telo je u stanju da se u potpunosti oporavi od dnevnih stresova. Ukoliko ne spavate dovoljno ili va san neko ili neto stalno naruava, uskraujete sebi ansu da se oporavite od stresa. I sve ono to radite, kao i vae ponaanje, mogu biti posledice stresa. Ljudi koji su stalno suoeni sa stresom na njega reaguju puenjem, odavanjem alkoholu, ili loom ishranom. Zato je veoma bitno da sami procenite kako reagujete na stres, tako to ete identifikovati svoje pozitivne i negativne naine borbe. Da li moja uverenja mogu biti uzrok stresa? Odreeni ljudi oseaju previe stresa zbog toga to su njihova lina uverenja u konfliktu sa nainom na koji ive svoj ivot. Obavezno preispitajte sebe, kako biste utvrdili da li je upravo to razlog vaeg stresa. Ukoliko ne moete sa sigurnou da utvrdite da li ste zapravo pod stresom, ili niste u stanju da dokuite zbog ega se oseate tako kako se oseate - morate svakako

otkriti ta je to to bi moglo da bude uzrok stresa. A jedan od naina da to uinite jeste da na papir stavite sve ono to vas ini nervoznim i to bi moglo biti potencijalni uzrok stresa, kako biste pronali to bolje naine da se nosite sa njim.

Otkrijte neto novo o sebi

Jesen je uveliko u toku, i zima je blizu, spremno eka iza ugla. Ovaj period u godini ispunjen je kiama, a preovlaujue boje u prirodi su siva i maslinasto zelena. A kako ste vi ovih dana? Oseate li se tmurno, poput vremena, mui li vas neodreeno nezadovoljstvo i bezrazlona zabrinutost? Ako je tako, ne brinite, niste jedini. Veinu ljudi mue slina oseanja i razmiljanja. ta se moe uiniti da se takvo stanje popravi? Imamo jedan predlog: pronaite svoje novo interesovanje neku zabavnu i svrhovitu aktivnost, kojom ete ulepati sebi ove tmurne dane. Odrastali smo u uverenju da su tue potrebe pree, pa smo se esto oseali neugodno istraujui interesovanja koja vode ka naem sopstvenom zadovoljstvu. Ali ugaajui sebi, mi ne uzimamo od drugih ljudi. Naprotiv: to smo sreniji imamo vie samopouzdanja, bolji smo oslonac za druge, zabavniji smo, vitalniji i irimo oko sebe vie pozitivne energije. Nita se ne zadobija preko noi, barem ne ono to je zaista vredno. Ali, u bilo kom trenutku moete pokrenuti male rafove u svom razmiljanju i uneti vedrije boje u svoj intimni svet. Potraite inspiraciju Da biste lake odluili koja nova aktivnost bi vas uinila zadovoljnijom osobom, prisetite se ciljeva koje ste oduvek hteli da dosegnete. Da li ste eleli da budete profesor, svetski putnik, atletiar, filantrop? Zapiite sve svoje ideje, jer to je prvi korak ka akciji. Drugi izvor inspiracije moe biti vae detinjstvo ako ste kao devojica oboavali balet, velika je verovatnoa da ste i sada ljubitelj plesa.

Moda ste nekada imali elju da uzimate asove letenja, ali se na taj korak niste odluili jer su vam deca bila mala. Deca su u meuvremenu odrasla sada imate novu ansu. Sastavite listu stvari o kojima elite neto da nauite i moete poeti sa istraivanjem. Procenite mogunosti Sledee to treba da uradite jeste da procenite da li su vae ideje realno ostvarljive. Razmislite kakav vam je stil ivljenja, da li imate slobodnog vremena nekoliko sati dnevno, ili ga merite u minutima. Ako je vreme ono to vam nedostaje, pokuajte da kombinujete aktivnosti kojima se ve bavite. Na primer volite da vebate, ali i da provodite vreme sa prijateljima. Zato onda ne biste spojili ta dva u jedno biranjem fizike aktivnosti koju i vai prijatelji vole? Probajte neto potpuno drugaije Istupite iz kruga delatnosti koje su vam dobro poznate i u kojima ste ve veti. Zato ne biste pomalo rizikovali i eksperimentisali? Psiholozi kau da je est sluaj da se odrasla osoba zaglavi u svojoj svakodnevnoj rutini. To je zato to mislimo da treba da budemo struni i uspeni u ba svemu to radimo. Ali isprobavanje neeg sasvim novog u emu smo neiskusni poetnici moe doneti mnogo zadovoljstva. elite da igrate tenis u pedesetoj? Zato da ne. Istraujte razne mogunosti, eksperimentiite. Pustite da vas radoznalost vodi.

Nove taktike za zdrav ivot

Bez obzira na to koliko imate godina, moete iskoristiti neke od taktika koje emo predloiti i dodati jo nekoliko godina kvalitetnog ivljenja svojoj budunosti. Vano je koliko dugo ivimo, ali je jo vanije na koji nain provodimo svoje vreme i kako ivimo. Proitajte ove jednostavne savete i vidite ta od toga moete uneti u svoju svakodnevicu. Pijte najmanje pet aa vode na dan! Naunici su ustanovili da ljudi koji piju ovu koliinu vode dnevno imaju 50% manje anse da im se desi srani udar od onih ljudi koji piju dve ae vode dnevno ili manje od toga. Napravite pauzu za smeh! Istraivanja naunika sa Merilendskog univerziteta pokazala su da je veoma korisno gledati komedije ili smene video-snimke. Samo 15 minuta ove aktivnosti moe pozitivno uticati na va krvotok i na sniavanje holesterola. Na pauzi na poslu pogledajte neki od smenih snimaka ili slika koje se lako mogu nai na internetu. Pronaite svoj omiljeni sajt ove vrste i - ne zaboravite na smeh. Ne idite bolesni na posao! Bolje je odmah odleati prehladu nego se izlagati preteranim naporima i rizikovati da zaradite neto ozbiljnije, a samim tim i due odsustvujete s posla; da ne govorimo o mogunosti da zarazite ostale zaposlene. Ne izbacujte u potpunosti okoladu iz ishrane! Danski naunici su utvrdili da je za smanjivanje rizika od sranih bolesti korisno jesti etiri grama tamne okolade dnevno. Tako mala koliina e vam koristiti, a nee se negativno odraziti na telesnu teinu. Jedite zdrave cerealije! Kada kupujete sastojke za jutarnju kau, neka to budu stoprocentne integralne itarice. Zaboravite na privlana pakovanja muslija, koja jesu ukusna, ali su najee puna kalorija. Sami sastavite svoj musli. Dodajte magnezijum ishrani!

Povremeno (npr. kod ena u predmenstrualnom periodu) je korisno uzimati dodatak magnezijuma u umeim tabletama. U nekim periodima korisno je uzimati i multivitaminske proizvode. Ne treba preterivati u tome i nije na odmet posavetovati se s lekarom. Pronaite sportsku aktivnost za sebe! Iako niste sportski tip, nemojte dozvoliti da vam to bude izgovor. Svako moe da nae aktivnost koja mu prija, bila to etnja, tranje, hidrobik ili klizanje. Pronaite nain kako da omiljenu aktivnost uklopite u svoj raspored. Ne gubite motivaciju, ve stalno nalazite nove motive, i to je najvanije - shvatite bavljenje sportom ne kao obavezu, ve kao uivanje. Jedite voe i povre uz svaki obrok! Ako tako redovno inite, sniavate za 26% rizik od sranog udara. Voe i povre nije skupo. Obiite snabdevenije supermarkete i pronaite neke namirnice koje niste ranije probali. Uivajte u raznovrsnim ukusima i bojama. Postavite ogranienje na "tri ae"! Mislimo na one trenutke kada se naete u veselom drutvu na nekom slavlju. U redu je ponekad piti alkohol, ali nema potrebe piti vie od tri ae alkoholnog pia. To je dovoljno da se opustite, a da nema loe posledice po vae zdravlje. Nauite kako da se zatitite od ujeda pele! Moda vam se nikad nije dogodio ujed pele, ose ili strljena, pa ne znate da li ste alergini ili niste. Ako vam se to nekad desi i ako ponete da oseate velike ospe na telu, teko disanje i greve, to znai da jeste alergini. U tim trenucima moete uraditi sledee: pozovite hitnu pomo, ili, ako imate, popijte odgovarajui lek, lezite na lea i podignite noge dok ekate da pomo stigne. Proveravajte povremeno svoj krvni pritisak! Povien krvni pritisak poveava rizik od sranog udara, tako da se treba redovno obavetavati o sopstvenom zdravstvenom stanju, da biste mogli blagovremeno reagovati. Mislite pozitivno!

Konstantna zabrinutost moe vam skratiti ivot ak za 16 godina - kau strunjaci. Budite "kul"! Nije ala - ljudi koji dobro kontroliu svoj temperament telesno su zdraviji od onih koji imaju problema sa nekontrolisanim besom. Predupredite napad ajkule! Ovo se retko deava, ali ipak budite oprezni ako ste u rizinim oblastima. ta moete uiniti? Ronite s partnerom. To umanjuje rizik od napada ajkule za 50%; ne mokrite u okean, jer telesne tenosti privlae ajkule; ako se desi da vas napadne, udarite ajkulu u oi ili u krge. Jedite crveni grejpfrut! Konsumiranje ovog voa jednom dnevno za 20% sniava lo holesterol. Dorukujte u okviru 90 minuta posle buenja! Nemojte ekati vie od toga, jer moete puno ogladneti i jesti vie nego to vam je potrebno. Moete jesti i neposredno posle buenja, ako vam tako prija. Jedite bobiasto voe! Jagode, borovnice, maline, kupine i drugo bobiasto voe predstavlja vani antioksidante, koji tite od sranog udara i uvaju vam mentalno zdravlje. Upalite sveicu sa mirisom jasmina! Ako pred spavanje na minut rairite ovaj miris po prostoriji, spavaete vrsto i probudiete se sveiji.

Manjak testosterona slabi seksualni nagon

Iako hormon testosteron ne predstavlja jedini pokreta mukog seksualnog nagona, ukoliko ga nema dovoljno, to se moe izuzetno negativno odraziti na seksualne odnose. I ne samo to, nedostatak ovog hormona moe rezultovati potpunim gubitkom seksualnog nagona i problemima sa erekcijom. Ipak, ne treba oajavati, jer, ukoliko je ovo glavni problem, postoje odreene savremene metode leenja koje su dale veoma dobre rezultate. Testosteron i uzroci slabog seksualnog nagona I pored injenice da naunici nisu jo uvek u potpunosti razotkrili misteriju koja se odnosi na uticaj testosterona kao hormona koji pospeuje libido, ono to se zna jeste da seksualni nagon kod mukaraca tokom godina sasvim prirodno opada. Poevi od perioda u kom dostie svoj vrhunac (tinejderske godine i dvadesete), libido tokom godina opada. Ipak, ne odlikuje sve mukarce isti libido, pa ono to jedan mukarac smatra slabim seksualnim nagonom za drugog ne vai. Ovome treba pridodati i injenicu da se sam seksualni nagon menja uporedo sa promenama kod mukarca; i na njega podjednako utiu stres, lo san i ostali problemi sa kojima se svakodnevno suoava. Iz ovog razloga definisanje normalnog seksualnog nagona skoro je nemogue. Simptomi koji se javljaju usled niskog nivoa testosterona ne odnose se uvek na stvaranje oseaja da je seksualni nagon u padu. Nekim mukarcima polazi za rukom da odre seksualni nagon ak i pri niskom nivou testosterona. Dakle, manjak testosterona jeste jedan od moguih razloga koji negativno utiu na muki libido, ali nije glavni. Ustanovljeno je da prilikom sputanja nivoa testosterona svaki mukarac u odreenoj meri osea pad seksualnog nagona. U druge razloge spadaju: stres, nedostatak sna, depresija i hronina oboljenja. Erektilni poremeaj Iznenaujue je da je nizak nivo testosterona retko kad uzrok problema sa erekcijom. I kada je re samo o uticaju nedovoljne koliine testosterona, to kod jako malo mukaraca prouzrokuje i erektilni poremeaj. Erektilni poremeaj u najveem broju sluajeva prouzrokuje bolest pod imenom ateroskleroza (bolest velikih i srednjih miinih arterija koju karakterie disfunkcija endotela krvnog suda). Usled oteenja arterija, krvni sudovi koji snabdevaju penis nisu vie u stanju da se ire i tako omogue jak protok krvi koji uslovljava erekciju. Dijabetes, povieni krvni pritisak i povieni holesterol spadaju u tri glavna uzronika ateroskleroze i

erektilnog poremeaja. U isto vreme, manjak testosterona je jako est sauesnik ateroskleroze kada je re o prouzrokovanju erektilnog poremeaja. Najee je povezan i sa brojnim drugim stanjima koja vode do pojave erektilnog poremeaja, poput: metabolikog (kardiovaskularnog) sindroma, gojaznosti ili dijabetesa. Reenja Kada je re o reavanju ovog problema, jedan od naina jeste testosteronska terapija, koja pozitivno utie na seksualni nagon, a samim tim i na opte zadovoljstvo celokupnim seksualnim ivotom. Ipak, pre nego se odluite na ovaj korak, treba znati da su prednosti i rizici dugotrajne terapije jo uvek nedovoljno ispitani i da e, uprkos brojnim probnim terapijama, ipak biti neophodno jo malo vremena dok se ne dobiju neki konkretniji rezultati. Ono to ne treba zaboraviti jeste da se libido moe poboljati zdravim ivotom: manje alkohola, manje puenja, vie spavanja i odmaranja, manje teke i masne hrane, vie sokova i voa, umerena fizika aktivnost, vie vremena na sveem vazduhu...

Kako poveati libido?

Kao to znamo, smanjenje libida kod mukarca ili kod ene moe izazvati odreene probleme u braku ili vanbranoj vezi. Problemi esto nisu jednostavni i prosti ve su esto kompleksni i nastaju iz vie razloga. Ma kako ovi problemi u nekom trenutku izgledali nepremostivo, u veoma velikom broju sluajeva se mogu reiti sa malo obostranog truda i meusobnog poverenja. Osnovno je da o problemu ne treba utati i "stavljati ga pod tepih", ve o njemu treba razgovarati i preduzeti mere da se rei. Kada se krene s reavanjem, najee se ispostavi da je problem veoma jednostavno reiti. Evo nekih trikova koji nam mogu pomoi u reavanju problema sa smanjenim polnim nagonom, bilo kod mukaraca ili ena. Nedostatak vremena Nedostatak vremena, rokovi, mobilni telefoni i drugo ozbiljno pogoravaju libido pa se sa tim treba boriti. Vano je planirati svoje vreme i razdvojiti radno vreme od vremena za sebe i porodicu. Kada ste kod kue, treba zaboraviti poslovne probleme, iskljuiti mobilne telefone i posvetiti se porodici i partneru. Nauite da se opustite kroz vebe, jogu, vebe disanja i slino. Prirodni stimulansi Dokazani su i mnogi prirodni lekovi od davnina kao to su ajevi od kamilice, sladia, koprive, cimeta, umbira, lista maline... Pored navedenog, moe se potraiti savet i od strunjaka za aromaterapiju. Zdrav nain ishrane Strunjaci su ustanovili da je nain ishrane veoma bitan ne samo za gojaznost nego i za zdravlje, pa i seksulani ivot svakog pojedinca. Sve vie se apeluje na smanjenje masne, jake, zainjene i rafinisane hrane. Preporuka je da se to vie jede voe i povre, da se piju prirodni sokovi, a izbegava alkohol i duvan. to vie vitamina, magnezijuma, antioksidanata, mangana, biljnih vlakana i belanevina kao i esencijalnih masnih kiselina treba uneti u organizam. Bolesti Hronine bolesti kao to su bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes i slino mogu veoma nepovoljno uticati na polni nagon i seksualne elje jednog od partnera. Ovom uzroku se moe lako odupreti tako to se hronina bolest dri pod kontrolom

lekovima i terapijom. Savetovanje sa lekarom pomoi e da se primenjuju odgovarajui lekovi u odgovarajuim dozama i time smanjiti negativan uticaj na libido. Odmor Vi i va partner morate nai vremena da jednom godinje odete na odmor sami, daleko od sveta i jurnjave, kako biste se opustili i prepustili jedno drugom. Tada ete smiriti ivce i imati vremena za meusobnu komunikaciju. Oputanje Probajte vi i va partner da barem jednom nedeljno naete vreme za sebe i malo oputanje kao to su: etnja, veera udvoje, film na TV-u, pozorite, koncert, sedenje u parku, sedenje na terasi i slino. Posle nekoliko sati lagodnog odmaranja uz prijatnu hranu i malo vina javie se i seksualna elja. Hronian umor i stres Ukoliko ste stalno pod stresom, napeti i umorni od obaveza, to je upozorenje ne samo za seksualnu elju nego i za zdravlje. Treba da "prikoite", usporite i smanjite svoje ambicije i obaveze. Ukoliko ne smanjite tempo ivota na razumnu meru, ne samo da ete ugroziti svoj polni nagon (libido) ve i srce i zdravlje u celini. Zdrav nain ivota Ukoliko se primete znaci slabog interesovanja za seksulana zadovoljstva, prvo na ta treba obratiti panju jeste savremeni nain ivota. Probajte da smanjite puenje, koliinu popijenog alkohola, poveate koliinu voa i povra u redovnoj ishrani, pojaate fizike aktivnosti i boravak na istom vazduhu (etnje, peaenje, rekreacija...). Veoma je vano da se vie odmarate, da idete na spavanje ranije i da spavate due. Biete iznenaeni kako e se prvi rezultati pojaviti veoma brzo. Fobije Ukoliko neko od partnera ima blaih problema sa libidom zasnovanih na strahu od infekcija, polno prenosivih bolesti ili trudnoe, onda sredstva za kontracepciju i kondom mogu u znatnoj meri da ublae strah i pozitivno se odraze na poboljanje libida. Pored toga, redovni pregledi (jednom godinje) i izvetaji o zdravstvenom stanju oslobaaju oba partnera straha da e se razboleti.

Ubice libida
Smanjenje polnog nagona ili libida je veoma sloen problem koji moe da se javi u vezi dvoje ljudi. Uzroci mogu biti: neka bolest, ali i mnogi, naizgled sitni, porodini, poslovni ili psihiki problemi. Gubitak ili smanjenje polnog nagona se javljaju i kod mukaraca i kod ena, a uzroci i posledice mogu biti veoma razliiti. Interesantni su podaci dobijeni istraivanjima . U Americi oko 30 % ena ima problema sa svojim libidom. Treina mukaraca starijih od 40 godina ima problem sa erekcijom, a u Nemakoj taj broj iznsi oko 8 milona ljudi. Naveemo neke razloge koji mogu negativno da utiu na libido: Hronine bolesti Neke organske bolesti negativno utiu na libido i ena i mukaraca kao to su: visok krvni pritisak, problemi sa cirkulacijom, dijabetes, povieni holestereol, depresija, neuroloke bolesti, teka oteenja jetre ili bubrega, hormonske promene... Redovnim terapijama i "dranjem hronine bolesti pod kontrolom" negativni uticaj ovih bolesti na libido se moe znatno smanjiti. Puenje Puenje viestruko utie na smanjenje polnog nagona. Puai svojim mirisom na dim i duvan mogu da "ubiju seksualnu volju" svog partnera. Pored toga dokazano je da puenje negativno utie na smanjenje cirkulacije, na poveanje krvnog pritiska, na oteenje krvnih sudova, i na druge organe, a to posredno utie na smanjenje polnog nagona. Lekovi Mnogi lekovi, a naroito oni neuroloki ili za smirenje, utiu na smanjenje polnog nagona pa treba i to uzeti u obzir. Ali i ovaj problem se moe reiti uz savetovanje sa lekarom pa onda treba voditi rauna o vrsti lekova o nainu i vremenu upotrebe. Vano je voditi rauna o tome da lekovi sa nekim drugim uticajima mogu dodatno poveati li smanjiti polni nagon. Droga

Droga je opasna pre svega po zdravlje i ivot, a onda i po libido. Obino u poetnom stadijumu narkomanije mala koliina opojnih sredstava povoljno utie na libido, ali kasnije se javlja zavisnost od droge, postepeno poveanje koliine uzete droge, a tada od libida "nema nita". Psihiki problemi Na nedostatak seksualne elje utiu i neka psihika stanja kod pojedinaca koji su u vezi: nezadovoljstvo u vezi, problemi sa seksualnom orijentacijom, seksualna dosada, nedostatak seksulane elje, hormonske promene... Ishrana i prekomerna teina Nepravilna ishrana sa previe kalorine i zainjene hrane, sa malo voa i povra utie i na preteranu gojaznost i na smanjenje polnog nagona. Fobije Razne fobije u jaem pa i u blaem obliku mogu negativno da utiu na seksualnu volju ili seksualno zaovoljstvo. Neke od fobija su: strah od polnih bolesti, strah od infekcija, strah od trudnoe, preterana stidljivost... Alkohol Alkohol u manjim koliinama moe biti stimulans za "dobar seksualni odnos" ali preterana koliina alkohola negativno utie i na seksualne elje i na seksulanu "mo". Previe alkohola u krvi ili hronino alkoholisano stanje otupljuje sve reflekse, sve elje i mogunosti pa tako i utie na libido naroito mukaraca. Jo neto to mnogi zaboravljaju "zadah i miris" pijanog mukarca mogu potpuno unititi volju za seksom kod njegove partnerke. Nedostatak komunikacije Ako u vezi neto ne tima i pone otuivanje, smanjenje meusobnih razgovora i komunikacije, onda tu nema ni seksualne elje ni poude. Zato je vano da dvoje komuniciraju, razgovaraju o svemu i svim problemima pa i o seksulanim problemima. Tempo ivota i nedostatak vremena, savremeni nain ivota, previe ambicija i stalna jurnjava za: karijerom, poslom i parama, stvara preveliku napetost i umor koji negativno utie na seksualne elje i mogunosti pojedinca, bilo mukarca bilo ene.

ivotni stil Savremeni nain ivota moe veoma negativno da utie na ljubavni ivot mukarca i ene. To podrazumeva: stalnu vonju kolima, stalni sedei poloaj, nepravilna i neredovna ishrana, nedovoljno fizikih aktivnosti i slino... Umor i san Stalni psihiki i fiziki umor neredovno i nedovoljno spavanje su jo jedna potencijalna opasnost po va seksualni ivot na kratke ali i na duge staze. Stres i napetost Stres i napetost su negativna posledica savemenog naina ivota, a to su: napetost i stresne situacije na poslu, u porodici, u okruenju, u saobraaju... Stres i napetost su takoe potencijalne "ubice naeg libida". ta initi? Naveli smo neke od najznaajnijih "ubica" libida kod mukaraca i ena pa se na osnovu toga moe zakljuiti i kako se ponaati u ivotnim situacijama da prevaziemo njihov uticaj na na seksulani ivot i ivot uopte.

Kako se boriti sa smanjenim polnim nagonom?

Smanjenje seksualne elje i polnog nagona kod dvoje ljudi u vezi moe dovesti do ozbiljnih problema. Uzroci umanjenog polnog nagona mogu biti neka bolest, ali i

mnogi naizgled sitni porodini, poslovni ili psihiki problemi. Mnogi od ovih problema mogu se relativno jednostavno prevazii. Istorija I u istoriji su mnogi narodi poklanjali veliku panju poboljanju libida. Grci su smatrali da testisi bikova poveavaju potenciju, a i Rimljani su koristili razna sredstva protiv impotencije. Legenda kae da je Kazanova ostrigama poveavao i odravao svoj libido. Neki narodi su koristili i sredstva slina magijskim, koja moda nisu fiziki pomagala, ali su psihiki uticala na ljude da misle da im to pomae: rogovi ivotinja, ukiseljene bube, razne vradbine i slino. U ishrani su se koristila mnoga sredstva kao to su: tartufi, celer, cimet, umbir, kefir ili razne vrste ajeva... Indijanci su koristili biljku tumeru, koja se i danas koristi za spravljanje nekih lekova za poveanje potencije. Kako se manifestuje smanjeni libido? Seksualna slabost zastupljena je kod oba pola i podjednako negativno utie na stabilnost veze. Kod mukaraca se seksualna slabost ogleda u oslabljenoj erekciji, preranoj ili odloenoj ejakulaciji. ene obino imaju problema kao to su: suvoa vagine, nedostatak seksualnog uzbuenja ili teko i retko doivljavanje orgazma. Uzroci Uzroci problema u ljubavnom ivotu mogu biti razne bolesti kao to su: povieni krvni pritisak, povean nivo holesterola u krvi, poremeena cirkulacija, hormonski poremeaji, dijabetes, nuspojave nekih lekova i drugo. Pored navedenih razloga, poroci kao to su duvan, droga i alkohol veoma negativno utiu na seksualne elje i mo i mukaraca i ena. Od drugih razloga navodimo: stres, depresiju, nepravilnu ishranu, neredovno spavanje, hronian umor, nedostatak vremena, nedostatak komunikacije, brz tempo ivota, urbu za karijerom, prevelike obaveze na poslu, ozbiljne porodine probleme i slino. Kako se izboriti sa smanjenim polnim nagonom? Veina problema koji prouzrokuju smanjenje polnog nagona moe se umanjiti ili potpuno prevazii, ali samo ako se problem ozbiljno shvati i ako oba partnera uine mali napor da problem ree. Problemi se mogu reiti tako to e se hronine bolesti

adekvatno leiti a drugi problemi reavati samo boljom organizacijom ivota i obaveza. Ljubav, poverenje i zajednika komunikacija dvoje ljudi koji su u vezi moe doprineti da se problemi sa libidom i seksulanim ivotom poboljaju i ree. Savetovalite i lekari Ukoliko je va libido i libido vaeg partnera dosta smanjen iz nekog zdravstvenog razloga ili nekog drugog veoma ozbiljnog razloga, treba se posavetovati sa strunjacima. U savetovalitu e vas uputiti na neke od naina za poveanje polnog nagona kao to su lekovi, preparati i slino.

Visok krvni pritisak ili seksualni ivot?

Sigurno ve znate da su pravilna ishrana i fizika aktivnost dobre za vas, a da li ste znali da su zdrav nain ishrane i redovna fizika aktivnost direktno povezani sa normalnim seksualnim funkcionisanjem?

Visok krvni pritisak ili hipertenzija predstavlja najei uzrok impotencije ili erektilna disfunkcije (ED), a redovno vebanje i nain ishrane prava su osnova za kontrolisanje krvnog pritiska. Mnogo ete uspenije reiti probleme sa potencijom ako najpre reguliete krvni pritisak. Pridravajui se niskokalorine dijete i sagorevajui kalorije uz pomo vebi oblikovaete svoje telo i smraete. Istraivanja iji su rezultati objavljeni u urnalu amerikog medicinskog udruenja (The Journal of the American Medical Association - JAMA) ukazuju na to da je priblino jedna treina gojaznih ljudi sa erektilnom disfunkcijom mogla da povrati svoju seksualnu funkciju nakon dve godine samo uz pomo mravljenja i redovne fizike aktivnosti. Mnoga istraivanja ukazuju i na to da se fizikom aktivnou pobeuje depresija, koja takoe ima veliki uticaj na potenciju. anse da se oseate kao mnogo privlanija osoba i da imate normalnu seksualnu aktivnost mnogo su vee uz doteranu liniju, oblikovano telo i samopouzdanje. Pa ipak, ima dosta informacija u vezi sa dijetom i vebama koje vas zbunjuju. Moda se ba pitate ta bi tano trebalo da jedete i koje vebe da radite... Seksi tanjir za visok krvni pritisak Ameriki nacionalni institut za zdravlje sproveo je dva kljuna istraivanja i na osnovu toga kreirao specijalni plan ishrane za ljude sa visokim krvnim pritiskom. Dokazano je da DASH dijeta (Dietary Approaches to Stop Hypertension) sniava krvni pritisak, i to za samo dve nedelje. DASH dijeta istie da treba jesti celo zrnevlje, povre, voe i niskokalorine proizvode sa ogranienom koliinom soli, masnoa i vrlo malo eera. Evo jednog primera plana dijete za osobu koja unosi 2.000 kalorija dnevno. Zrnevlje - 1 krika hleba ili 1/2 olje kuvanog pirina, testenina ili cerealija; Povre - 1 olja sveeg lisnatog povra ili 1/2 olje kuvanog povra ili 150 ml soka od povra; Voe - 1 voka srednje veliine ili 1/4 olje suenog voa ili 1/2 olje sveeg, zamrznutog ili konzerviranog voa ili 150 ml vonog soka;

Lenici, mahunarke i semenje - 1/3 olje ili 40 grama lenika, 2 supene kaike ili 15 grama semenja i 1/2 olje kuvanih mahunarki; Niskokalorini proizvodi - 200 ml mleka ili 1 olja jogurta ili 40 grama sira; Nemasno meso - 80 grama kuvanog mesa, ivinskog ili ribe; Ulja i masnoe - 1 ajna kaiica margarina ili 1 supena kaika niskokalorinog majoneza, 2 supene kaike salatnog preliva ili 1 ajna kaiica biljnog ulja; Slatkii - 1 supena kaika eera ili 1 supena kaika dema i 200 ml limunade

Sedam koristi od seksa

Naunici irom sveta zakljuili su da je redovan seksualni odnos vrlo zdrav i naveli sedam razloga koji to potvruju. 1. Izgledaete mlae Ispitivano je 3.500 ljudi starosti od 18 do 102 godine u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu u kotskoj i ustanovljeno je da seks smanjuje stres, ljudi su zadovoljniji i san im je okrepljujui.

2. Pomae organizmu da se bori protiv bolesti Redovan seskualni odnos, jednom do dva puta nedeljno, poveava za 30% imunoglobulin A, koji pojaava imuni sistem. Naunici su takoe otkrili da redovan seksualni ivot smanjuje rizik obolevanja od raka, sranih oboljenja i modanog udara. Odlino utie na prehladu i simptome gripa. 3. Bre sagoreva kalorije Smatra se da tokom seksualnog odnosa dolazi do sagorevanja 96 kalorija za 20 minuta kod osoba koje su teke oko 70 kilograma. 4. Smanjuje bol Naune studije su dokazale da stimulacija vagine poveava toleranciju na bol, a stimulacija klitorisa ima analgezini efekat. Ova stimulacija smanjuje menstrualne greve, artritine bolove, migrenu i ostale vrste bolova. 5. Olakava disanje Smatra se da seks ima antihistaminski efekat i pomae u suzbijanju alergije i simptoma bronhijalne astme. 6. Produava ivot ukoliko je dovoljno est Naunici iz Velsa ispitivali su stopu smrtnosti u odnosu na uestalost seksualnih odnosa. Pronali su da je rizik smrtnosti manji ak za 50% kod osoba koje imaju seksualni odnos dva i vie puta nedeljno u poreenju sa mukarcima koji ga imaju manje od jednom meseno. U obzir su uzimane godine ispitanika, socijalni status i da li su puai, a zakljuak je bio da ei seks pozitivno utie na duinu ivota. 7. Emocionalno ste zadovoljniji i oseate se bolje Jedna amerika studija ispitivala je 1.800 ljudi i nala da posle orgazma dolazi do povienja oksitocina i endomorfina, supstanci koje imaju sedativno dejstvo, ime se objanjava zato se lako utone u san posle uspenog seksualnog odnosa

Bez redovnog seksa - bolest?

Momci i, kasnije, mukarci, u stanju su da smiljaju najrazliitije priice kako bi devojku ili enu koja im se dopada naveli da vodi ljubav s njima - na kraju krajeva, i normalno je da ele da vode ljubav, ba kao to je to normalno i za ene. Naravno, te priice umeju da budu i obini mitovi ili bajke, a poto je seks i preesto tabu tema i jo uvek ima onih koji smatraju da je sramota priati i informisati se o seksu, moe se desiti da ene nasednu na neke od tih mitova. Jedan od najpoznatijih takvih mitova jeste da su seksualni odnosi toliko neophodni da se ljudi - ako ih ne upranjavaju redovno - razbole. Naravno, ovo nije istina. Nekada ovu priicu upotrebljavaju i mukarci koji ele seks na brzaka, bez predigre i bez emocija, kako bi ubedili potencijalne partnerke da ono to ine ine zbog zdravlja, ne samo zato to ele zadovoljstvo, a ne ele nita sami da prue. E, sad, istina je da seksualna apstinencija ni u kom sluaju nije kodljiva - ali izostanak panje i maenja od strane partnera jeste kodljiv, jer se zbog toga oseate loe i obezvreeno, da i ne spominjemo da bez predigre seks za enu (pa i za mukarca) moe biti bolan. Ono to je jo istina jeste to da redovno voenje ljubavi doprinosi psihofizikom zdravlju, delom zbog samog seksa, a delom i zato to redovni i lepi odnosi obino znae i lepu vezu izmeu partnera, to ih ini srenim i zdravijim. Izmeu ostalog, redovni seksualni odnosi doprinose i boljem stanju kardiovaskularnog sistema naeg organizma. Ipak, uz sve ove injenice o redovnom voenju ljubavi koje pozitivno utie na psihofiziko stanje organizma i dalje ne stoji da izostanak tih odnosa teti zdravlju. Plus, to to ete odbiti odnos za koji niste spremni ili ga jednostavno ne elite ne da vam nee tetiti nego e jo i uiniti da se oseate bolje (i, mogue, izbei ete potencijalno bolan odnos). Dakle, bez nasedanja na priice - uivajte u seksu, ali onda kada ga i vi elite, i u obliku koji i vama prija.

Kako sauvati brak

U brak se obino ulazi iz ljubavi, sa jakim emocijama i velikim oekivanjima, tako da su obe osobe spremne za prva iskuenja i poetne probleme. Kada, meutim, prvi zanos proe i ponu ivotni problemi, onda i brak dolazi u iskuenje. Za mnoge oblasti ivota i ivotne probleme postoje odreene knjige i prirunici, ali kada je re o braku i suoivanju sa branim problemima, nema dovoljno informacija.

Za ouvanje brane veze potrebno je dosta meusobne ljubavi, razumevanja, iskrenosti, poverenja i strpljenja. Mada ne postoje univerzalni recepti i saveti, evo nekih preporuka.

Zabavljajte se sa svojim partnerom i naite vreme za: zajedniku etnju, zajedniko gledanje filma, zajedniku kupovinu, posete prijateljima, izlazak udvoje ili sa decom na ruak... Udelite iznenada kompliment svom partneru, poljubite ga iznenada, uhvatite ga za ruku dok etate, kupite neki poklon i kad nije roendan ili godinjica. Druite se ee sa ukuanima; kad god moete, ruajte zajedno i razgovarajte. Izgradite poverenje u porodici, tako da svaki ukuanin, i suprunik i dete, sme slobodno da kae kad ima problema, ta mu smeta i kada mu je potrebna pomo. Nauite da paljivo sluate suprunika dok vam govori i da se stvarno vidi da ga sluate i razumete. Pomognite partneru kad ima i zdravstvenih i poslovnih i finansijskih problema. Sasluajte ga i pruite mu podrku. Uoite destruktivne navike i klonite ih se, jer one tokom vremena postaju sve vei problem u braku. Klonite se stalnog "zvocanja", preotrih i netaktikih kritika, izliva besa, runih navika... Smejte se zajedno sa svojim partnerom, jer smeh i humor oputaju atmosferu i deluju pozitivno na organizam. Dokazano je da se smehom pojaava imunoloki sistem, smanjuje bol, olakava stres, poboljava cirkulacija i disanje. Romantina bekstva ili vikendi van kue preporuuju se na svaka tri-etiri meseca, kako bi se partneri odmorili od svakodnevnih guvi, obaveza, telefoniranja, jurnjave, kupovine, sreivanja kue, spremanja rukova... Na taj nain se organizam regenerie, a suprunici zbliavaju i posveuju jedno drugom. im uoite problem, pokuajte da ga reite ili se posavetujte sa partnerom ili sa nekim bliskim, po potrebi i sa strunim osobama. to kasnije odluite da potraite pomo, manje je koristi.

Povremeno razmislite ta vaeg partnera nervira, a ta on voli, kako biste bili svesni eventualnog nastajanja problema. Ako vas neko partnerovo ponaanje nervira, kaite mu to na vreme i u blagom tonu, kako bi on toga postao svestan i pokuao to da otkloni. Stalno vodite rauna o deci, pazite ih zajedno, uite ih i vaspitavajte od malih nogu, jer kada postanu tinejderi, moe biti kasno. Razmislite ponekad ta vam je najvanije u ivotu i probajte da to presloite: karijera, novac, brak, deca, zdravlje, porodica, stan, kola... Ne dopustite da jedna od ovih stvari "ubije" ostale. Imajte u kui razne prirunike, ne samo kuvare i prirunike za cvee, ve i prirunike o bebama, deci, vaspitavanju dece, pubertetu, braku... Kad uoite neki problem, moda ete u njima nai pomo. Ovo su samo neke preporuke, saveti koji vam mogu pomoi i tajne uspenog braka

Kako sauvati spermatozoide u dobroj formi?

Veliki je broj parova koji ele da zanu dete, ali nisu u stanju da ga dobiju. Godine krize proizvele su nedostatak sistematskih istraivanja kod nas, ali izvesni svetski podaci govore da je moda u pitanju ak i svaki peti par! Ono o emu se u naoj sredini, meutim, uporno uti, ili sasvim nerado govori, jeste (premda je to odavno poznata nauna istina) to da nisu uvek ene "krive" za neplodnost: tavie, u otprilike polovini sluajeva "krivac" je mukarac. Muka neplodnost je sve vei problem, i to na svetskom nivou.

Zdrav mukarac pri svakoj ejakulaciji u tri mililitra sperme izbacuje otprilike od 120 do 600 miliona spermatozoida. No, vana je ne toliko koliina koliko kvalitet. Spermatozoidi su, naime, vrlo ranjivi. Postoji na desetine inilaca sposobnih da im nakode, kako iroko poznatih, tako i sasvim neoekivanih. Duvan i alkohol aktivnost spermatozoida radikalno se sniava kod mukaraca koji mnogo pue ili zloupotrebljavaju alkohol. Brojna su istraivanja koja govore u prilog ovoj tezi, tako da se nedvosmisleno moe govoriti o njenoj tanosti. Dakle, birajte: uivanje u ovim, kod nas vrlo rairenim, porocima, ili srea oinstva koju nita drugo ne moe da zameni. Anaboliki steroidi, antibiotici i protivbakterijski preparati ova sredstva pogubno utiu na kvalitet mukog semena. Ne dajte se prevariti time to se nalaze u slobodnoj prodaji i predstavljaju kao nekodljiva i naivna: smete ih uzimati iskljuivo pod kontrolom lekara. Nedostatak vitamina C i cinka nepovoljno se odraavaju na pokretljivost spermatozoida. Kako biste predupredili ili nadomestili nedostatak ovih korisnih ivotnih supstanci, sastavite meni "budueg tate" u kom ete obavezno nai mesta za nekoliko pomorandi dnevno, ali i za hranu sa dosta sveeg ili kiselog kupusa, ovsene kae, plodova mora, zalogaj mesa i pregrt oraha. Bolesti (prevashodno urogenitalnog trakta upala prostate, infekcija hlamidijom, venerine bolesti), deje zarazne bolesti (zauke, crveni vetar) sa komplikacijama (estim kod odraslih ljudi koji obole od ovih bolesti), dijabetes, virusni hepatitis usled njih kvalitet spermatozoida moe znaajno opasti. Za izbegavanje neeljenih posledica u sluajevima nekog od pomenutih oboljenja, strogo se pridravajte i ispunjavajte sva uputstva lekara. Tesne gae, tesne farmerke i sl. verovali ili ne, esto su zasluni za muku neplodnost. Nadalje, preesto kupanje u kadi ili poseivanje saune takoe moe biti tetno. ak i kratkotrajno zagrevanje na preko 39 stepeni je smrtonosno za spermatozoide. Ako elite da postanete otac, a ne moete bez ugoaja parnog kupatila ili saune (kakva ekscentrinost!), svedite ovo zadovoljstvo na jednom do dvaput meseno. Bavljenje sportom je potvreno korisno za vae zdravlje. Ali, u onoj meri u kojoj to organizam moe da podri. Prilikom usiljenih, forsiranih treninga, nivo glavnog mukog polnog hormona, testosterona, u krvi opada. Stoga, potrudite se da pronaete meru izmeu tenje za savrenim izgledom i stanjem vaeg tela i tenje za

oinstvom. Inae, smanjivanje koliine polnih hormona u organizmu je osnovni mehanizam delovanja savremenih mukih oralnih kontraceptiva, naroito popularnih u Kini (zbog poznatog ogranienja raanja, o ijem se ukidanju ovih dana dosta uka). Oni praktino u potpunosti spreavaju obrazovanje "aktivne" sperme, a njihovim korienjem mukarac se sterilie privremeno dva do tri meseca posle prestanka njihovog uzimanja ponovo se uspostavlja normalna proizvodnja semena. Priu nastavljamo sutra govoriemo o odreenim fiziolokim, genetskim i hemijskim faktorima rizika kada je u pitanju muka neplodnost. Posle jueranje prie, zavalili ste se u fotelju, zadovoljno mislei: "Ha, ne puim, ne pijem, ne nosim farmerke za mene opasnosti praktino i nema!". No, da li je ba tako. Moda e vam neka od sledeih "opcija" uterati strah u kosti... Naruavanje prohodnosti semenog kanala jo jedan je od estih uzroka zbog kojih mukarac ne moe da postane otac. Spermatozoidima se na njihovom oploujuem putu mogu ispreiti uroena suenja delova semenog kanala, srasline nastale kao posledica upalnog ili infektivnog oboljenja, oiljak posle operacije, otoci ili tumori. Sreom, sa najveim brojem pomenutih problema lekari sa uspehom i rutinski izlaze na kraj. Izvesna oboljenja imunolokog sistema predstavljaju naroit problem, poto tada organizam moe poeti da proizvodi antitela koja sopstvene, recimo polne elije, "prepoznaje" kao uljeze koje napada i ubija. Loa vest je da se tei autoimuni poremeaji gotovo uopte ne lee, ali je dobra vest da su oni veoma retki, kod mukaraca naroito. Istraivanja na polju genetike pokazala su da su esto "krivi" hromozomi spermatozoida, odnosno njihov oblik. Naunici iz grada Bafala, SAD, pod rukovodstvom doktora Lejnija Berkmana, otkrili su da je kod mnogih neplodnih mukaraca poviena koliina spermatozoida sa prevremeno "raspletenim" molekulom DNK (normalan oblik molekula DNK je, kao to je poznato, dvostruki heliks, odnosno dvojna spirala, ali se u odreenom trenutku, pri oplodnji jajne elije, on "raspreda"). Za sada nije jasno kako je mogue boriti se sa ovim novootkrivenim oblikom muke neplodnosti. Doktor Berkman, na primer, smatra da, po otkrivanju ovakvih nedostataka i poremeaja, od pomoi moe biti posebna obrada sperme antioksidansima.

Genetski oblik mukog steriliteta danas je mogue dijagnostikovati pomou posebnih antitela koja reaguju na molekule DNK izmenjenog oblika. Najzad, dolazimo do jo jednog vanog razloga neplodnosti mukaraca pesticida. Kako saoptavaju francuski i argentinski naunici, neki od pesticida koji se ve vie od pola veka primenjuju u seoskim gazdinstvima izrazito su pogubni za muku plodnost. Prilikom istraivanja sprovedenog na 225 Argentinaca koji ive na selu ili rade na plantaama, a boluju od neplodnosti, ustanovljeno je da su svi imali viekratne, a esto i stalne kontakte sa pesticidima. Argentina, naravno, nije sluajno izabrana kao mesto za istraivanje: ova zemlja ima vodeu ulogu u primeni pesticida i otrova u poljoprivredi. Pesticidi, koji lako prodiru u testise, ine spermatozoide manje pokretljivim, to smanjuje verovatnou zaea. Statistiki podaci reito govore o tome: usled primene pesticida, koliina aktivnih spermatozoida u semenoj tenosti mukaraca se tokom poslednjih etrdeset godina u nekim zemljama prepolovila! Neki naunici, tavie, smatraju da je, izmeu ostalog, masovna primena (i za ljude vrlo toksinih) pesticida i jedan od uzroka sve vee rasprostranjenosti muke homoseksualnosti. Poslednja tvrdnja ne zvui preterano verovatno, no nikad se ne zna... Nedavno su strunjaci Svetske zdravstvene organizacije objavili spisak dvanaest za oveka najopasnijih supstancija. ak devet od njih su pesticidi. Ekolozi stoga pozivaju sve zemlje da prestanu sa njihovom upotrebom u najskorije mogue vreme. To je bilo to. Ako ste, posle svega proitanog, i dalje pri volji za pravljenje dece, ta da vam kaemo osim navalite!

Biti u formi

Biti u formi ili kondiciji za razne ljude ima razliita znaenja. Za neke je odsustvo zamora u svakodnevnom ivotu dovoljno da smatraju da su u dobroj formi. Za nekoga je to sposobnost da se veba tri puta nedeljno, za nekoga da istri polumaraton za manje od dva sata.

Saznanje o delotvornosti fizike aktivnosti i nainima dostizanja "forme" poslednjih godina su se znaajno promenila. Rezultati studija objavljenih irom sveta pokazuju da je veliki deo svetske populacije nedovoljno aktivan (80%). U veini sluajeva, radi se uglavnom o sedentarnim osobama (osobama koje mahom sede). Broj gojaznih osoba iz dana u dan je sve vei, a koronarna oboljenja sve su ei uzrok smrtnosti. Neeljene posledice mogu se umanjiti fizikom aktivnu. Smanjeno kretanje (hipokinezija) est je uzrok pojave mnogih hroninih oboljenja. Harvardska studija pokazuje da je za 41% smanjen rizik smrtnosti od hroninih sranih oboljenja kod osoba koje su upranjavale fiziku aktivnost veeg intenziteta u poreenju sa onima koje je nisu imale. Osobe koje se bave fizikom aktivnou ija je energetska vrednost 1.500 kcal nedeljno imaju za 28% manji rizik od opte smrtnosti. Studija aerobik centra koja je obuhvatila oko 10.000 ispitanika pokazla je da ljudi koji su bili tokom itavog perioda praenja u dobroj fizikoj formi imaju za 67% manji rizik od opte smrtnosti, a za 78% manji rizik od smrtnosti nastale usled kardiovaskularnih oboljenja. Slini rezultati dobijeni su i iz norveke studije aerobik centra. Polovina populacije starije od 16 godina razume da je fizika aktivnost korisna, ali veina njih ne zna tano koji su njeni efekti i ta je to "optimalna fizika aktivnost". I ako znaju da je fizika aktivnost faktor zdravlja, oni ne znaju koliko esto treba vebati, kakvog intenziteta treba da budu vebe i koje su to aktivnosti koje treba da upranjavaju. Mali broj osoba zna da prati stanje svoje pripremljenosti - formu, kondiciju.

Uloga mukog seksualnog hormona

Testosteron je poznat kao muki seksualni hormon koji stvara seksualnu elju kod mukaraca. Ako ga nema dovoljno u krvi, seksualna elja se smanjuje ili gasi. Testosteron, meutim, osim ove, ima i druge uloge. esto je dovoen u vezu sa bodibilderima, atletiarima, mada ima vrlo vanu ulogu i u odravanju zdravog tela ena. Ovaj hormon enama omoguava da izgledaju bolje, da se bolje oseaju i da mogu bolje da funkcioniu.

ene stvaraju testosteron prvenstveno u svojim jajnicima i nadbubrenim lezdama. U proseku, ene stvaraju testosteron u koliini koja iznosi 10 procenata koliine koju stvaraju mukarci. Mukarci stvaraju testosteron veim delom u svojim testisima (95%) i manjim delom u nadbubrenim lezdama (5%). Vea koliina testosterona koju mukarac proizvodi daje odreene prednosti u fizikom smislu. Mukarac ima 13-18 kilograma veu miinu masu, to mu omoguava da sagori 30% vie kalorija nego ena. Testosteron je potreban i enama i mukarcima jer:

stvara vie telesne energije a manje masnog tkiva poveava miinu masu i uvruje kosti poboljava raspoloenje odrava seksualnu elju

Prirodni putevi da se povea nivo testosterona u krvi:

redovna fizika aktivnost koja ukljuuje vebanje s tegovima smanjenje stresa, jer stres stvara hormon kortizol, koji smanjuje nivo testosterona u krvi Tekst mi se veoma dopada, uputan je i veoma koristan osobama koje ne znaju ulogu testosterona kod oba pola. (iko Borovianin, Podgorica - 10.07.2008. 19:19) Treba pokuati sa odreenom hranom da se povea koncentracija tst u krvi. (Milan Baricevi, Beograd - 03.12.2009. 20:51)

Impotencija - erektilna disfunkcija

Impotencija (erektilna disfunkcija) je stanje u kom ne dolazi do zadovoljavajueg ukruivanja penisa prilikom seksualne stimulacije, a shodno tome, i do nemogunosti penetracije pri seksualnom odnosu. Vie od 50% mukaraca posle 40. godine ivota pati od toga. Samo u SAD, oko 30 miliona ljudi ima taj problem. Neki imaju problem poetne erekcije, dok drugi mogu da imaju poetnu erekciju, ali imaju problema prilikom odravanja erekcije tokom seksualnog odnosa.

Problem je zapravo u nedovoljnom dotoku krvi u penis pri seksulanoj stimulaciji, a moe biti privremen ili stalan. Ako je problem privremen, obino se radi o psiholokom uzroku koji se javlja zbog premorenosti, stresa, brzog naina ivota. Stalan problem se javlja kod ljudi koji imaju neki organski problem, i to ini oko 70% svih obolelih. To su najee srana oboljenja, povien holesterol, povieni krvni pritisak, eerna bolest i prostatini problemi. Do erektilne disfunkcije moe dovesti i mentalna depresija, povrede kimene modine, odreena grupa lekova, puenje i prekomerna upotreba alkohola. Najei uzrok oboljenja su promene na krvnim sudovima, bilo usled zadebljanja zida krvnih sudova zbog povienog holesterola (krvni sudovi su tada ui), ili pak oteene inervacije krvnih sudova izazvane eernom boleu, hirurkim intervencijama na prostati, ili pak oboljenjima kime ili operacijama na njoj. U svakom sluaju, erektilna disfunkcija moe izazvati vrlo ozbiljne poremeaje u porodici koji se neretko zavravaju razvodom. Do pre desetak godina, leenje ovog stanja bilo je dosta ogranieno. Savetovala se uglavnom promena naina ivota i ishrane, tj. zdrav nain ivota i ishrane. Sa dolaskom na trite "vijagre" i kasnije druga dva leka "levitre" i "cialisa", koji pripadaju istoj grupi lekova (inhibitori 5 fosfodiesteraze), naini leenja su se drastino promenili i uspeh leenja je postao izvestan. "Vijagra" je, kao prvi lek iz te grupe, bukvalno unela revoluciju. Svako je eleo da je proba, i oni koji su imali problem i oni koji ga nisu imali. Efekat "vijagre" se ogleda u tome to ona privremeno neutralie jedan enzim, tako da su krvni sudovi due otvoreni za ulazak krvi u njih. Nijedan od ovih lekova ne mogu uzimati bolesnici koji koriste ili nameravaju da koriste nitroglicerin ili nitro-preparate, jer nitrati drastino sputaju krvni pritisak, kao i pomenuti lekovi, tako da moe da doe do nemerljivo niskih vrednosti krvnog pritiska i smrtnog ishoda. Do smrtnog ishoda je i dolazilo kod nesmotrenih korisnika koji su uprkos upozorenjima koristili "vijagru". Razlika izmeu "vijagre", "levitre" i "cialisa" je u tome to se "vijagra" mora uzeti na prazan stomak da bi efekat bio optimalan i efikasna je oko etiri sata; "levitra" se moe uzimati na pun stomak i efikasna je pet sati posle uzimanja, a "cialis" je efikasan itavih 36 sati posle uzimanja i zovu ga jo vikend pilulom. Osim pilula, postoje i lekovi koji se injekcijom ubrizgavaju u telo penisa. Efekat nastaje posle 10-15 minuta i traje do sat vremena. Za to se koristi "prostaglandin",

ili pak kombinacija tri leka - "prostaglandina", "papaverina" i "fentolamina". Ovi lekovi su veoma sigurni i jedini sporedni efekat koji se moe pojaviti je produena erekcija usled nepaljive primene. U leenju se koristi i vakuum pumpa, kojom se krv iz tela dovodi u penis vakuumskim efektom i tu se "zarobi" jednim specijalnim prstenom, koji se stavlja na koren penisa, pritiska vene penisa i onemoguava povratak krvi u telo. Usled toga je temepratura penisa nia od temperature tela, to nekim enama dosta smeta. Ukoliko nijedna od ovim metoda leenja ne pomae, preporuuje se operacija. Operacijom se razaraju erektilna tela, kojih je dva u penisu, i ugrauju specijalne proteze. Generalno, postoje dva tipa proteza: proteze koje se naduvavaju i proteze koje zadravaju poloaj penisa koji elimo. U protezama na naduvavanje postoji mali rezervoar tenosti koji se stavlja ispod koe i malom pumpicom moemo da usmerimo tenost iz rezervoara u proteze koje su zamenile erektilna tela. Kada se zavri seksualni odnos, pritiskom na pumpicu ta tenost se vraa u rezervoar. Kada je re o protezama koje zadravaju eljeni oblik, penis je uvek u stanju poluerekcije.

Uzroci impotencije
Impotencija ili erektilna disfunkcija je nesposobnost postizanja ili odravanja erekcije u duini trajanja koja omoguava kompletiranje zadovoljstva tokom seksualne aktivnosti u vie od 25% pokuaja. Impotencija moe biti praena i udruena sa poremeajem libida ili ejakuacije, ali moe biti i samostalan entitet. Oko 5% mukaraca je kompletno impotentno do 40. godine i 15% do 70. godine ivota. Izvestan stepen erektilne disfunkcije moe biti prisutan kod oko 50% mukaraca izmeu 40. i 70. godine starosti. Erekcija penisa nastaje kao posledica irenja krvnih sudova (corpora cavernosa) penisa, to je posledica irenja lumena arterije uretralis i njenih grana, a nastaje kao poslednica psihogenih ili senzornih stimulusa koji se prenose do tzv. autonomnog nervnog sistema smetenog u nisko lenoj regiji (sakralnoj regiji S2-

S4), dok stimulacija dovodi do oslobaanja inioca (neurotransmitera) koji dovode do irenja krvnih sudova. Impotencija, tj. erektilna disfunkcija (ED), moe biti psihogenog ili organskog porekla. Najei epidemioloki faktori koji dovode do ovog poremeaja su:

eerna bolest (zbog aterogenih promena na krvnim sudovima i oteenja autonomnog nervnog sistema) hipertenzija (oteenje krvnih sudova ili lekovi koji se uzimaju radi regulacije krvnog pritiska) psihijatrijske bolesti (depresija, anksiozno-depresivna stanja, paranoidna stanja zbog lekova koji imaju nepovoljan uticaj na nivo hormona) konsumiranje cigareta starost neuroloke bolesti endokrinoloke bolesti (poremeaj sekrecije hormona) sistemske bolesti (teko oteena funkcija jetre i bubrega) iroka paleta lekova meu kojima su i toksine supstance, tj. opojne droge

S obzirom na sve ove faktore koji mogu biti uzrok impotencije, erektilna disfunkcija nipoto ne sme da se lei bez prethodno utvrenog uzroka. Najee su u pitanju hormonske promene koje mogu da se koriguju ili lee. Kada su u pitanju drugi navedeni razlozi, neophodan je multidisciplinaran pristup.

Uzroci mukog steriliteta

Brani sterilitet u 25% sluajeva nastaje kao posledica nedovoljnog broja spermatozoida u ejakulatu mukarca. Poznati uzroci mukog steriliteta posledica su poremeaja funkcije testisa, poremeaja transporta sperme, ili poremeaja funcije modanih struktura (hipofize i hipotalamusa), ija je normalna funkcija neophodna za normalan rad testisa. Pa ipak, kod gotovo 50% pacijenata etiologija mukog steriliteta nije jasna. Osnovni test za procenu stanja spermatozoida je tzv. spermogram, u kome se procenjuje broj spermatozoida na ml, oblik i izgled spermatozoida i njihova pokretljivost. Spermogram zdravog mukarca trebalo bi da ima vie od 48 miliona spermatozoida na ml, sa vie od 63% pokretnih i sa vie od 12% onih koji imaju normalnu morfologiju. Smanjena mogunost za oplodnju postoji kod onih mukaraca koji

imaju manje od 13 miliona spermatozoida po ml, sa manje od 32% pokretnih i manje od 9% normalnog izgleda. Tako se rezultat definie kao azoospermija (odsustvo spermatozoida) ili oligospermija (smanjen broj spermatozoida). Ispitivanje hormona mukaraca sprovodi se nakon pregleda sperme. Testosteron je osnovni muki hormon koji lue testisi i moe biti smanjen ukoliko je oteeno tkivo testisa ili ukoliko hipofiza ili hipotalamus ne lue dovoljno hormona (FSH i LH) koji su neophodni za normalan rad testisa. Steeni poremeaji u funkciji testisa mogu se odlikovati time to je oteen spermogram, a nivo testosterona je u normalnim granicama. Takve abnormalnosti mogu biti posledica virusnih infekcija (najee zauke) ili druge infekcije kao to su tuberkuloza ili seksualno prenosive bolesti. Pojedini lekovi za leenja maligniteta veoma su tetni za spermatozoide. Zloupotreba mukih hormona radi jaanja muskulature takoe nepovoljno deluje na spermatozoide. Oteenje spermatozoida nastaje kod onih mukaraca koji nemaju sputene testise u skrotum, ve ostaju u trbuhu, gde na njih nepovoljno deluje lokalna temperatura. Radi definisanja lokalnog i hormonskog statusa, neophodni su pregledi endokrinologa i urologa.

Muki sterilitet
Ranije se smatralo da mukarac ukoliko ima erekciju ne moe biti krivac za sterilitet branog para. Bilo je uvreeno miljenje da je neplodna ena jedina kriva ukoliko brani par nema dece. Zabrinjavajue je da i danas, uprkos svremenim medicinskim saznanjima, mnogi i dalje misle da je za sterilitet ili neplodnost najvei broj uzroka kod ene. Meutim, godinama unazad, statistiki gledano, uzrok neplodnosti kod parova ravnopravno je podeljen i na ene i na mukarce. Statistika pokazuje da je uzrok steriliteta u oko 40% sluajeva kod ena, a isto toliko i kod mukaraca. Neplodnost branog para (ili ljubavnog para) predstavlja problem koji par treba zajedniki, sa puno ljubavi i puno strpljenja, da reava, bez obzira na uzroke. Muki sterilitet

Muki sterilitet se moe dijagnostifikovati ispitivanjem uzorka sperme u labaratoriji. Na uzorku sperme obino se gleda: koliina ejakulata, izgled, miris, hemijske osobine, viskoznost, broj spermatzozoida, pokretljivost spermatozoida... U normalnom nalazu sperme u jednom centimetru kubnom treba da se nalazi od oko 70.000.000 do 110.000.000 spermatozoida. Ukoliko doe do toga da je broj spermatozoida van ovih granica, javlja se sterilitet. Da bi se sa sigurnou tvrdilo da je "loa sperma" uzrok steriliteta, potrebno je nekoliko puta dati uzorke sperme na ispitivanje. Najei uzrok neplodnosti mukaraca je smanjeni broj (ili izostanak) spermatozoida (oligospermija) ili slaba pokretljivost speramtozoida (astenospermija). esto se deava da su ionako malobrojni spermatozoidi slabo pokretljivi. U mnogim sluajevima ovakve tegobe se mogu leiti lekovima, ali i prirodnim sredstvima (matini mle, propolis, vitamin C, vitamin E, selen i cink...). Razlozi steriliteta mukaraca mogu biti: genitalna infekcija, polno prenosive bolesti, imunoloki problemi, preleane zauke, tuberkuloza testisa, operacija preponske kile... Pored navedenog, razlozi mukog steriliteta mogu se utvrditi mikrobilookim ispitivanjim, ali i drugim specijalistikim pregledima (urolog, endokrinolog, genetiar...). Drugi razlozi Veoma retko se deava da vaginalni sekret umrtvljuje spermatozoide neke osobe, iako su spermatozoidi mnogobrojni i pokretljivi. Razlozi mukog steriliteta jo mogu biti: puenje, alkoholizam, droga, loa ishrana, stres, psihiki problemi ili jake doze nekih lekova. Reenja O apsolutnom sterilitetu mukarca ne moe se govoriti sve dok postoji i jedan pokretljiv spermatozoid. Kod parova koji imaju probleme sa neplodnou ne treba odustati od leenja i pokuaja da se ostvari eljena trudnoa jer se uzroci tokom vremena mogu promeniti.

U nekim sluajevima se muki sterilitet moe izleiti malim hirurkim intervencijama. Izostanak trudnoe se kod pojedinih parova moe reiti vetakom oplodnjom jajne elije spermom supruga ili spermom davaoca.

Sterilitet da li ste znali?

Opte je miljenje meu neupuenima da su ene "glavni krivci" za izostanak trudnoe (neplodnost ili sterilitet), dok rezultati govore da to nije tano i nije jednostavno. Uzroci neplodnosti su "ravnopravno raspodeljeni" i na ene i na mukarce, ali uzroka ima mnogo. Definicija neplodnosti ili steriliteta Strunjaci kau za jedan brani ili ljubavni par da se radi o sterilitetu ako posle godinu do dve dana normalnih seksualnih odnosa, bez korienja kontracepcije, izostane trudnoa. Tek u takvim sluajevima treba preduzeti mere, poeti sa medicinskim ispitivanjima i leenjem. Statistika Statistiki podaci o izostajanju trudnoe veoma su interesantni i pouni za sve one koji imaju te probleme, ali i za ostale.

Oko 75% parova ostvari eljenu trudnou u roku od 6 meseci. Neplodnost postoji kod 1215% parova u reproduktivnom dobu, ali zabrinjava injenica da se taj broj poveava. U 90% sluajeva steriliteta moe se utvrditi razlog neplodnosti. Uzroci neplodnosti parova mogu biti razliiti:

kod 40-45% sluajeva uzrok je sterilitet ena kod 40-45% sluajeva uzrok je neplodnost mukaraca kod 10-20% parova uzroci su kod oba partnera za oko 10% sluajeva uzrok steriliteta nije poznat i ne moe se utvrditi tana dijagnoza

Jedna od predrasuda je da je neplodnost neizleiva, dok u stvarnosti oko 50% parova posle terapije ostvari eljenu trudnou. Iskustva specijalista govore da se obino enski sterilitet lake lei od mukog steriliteta. Kod ena kod kojih je uzrok neplodnosti hormonalni poremeaj, koriste se savremeni hormonski lekovi. Ovim lekovima se izaziva ovulacija kod oko 80% ena, a do trudnoe doe kod oko 50% ena, dok viestruku trudnou ostvari vie od 5% ena sa ovakvim problemima. Ranije su bakterijske infekcije bile jedan od brojnijih uzroka steriliteta. Bakterijske infekcije kao uzrok neplodnosti sve su ree, a veina se lako lei antibioticima. Hlamidija je jedan od uzroka neplodnosti zato to se njeni simptomi teko uoavaju, a znaajno utie na smanjenje plodnosti. Pored toga to se teko uoava, hlamidija se teko lei jer se ponaa i kao bakterijska i kao virusna infekcija, a moe biti prisutna i kod ena i kod mukaraca. Kod 5% parova posle viegodinjeg ispitivanja i upornog leenja, i pored toga to se ne ustanove pravi razlozi neplodnosti, doe do spontanog izleenja. Ovaj podatak navodi na zakljuak da parovi koji nemaju dece treba dugo godina da budu uporni u nalaenju razloga neplodnosti i leenju svih potencijalnih uzroka neplodnosti, kako bi doli do dugo eljene trudnoe. Primarni i sekundarni sterilitet

Kod primarnog steriliteta nema trudnoe i pored leenja i raznih terapija. Kod sekundarnog steriliteta ena je imala ve jednu uspenu trudnou, ali se prilikom sledeeg zaea pojavio sterilitet. Spontani pobaaji I spontani pobaaji spadaju u jedan od estih oblika steriliteta. U dananje vreme skoro svaka esta trudnoa (pa i ee) zavrava prevremenim poroajem (spontanim pobaajem iz raznih razloga). Umesto zakljuka Jedan od uzroka poveanja broja neplodnosti jeste i taj to se parovi na brak i potomstvo sve kasnije odluuju. Ranije je prosek starosti parova koji hoe da zasnuju porodicu bio oko 20-25 godina starosti, dok se sada taj prosek kree od 30 do 35, pa i vie godina starosti. Parovi pri tom zamenaruju injenicu da se sa godinama i libido i plodnost smanjuju. U sluaju neplodnosti veoma je vano razumevanje meu partnerima i zajedniki napori kako bi se uz pomo lekara (ginekologa) i medicinskog osoblja ostvarila eljena trudnoa.

Uzroci steriliteta koji se lako lee

Ukoliko u branoj ili vanbranoj zajednici, posle godinu ili dve dana redovnih seksualnih odnosa bez upotrebe kontracepcije, ne doe do eljene trudnoe, moe se govoriti o sterilitetu ili neplodnosti. Ovakvih parova danas je u naim krajevima 12-15%, a razlozi neplodnosti mogu biti veoma razliiti. Postoje neki uzroci neplodnosti ili steriliteta koji se esto javljaju, a mogu se reiti i leiti relativno jednostavno. Nedovoljna teina Nedovoljna uhranjenost obino dovodi do anemije i mnogih drugih bolesti. Ustanovljeno je da nedovoljna (potprosena) telesna teina moe biti uzrok neplodnosti i kod mukaraca i kod ena.

Kod veine mravih osoba poveanom koliinom hrane za dnevne obroke i kvalitetnijom ishranom, sa vie vitamina i minerala (voa i povra), poveavaju se anse za zaee. Potrebno je jesti hranu bogatu: folnom kiselinom, vitaminima Bkompleksa, vitaminom C, vitaminom E, kalcijumom, gvoem i magnezijumom. Preporuujemo da dobro operete ili oljutite svee voe i povre pre jela kako biste smanjili negativan uticaj herbicida i pesticida. Prekomerna teina Kod veine gojaznih mukaraca lo je kvalitet sperme ili su spermatozoidi nedovoljno pokretljivi. Poto masno tkivo utie na metabolizam hormona, sterilitet gojaznih mukaraca kree se 40-60%. Gojazne ene (devojke) imaju vee anse da boluju od sindroma policistikih jajnika i drugih bolesti koje izazivaju neredovne menstruacije i hormonske promene koje uslovljavaju sterilitet. U velikom broju sluajeva, gojazne osobe kod kojih se javlja sterilitet svoenjem teine na razumnu meru postaju plodne... Umor i stres Hronini umor i stres - bolesti savremenog doba - negativno utiu na plodnost mukaraca i ena. Dokazano je da preterano psihiko naprezanje negativno utie na libido i plodnost (ometa ovulaciju i smanjuje broj spermatozoida). Ovaj negativan uticaj na plodnost osoba moe se smanjiti tako to se pravilno rasporede dnevne, nedeljne, mesene i godinje obaveze. Kod ovih osoba se redovnim i pravilnim odmaranjem smanjuje umor, poboljava duina i kvalitet sna, smanjuje stres i stvaraju uslovi za poveanje libida i plodnosti. Puenje Kod aktivnih puaa (mukaraca i ena) uoena je smanjena seksualna elja i smanjena plodnost. Puenje pre planirane trudnoe, a naroito u toku trudnoe, poveava rizik od steriliteta ili prevremenog poroaja (pobaaja). Prestankom puenja kod mukaraca se poboljava libido i kvalitet sperme, a kod ena se plodnost znaajno popravlja.

Alkohol Alkoholizam je jedan od velikih uzroka smanjenja libida mukaraca i ena. Pored smanjenja libida, stalno uivanje u alkoholnim piima u velikim koliinama jedan je od uobiajenih uzroka steriliteta. Kod mukaraca alkohol oteuje spermatozoide, a kod ena jajne elije. Alkohol i alkoholizam mogu biti uzrok spontanih pobaaja. I ovaj uzrok steriliteta moe se lako reiti tako to parovi koji ele potomstvo prestanu sa opijanjem ili upotrebu alkohola svedu na minimlane koliine. Fizike vebe Nedovoljna fizika aktivnost mukarca i ene moe biti razlog neplodnosti, ali ni previe svakodnevnog fizikog napora nije poeljno. Preporuuje se umerena svakodnevna fizika aktivnost parova kao pomono sredstvo. Zakljuak Uzroci steriliteta mogu biti razliiti, ali na razloge koje smo naveli moe se uticati i tako olakati zaee, tj. mogu se ostvariti povoljni uslovi za zdravo potomstvo.

Dobra fizika kondicija poboljae va seksualni ivot

Regularne kardiovaskularne vebe poboljae va seksualni ivot - zakljuak je najnovije klinike studije obavljene na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, SAD. Ispitivano je 78 mukaraca srednjih godina (prosek starosti - 48 godina) iji se svakodnevni ivot sastojao u prekomernom sedenju (sedei nain ivota). Oni su svakog drugog dana morali da vebaju aerobik u trajanju od sat vremena. Posle 9 meseci, za 30% su imali ee seksualne odnose i za 50% su ee masturbirali. Razlog: fiziko vebanje ne samo da relaksira i smanjuje nivo stresa nego poveava energiju i samopuzdanje u sferi seksualnih odnosa. Fizike vebe koje podstiu rad kardiovaskularnog sistema podiu u krvi nivo supstance koja se zove endomorfin, a ona poveava nivo adrenalina i testosterona (isto je i kod ena), to dovodi do poboljanja seksualne aktivnosti.

Opisane su i druge koristi od fizikog vebanja. Na primer, kod ena, redovne vebe dovode do poveanog tonusa vaginalne muskulature, to spreava nastanak urinarne inkontinencije (nekontrolisanog gubitka mokrae) i prolaps materice, to se ee javlja u starijim godinama, kada ta muskulatura poputa. Kod mukaraca redovne vebe dovode do boljeg pumpanja krvi u krvne sudove, a samim tim erekcija je snanija i stabilinija. Seksualni odnos sam po sebi predstavlja odlinu fiziku vebu za oba pola, jer se za to vreme srani rad ubrzava do tri puta, a brzina disanja do dva puta. Takoe, tokom seksulanog odnosa sagori se 200-300 kalorija, a dobar orgazam povoljno utie na sve miie u naem telu. Ako elite da ostanete u dobroj fizikoj formi, strunjaci preporuuju da dva do tri puta nedeljno fizikim vebanjem ubrzavate puls, i to u trajanju od najmanje 20 minuta.

Hranom do boljeg seksa

Prema brojnim istraivanjima, odreeni vitamini i minerali imaju mo da podignu nivo hormona, poveaju nervnu osetljivost i uine seksualni odnos izuzetno intenzivnim i nezaboravnim na mnogo, naizgled suptilnih, ali i te kako primetnih naina. Kada se sledei put budete zapitali zbog ega za veerom odjednom oseate neobjanjivi ljubavni nagon, pogledajte najpre trpezu, jer u njoj moda lei glavni razlog. S druge strane, ova pomisao vam moda zvui jako primamljivo u tom sluaju razmislite o stavljanju odreene hrane na svakodnevnu listu za nabavku. Jaja Tvrdo kuvana, prena, u vidu kajgane, omleta - jaja su izuzetno bogata vitaminom B6, koji pomae naem telu pri regulisanju hormona i pri noenju sa stresom. Ukoliko previe stresa, bilo na poslu bilo van njega, sputava va ljubavni nagon, to pre napravite sebi neku od gorepomenutih kombinacija ili ukljuite i drugu hranu bogatu vitaminom B6, poput spanaa, argarepe, graka, semenki suncokreta ili ribe.

Biftek Velika radost za sve ljubitelje mesa - govedina ima sposobnost da ogranii telesnu proizvodnju prolaktina, hormona koji, ukoliko mu se nivo podgine, moe negativno uticati na seksualni nagon. to se tie osoba kojima je vegeterijanska hrana draa, ne oajavajte, jer i vegetarijanci mogu dobiti ovakav podstrek od smeeg pirina, raenog hleba i lisnatog zelenog povra. Jagode Pored toga to ova voka ve sama po sebi izgleda jako jedro i neodoljivo, ona u sebi sadri i puno antioksidanata i ima uticaja na poboljanje opte cirkulacije, ime se vae anse za strastveni susret jo vie poveavaju. okolada Postoji i te kako dobar razlog zbog kog je ova poslastica izbor broj jedan kada je re o enskoj populaciji. okolada sadri jedinjenje poznatije pod imenom metilksantin, koje pokree luenje dopamina u naem telu. Zahvaljujui tome, opijeni ste zadovoljstvom i moete bezuslovno da se prepustite zagrljaju. Narande Voe bogato vitaminom C nije efikasno samo prilikom borbe protiv raznih prehlada ve moe imati uticaja i na mnoge druge stvari, ukljuujui i ljubavni nagon. Tajna lei u tome to vitamin C u vaem telu poveava koliinu oksitocina, hormona koji ini da do zbliavanja sa drugom osobom doe na najdirektniji mogui nain nama poznat maenjem. umbir Bilo da ga konsumirate kao sastojak aja ili kao zain, ova istonjaka tajna biljkaposlastica podie va metabolizam na vii nivo, inei da vam itavo telo bukvalno gori od dodatne seksualne energije, a vi od strasti. Med Radije stavljate eer u aj? Vreme je da promenite naviku i zamenite eer medom, jer sadri mineral pod imenom boron, koji poveava nivo i koliinu podizaa libida, hormona testosterona.

Limun kao lek

Limun i sok od limuna su najpoznatiji izvori vitamina C, ali se zaboravlja da limun sadri i druge lekovite sastojke. Limun pomae ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Mnogi ga smatraju lekom za sve bolesti. On spada u juno voe i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod osetljivi na hladnou i niske temperature. Smatra se da je Aleksandar Makedonski limun doneo u Staru Grku iz Persije. Poznato je da ga je Kolumbo odneo u Ameriku. Iako se limun relativno kratko gaji na Amerikom kontinentu, najvie se gaji ba u Meksiku i Americi. Poto razgrauje masti, preporuuje se prilikom dijeta. Sastav Limunov plod, pored vitamina C, sadri malo kalorija, ali i mnoge korisne sastojke i supstance od kojih nabrajamo samo neke:

biljna vlakna biljne masti bioflavonide vitamine B1, B2 i B12 vitamin C gvoe etrina ulja kalijum kalcijum magnezijum natrijum proteine so ugljene hidrate fosfor

Lekovito dejstvo Limun treba koristiti kao lek ili kao pomono sredstvo kada su u pitanju sledee bolesti i tegobe:

akne alergija anemija artritis astma bolesti grla i nosa (krajnici) bronhitis glavobolja grevi u elucu grip i prehlada degenerativne bolesti depresija dijabetes ekcem za jaanje zglobova za normalan rast za poboljanje koncentracije zatvor impotencija infekcije koe jaanje imuniteta jaanje nervnog sistema kod poremeenog metabolizma kaalj i kijavica krvarenje iz nosa migrena moe se koristiti kao diuretik neke vrste raka neplodnost nervoza nesanica odrava krvne sudove opadanje kose i drugi problemi sa kosom opekotine osteoporoza pege na koi poboljava cirkulaciju poviena temperatura popravlja krvnu sliku

prevencija organa za varenje problemi sa bubrzima i mokranim putevima problemi sa arterijama i venama problemi sa krvnm pritiskom problemi sa radom jetre problemi sa konim bolestima problemi sa nervima (ivcima) problemi sa kostima i zubima protiv zanoktica protiv bubuljica protiv gojaznosti protiv starenja protiv stresa problemi u trudnoi razne infekcija reuma reumatska groznica sinuzitis sindrom nadraenih creva skorbut smanjuje bol u stopalima suzbija bakterije i viruse srane bolesti upale organa za disanje pospeuje rad ui, eluca i creva ublaava bol ubrzava zarastanje rana ubrzava razgradnju masti uganua i istegnua umor hemoroidi log

Korienje limuna Limun (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine za pripremanje sokova i ajeva, kao dodatak jelima (kolaima) i kao sredstvo za dezinfekciju i konzerviranje namirnica (voa). Limun je prirodan antioksidans.

Limun se dodaje siretu, ali se koristi i za spravljanje likera. Limun se koristi u kozmetici (kreme i preparati za negu koe), ali i za spravljanje parfema. Interesantno je da se limun preporuuje i kao sredstvo protiv komaraca. Nain delovanja Iz navedenih podataka moe se zaljuiti da limun treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema. Najee se koristi limunov sok ili limunova kora (ukoliko kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i herbicidima). Limun se koristi kao dodatak u ishrani, ali i kao sredstvo za konzerviranje namirnica. Naroito je lekovita kombinacija meda i limunovog soka. Upozoreavamo da treba voditi rauna i o tome da neko moe biti alergian na limun. Preporuujemo da esto pijete limunadu, a da limunov sok dodajete aju.

Cvekla protiv gripa, gojaznosti i celulita

Zbog svoje lekovitosti, cvekla se odavno koristi u narodnoj medicini, ali se i u savremenij medicini koriste njena lekovita svojstva. U naim krajavima koriste se i drugi nazivi za cveklu: cveklo, cveka, cikla, crvena repa, crvena blitva ... Cvekla vodi poreklo sa mediteranskih obala, ali se sada gaji u celom svetu. Ukrtanjem su dobijene mnoge vrste cvekle, pa ona spada u korisne i lekovite povrtarske kulture Cvekla (Beta vulgaris) je dvogodinja zeljasta biljka. Biljka ima tamnozeleno lie, a koren oblog ili kupastog oblika je crvene boje i uzgaja se u batama, ali se sadi na njivama kao industrijska biljka. Zbog svojih lekovitih sastojaka, najvie se koristi koren; on sadri malo kalorija, a dosta korisnih sastojaka, vitamina i minerala. Od korena se cedi sok koji je veoma lekovit. Sastav

Cvekla u svom korenu sadri mnoge korisne sastojke i supstance:

antocijan bakar belanevine betain betanin biljna vlakna biljne masti brom vitamine B1, B2 i B12 vitamin C gvoe jod kalijum kalcijum kobalt litijum magnezijum mangan natrijum oksalnu kiselinu prirodni eer rubidijum selen stroncijum sumpor ugljene hidrate fluor folnu kiselinu fosfor hrom cezijum cink

Lekovito dejstvo Cveklu treba koristiti u sledeim sluajevima kao lek ili kao pomono sredstvo:

anemija arterioskleroza bolesti grla i nosa bronhitis grevi u elucu grip i prehlada gojaznost degenerativne bolesti depresija ekcem za jaanje zglobova za normalan rast za poboljanje koncentracije zatvor impotencija infekcije koe jaanje imuniteta kod poremeenog metabolizma kaalj i kijavica leukemija malarija malokrvnost moe se koristiti kao diuretik neke vrste raka neplodnost nervoza nesanica odrava krvne sudove opadanje kose osteoporoza podstie rad jetre popravlja krvnu sliku povean nivo holesterola prevencija bolesti organa za varenje problemi sa krvnm pritiskom problemi sa radom jetre problemi sa konim bolestima problemi sa kostima i zubima protiv zanoktica

protiv starenja problemi u trudnoi razne infekcija reuma reumatoidni artritis sinuzitis sindrom nadraenih creva suzbija bakterije i virusi srane bolesti upale organa za disanje pospeuje rad ui, eluca i creva utie na obnavljanje krvi celulit log

Korienje cvekle Koren cvekla se koristi u ishrani tokom cele godine kao sve, kuvan ili konzerviran kiseljenjem, a esto se koristi i sok od cvekle. Cvekla se najvie koristi za dijetalnu ishranu jer sadri malo kalorija, a organizmu nadoknauje potrebne korisne materije. Nain delovanja Iz navedenih podataka moe se zaljuiti da cvekla treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema kao salata ili kao dodatak ishrani. Naroito se pokazala kao korisna u dijetalnoj ishrani bolesnika ili u dijetama protiv gojaznosti. Veoma povoljno deluje na mozak i nervni sistem. Upozoravamo da cveklu ne treba koristiti ukoliko postoji kamen u bubregu.

Naranda - lek za leto i zimu

Naranda kao voe ili sok obino se koristi za ishranu ili kao lek, zimi kao prevencija od prehlade i gripa. Meutim, narandu zbog lekovitih i korisnih sastojaka treba koristiti u ishrani tokom cele godine. Naranda pomae ne samo protiv prehlade nego i protiv mnogih drugih bolesti. Ona spada u juno voe (citrus, agrumi) i gaji se u toplim krajevima, jer su i biljka i plod

osetljivi na hladnou i niske temperature. U naim krajevima je dostupna za ishranu tokom cele godine. U svetu se koristi vie od stotinu vrsta narandi (naranda, pomoranda, mandarina, klementina...). Sjedinjene Amerike Drave su najvei proizvoa narandi u svetu. Naranda je poznata kao lekovito voe jo od davnina a u Staroj Grkoj su je zvali voem bogova. Korisni sastojci Naranda sadri sledee lekovite supstance:

azotne materije belanevine beta karoten biljna vlakna biljna ulja i masti bioflavonide vitamin A vitamine B1 i B2 vitamin C vitamin E gvoe enzime eterina ulja kalijum kalcijum karotenoide magnezijum mineralne soli organske kiseline ugljene hidrate fitoncide folnu kiselinu fosfor celulozu eere (vone)

Lekovito dejstvo Naranda povoljno deluje kod sledeih bolesti i tegoba:

akne alergija anemija astma bolesti grla i nosa (krajnici) bolovi u stomaku i elucu bronhitis glavobolja grip i prehlada depresija dijabetes ekcem i herpes zadah iz usta za jaanje zglobova za normalan rast za poboljanje koncentracije zatvor impotencija infekcije koe i pege jaanje nervnog sistema jaanje imuniteta kaalj i kijavica kod poremeenog metabolizma krvarenje iz nosa migrena muka u stomaku i nadimanje neke vrste raka neplodnost nervoza nesanica nesvestica opadanje kose i drugi problemi sa kosom pad apetita PMS i menstrualni bolovi poboljava cirkulaciju

poviena temperatura popravlja krvnu sliku pospeuje rad ui, eluca i creva prevencija organa za varenje problemi sa arterijama i venama problemi sa bubrzima i mokranim putevima problemi sa varenjem problemi sa noktima i zanokticama problemi sa kostima i zubima problemi sa krvnm pritiskom problemi sa nervima (ivcima) problemi sa radom jetre problemi u trudnoi protiv groznice protiv bubuljica protiv gojaznosti protiv zgruavanja krvi protiv starenja protiv stresa razne infekcije sindrom nadraenih creva sinuzitis skorbut spreava razvoj mikroorganizama srane bolesti suzbija bakterije i viruse ubrzava zarastanje rana ubrzava razgradnju masti uganua i istegnua umor upala vena upale organa za disanje hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi log

Korienje u ishrani

Naranda (sok i kora) se koristi u ishrani tokom cele godine, za pripremanje sokova ili kao dodatak jelima (kolaima). Najkorisniji je prirodno ceeni sve sok bez konzervansa i bez eera. U nekim zemljama se sok od pomorande koristi kao preliv za razne vrste mesa, a u nekim kao sredstvo za dezinfekciju. Amerikanci su u Drugom svetskom ratu vojnicima svakodnevno davali sok od narande, izvor vitamina i hranljivih sastojaka. Naranda se koristi i za spravljanje alkoholnih pia, ali i u kozmetici (kreme i preparati za negu koe i parfemi). Nain delovanja Prema novijim istraivanjima, naranda deluje pozitivno na krvne sudove tako to smanjuje zadebljanje krvnih sudova za 30%. Naranda ima osveavajue, ali i antioksidantsko dejstvo, a australijski naunici su utvrdili da je veoma efikasna protiv nekih vrsta karcinoma (usta, disajnih organa i organa za varenje). Ovo voe se koristi i kao ista organizma i organa za varenje od tetnih i otrovnih materija. Englezi preporuuju deci da svakoga dana pojedu po nekoliko pareta narande (pomorande). U novije vreme se savetuje kombinacija narande i crne okolade radi preventive od bolesti srca i krvnih sudova. Saveti Iz navedenih podataka moe se zaljuiti da naranda pomae u preventivi mnogih zdravstvenih tegoba, kao i u leenju mnogih bolesti. U kulinarstvu se koristi i narandina kora (ukoliko kora nije prskana hemijskim sredstvima, pesticidima i herbicidima). Strunjaci preporuuju da se esto jede naranda ili pije sok od narande kako bi se sauvalo zdravlje. I narandu kao i ostalo voe treba koristiti odvojeno od ostalih obroka, jer je tako najpovoljnije za organe za varenje.

Lincura protiv problema sa varenjem

Kao lekovita biljka, lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini, ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. U naim krajavima lincura se

zove i srdaica ili trava od srca, gencijana koutnik, licijan, lecijan, ravet, ravan... Ranije se lincura koristila kao odlian lek protiv kuge. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti), u naim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava, tako da je u nekim krajevima postala retkost. Zbog toga je lincura u naim krajevima i susednim zemljama zakonom zatiena kako bi se ouvala. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u batama, ali i na livadama kao industrijsko bilje. Kod nas je najvie ima u brdima, planinskim panjacima ili pored grmlja. Lincura (Gentiana lutea) je viegodinja biljka koja izrasta do oko jednog metra. Stabiljka je okrugla i uplja, sa svetloutim cvetovima, dok je koren razgranat i dugaak. Zbog lekovitih sastojaka koristi se suen koren (ceo, komadii ili mleveni prah od korena). Koren je gorkog oporog ukusa, a u veim koliinama, zbog prevelike gorine, moe koditi organizmu. Sastav Lincura sadri sledee lekovite supstance:

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eterina ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide eere

Lekovito dejstvo

Lincura se koristi u sledeim sluajevima kao lek ili kao pomona terapija:

bolovi u bubrzima bolovi u elucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku goruica grevi u elucu zatvor infekcije koe (obloge) kaalj i kijavica kuga muka u stomaku moe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u elucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa unom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraenih creva smanjenje apetita spreava razvoj mikroorganizama upale eluca i creva upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (aj za premaz i obloge)

Korienje lincure kao lekovite biljke

Koren se osui pa se po potrebi secka ili melje u prah, a od njega se spravljaju ajevi ili premazi; pored toga, dodaje se u vino ili rakiju. Lincura je lekovita, ali u manjim koliinama. Pored upotrebe u farmaciji i medicini, koristi se kao dodatak ajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje). Lincura se najvie koristi za leenje organa za varenje (stimulie rad eluca i pranjenje ui), ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). Nain delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouavanja moe se zaljuiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa strunim licima i naroito voditi rauna o tome da se ne pretera sa jakim ajevima ili prevelikim koliinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. Lincura se ne preporuuje trudnicama, osobama sa povienim krvnim pritiskom, kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili eluca.

Vitamin D je od vitalnog znaaja za imunitet

Naunici su otkrili da je vitamin D od vitalnog znaaja za aktiviranje odbrambenog mehanizma u ljudskom organizmu. Oko polovine oveanstva pati od oslabljenog imuniteta; njihove T elije koje su odgovorne za suzbijanje infekcije nedovoljno su efikasne. Situacija je sve gora i gora poto ljudi sve vie provode vreme unutra umesto upranjavajui razne aktivnosti napolju. Otkrie naunika iz Danske moe da pomogne u borbi protiv zaraznih bolesti, epidemija i naroito u spravljanju novih vakcina. Naunici su utvrdili da takozvane T elije - nosioci imunog sistema - zavise od vitamna D da bi se aktivirale. Ukoliko je nivo vitamina D u krvi nizak, ove elije ostaju uspavane i ne reaguju na infekciju ili patogeni organizam, pa bolest nastupa u svom punom intenzitetu. Doktor Karsten Geisler sa Univerziteta u Kopenhagenu, odeljenje za imunologiju i mikrobiologiju, koji je vodio ovu studiju - smatra da kada su T elije izloene stranom patogenom organizmu, aktiviraju receptor za vitamin D koji trai vitamin D u organizmu da bi se T elije aktivirale. To znai da T elije moraju imati vitamin

D ili e, u suprotnom, njihovo aktiviranje izostati. Ukoliko T elije ne nau vitamin D, one nee poeti ni da se grupiu i samim tim e odbrana organizma izostati. Ve je due vreme poznato da vitamin D igra vanu ulogu u apsorpciji kalcijuma i da postoji veza izmeu niskog nivoa kalcijuma sa jedne strane i malignih oboljenja i multiple skleroze sa druge strane. Ono to nije bilo poznato to je da je ovaj vitamin od vitalne vanosti u aktiviranju imunog sistema. Najveu koliinu vitamina stvara na organizam kao sporedni produkt kada izlaemo kou sunevim zracima. Takoe se moe nai u ribljem ulju, jajima i u odreenim ribama kao to su losos, haringa i skua ili u obliku pilula ili rastvora. Ovo otkrie je, osim toga to je vano u suzbijanju bolesti, vano i za osobe sa antiimunim reakcijama i prilikom odbacivanja transplantiranih organa. lanak je objavljen u asopisu "The Journal of Nature Immunology" marta 2010. godine.

Zdrava hrana za jai imunitet

Jaanje imuniteta lako se moe postii pravilnim izborom hrane i tako se mogu spreiti mnoge infekcije i bolesti. Ukoliko nas bolest obuzme, onda se, jaanjem imuniteta i prepisanom terapijom lekara, ona lake moe savladati. Zova Prema brojnim istraivanjima, sirup dobijen iz ploda ovog prastarog narodnog leka poseduje potencijal da blokira viruse koji izazivaju prehlade i grip. Dodatna istraivanja su pokazala da zova moe i te kako pomoi za to bri oporovak od gripa ili prehlade. Ono to takoe brojni naunici istiu jeste da je i pored ovih saznjanja potrebno izvriti jo istraivanja, jer sama injenica da je ova biljka bogata antioksidantima ukazuje na to da moe biti od velike pomoi i prilikom borbe protiv raznih upala. ampinjoni Nikako nemojte potcenjivati hranljivu vrednost koju ova vrsta peuraka ima. ampinjoni sadre dosta selena, kao i antioksidanata, a niski nivoi selena dovedeni su u direktnu vezu sa teim oblicima gripa. Isto tako, vitamini iz B grupe riboflavin i niacin, koji se takoe mogu nai u ampinjonima, igraju bitnu ulogu u

jaanju imunog sistema. Brojna istraivanja, preteno sa ivotinjama, otkrila su da ova vrsta peuraka ima antivirusno, antibakterijsko i antikancerogeno dejstvo. Ostrige Deluju kao afrodizijak, ali jaaju i imuni sistem, jer sadre mineral cink. Ovaj mineral je bitan zbog toga to ima antivirusno dejstvo, kao i zbog toga to je jako bitan kada su u pitanju odreena zaduenja imunog sistema, poput zaceljivanja rana. Lubenica Laici smatraju da lubenica i krastavac sadre mnogo vode, a malo vitamina. Lubenica je osveavajua i izuzetno bogata monim antioksidantom pod imenom glutathion. Poznato je da ovaj antioksidant jaa imuni sistem kako bi se lake izborio sa infekcijama. Najvie ga ima u mesu koje se nalazi tik iznad kore lubenice. Bademi Jedna aka badema moe zatiti va imuni sistem od negativnih uticaja stresa. etvrtina olje badema nosi u sebi 50% dnevno neophodne koliine vitamina E, koji jaa na imuni sistem. Sadri, takoe, riboflavin i niacin, iz grupe vitamina B, koji pomau prilikom oslobaanja od negativnih efekata koje stres nosi. Grejpfrut Ovo voe je izuzetno bogato vitaminom C. Ipak, potrebno je sprovesti jo puno istraivanja kako bi se pouzdano saznalo da li je mogue unositi dovoljne koliine vitamina C samo kroz hranu radi leenja prehlada ili gripa. Sam grejpfrut je prebogat flavonoidima prirodnim hemijskim jedinjenjima za koja se pouzdano zna da poveavaju aktivnost imunog sistema. Za one koji ne vole grejpfrut najbolja zamena su narande i mandarine. aj Zeleni ili crni aj? Za koji god se odluite, neete pogreiti, jer su obe vrste bogate polifenolima i flavonidima, a to su najbolji borci protiv bolesti. Naime, ovi antioksidanti poznati su i kao iskusni "lovci" koji pronalaze i unitavaju tetne slobodne radikale.

Brokoli Lak za nalaenje i jako dobar dodatak uz sva jela i obroke, brokoli moe predstavljati osnovu snage naeg imunog sistema. Prepun je hranljivih supstanci koje tite na organizam od oteenja, a sadri i vitamin A, C i glutathion.

Letnja pravila

Postoje ona leta koja u svojim glavama vodimo kao leta za pamenje. Pod njima se podrazumeva romantika na plai, seks-maraton u sobi, zalogaji koji se tope u ustima na veeri pored etalita, vino s juga, urke do zore, prijatan umor u miiima... Meutim, da bi sve to moglo da nam se dogodi, o pojedinim sitnicama (koje ivot znae) ipak moramo da povedemo rauna. Ako elimo da uivamo u podgrejanim danima koji nam sleduju, onda treba da znamo da nita ne moe da pokvari putovanje kao pogrean izbor destinacije. Umesto da lomite prste razmiljajui kud ete, posvetite bar jedan itav vikend arima otkrivanja. Gotovo da ne postoji lokacija koja se ne moe detaljno izguglovati. Jedna od istinitih stavki glasi i da prevelika ekipa s kojom se odlazi na odmor ne znai automatski i super zabavu. Pre svega, u tim situacijama veoma ete se teko dogovoriti o mestu na koje svi elite da izaete, o odlasku na plau ili ak boravku u sobama. U svakom mnogobrojnom drutvu postoji neko ko teko podnosi alkohol, neko ko je osetljiv na tue poglede i spreman da ustrije odreaguje, neko ko mrzi da bilo kud ide, neko ko je pokreta svakog provoda. Mnogo ljudi, mnogo udi. Takva mnogoljudna letovanja uglavnom se zavravaju na taj nain to se ekipa ratrka po gradu i obilazi stoti krug u potrazi za klubom koji e se svima dopasti. Grupe od etiri osobe deluju kao najbolje reenje. I da letovanje ne biste proveli tako to ete

nekoga trezniti, razdvajati ili animirati drutvo, potrebno je pre polaska na put napraviti mudar dogovor o stvarima koje ne treba raditi. Poslednja stavka za ovo i za svako naredno letovanje: seks na plai moe da bude razoaravajui usled brojnih razloga. Meutim, to ne znai da ga treba izbegavati.

Ljubavna pravila

ene nikada ne treba gnjaviti pitanjima kao to je: "Jesam li najbolji kojeg si imala?", ili bilo koji drugi oblik tog pitanja, jer vas njen iskren odgovor moe i razoarati. Da biste postali dobar ljubavnik, morate najpre eleti da budete bolji nego ranije. Tako ete biti manje samouvereni a istovremeno mnogo korisniji. Naravno, postoji i opcija da e vas ene pre zapaziti ako se istiete pristojnou i nenametljivou, a ne nekim mao ponaanjem. U svakom sluaju, vano je da vas one primeuju. Ako elite da igrate u vioj ligi, trebae vam uredno ispeglana koulja, dobar model pantalona, ljubazan osmeh i injenica da se ne oseate na pivo ili neto slino. Nee vam koditi ni ako primenite pravila lepog ponaanja, jer ene ne vole kada se za stolom ili bilo gde drugde ponaamo kao prase. Naprotiv, one vole mukarce koji znaju kako se koristi pribor, a jo vie one koji znaju sami da kuvaju. Prave ene se nee zamarati onim to ste radili ranije u ivotu, nego onim to elite da postanete u budunosti. Nita nije vie seksi od osobe koja je puna planova, snova i optimistinih misli o svetloj budunosti. Ako se ena vie zanima za vau prolost nego za vau

sadanjost i budunost, to znai da smatra da ima smisla ulagati samo u jednu lino njenu budunost! Kad je re o seksu, svaki mukarac mora biti dobar u barem jednoj stvari, bilo da je to pretkoitalna masaa, grickanje vrata ili neki drugi latino trik. Sve to ima primarnu funkciju da vau izabranicu pripremi za pravu ekstazu, koja tek sledi. Tako e svaka dama koja je uspela da vas uhvati u svoju mreu biti zadovoljna onim to je uspela da osvoji od drugih ena i zadri samo za sebe (s obzirom na to da ste vi sve to joj treba) u sledeih 20 minuta ili narednih 20 godina. ene vole prefinjene i uglaene ljubavnike, mukarce s planom (za veeru, za vikend u Parizu, za vrue iznenaenje tokom zajednikog ruka...). Zbog toga je zapravo vie nego preporuljivo za svakoga od nas da usvojimo i primenimo pravila ponaanja samopouzdanog tipa s vitekim manirima. Otvarajte joj vrata automobila, pripalite joj cigaretu pre nego sebi, usredsredite se na njen orgazam vie nego na svoj... Imate samo jedan cilj - da ugodite voljenoj eni. Sa enama je zapravo veoma jednostavno. Kada ste razdvojeni, za udvaranje upotrebite svu raspoloivu tehnologiju (telefon, SMS, elektronsku potu, telegram). Budite matoviti; ako treba, napiite joj pismo - danas vie niko ne kontaktira tako, posebno ne ukoliko ivite u istom gradu. Ne gnjavite je priama i anegdotama o svojim bivim ljubavima, makar se radilo i o albama kako niste bili jedno za drugo. Ni vi nemojte nju ispitivati o njenim bivim partnerima, pogotovo o njihovom broju, ili nekim drugim seksualnim temama. Umesto da se raspitujete o aferama koje je imala pre vas, nauite da se skidate u jednom seksi potezu. Majice kratkih rukava spretno prebacite preko glave, a da se u njih ne zapetljate, a dugmad na koulji otkopajte brzo. Ne dopustite da vam se dogodi natezanje s arapama ili cupkanje na jednoj nozi dok skidate pantalone i bokserice. Nemojte se stideti da joj iskreno priznate ta volite na njenom telu. Rei potkrepite delom (i svojim telom). Naravno, sve ovo podrazumeva da ste ovladali umetnou skidanja njenog grudnjaka. Ukoliko imate problem s onim koji se kopa na leima, poklonite joj jedan koji se kopa spreda, barem dok ne usavrite tehniku. Posle toga ostaje samo da zajedno slono poradite na proirivanju vaeg seksualnog repertoara. Trudite se da budete

Uspean flert

to vie komunicirate s nekom osobom, vie ete joj se svideti. Druite se to vie i to ee, pronaite razloge kako biste proveli to vie vremena zajedno. A kada je uverite da vas je osvojila, ponite da se ponaate manje dostupno, zatim jo manje, sve dok je ne budete jedva i viali. Ljudi uvek ele ono to ne mogu da imaju, i kada osete da vas gube, zagrie jo jae. Tada e shvatiti koliko ste u stvari vredni. Dakle, druite se i flertuje mnogo, a posle toga nestanite. Ako uinite neto lepo za nekoga, biete zadovoljni sami sobom i osetiete zadovoljstvo zbog toga to ste nekoga usreili. Meutim, u takvom ponaanju krije se opasnost da ta osoba oseti pritisak da mora da vam uzvrati istom merom. to biste vi inili lepe stvari njoj, neka ona uradi neto lepo za vas. U normalnom razgovoru ljudi se gledaju 30-60 odsto vremena. S druge strane, zaljubljene osobe zure jedna u drugu mnogo vie. Dakle, ako nekoga uporno gledate u oi dok s njim razgovarate, prevariete njegov mozak, koji e se prisetiti trenutka kada je poslednji put neko toliko gledao u nju, kao i da je tada bila zaljubljena. Pomislie: "Oigledno sam ponovo zaljubljena", i njen mozak poee da funkcionie onako kako inae funkcionie kada smo zaljubljeni. Nemojte traiti zanimljivije stvari po prostoriji. Pokaite joj da vas zanima vie od svih drugih ljudi i potraite njen pogled svakog puta kada zavrava svoju reenicu. Trudite se da to vie priate o onome to volite. Kada priate o stvarima koje volite ili koje su vam iz nekog razloga drage, vae zenice se ire kao kada vidite osobu u koju ste zaljubljeni. Celo lice poprima lepe crte i osoba automatski poinje da zrai. Zbog toga se trudite da izbegavate razgovor o stvarima koje vas mue i koje vam se ne dopadaju. Uvek se usredsredite na ono pozitivno. A kada gledate osobu s kojom razgovarate, uvek gledajte u ono to vam se najvie dopada na njoj.

Na stalni pratilac
Svima nam je poznato da stres, taj tihi ubica, poast modernog doba, iz dana u dan skrauje na ivot. Ne postoji arobna pilula kojom se moemo izleiti od njega. I ne samo da ne postoji nego je nikada na tritu nije ni bilo. Sva je prilika da je nikada nee ni biti. Moda i treba da bude tako budui da se reenje za najvei deo naih problema, ukljuujui tu i stres, nalazi upravo u naoj glavi. Pitanje je samo strategije za koju emo se opredeliti kako bi se zadao, ako ne konani, onda bar odluujui udarac naem stalnom ivotnom pratiocu. Valjda je red da i mi u nekom trenutku pokaemo zube.

Iscedite stres iz sebe, doite do daha, popijte kafu s prijateljima, nabacite smeak i uprite prstom u problem. Kada se spremamo za neki vaan ut, uvek valja zarotirati dlanove i zapucketati prstima. To e nas osloboditi napetosti i prebaciti fokus na jedinu stvar koju moemo da kontroliemo - nau koncentraciju na ut. Neemo razmiljati o tome da li emo pogoditi ili promaiti. Vano je da budemo oputeni i da savreno kontroliemo situaciju. Mozak uvek treba dobro uposliti, ali treba i paziti da se radi o zadatku koji ima konano reenje. Problemi kojima zapravo i nema kraja mogu da prouzrokuju samo jo vie stresa. Jedan od dobrih naina za borbu protiv presije jeste to da problem pokuamo da pretvorimo u igru. Ako osetimo da nas kolege na poslu ne vole, ne treba ustuknuti i pognuti glavu. Naprotiv! Treba pojednostaviti stvari i rei: "Dobro, pokuavaju da se kae sa mnom, pa da vidimo a e se dogoditi..." Sada je to igra, a ne direktan individualni napad. Stres se uvek smanjuje u trenutku kada promenimo perspektivu.

Vrua terapija
Voenje ljubavi je kao injekcija samopotovanja. Dok je seksualna aktivnost u toku, oseamo se bolje, vie se sviamo samima sebi, raste nam ego, postajemo sigurniji... Seksualna aktivnost je prirodni lek za smirenje. Za borbu protiv tenzije i stresa preporuuje se velika doza znojenja pod aravima. To je mnogo bolje od prejedanja visokokalorinom hranom koja e se loe odraziti na liniju. Pored toga, voenje ljubavi ne slui samo da umanji anksioznost u trenutku, ve ima i dugorono dejstvo: parovi koji provode vie vremena u krevetu mnogo bolje reaguju na stresne situacije kojima smo danas svi izloeni u velikoj meri. Jo jedna prednost seksa jeste i mogunost da se tim putem pozabavimo svojom linijom. Od seksa se mravi. On nam pomae u proizvodnji testosterona, hormona koji igra kljunu ulogu u razvoju i rastu miia. Takoe, ini i da gubimo na teini. Stara je pria da jedan prosean seksualni odnos sagoreva oko 200 kalorija (malo li je?); otprilike isto toliko izgubili bismo napolju, trei po parku, to je takoe preporuljivo, ali je daleko manje zabavno. Dakle, ako se preskoi termin u teretani, valjalo bi ga nadoknaditi u spavaoj sobi, uz svaiju omiljenu gimnastiku. Jo jedan detalj nije nebitan. Da bi se seksom odravalo zdravo stanje organizma, nije nam uvek potrebna partnerka. U ovom sluaju rauna se i masturbacija.

Ako se oseamo loe, ne treba automatski da se bacimo na lekove. Bolje je posvetiti se vruoj terapiji. Seks je prirodni analgetik, seks je kao kardiotrening, seks eliminie bore, seks ini da ivimo due. Prilikom podeavanja seksualnih asovnika u rano popodne treba obratiti panju na injenicu da je u tom periodu enin reproduktivni sistem najaktivniji, to bi moglo dovesti do zakljuka da one tada nisu raspoloene za dugu predigru. Istovremeno, naunici smatraju da je sperma koju muki reproduktivni organi proizvedu oko 16 asova najboljeg kvaliteta. Dakle, ako planirate porodicu, rano poslepodne je pravi trenutak da se oboje potrudite. U smiraj dana veini ena seks uopte ne prija. Meutim, vikendom, dok se oboje lenjo razvlaite po kui, moda bi ona ipak pristala na divlji seks na brzaka. Zbog ega? Zbog vas. Mukarcima je svakog radnog dana ba u to vreme potrebno da se brzo oslobode stresa i negativne energije, pod uslovom da ne moramo mnogo da se trudimo. Posle celodnevnog stresa na poslu, to zvui kao jedino fer reenje. Nakon veere, kada ona povrati i nadoknadi izgubljenu energiju, kod ena se javlja romantino raspoloenje i obino tada rado pristaju da im se apuu ljubavne poruke i najmatovitiji komplimenti kojih moete da se setite. Cilj joj je, naravno, seks. Samo to smo mi tada vie raspoloeni da se opustimo ispred malog ekrana. Srena okolnost je to ni u ranim veernjim satima zainteresovanost za seks ne opada kod ena, te nije retka situacija da one budu te koje e preuzeti inicijativu pokazujui ak i spremnost za eksperimentisanje. Takvo stanje svakako treba iskoristiti s oduevljenjem, ukoliko su ve raspoloene da nam ispune svaku elju. Zapravo, to jedan od malobrojnih trenutaka u toku dana kada su muki i enski seksualni asovnici savreno podeeni. Nipoto ne proputajte takvu priliku! Kako no odmie, ensko telo polako tone u san i onda im uglavnom nije do velikog seksualnog uzbuenja. Tada su romantinije raspoloene i uglavnom bi se samo mazile. Celom njihovom organizmu neophodan je odmor. Meutim, ima ena koje vrhunac seksualnog zadovoljstva doivljavaju samo ako ljubav vode u polusnu. Ovaj fenomen povezuje se s injenicom da su one jedino u polusnu potpuno oputene. Treba li uopte naglaavati da u tom sluaju vi morate da ostanete sasvim budni?

Seks vremenom postaje bolji

Ima onih kojima se voenje ljubavi od starta dopadne, ima i onih koji na poetku zakljue da u seksu ba i ne uivaju mnogo. Dobro je to to seks vremenom postaje sve bolji i bolji, jer je voenje ljubavi i sve ono to seks moe da znai neto to se vremenom ui, ne dolazi samo od sebe. Konkretnije? Uz vie "prakse" uite vie o sopstvenom telu i tome ta vam prija, a ta ne, kao i kako da pruite zadovoljstvo, u emu se takoe uiva (ako nita drugo, moe da bude "hrana za ego" kad vidite da ste dobri u pruanju zadovoljstva). Sazreva i vae telo, navikavate se, uite da uivate i u onome na ta ste isprva bili suvie nenaviknuti da bi vam prijalo. A tu je i vreme provedeno s partnerom ili partnerkom. Onima koji jo uvek nisu spremni da se veu ni da se udubljuju u vezu esto, nakon poetnog uzbuenja i uivanja, opadne entuzijazam za partnera ili partnerku, pa potrae nekog novog to nije neto negativno samo po sebi, to je faza kroz koju veina proe, nezgodno je ako im nikako ne uspeva da izau iz nje. Ukoliko nemate nita protiv toga da se veete za neku osobu, kako vam vremenom jaaju emocije prema njoj, tako, neretko, jaa i seksualno zadovoljstvo. Kako to? Tako to je najvei deo zadovoljstva u glavi. I tako to vam osoba koju zavolite, i koju vremenom volite sve vie, postaje i lepa i privlanija - ak i neko ko nije bio "va tip" kad ste se upoznali, ali ste ipak zavoleli tu osobu, vremenom vam

postaje seksualno sve privlaniji; jednostavno, tu osobu volite sve vie, na svim planovima, pa tako i na seksualnom. A uz to se meusobno upoznajete, otkrivate ta onom drugom prija, u emu ne uivate, i ono drugo otkriva ta vama prija i kako to da vam prui. Zatim doe i zajedniko istraivanje, kako biste malo osveili voenje ljubavi (povremena promena i novina prijaju, i ne, za to uopte nije neophodno promeniti partnera/partnerku, mnogo je lepe kad istraujete zajedno s osobom koju volite i s kojom ste bliski), i otkrili nove stvari koje bi mogle da vam prijaju. A dosada i rutina u koju neke veze zapadnu? Deava se i to, onda kada partneri ne ulau energiju u to da vezu malo osvee; jeste da je i rutina na svoj nain prijatna, kao i sigurnost koju ona donosi, ali je povremeno neophodno i osveenje, a ne potrude se svi oko toga. Ako oba partnera nastavljaju da se trude, da ulau u vezu, ako se i dalje vole, potuju, komunikacija meu njima dobro ide, veza postaje sve lepa, u svim aspektima, pa i seksualnom.

Do boljeg seksa
Ako je nekim sluajem divlja strast u vaoj vezi izgubila na svojoj poetnoj snazi, to ne znai da odmah treba da dobijete napad panike. Seks neete uiniti boljim ako ga izbegavate. Raspravite sve nedoumice s voljenom osobom i bacite se na akciju koja podsea na instruktivne filmove za odrasle. Seks je individualna stvar i svako od nas ima neke svoje metode kojima ini da seksualni ivot bude to zanimljiviji. Poto ne odgovara svima da razgovaraju tokom seksa, ne moete oekivati da e voenje partnerke u eljenom pravcu uvek moi da se obavi verbalnim putem. Uostalom, bez obzira na to koliko nekome moe prijati, razgovor u toku voenja ljubavi moe da predstavlja smetnju. Zato je najbolje komunicirati pokretima. Pustite neka vas ruke vode tamo gde telu najvie prija, a onda zamenite uloge. U oba sluaja krajnji cilj je da oboje budete u potpunosti zadovoljni i zadovoljeni. Naravno, nita od ovoga nema nikakvog smisla ukoliko vae misli nisu usmerene prema onome to radite. Ako razmiljate o pukotini na plafonu, sigurno neete osetiti seksualno uzbuenje. Oslobodite svoje misli svih smetnji. Umesto da gubite elju razmiljajui o drugim stvarima, ako ve elite da razmiljate, onda povedite rauna o tome da se tokom voenja ljubavi ne ponavljate. Ako treba, dogovorite se meusobno da nijednom od vas dvoje nije dozvoljeno ponavljanje pokreta iz prethodnog voenja ljubavi. Uvedite neke nove stvari u igru... Postavite sebi zadatak da svakog meseca upotrebite neku novu tehniku, koristite matu, pruite jedno drugom ono to najvie volite. Nemojte

tedeti lepe rei, ali se nemojte tedeti ni na delu. Klju je uvek u oputenosti. Mnogi provode dane znojei se na spravama u teretani, zatim slede naporna razmiljanja o tome kako dodatno poboljati svoj izgled; ukratko, svi ele da izgledaju seksi da bi privukli osobu suprotnog pola. Onda se konano nau meu aravima, bez odee, i zaborave na izgled zbog nekoliko vruih minuta. To je situacija u kojoj se svi oseamo oputeno i kada uivamo u datom trenutku.

Matom do boljeg seksa

Nije stvar samo paualne procene - u veini dugogodinjih veza seksualne igre vremenom postaju stvar rutine. Naravno da o procentima ne vredi raspravljati, ali vreme jednostavno ini svoje. Rutina se pojavljuje kao logina posledica vremena koje je proteklo. Da li je mogue zainiti seksualni ivot posle dugo godina zajednike veze, i da li seks i dalje moe da bude omiljena zajednika aktivnost oboma? Reklo bi se da moe. Uz dobru vebu uvek moe da se postigne dobra forma. A vebanje moe da vam pobolja seksualni ivot. Njime se pospeuje rad hormona i kod mukaraca i kod ena. Zbog toga je krajnje vreme da ustanete s kaua i krenete u teretanu - prvo zato to ete imati daleko vie energije, drugo zato to ete se oseati mnogo privlanijim. Ukoliko niste skloni vebanju, ne preostaje vam nita drugo nego da razgovarate. Savet da popriate s partnerkom o seksualnim eljama i matanjima svakako ne moe da nakodi. esta je greka da parovi jedni drugima ne govore ta ele u seksualnom odnosu, pa se zato i ne ostvaruju njihove seksualne elje. Seksualne tehnike jesu neto to se ui, a najbolje je da ih nauite s osobom koju volite. To nas vodi ka posveivanju. Ako vam partnerka kae da e je usreiti masaa stopala, nemojte mnogo oklevati. Povremeno uinite neto lepo to joj se dopada, bez obzira na to koliko vi to volite. Nemojte nita oekivati niti traiti zauzvrat. to vie dajete, vie dobijate. A matu to pre pretvorite u stvarnost. Ve su vam

poznate igre doktora i medicinske sestre ili efa i sekretarice? U redu, smislite neku drugu, moda neku u kojoj e ona biti ta koja dominira i odreuje pravila ljubavne igre. Nemojte dozvoliti da vam nedostatak mate uniti seksualni ivot

to vie seksa

Da li je potrebno govoriti o tome koliko je dobro i zdravo imati redovne seksualne odnose? Seks blagotvorno deluje na nae zdravlje i za to nam nisu potrebni naunici koji e nam dokazati neku od svojih "seksualnih teza". Oseaj posle seksa je ono to nam ukazuje na to da smo apsolutno u pravu kada mislimo da nam seksa nikada nije dovoljno. Redovno voenje ljubavi jaa imunitet, poboljava prokrvljenost vitalnih organa, spreava nastanak depresije. Seksualno aktivni ljudi ree odlaze na bolovanje, drutveniji su, bolje raspoloeni i nekako vie uivaju u ivotu. Naravno da je tako, orgazmi im vraaju osmeh na lice. Kada su ene u pitanju, one boljitak usled normalne frekventnosti seksualnih odnosa mogu da procene na osnovu redovnih menstrualnih ciklusa, a ene s redovnim seksualnim odnosima imaju i vii nivo estrogena od onih iji su odnosi rei ili onih koje ih uopte nemaju. Ono to je zajedniko i damama i nama jeste to da se tokom seksa gube kalorije. Ako je verovati podatku da se tokom seksualnog ina izgubi oko 30 i vie kalorija, seks je dobro imati to vie i u to veim koliinama (kilae radi i zarad manjeg oka prilikom stajanja na vagu krajem svakog meseca). Pored toga, seksom dovodimo u red i nae miie, a oni su nam, kao to znate, vani za uspravan poloaj tela, ravna lea i jo ravniji stomak. Seks, naravno, ublaava i negativne efekte koje izaziva na neprijatelj broj jedan stres. Ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim ivotom nisu depresivni, anksiozni, nasilni i neprijateljski raspoloeni. Seks lei sve - pa i glavobolju; seks uva srce i

krvne sudove. Kada sve to imamo u vidu (a imamo, poto se o tome esto govori i pie), pravo je udo to se seks ipak ne upranjava u dovoljnoj meri, ve je potrebno da nam neko ispisuje redove ili dri predavanja o svemu tome.

Oskudan seksualni ivot i zdravlje

Nije nepoznanica da redovan seksualan ivot pozitivno utie na opte psihofiziko zdravlje. Zato bi bilo potpuno logino zapitati se ima li zdravstvenih posledica ukoliko je seksualni ivot neredovan i oskudan. Znate ve - nije da nemate nikakvo seksualno iskustvo, ali vam veze ipak nisu ba neto este, a seksualni odnosi su vam i rei. Vae kuence se ve naviklo da ne pravite pitanje ako vam spava kod nogu, a vi znate, bez radosti zbog tog saznanja, da kuence nema kome da smeta. Koliko takva situacija ugroava vae zdravlje? U sutini, nimalo. Redovni seksualni odnosi dovee do bolje prokrvljenosti intimne regije i do vee snage i zategnutsti nekih grupa miia, ali i jedno i drugo moete postii i vebanjem. Luie se razliiti hormoni zadovoljstva, ali oni se mogu luiti i ako vas neke druge stvari, potpuno nepovezane sa seksom, ispunjavaju zadovoljstvom. Zapravo, od svih sistema organa koji postoje u ljudskom telu, jedino bi sistem organa za razmnoavanje bilo mogue odstraniti (to ne znai da to i treba uiniti!) a da to ljudsko bie nastavi normalno da funkcionie - bez mogunosti da ima decu i seksualne odnose, ali izuzev toga bilo bi u potpunosti funkcionalno. E, sad, to to je mogue biti zdrav i s neredovnim ili nikakvim seksualnim ivotom ne znai da treba biti i nepaljiv - a ba to je ono to se preesto deava. Mnoge ene koje retko imaju seksualne odnose, ili ih u nekom periodu nemaju uopte, veruju da su tada bezbedne od polnih bolesti i da nije neophodno da poseuju ginekologa. Meutim, praktino za svaku bolest koja se prenosi putem seksa postoji i jo nekoliko naina da je dobijete (ili da njome zarazite nekog, ako je ve imate), a

kancer i nije neto preterano probirljiv. Zbog toga, ak i u periodima kada nemate seksualne odnose, redovne godinje kontrole kod ginekologa su obavezne - a i mukarcima ne bi nimalo kodilo ako bi povremeno posetili urologa i dermatologa. Primera radi, ureaplazma, jedna od najsitnijih bakterija dosad otkrivenih, esto prolazi bez simptoma, ali moe dovesti do steriliteta, a prisutna je kod 30 odsto (!) muke populacije. Ukratko: izostanak seksualnog ivota ne ugroava zdravlje, ali izostanak kontrola kod lekara to sigurno ini.

enske elje

enske elje - na sastanku, u krevetu, u vezi - iz korena su se promenile, kau enski asopisi, sociolozi, seksolozi, filmovi i serije koje gledamo, knjige koje itamo. Uostalom, to kau i same ene. Mukarac koji to ume da razume nalazi se u nedostinoj prednosti. ene koje su nekada bile opsednute pitanjem treba li svojoj diplomi da dodaju i doktorsku titulu sada su opsednute dodavanjem seksualnih novotarija ivotinjskoj poudi. Je li to zaista trend, ili nam se jednostavno posreilo? Serija "Seks i grad" potvrdila je i razigrala ideju da ene postaju sve razuzdanije u spavaoj sobi. I na kuhinjskom podu, i na klupi u parku, ako u blizini nema posmatraa, ili ak i ako ih ima! Naravno, jedna stvar se nije promenila. Ne moe se porei da su mukarci i ene izloeni razliitim standardima kada je re o seksualnom ponaanju. Na primer, mukarci hvale jedan drugoga zbog brojnih seksualnih podviga, dok za enu promiskuitet nosi trajni drutveni ig. Pitanje seksa uvek se drugaije tumai iz muke i enske perspektive. Za mukarce to najee znai to vei broj seksualnih partnerki uz minimum obaveza. Kod ena, naravno, stvari stoje sasvim drugaije. Kod njih je uvek prisutan taj element potrage za dugoronom vezom. ene trae vie duhovne irine, to je ono to je uvek prisutno u enskoj seksualnoj praksi. Treba li sebi da dopustimo da u tome zaostajemo za njima? Iskrenost u odnosu s partnerom esto se navodi kao jedan od najvanijih faktora za uspeno funkcionisanje jednog para i u krevetu i izvan njega. Istina je takoe i da

emocionalna povezanost - ak i s povremenim partnerima - znai bolji seks. Praktino, doli smo do toga da ako ve elimo da postignemo maksimalni seksualni intenzitet, moramo da postanemo zen uitelji. Prisutnost, transcedentnost i autentinost naspram puke poude. Koji od ova dva tasa na seksualnoj vagi treba da odnese prevagu?

Potajne enske elje

O, da, ene uvek imaju neke elje. Imaju elje koje kau naglas, na koje imaju puno pravo, ali imaju i one koje uvaju samo za sebe, pa se onda svim svojim enskim orujima trude da ih ostvare, a da nam prethodno nita o tome ne kau, jer je to prosto deo njihove tajne strategije, i zato bi nas obavetavale o ba svemu to rade. Saznaemo kad bude pravo vreme. I ma koliko da one otkrivaju svoje emocije vie nego mi, kod ena uvek ostaje neto nedoreeno, neke elje o kojima nikada ne priaju. Ne postoji ena koja ne eli da trite za njom. Zbog toga ene najvie umeju da cene upornost i trud koji mukarci pokazuju prilikom udvaranja. Ako to ne pokaete dok joj se udvarate, prva reakcija koju e imati jeste ta da se vi jednostavno ne trudite dovoljno i da vam do nje zapravo nije ni stalo. Da ne bude zabune, ovo ne znai da treba navaliti prilikom prvog sastanka; u svemu, pa i u udvaranju, treba imati meru. injenica je da su ene svadljivije od mukaraca i da su one te koje ee isprovociraju svae. I taman kada pomislite - gotovo je, posle neke due rasprave konano ste reili problem, ona i dalje die nos. Verovatno joj imponuje va nain da joj priete posle svae i pokuate da se pomirite. Da, naravno, ona vam moda i nee rei da joj smeta kada odmerite drugu devojku dok ste u njenom drutvu, ali joj sigurno nee biti prijatno. To moe da promeni njenu sliku o vama. Mogla bi da stekne utisak da ste nezreli i da je ne potujete

dovoljno. Ukoliko ne elite da je izgubite, ponaajte se kao da je ona jedina ena na svetu - to e biti sasvim dovoljno da se izbegnu ljubomorne scene. Komentare o drugim devojkama koje ste primetili ili koje su primetile vas ostavite za razgovor s prijateljima, kada i vi i oni budete bez svojih lepih polovina, u zagrljaju ae ili flae hladnog piva.

Biciklizam jaa organizam

Da se razumemo, svaki put kada je dan lep, moete astiti sebe biciklistikim danom. Biciklizam je odlian vid rekreacije jer aktivira sve miie na telu, naroito na leima i nogama. Jaa srani mii, poboljava kondiciju i cirkulaciju, a pri tom ne optereuje kosti. Nisu nam potrebni strunjaci da bismo sami shvatili da biciklizam jaa organizam. Ipak, potrudite se da ne vozite bicikl u zaguljivim i prometnim saobraajnicama. Ne samo da rizikujete da se povredite ve i punim pluima udiete gasove iz auspuha, tako da ete ve posle petnaestak minuta vonje osetiti muninu. Ako planirate da redovno vozite bicikl, investirajte u neki kvalitetniji model. Naroitu panju obratite na sedite, koje ne bi smelo da vas previe ulja. Obavezno zakaite za svog dvotokaa i plastinu posudu s vodom kako biste mogli da se adekvatno osveite kad god poelite, a da pri tom ne morate da silazite s bicikla. To vam je preko svake mere potrebno, jer ete u suprotnom morati da silazite s bicikla i da napravite pauzu da biste otili negde po vodu, a dok se vratite, ako niste vezali bicikl lancem ili ga ostavili kod sigurne osobe na uvanju, moe se desiti da ga ne zateknete tamo gde ste mislili da e biti kada se vratite utoljene ei. Vodu morate unositi u organizam kako god okrenete, jer ako vozite bicikl a ne osveavate se dovoljno esto, lako vam se moe dogoditi da svoj organizam dovedete do dehidracije. Ukoliko odluite da vozite bicikl zbog toga to elite da smrate, trebalo bi da znate da ete najbolji efekat moi da postignete ako se vozite vremenski due i umerenim tempom nego krae, a jaim intenzitetom. Imajte u vidu

i to da posle trideset minuta vonje prosenom brzinom na ravnom terenu moete da izgubite i do preko 400 kalorija.

Sobna rekreacija
Ukoliko niste pristalica rekreacije na otvorenom, to ne mora da znai da ste osueni na neaktivnost. Naprotiv! Uz razne organizovane pojedinane ili grupne fizike aktivnosti, jedno od efektnih i efikasnih reenja za odravanje kondicije u dobrom stanju jeste i sobni bicikl. Pre nego to kupite ovu spravu, treba da znate koje su prednosti ovog "sobnog" sporta. Da li ima mana? Jedina je ta to treba da sakupite dovoljno novca da biste ga priutili sebi. Neto polovno sigurno moe da se nae i po povoljnijoj ceni. Sve ostalo je samo stvar vae organizacije, posveenosti i vebe. Vonja sobnog bicikla je dobra aktivnost za osobe obolele od srca i krvnih sudova i zapravo je jedina prikladna aerobna aktivnost koju moete da izvodite u stanu. Nije potrebno mnogo pripreme: ustanete iz fotelje, sednete na bicikl i okreete pedale. Sobni bicikl je siguran i za starije osobe budui da je stabilan i ne postoji opasnost od saobraaja. Prema savetima koji se dobijaju iz teretane, najbolje je posvetiti se dvanaestonedeljnom programu treninga na biciklu za poetnike. Trudite se da tokom prve nedelje vozite dvadeset minuta, ali otpor podesite na nizak stepen tako da ga skoro i ne oseate, nego da samo vrtite pedale. U svakoj narednoj nedelji poveavajte minutau za deset minuta, da biste u estoj nedelji (kada ste na polovini programa) vozili prvo petnaest minuta laganim intenzitetom, zatim trideset minuta s jednim stupnjem otpora vie, a onda opet petnaest minuta laganim intenzitetom. Poslednjih est nedelja najbolje je drati se kombinacije: deset minuta laganim intenzitetom, deset minuta za stupanj jai otpor, deset minuta stupanj otpora za jedan vii od prethodnog, deset minuta najvii otpor, deset minuta stupanj otpora za jedan nii od prethodnog, deset minuta laganim intenzitetom. Ukoliko vam je

previe komplikovano da vodite rauna o stupnjevima i minutai, bilo bi dobro da svakog dana po sat vremena vozite sobni bicikl laganim intenzitetom.

Sportski duh

Svakog dana, na poslu ili kod kue, sport mora da bude nezaobilazna tema. Meutim, dok neki od nas koriste svaki slobodni trenutak za rekreaciju, neki drugi radije "vebaju" samo ispred televizijskog ekrana. Ni jednima ni drugima se ne moe zameriti. U sportu se uiva i ako ste uesnik i ako ste samo posmatra. Kakav je va odnos prema sportu? Da li je sport za vas najvee uivanje (dobro, ne vee od seksa), ili mislite da je to ipak muenje? Bavite li se sportom zato to volite da se takmiite, radi odravanja kondicije, ili da biste udovoljili prijateljima s kojima se rekreirate jednom nedeljno? Upornost i istrajnost su lepe osobine, ali nema svako od nas mentalnu snagu ampiona. Meutim, ako uivate u sportu, ako volite igru i takmienje, ako volite da prevazilazite svoje granice i da pokazujete drugima da ste najbolji, oito da negde u vama ui ampionski duh. Poto ve niste profesionalni sportista, valjalo bi samo povesti rauna o tome da se ne iscrpljujete na terenu. Sauvajte malo snage i za druge aktivnosti poto je moderan ivot ve sam po sebi prilino stresan i naporan. Odravanje kondicije na zadovoljavajuem nivou trebalo bi da bude neka vrsta umerenog odnosa prema sportskim aktivnostima. Sport treba da ima vano mesto u naim ivotima jer nam pomae da fiziki i mentalno budemo snaniji. U zdravom telu - zdrav duh; taj moto nije smiljen bez razloga. Fizika aktivnost ne moe da nam ne prija. Dobro je da se fiziki troimo jer se na taj nain najlake oslobaamo toksina i negativne energije. Zdrav odnos prema

sopstvenom telu najbolja je zdravstvena preventiva. Nema veze ako niste neki sportista u dui, ni vikend sportisti nisu za potcenjivanje. U tim seansama jedanput nedeljno takoe se zateu miii, ouvava se vitka linija, odravaju se prijateljstva.

Kondiciono stanje

Kakva vam je kondicija? Razmiljate li o tome dok se bacate na obilan ruak, kada lenarite ispred televizora gledajui utakmicu i razmiljajui o fudbalskim akcijama koje sami niste u stanju da izvedete, ne zato to ne umete da igrate fudbal nego zato to vam je kondicija na pozitivnoj nuli? Moda zvui duhovito, ali seks ne moe da bude jedini fiziki napor kojem ste spremni da se u potpunosti posvetite. Da biste zdravo i normalno funkcionisali, morate da uradite jo neto povodom svoje fizike spremnosti. Ne morate da se pretvorite u Rokija, ali nije uputno ni da izgledate kao Vudi Alen... Postavite sebi nekoliko pitanja i trudite se da prilikom davanja odgovora ne laete. ak i ako vam neko drugi postavlja pitanja, trudite se da ne laete. Neka pitalice budu jednostavne, ali precizne, i neka vai odgovori budu realni i u skladu sa stvarnim stanjem stvari. Da li redovno kontroliete zdravlje svojih zuba? Jeste li po prirodi optimista? Da li je va pritisak u granicama normale? Da li u toku dana hodate najmanje pola asa? Jeste li prestali da puite? Da li pravilno diete? Ovo su samo neki od predloga, a u zavisnosti od svog zdravstvenog stanja, sami treba da sastavite svoje "da-ne pitalice". Bez obzira na to da li ste na svako pitanje odgovorili potvrdno, nikada ne treba isputati iz glave svest o tome da bismo uvek morali mnogo vie da brinemo o svom zdravlju kako bismo izbegli eventualne rizike. A rizika uvek ima. Zbog toga ona poslovica da je bolje spreiti nego leiti uvek ispadne najtanija.

U svakom sluaju, korisno je povesti rauna o ishrani. Dovoljno je da brinete o sebi tako to ete sami poveavati aktivnosti koje su vam potrebne onda kada primetite da vam kondicija opada ili da vam je zdravlje na bilo koji nain ugroeno.

elite da se fiziki aktivirate

Dolazi lepo vreme, i ukoliko nemate naviku da budete fiziki aktivni, nadamo se da e vas prijatnije vreme izmamiti iz kue i navesti na malo rekreacije. Ne mora da bude nita prenaporno, moe da bude jako zabavno - i prijae vam! Vano je da odaberete neto to vam se dopada. Ne volite teretanu, ne svia vam se tranje? Odaberite plivanje, ono je zabavno. Ili brzo hodanje - vano je da se kreete i da vam bude zanimljivo. Nemojte da preterate. Nije dobra ideja da pokuate iz cuga da istrite maraton a jedva da ste u stanju i za autobusom da potrite. Polako, ima vremena. Ako trite, ponite laganim trkom, nekoliko stotina metara, i postepeno poveavajte deonice. Veoma je bitno da pijete puno vode. Pre rekreacije, nekad i u toku, i posle nje. Bie loe po vas ako dehidrirate. to se hrane tie, nemojte se u rekreaciju uputati odmah nakon obilnog obroka, ali ni "mrtvi gladni" - za bilo ta energinije bie vam neophodne kalorije. Ukoliko je potrebno da nepto gricnete da biste imali dovoljno eera, stara dobra "bonita" e vam pomoi. Budite pametni, nemojte samo da se sjurite na neto intenzivno. Ne samo da e rizik od povrede biti znatno manji ukoliko se prvo zagrejete i istegnete nego e vam i sama rekreacija biti mnogo laka, i biete zadivljeni koliko vie moete da uradite ako se prvo zagrejete nego ako odmah navalite na aktivnost. Po potrebi, naite drutvo. To je naroito dobra ideja ukoliko planirate da trite uvee, kad ve padne mrak, ili ako su vam treninzi u neko kasnije vreme - biete bezbedniji u drutvu.

Nosite dobru odeu i obuu, a ako ste devojka, i sportski grudnjak. U neudobnoj odei i obui sve e vam biti znatno vie naporno - zamislite da probate da istrite dva kilometra u tesnim farmerkama i na visokim tiklama. Nemojte da odustanete. Bie naporno na poetku, ali kasnije ide lake, i sve vie e vam prijati. Ako trite, vano je da ne stanete - etajte ako ne moete vie da trite, ali nemojte da stanete. S druge strane, obratite panju na signale koje vam vae telo alje. Oseate kao da ete da se sruite? Boli vas u grudima? Probada vas negde? Ako je mogue, prvo usporite, pa onda stanite, jer bi moglo da vas povredi ako naglo stanete. U svakom sluaju, kod navedenih simptoma, potreban vam je odmor, a ako ne proe brzo, posetite i lekara, za svaki sluaj. Potrudite se da vae zanimanje za rekreaciju bude na duge staze - pola sata fizike aktivnosti dnevno doprinee tome da ste boljeg zdravlja, da ivite due, da i ne spominjemo da ete se posle nekog vremena zaljubiti u sopstveni izgled kad ga uporedite s onim kada ste preterivali sa slatkiima i ceo dan provodili za kompjuterom. Budite ponosni na ono to ste postigli!

Vie kretanja
Srce je na najjai organ, ali i organ koji najvie trpi zbog naih loih ivotnih navika i pogrenih izbora. Kada bismo se vie kretali, pazili na ishranu, prestali da puimo i izbegavali stresne situacije, nae srce bi bilo zdravije i srenije. A ta i koliko mi radimo da to tako i bude? Svakodnevnim kretanjem uvek moemo smanjiti opasnost od neeljenih posledica. To ne podrazumeva vrhunski sport ni mukotrpne vebe, dovoljno je samo brzo hodanje. Pozitivan efekat imaju pre svega sportovi za jaanje izdrljivosti, kao to su lagano dogiranje, plivanje, vonja biciklom ili gimnastika. Da biste sauvali zdravo srce, treba zdravo i da se hranite: integralni hleb, orasi, svee voe i povre (pre svega ono jarkocrvene, zelene i ute boje), sve mahunasto povre. Izbegavajte: so, eer, proizvode s mnogo masnoe, meso i nareske s mnogo masnoe, kolae, peciva, slatkie. to se tie puenja, stvar je jasna - prekinite. Puenje smanjuje koliinu kiseonika u krvi i poveava stvaranje naslaga u krvim sudovima. Ko pui vie od 20 cigareta dnevno, izloen je trostruko veem riziku od infarkta!

Od svega pomenutog sigurno je najmunije i najtee uspeno izbegavati stresne situacije, posebno danas, kada nas stres eka bukvalno na svakom oku. Kako je mogue da se ovek ne nervira ili da se psihiki ne optereuje? Praktino - nikako. Ipak, treba se truditi da se sve radi dozirano, pa je tako i s nerviranjem. Dvostruko ili trostruko optereenje, hronini ili neprevladani stres, depresija, sve nas to ugroava, ali svemu tome se mora postaviti granica koja ni u kom sluaju ne sme biti preena. Samo ukoliko budemo u stalnom kontaktu sa svojim telom i ako budemo itali signale upozorenja koje nam nae telo alje, imamo ansu da ostvarimo uspenu prevenciju.

Vie znanja - vie miia

Ukoliko spadate u red onih mukaraca koji poslednjih nekoliko godina provode vie vremena u teretani nego to veina moe i da pretpostavi, jasno vam je da miina masa nee narasti sama od sebe. Potrebno je da uloite mnogo truda i znoja, ali je potrebno i da imate dovoljno znanja kako bi vai miii rasli pravilno. Jasno vam je da pitanje: "Koliko die?", nije najvanije u svetu miia. Oni koji misle tako (a mnogo ih je) gree. Na takvo pitanje najlake je rei jedno kratko: "Dovoljno", ne samo zbog svog mentalnog zdravlja ve zato to u vebanju postoje daleko vanija pitanja. Ta pitanja, kombinovana s pravim odgovorima, mogu vam pomoi da celoga ivota diete maksimalnu teinu s minimalnim rizikom od povreda. Ako ste spremni da nabacite nove miie, steknete maksimalnu snagu i oblikujete savreno telo, onda morate da budete i mudri i da se obrazujete za postizanje ovih rezultata. Panju treba posvetiti sklekovima, i obrnutim i obinim. Nema boljeg naina da razvijete miie od obrnutog skleka, ali ujedno ne treba zanemarivati ni stare dobre sklekove. Obrnuti sklekovi su neprocenjivi jer vam jaaju ramena i gornji delo lea, dok obini sklekovi, pored toga to angauju pektoralne miie i tricepse, pokreu centralne latisimus miie, kao i praktino sve miie gornjeg dela tela. To i jedne i druge ini jednim od najkorisnijih i najefikasnijih vebi iz arsenala bilo kog vebaa. A da se razumemo, ni zgibovi nisu za bacanje. Da biste procenili svoju snagu, uradite koliko god zgibova moete diui sopstvenu telesnu teinu, a zatim uporedite taj broj s brojem ponavljanja vebe potiska s

klupe koji moete da izvedete s istom teinom. Recimo da imate 90 kilograma i da moete da uradite pet savrenih zgibova. Vaa snaga je savreno izbalansirana ako moete da izvedete najvie pet ponavljanja potisaka s klupe s tegom od 90 kilograma. Ukoliko moete da izvedete deset ponavljanja potisaka s klupe s tom teinom, to znai da ste na klupi znatno jai. Samim tim postajete kandidat za povredu ramena.

Za one koji sede

Mnogi ljudi meseno provode i do 170 sati meu stolovima prepunim hartije, u prostorijama s prozorima koji se ne otvaraju, s prljavim itisonima, neonskim sijalicama, telefonima koji ne prestaju da zvone, tampaima i mainama za fotokopiranje koje teku, kompjuterima koji zuje... Dakle, u kancelariji su. Ako osam-devet sati, koliko dnevno provodimo u tako loim uslovima, pomnoimo s brojem radnih dana u godini, pa onda s brojem godina staa, ne iznenauje to to dobar broj ljudi danas pati od "kancelarijske bolesti", koja je uzrok vie od polovine bolovanja. Kako se manifestuje ova bolest? Najee kree od bola u leima, zatim slede albe na bol u miiima, vratu i ramenima, kao i pritube na optu iscrpljenost. Tu su i razliite vrste alergija, glavobolja, suvo grlo... Sve su to problemi koji se javljaju usled boravka u nezdravim zgradama. Spisak tegoba je prilino dug, reklo bi se. Osmoasovno sedenje za radnim stolom, makar i s pauzama, u najveem broju sluajeva doprinosi pojavi raznih bolova, od kojih, ako je to neka uteha, esto pate svi oni ljudi koji mnogo vremena provode u istom poloaju. To je izuzetno opasno, poto hronini bolovi stvaraju zavisnost od analgetika. Stalno ponavljanje istih pokreta ake moe da prouzrokuje upalu tetiva ramena i tegobe povezane s preoptereenou podlaktice. ta je reenje za ovakvu situaciju? Ne moemo ne raditi, izbegavati da odlazimo u kancelariju... Neke stvari jednostavno moraju da idu svojim tokom. Redovni lekarski pregledi mogu da budu dobra preventiva, posebno ako radite za

kompjuterom dvadeset sati nedeljno. Ukoliko radite u sedeem poloaju vei deo dana, ne bi bilo loe kada biste na svaka etiri sata napravili pauzu od nekih petnaest ili dvadeset minuta.

Pobedite salo

Niko od nas ne eli da bude debeo. To nije samo pitanje estetike ili problema prilikom kupovine garderobe. Ono to bi u sluaju gojaznosti najvie trebalo da nas uznemiri jesu rezultati analize krvi koji bi mogli da pokau da je nivo eera na gornjoj granici. Neodgovornost prema sebi ume da kota. Ko god ima problema sa salom, nije ponosan na tu injenicu. Ipak, odluka da neto uradimo tim povodom obino se dogaa tek kada se uplaimo za svoj ivot do te mere da se onda posle toga opsesivno posvetimo promeni. Onda postajemo pravi specijalci za pretvaranje iz debelog u mravog savremenog mukarca. Dakle, ako elite da poradite na svojoj kilai, zatraite od svog lekara da vam uradi kompletnu analizu krvne slike. Strah ume da bude najbolja motivacija. Va plan bi trebalo da se koncentrie na dijetu s kontrolom unosa ugljenih hidrata. Za nekoga ko voli da jede to moe da zvui kao horor ideja. Ipak, to ne znai da iz ishrane u potpunosti morate da izbacite ugljene hidrate. To zapravo znai da treba iskljuiti one vrste ugljenih hidrata koji znatno podiu nivo eera u krvi, a time i nivo insulina. Takvi su oni ugljeni hidrati koji se nalaze u gaziranim piima, slatkiima i u hrani koja sadri brano; drugim reima, oni koje najee najvie volimo. To to se itarice nalaze na listi nepoeljnih namirnica nije zauujue. Iako su zdrave za ljude s normalnim luenjem insulina, cele itarice ipak podiu nivo insulina. Poeljno je da ih izbegavate sve dok ne smrate i dok ne poboljate stanje svoje krvne slike. Jasno je da morate da se liite proizvoda iz pekare (a i sami znate ta sve ima na njihovom meniju) ak i ako vam treba mnogo vremena da se suoite s

pitanjem da li ste zapravo u mogunosti da tako neto sprovedete u delo. U osnovi, bilo bi dobro kada biste mogli da jedete samo onda kada ste zaista gladni, i to do trenutka kada osetite da ste sasvim siti - nita preko toga. Umesto da jedete grickalice i okoladice, posvetite se ispijanju to veih koliina vode. Ono to nam oko struka pravi probleme neki od nas iz milote zovu pivskim stomakom, laufom, pojasom za spasavanje i slino, dok u sutini imamo problem sa salom. U veini sluajeva on nastaje i kao posledica ispijanja piva, ali i usled konsumiranja hrane koja sadri eer ili puno skroba, kao to su hleb, testenine, hrana koja se pravi s branom, krompir i pirina. Pravi klie kada su dijete u pitanju glasi - jedite to vie povra. Meutim, taj klie ne postoji bez razloga. I nema pogovora da ovaj klie i te kako funkcionie kada elimo da se liimo vika kilograma. U povre moe da spada sve to vam pada na pamet, osim krompira, argarepe i kukuruza. Kad jedete vie voa i povra, poveava se koliina celuloze i zbog toga se oseate siti. to se tie masnoa, iako automatski asociraju na salo, ne treba ih se plaiti. Masnoe koje se nalaze u mesu, omletu, maslinama, prelivima u kojima se nalazi maslinovo ulje, nemaju mnogo veze s gojenjem. To je u suprotnosti u odnosu na opte miljenje. Mnogo je bolje unositi njih nego preraenu hranu. Znate na ta se to odnosi: na mesne nareske i uopte sve one proizvode koje tako olako "smaemo" iz friidera bez razmiljanja o tome da te preraevine sadre dodatu so (koja utie na teinu i krvni pritisak) i eer, kao i nitrate, koji se povezuju s poveanim rizikom od dobijanja raka. Umesto toga, jedite mlevenu govedinu i uretinu. Treba im samo nekoliko minuta da se skuvaju, a mogu da zadre odlian ukus i sutradan. Jo jedna mala napomena - kada se kae povre, onda se zaista misli tako. injenica da ste u prodavnici videli "ips s povrem" ne znai da ste slobodni da taj proizvod i konsumirate. Uopte uzev, kada je u pitanju hrana koja sme, odnosno ne sme, da se konsumira, drite se sledeeg pravila (naravno, ukoliko zaista elite da smrate): ako je u kesi ili kutiji, zaobiite je.

Zdravlje na prvom mestu

Interesantno je to koliko se nas uopte ne uzbuuje kada se naa "telesna kompresija", iliti krvni pritisak, podigne do nebesa i tamo ostane da levitira. Budite uvereni: svaki lekar e nam zagarantovati da visok krvni pritisak dvostruko (a mogue ak i etvorostruko) poveava rizik od sranog udara. A ono to je gore od toga jeste injenica da vrlo mali broj mukaraca dri stepen svog zdravlja pod pravom kontrolom. To je jo jedna stavka po kojoj se razlikujemo od ena - nebriga prema sebi, na prvom mestu prema zdravlju. Mada u teoriji svi mukarci znaju da je dobro odlaziti na redovne lekarske kontrole, mali je procenat onih koji to redovno ine. ea je situacija da se lekaru odlazi samo onda kada se zbog bolesti mora krenuti put bolnice, to sigurno nije model ponaanja koji treba negovati. Zbog ega onda poslovica "bolje spreiti nego leiti" toliko malo znai jaem polu? Zar nije bolje da se izbegne prinudno sletanje i da sebi dozvolimo s vremena na vreme da se para ispusti iz usijanih kotlova? Pre svega, nae srce i kilometri vena, arterija i kapilara u organizmu imaju sasvim dovoljno posla. Ne treba dodatno pogoravati stvari dobijanjem pivskog stomaka, koji zahteva dodatno snabdevanje krvlju, to stvara dodatni napor srcu i podie celokupni krvni pritisak. Tano je i to da se i kod mukaraca bez suvinih kilograma takoe javlja povieni krvni pritisak. Ipak, ukoliko to nije sluaj, dovoenje telesne teine na preporuenu moe se izuzetno pozitivno odraziti na snienje krvnog pritiska. U svakom sluaju, prvi korak pre uzimanja bilo kakve terapije trebalo bi da bude skidanje kilograma. To se moe pokazati toliko korisnim da zbog dobijenih pozitivnih rezultata mogu sasvim da se izbegnu sve potrebe za upotrebom lekova.

Kontroliite pritisak

Iako naslov izgleda kao savet koji se prvenstveno tie zdravlja, kontrolu pritiska ne moramo da obavljamo samo u prisustvu lekara, mada i to treba s vremena na vreme uraditi. Pritisak koji oseamo na dnevnoj bazi, a koji nastaje kao posledica obaveza koje moramo da ispunjavamo, jeste neto to moramo staviti pod kontrolu kako bismo mogli normalno da funkcioniemo i kako ne bismo poklekli pod teretom svakodnevice. Zbog toga je bitno da pratimo sebe i svoje mogunosti i da ne prihvatamo obaveze koje ne moemo da ispunimo u dogovorenim rokovima. Nije retka situacija da sami sebi oteavamo ivot pokuavajui da iskoristimo jo neku ansu mimo one koja nam je ve pruena, ili kada se trudimo da postanemo omiljeniji u drutvu, vie nego to jesmo ili to bismo u datom trenutku mogli da budemo. Naravno, ne treba biti ni previe skroman, zdravu ambiciju je uvek dobro podravati i podsticati. Ali, to to smo ambiciozni ne znai da treba da budemo i previe preduzimljivi. Neke stvari moda treba da ostanu samo na nivou matanja ili treba saekati da bi moglo da se zapone s njihovom realizacijom. Pravljenje planova koje ne moemo da realizujemo moe da umanji injenicu da vredno radimo povereni posao. Ono to moemo da izvedemo i to je u skladu s vremenom kojim raspolaemo treba initi bez rezerve i to moe da donese rezultate mnogo bre nego to bi se to moglo oekivati. Meutim, ako se bez rezerve dajemo na svim frontovima, to nas moe dovesti do poraza, do nepredvienih trokova i do toga da budemo nervozni i nespokojni. Uvek bi trebalo da obuzdavamo sopstvenu preambicioznost, kao i potrebu da nameemo svoje miljenje ili da vladamo drugima. A kada se naemo pod teko podnoljivim pritiskom, menja se i naa percepcija. Onda nam s razlogom nije jasno da li nam prijatelji dele savete sebe radi ili zbog toga to nam je savet zaista potreban.

Prolena dijeta
U toku zime, zbog malo kretanja i previe teke hrane, u organizmu se nakupe razliiti toksini. Zato je prolee idealno vreme da organizam proistite jednom dijetom - to bi mogli da urade i momci i devojke. Ako na sam pomen dijete pomislite da biste umrli od gladi, ne brinite, ovde se ne radi o takvoj dijeti. Dijeta, u principu, ne znai uvek malo hrane, ve samo odreen reim ishrane - taj reim moe, ali i ne mora, da u sebe ukljuuje smanjenu koliinu hrane; sve zavisi od toga ta dijetom pokuava da se postigne. A dijetom o kojoj ovog puta govorimo pokuavate da iz organizma izbacite nakupljene toksine, da se malo proistite i razdrmate organizam kako biste se oseali aktivnije i ivahnije. Glavna stvar u ovoj dijeti jeste da izbacite masnou, slatkie i preraenu hranu. Naravno, manja koliina masnoa vam je ipak neophodna, najbolje je da to bude maslinovo ulje (u salati, recimo), a deo moe i iz male koliine badema i drugog kotunjavog voa, kao i iz semenki i suncokreta. to se tie onog to bi trebalo da jedete u toku ove dijete, tu bi pre svega trebalo konsumirati to vie sloenih ugljenih hidrata, koji se sporo razlau, tako da ste od njih veoma dugo siti, a uz to i ubrzavaju varenje i metabolizam. Takve ugljene hidrate moete nai u integralnim itaricama, mahunarkama i sveem vou i povru. Sad, ako se intenzivno bavite nekim sportom, na ovakvu dijetu vam verovatno pada na pamet: "Nema anse, sruio/sruila bih se na treningu". U tom sluaju, dodajte dijeti i meso, samo neka ne bude masno. Najbolje je da to budu piletina i uretina (grudi i bataci su najzdraviji) bez koice, kao i neto posnog crvenog mesa. Ipak, nemojte jesti mnogo mesa, inae ova dijeta nee imati efekta. Veoma vano za ienje organizma je i da pijete to vie vode. Dva litra dnevno, a moe i vie. Manji deo vode (olju ili dve dnevno) moete zameniti zelenim ajem.

Da biste primetili efekte ove dijete, potrebno je da je se pridravate minimum deset dana, a dve ili tri nedelje bi bilo bolje. Posle toga, drite je se onoliko dugo koliko vam prija - i uivajte u novom oseaju energije koja vas ispunjava nakon perioda tromosti.

Disciplina hranjenja

ini se da stranake kampanje nisu jedine takve i da postoje jo neke koje su konstantno prisutne u medijima. Iako imaju razliite ciljeve, sve one u osnovi funkcioniu na veoma slian nain. Da vie ne duimo, kampanja o kojoj e ovde biti re je kampanja protiv suvinih kilograma. Problem s kojim se savremena civilizacija (kao i svaki pojedinac) grevito bori definitivno predstavlja jednu od najveih pretnji po zdravlje. Kao i stranake kampanje, proizvodi za mravljenje i razliite dijete o kojima se emituju mnogobrojne emisije i reklame, piu knjige i promotivni tekstovi, poput mnogih politikih stranaka, mnogo obeavaju pre izbora, a po nekom nepisanom pravilu veoma malo ispunjavaju. Obinom oveku koji ima problem sa suvinim kilogramima teko je da prepozna ta je istina, a ta dobar marketinki trik iza kojeg se krije samo elja za profitom. Koji su to najvaniji inioci na koje se esto ne obraa dovoljno panje? Pre svega treba imati na umu koliko je vano da se dobijena bitka na kraju ipak ne pretvori u izgubljeni rat. esto se deava da ljudi suvine kilograme doivljavaju kao kaznu za koju jedino mogu da se iskupe bievanjem, gladovanjem ili kleanjem na kukuruzu. Ako svemu tome dodate jo i oseaj krivice, kao i koktel mnogih drugih emocija, dobiete neverovatno zapaljivu smeu. Odgovor na sve je: ako ne gladovanje, onda bar drastino redukovana ishrana. Kada se zapone s tako rigoroznom dijetom, ona sigurno daje rezultate u poetku. Meutim, kako vreme odmie, rezultati ne samo da izostaju nego se obino pria zavrava kilaom veom od poetne. Ukoliko ne verujete, pitajte ene - one su stare poznanice s dijetama.

Situacija u kojoj dobijena bitka s kilogramima vremenom poinje da se pretvara u gubljenje rata s kilaom ima veoma jednostavno objanjenje. Razlog za takve nemile okolnosti lei u injenici da ponekad na sebe preuzmemo vie nego to moemo da podnesemo. Tako se dobijena bitka s nekoliko prvih izgubljenih kilograma pretvara u izgubljeni rat s vraanjem starih i dodatnim dobijanjem novih kilograma. Kao i sve drugo u ivotu, mnogo stvari zavisi od toga koliko su vai planovi realni. Ako ovo zanemarite, sve ostalo pada u vodu. Nerealni planovi u ovom sluaju nisu opasni samo zato to mogu da vas vrate na poetak nego zato to mogu i da ozbiljno ugroze vae zdravlje. Ako je verovati Frojdu, izleenje e uvek trajati onoliko koliko je trajalo oboljenje. Drugim reima, suvini kilogrami nisu neto to vam se pojavilo preko noi, ve je to bio proces koji je imao svoje trajanje. Proces koji je pred vama slian je vraanju asovnika unazad. Zato je, iako ponekad rezultati u poetku izostaju, vano da istrajete i da se konstantno konsultujete sa svojim nutricionistom (ako ga imate). Uz takvo fino telovanje nakon odreenog vremena biete na odlinom putu - a neete to ni osetiti. Kada uhvatite ubrzanje, nita vas nee zaustaviti do samog cilja. U teoriji, naravno, sve zvui lako i jednostavno. Dva i dva su uvek etiri. Ali, naalost, u praksi nije ba uvek tako. Kada zaponete s nekom dijetom, pridravajte se uputstava koliko god je to mogue. I, naravno, dajte joj vremena da pokae svoje prednosti i mane. Samo tako ete vremenom uspeti da program koji ste zapoeli u potpunosti prilagodite sebi i svojim potrebama. Na kraju nikada ne treba isputati iz vida maksimu: "Kakvu korist imate to galopirate, kada idete u sasvim pogrenom pravcu?" U medijima se nikad nije vie govorilo o problemu gojaznosti, a s druge strane broj gojaznih, kako kod nas tako i u svetu, u konstantnom je porastu. Ipak, ini se da je kompletna struna javnost usmerena savetima na ono to nam se nalazi na tanjiru. Sigurno se pitate gde je tu greka. Greke nema, jer ovde treba da obratite panju na ono to pokree viljuku i no. Svaki obrok koji pojedete pod jakim emocijama ili u loem mentalnom i duhovnom stanju moe imati za posledicu brojne neeljene efekte. Zatrpavanje hranom je samo jedan od brojnijih problema koji pokree zaarani krug, iz koga je, po svemu sudei, mogue izai, ali je to veoma teko postii. Potrudite se da za svaki obrok odvojite nekoliko minuta i da ga pojedete u miru i sedei za stolom. Ukoliko svoj ruak pojedete pri jakim emocionalnim stanjima, na brzinu i jo na nogama ili u hodu, ne samo da vam obrok nee prijati nego to sve moe imati za posledicu i probleme s varenjem. To je ujedno i najei okida koji

pokree dobro poznati mehanizam. esto se deava da se, u elji da se to pre napreduje i postignu to bolji rezultati, sluaju i sprovode saveti nekoliko razliitih strunjaka. Budite uvereni da ete sebi na taj nain samo dodatno oteati trenutnu situaciju. Razliiti saveti lako zbunjuju i zbog toga ete imati utisak da se nalazite u orsokaku. Svaki od vaih trenera, lekara ili nutricionista zajedno s vama vidi isti cilj, ali nudi razliite naine kako da se doe do njega. Iako se to moda ne ini tako, ovakva situacija je sasvim opravdana. Svako e na osnovu svog znanja i iskustva rei ono to misli da je najbolje za vas. I zato je nerealno oekivati da svi oni imaju potpuno istu strategiju. Jedino oko ega e se sloiti jeste to da neto mora da bude uinjeno s vaom kilaom - i to pod hitno. Kada su u pitanju instrukcije, opredelite se samo za jednog savetnika za koga mislite da vas je najbolje procenio i da vas moe odvesti do cilja. Ostale ostavite kao rezervu, u sluaju da je vaa procena bila pogrena. Koliko god neko bio motivisan i imao jaku elju da dri dijetu, javljaju se i neke realne ivotne situacije u kojima e njeno sprovoenje u delo biti poprilino oteano. esta su pitanja ljudi koji zapoinju s dijetom: "A ta da radim kad odem u restoran ili na neko slavlje?" Ovakve situacije poklapaju se i s jednom relativnom novinom, a to je slobodan obrok ili slobodan dan. Slobodan obrok ili ak itav slobodan dan su sve vie sastavni delovi dijeta. Pitate se zato? Razlog za to je i psiholoki i fizioloki. Svima nam je poznato da je zabranjeno voe najslae, i da takva ogranienja postiu sasvim suprotan efekat. Ovakvim potezom oslobaa se tenzija i u potpunosti izbegava lo efekat. Kada je fizioloki efekat u pitanju, ovakve energetske promene u jelovniku odraavaju se na regulisanje apetita, to jest na njegovo smanjenje i ubrzanje metabolizma. Kako se to vidi u praksi? Prvog slobodnog dana na kraju prve nedelje, veina ljudi jedva eka da se nagradi nekim od omiljenih specijaliteta. A kako vreme prolazi, ukoliko se preko nedelje zaista pridravaju programa ishrane, ova potreba sve vie slabi, sve dok i taj jedan slobodan dan u nedelji ne postane isti kao i svi ostali. esto se deava da hrana pojedena tog dana izaziva gaenje i muninu, pa tako cela nedelja postane ista nedelja. Promene energetskog unosa na organizam uvek doivljava kao neku vanrednu, iznenaujuu situaciju i njegova reakcija dovodi do usporavanja metabolizma, to se automatski odraava i na usporeno gubljenje kilograma. Slobodan dan je tu da pomogne. On ne dozvoljava naem metabolizmu da se ulenji, a svakako doprinosi i

da se na slavljima ne oseate kao da ste sami na pustom ostrvu. Pokuajte da svoju ishranu sagledate u celini, a ne samo kroz jedan obrok. Zato je odravanje kilae pomou dijeta podjednako teko i mukarcima i enama? Iako mnogi od nas poinju s dijetom da bi se oslobodili suvinih kilograma, dijete imaju za cilj i neto vie od toga. Glavni cilj svake dijete je da pre svega promeni sve one loe navike u ishrani koje su, na kraju krajeva, i zaslune za situaciju u kojoj smo se nali. Ba zato se u praksi pokazalo da je lako skinuti kilograme, ali da je daleko tee i komplikovanije odrati dostignutu kilau. Ukoliko se ne promene loe navike u ishrani, svi rezultati mukotrpnog rada koji su postignuti bie iskljuivo privremeni i bie samo pitanje vremena kada ete se nai na poetku. Upravo u tome i lei odgovor na pitanje: "Zato je sve to tako teko?" Zbog toga to zapravo nema nieg teeg od toga da menjate sebe i sve one navike koje su prisutne dugi niz godina, moda ak i itavog neijeg ivota. Taj put nije nimalo lak, ali na kraju tog puta nalazi se najvee bogatstvo koje ovek moe imati, a to je zdravlje. Zbog toga, evo nekoliko smernica koje e, pored regulisane ishrane, pomoi u najteoj borbi koju ovek vodi - borbi sa samim sobom i suvinim kilogramima. Va lini podsetnik treba zapoeti stavkom koja bi se najbolje mogla opisati kao realno planiranje. Uvek imajte strpljenja, a neka svaki va obrok bude mala oaza mira za va eludac. Imajte takoe na umu da sve ono to je drastino nije uvek i najbolje. Na kraju, vrlo dobro procenite svaki svoj izvor informacija o dijeti koju ete primeniti, i ako bude potrebno, nemojte se libiti da zatraite pauzu u vidu slobodnog dana (onda kada osetite da vam je pauza potrebna). Podvui crtu u ivotu i pogledati istini u oi jeste najtee, ali bolje je da to uradite sami nego da budete primorani na to.

Produena mladost

Nikada ranije u drutvu nije bila toliko jaka tendencija da se sauva mladost kao u vremenu u kojem mi ivimo. Nekada se ideal mladosti i lepote negovao kroz umetnost: vajali su se kipovi, pisala se poezija, pisali su se romani - a danas se odlazi kod plastinog hirurga. Dodue, plastina hirurgija je najekstremniji oblik na koji ipak nisu svi spremni, ali se generalno da primetiti sveopta tenja da se sauva lepa spoljanjost, po mogustvu sa to manje bora, bez obzira na broj godina pojedinca ili pojedinke. Umesto odlaska "pod no", neki se radije opredeljuju za fiziku aktivnost. Fizika aktivnost moda predstavlja klju produene mladosti, s tim to se ni tu ne treba preputati radikalizmu. injenica je da su ljudi koji su fiziki aktivni i do devet godina bioloki mlai nego njihovi neaktivni vrnjaci. I tu nema mesta uenju. Nain ivota koji podrazumeva hodanje od kreveta do troseda, pa onda malo sedenja na radnoj stolici svakako ima bitnu ulogu u procesu starenja. Fizika aktivnost ne podrazumeva etnju oko zgrade (osim ako niste u poznijim godinama pa vie od toga i ne moete da izvedete). Ukoliko elite da primetite pozitivne efekte aktivnosti kojima se preputate, potrebno je da se preznojite obavljajui ih, inae sve to nema nikakvog smisla. Ljudi koji se bave nekom ustrijom fizikom aktivnou tri sata nedeljno svakako e se oseati mlaim (a i izgledae tako) od onih koji se nedeljno "troe" samo petnaest minuta. Pored toga, manja fizika aktivnost (ili nepostojea) poveava rizik od bolesti koje su ee u starijim godinama. Tu na prvom mestu mislimo na dijabetes, rak i srana

oboljenja. Nije sasvim jasno na koji nain fizika aktivnost ima taj podmlaujui efekat, ali je sigurno da je ona adekvatan nain da se zatitimo od stresa koji je jedan od glavnih problema savremenih ljudi.

Faktor sigurnosti

Da bismo mogli zdravo da se hranimo, nije dovoljno samo da vodimo rauna o ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i belanevinama koje unosimo u svoj organizam. ovek bi pomislio: pa ta jo treba da se uradi da bi se vodio zdrav ivot? Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan - potrebno je da vodimo rauna o namirnicama koje kupujemo, o nainu na koji ih uvamo dok ne doe red na pripremu, o mestima na kojima ih uvamo i o mestima na kojima ih pripremamo. Zvui previe komplikovano? Moda, ali sigurno je lake to nego imati salmonelu. To vam je valjda jasno. Malo preventivnog truda nikome ne moe da kodi. Naravno, ima skeptika koji tvrde da se hrana koja moe da nam napravi probleme krije samo u namirnicama sumnjivog karaktera, kao to su morski plodovi. Ipak, razni sluajevi nas podseaju da, u pogrenim okolnostima, sve to ulazi u naa usta moe postati neka vrsta otrova u naem stomaku. Kada je meso u pitanju, teko je razlikovati zaraeno od nezaraenog, posebno kada je u pitanju piletina. Ali, ono to moete da uradite jeste da proverite njenu temperaturu. Ako pakovanje nije hladno kada ga dodirnete, naite neko koje jeste ili menjajte supermarket. Onog trenutka kada hrana napusti prodavnicu, ona poinje da se kvari. Stoga, im je kupite, izraunajte kada ete kuvati i oduzmite to vreme od roka upotrebe koji je utisnut na proizvodu.

A kada doe na red priprema, posvetite panju svojoj dasci za seenje. to se tie bakterija, ona je kao najprometnija ulica u picu. Kupujte one koje se mogu prati u maini za sudove i koje se lako iste. Posle svake upotrebe operite ih u toploj vodi deterdentom za sudove. Obratite panju i na to koliko je daska oteena upotrebom - ukoliko na njoj ima previe rupa, bolje vam je da je ne perete nego da odete i da kupite novu.

Fitnes zdravlje

Opti trend odlazaka u fitnes centre ne donosi uvek samo lepo oblikovano telo i zategnute miie. Posetioci fitnes centara nau se u udu kada se odjednom suoe s osipom po telu, bubuljicama, bradavicama, iritiranom ili crvenom koom ili nekim drugim nepoeljnim promenama koje ranije nisu imali. Zaboravlja se da priroda fitnes okruenja pogoduje nastanku ili pogoranju konih oboljenja. Najei razlozi za ovakve promene su toplota, vlanost, znojenje, uska i tesna sportska oprema, kao i rekviziti i sprave koje koristi veliki broj ljudi. A do neeljenih promena na koi moe doi ak i kada se higijena odrava na zavidnom nivou, pogotovo ukoliko je promet posetilaca u teretani velik. Da vam boravak u teratni ne bi preseo i naveo vas da zaboravite na vebanje radi ouvanja zdravlja i dobrog izgleda, treba dodatno povesti rauna. Uvek nosite iste patike za vebanje. Stavljajte pekire preko strunjaa, klupa i sprava na kojima vebate. Obavezno nosite sopstvene pekire za tuiranje. Neadekvatno oprani i neotkuvani pekiri mogu biti uzrok najrazliitijih, ponekad i vrlo ozbiljnih, infekcija. Nosite znojnice i male pekire za ruke. Zaboravite na dezodoranse pre vebanja. Oni zatvaraju pore, spreavaju normalno znojenje i na taj nain remete na organizam. Bez preterane elje da se unosi panika, na neke stvari jednostavno treba obratiti panju. U fitnes centrima veoma esto niko ne dezinfikuje rekvizite i sprave, niti

brie prainu dok traju vebe. Problemi koji nastaju u okruenju fitnes centara su mnogobrojni, s tim to ipak postoje oni na koje moemo sami da utiemo kako bismo spreili njihovo pojavljivanje. Nema razloga da nam zdravlje bude ugroeno ako smo ve poli na trening zbog toga to vodimo rauna o sebi.

Pokaite im da uivate u maenju

Ima momaka koji zaista ne vole da se maze, ak ni sa svojom devojkom, ali njih je znatno manje nego to bi se na prvi pogled reklo - veliki broj ipak uiva u maenju, samo ne eli da za to svi znaju. Ono u emu takoe uivaju jeste i kad njihova devojka jasno pokae da u tome uiva i ona. Pod maenjem ne mislimo samo na predigru, na uvod u seksualni in. Ima onih koji smatraju da momci ele samo seks, maenje im je samo nain da i devojku navedu na to, ali prilian broj momaka e nekad biti raspoloen samo za maenje, grljenje i umiljavanje. I momci, kao i devojke, mogu da se ne oseaju spremno za stupanje u seksualne odnose, ili u nekom trenutku moe da im vie bude do maenja nego do seksa. Razmena nenosti prijae oboma, ne samo devojci. Ono to momci takoe jako vole jeste kada im devojka pokae da uiva u maenju, da uiva u njihovim zagrljajima. Ne mislimo sad da pravite nekakvu buku, da se, dok ste u zagrljaju svog deka, ponaate kao glumica u porno-filmu, da uzdiete i stenjete. Time biste deka pre prepale nego bilo ta drugo. Jedan od lepih naina da mu pokaete da uivate u maenju jeste taj da nastavite da se mazite s njim, da mu se osmehnete. A moete i jednostavno neto da mu kaete, na primer, kada vas zagrli, da mu kaete da vas ne puta. Time deku stavljate do znanja da ga elite (ne nuno u seksualnom smislu), da uivate s njim, da vam je lepo. Deko koji vas voli elee da vam bude lepo s njim, da budete srene s njim, da ne elite da se odvojite od njega (naravno, ne bukvalno,

ipak niste sijamski blizanci), elee i potvrdu da ume da vam ugodi, da radi ono to treba, i bie veoma srean ako mu to, bilo verbalno bilo neverbalno, i pokaete. Uivajte s momkom i stavite mu do znanja da uivate - tada ete oboje uivati jo vie.

I momci vole maenje i poljupce

Postoje mnoga pogrena verovanja u vezi kako s momcima tako i s devojkama. Verovanja koja vas, ako ih nekritiki prihvatite, mogu navesti da mislite da osobe suprotnog pola samo pokuavaju da vas ovako ili onako iskoriste, da vas zapravo ne vole. Jedno takvo verovanje jeste i da momci zapravo ne vole maenje i poljupce, da im nenosti slue samo tome da odvuku devojku u krevet. Sasvim sigurno bi se nale devojke koje bi na ovo povikale: "Ali, to je tano, moj bivi deko je stvarno hteo da se mazi s mnom jedino da bi me naveo da spavam s njim!". Takvih sluajeva zaista ima - to su oni momci kojima se zapravo i ne dopadate neto posebno, s vama su da ne bi ispali gubitnici koje nijedna devojka nee, kao i da ne bi ispali gubitnici koji su bez seksualnog ivota. Ipak, bilo bi zaista nepravedno rei da su svi deaci takvi. Ni veina nije takva. Momci i te kako vole maenje. Maenje je zabavno, u tome se uiva, i nee maziti samo svoju devojku, mazie i svoje kuno mezime (make i psi su za to naroito pogodni). Deaci, takoe, vole i ljubljenje. I ljubljenje je zabavno i neto u emu se uiva. Ljubljenje je, pored toga, znatno intimnija stvar od maenja - maku ili psa sasvim sigurno ne bi poljubili, a s devojkom bi se ljubili satima svakog dana, kad god nau vreme za to. Ima i deaka koji vie vole maenje nego ljubljenje, ali, u principu, veina uiva i u jednom i u drugom, osim ako se neko, kad su bili mali, nije svojski potrudio da ih ubedi da nijedan pravi mukarac ne sme da voli da se mazi inae nije muko. Maenje i ljubljenje mogu da budu uvod u seks, ali ne moraju. Kae se da e devojke ee hteti samo da se maze nego da "idu do kraja", ali ovo vrlo esto vai i za deake, naroito ako su veoma mladi i jo uvek nisu imali odnose. Ili su odnose imali, ali s devojkom s kojom su u tom trenutku jo uvek ne ele da idu toliko daleko. Ili u tom trenutku nisu raspoloeni za seks, ve samo za razmenu nenosti.

Sad, kako napraviti razliku izmeu deka koji stvarno uiva u maenju i onog koji maenje koristi kao sredstvo da bi stigao do neeg drugog - rutinsko sredstvo u kome zapravo ne uiva? Ima momaka koji su vrlo veti u foliranju, ali u veini sluajeva nije teko primetiti razliku. Deko koji zaista uiva u ljubljenju i maenju bie potpuno izgubljen u njemu; onaj koji se folira nee biti toliko koncentrisan, oi e da mu lutaju ka televiziji (menjanje kanala na televiziji dok se ljubi s vama neemo ni da pominjemo), ruka e mu odlutati ka tanjiru s kolaima (ne brkati sa situacijom kad dohvati parence okolade pa ga s vama podeli tokom ljubljenja)... A neki e i vrlo oigledno uriti da to pre "preu na stvar" (ovo, naravno, nije lo znak ukoliko ste oboje raspoloeni da smesta preete na seks). Bez brige: u najveem broju sluajeva, ako se deko ljubi i mazi s vama, to ini zato to mu se stvarno sviate i zato to uiva da to radi s vama.

Navesti ga na vie maenja

Jedna od relativno estih albi ena na mukarce jeste ta da se previe usredsreuju na seks, a premalo su skloni tome da se maze. Da se maze pre seksa, posle seksa, ili samo onako, nevezano za voenje ljubavi. I pitaju se (ene) kako da svog dragog navedu da se vie mazi s njima. Nije loe setiti se da deake vaspitavaju na drugaiji nain nego devojice. U mnogim porodicama sasvim je u redu da devojice budu maene, ali ne i deaci smatra se da to nije za njih, nee onda izrasti u prave mukarce, ve u nekakve mekuce i onje. To ne znai da deaci nisu eljni maenja koliko i devojice, samo budu naueni da je to neto to mukarci ne rade. Kada porastu, mnogi mukarci budu, uprkos onome emu su naueni, eljni maenja. Samo to smatraju da ne smeju to i da trae, da ih onda partnerka nee smatrati dovoljno mukarcima, da e potraiti nekog muevnijeg. Sad, nije muki traiti maenje, ali jeste muki traiti seks - i tako mnogi mukarci svoja oseanja izraavaju seksom. Pokazuju da vole time to vode ljubav - koitus im slui i kao zamena za maenje. Da ne bude zabune, ovo je bila pria o velikom broju mukaraca, ne o svim postojeim mukarcima - naravno da ima onih koji se znatno razlikuju od opisanih. Uz sve navedeno, mukarci ne umeju da itaju misli (kao ni ene), a ni suptilni nagovetaji nee ba uvek funkcionisati. I, kako onda da dame budu vie maene od strane svojih dragih? Najee nije teko - neka im kau da je to ono to ele.

Mukarci, generalno uzev, ele da njihove partnerke budu srene s njima, i ako je maenje ono to ele, rado e im ga pruiti. A ako se u vezi oseaju voljeno i sigurno, i znaju da se njihova mukost ne dovodi u pitanje, kao i da nee biti povreeni ako se otvore, moe se desiti da vam pokau da su zapravo prave pravcate maze, koje jedva ekaju na tu vrstu uivanja.

to vie seksa

Da li je potrebno govoriti o tome koliko je dobro i zdravo imati redovne seksualne odnose? Seks blagotvorno deluje na nae zdravlje i za to nam nisu potrebni naunici koji e nam dokazati neku od svojih "seksualnih teza". Oseaj posle seksa je ono to nam ukazuje na to da smo apsolutno u pravu kada mislimo da nam seksa nikada nije dovoljno. Redovno voenje ljubavi jaa imunitet, poboljava prokrvljenost vitalnih organa, spreava nastanak depresije. Seksualno aktivni ljudi ree odlaze na bolovanje, drutveniji su, bolje raspoloeni i nekako vie uivaju u ivotu. Naravno da je tako, orgazmi im vraaju osmeh na lice. Kada su ene u pitanju, one boljitak usled normalne frekventnosti seksualnih odnosa mogu da procene na osnovu redovnih menstrualnih ciklusa, a ene s redovnim seksualnim odnosima imaju i vii nivo estrogena od onih iji su odnosi rei ili onih koje ih uopte nemaju. Ono to je zajedniko i damama i nama jeste to da se tokom seksa gube kalorije. Ako je verovati podatku da se tokom seksualnog ina izgubi oko 30 i vie kalorija, seks je dobro imati to vie i u to veim koliinama (kilae radi i zarad manjeg oka prilikom stajanja na vagu krajem svakog meseca). Pored toga, seksom dovodimo u red i nae miie, a oni su nam, kao to znate, vani za uspravan poloaj tela, ravna lea i jo ravniji stomak. Seks, naravno, ublaava i negativne efekte koje izaziva na neprijatelj broj jedan stres. Ljudi koji su zadovoljni svojim seksualnim ivotom nisu depresivni, anksiozni, nasilni i neprijateljski raspoloeni. Seks lei sve - pa i glavobolju; seks uva srce i krvne sudove. Kada sve to imamo u vidu (a imamo, poto se o tome esto govori i pie), pravo je udo to se seks ipak ne upranjava u dovoljnoj meri, ve je potrebno da nam neko ispisuje redove ili dri predavanja o svemu tome.

Veza bez seksa ili seks bez veze?

esto se za momke govori da im je samo seks bitan ili, moda, ne samo seks, ali je svakako vaniji od veine ostalog. Meutim, ispitivanja pokazuju da to nije tano - i momci, kao i devojke, ele ljubav i lepu vezu, uopte im nije svejedno s kojom e devojkom spavati, i neretko izmeu ljubavi i seksa biraju ljubav. Tu veliki problem pravi drutveni pritisak. Iako ih moda u nekom trenutku seks jo uvek ne interesuje, jo uvek ih cela stvar plai, ne smeju to da pokau pred drutvom, ve moraju da se predstavljaju kao osvajai i frajeri. Zato e nemali broj momaka da lae da je ve imao seksualne odnose, ili da su bar daleko otili u "vatanju". Pritisak umeju da naprave i same devojke - recimo, ako se momak oseti nespremno za seks i zbog toga odbije iako mu se devojka dopada, ima devojaka koje e ga zbog toga nazvati mokljanom, nikakvim, i svima unaokolo ispriati da on nije nikakvo muko, pa e mu se onda svi smejati. Istina je, ima i momaka kojima je glavno da se pokau kao osvajai koji su spavali sa to vie devojaka, ali daleko od toga da su svi takvi. U jednoj nedavnoj anketi veina momaka se izjasnila da bi radije bili u lepoj vezi sa devojkom u koju su zaljubljeni i da u toj vezi nema seksa, nego da imaju seksualne odnose s devojkom koju ne vole. Neki bi na rezultate te ankete rekli da je jo bolja varijanta da se bude u vezi s devojkom u koju ste zaljubljeni i s kojom imate i intimne odnose. Naravno da je i to lepo, ukoliko su oboje spremni za seks i zaista ga ele. Ali, i bez seksa veza moe da bude veoma lepa, puna ljubavi i nenosti - jo uvek ste veoma mladi, zaista ne morate glavake da jurite da ponete sa seksualnim odnosima, nee vam ti odnosi nikud pobei. Dakle, nije da je samo devojkama bitno da postoji ljubav u vezi (stereotip, naravno, ima i devojaka koje e prihvatiti vezu i seksualne odnose bez ljubavi), bitno je i

mnogim momcima - a neretko je tinejderima sasvim u redu da budu i u vezi u kojoj nema seksa, dokle god su s devojkom koju vole.

Veza bez seksa ili seks bez veze?

esto se za momke govori da im je samo seks bitan ili, moda, ne samo seks, ali je svakako vaniji od veine ostalog. Meutim, ispitivanja pokazuju da to nije tano - i momci, kao i devojke, ele ljubav i lepu vezu, uopte im nije svejedno s kojom e devojkom spavati, i neretko izmeu ljubavi i seksa biraju ljubav. Tu veliki problem pravi drutveni pritisak. Iako ih moda u nekom trenutku seks jo uvek ne interesuje, jo uvek ih cela stvar plai, ne smeju to da pokau pred drutvom, ve moraju da se predstavljaju kao osvajai i frajeri. Zato e nemali broj momaka da lae da je ve imao seksualne odnose, ili da su bar daleko otili u "vatanju". Pritisak umeju da naprave i same devojke - recimo, ako se momak oseti nespremno za seks i zbog toga odbije iako mu se devojka dopada, ima devojaka koje e ga zbog toga nazvati mokljanom, nikakvim, i svima unaokolo ispriati da on nije nikakvo muko, pa e mu se onda svi smejati. Istina je, ima i momaka kojima je glavno da se pokau kao osvajai koji su spavali sa to vie devojaka, ali daleko od toga da su svi takvi. U jednoj nedavnoj anketi veina momaka se izjasnila da bi radije bili u lepoj vezi sa devojkom u koju su zaljubljeni i da u toj vezi nema seksa, nego da imaju seksualne odnose s devojkom koju ne vole. Neki bi na rezultate te ankete rekli da je jo bolja varijanta da se bude u vezi s devojkom u koju ste zaljubljeni i s kojom imate i intimne odnose. Naravno da je i to lepo, ukoliko su oboje spremni za seks i zaista ga ele. Ali, i bez seksa veza moe da bude veoma lepa, puna ljubavi i nenosti - jo uvek ste veoma mladi, zaista ne morate glavake da jurite da ponete sa seksualnim odnosima, nee vam ti odnosi nikud pobei. Dakle, nije da je samo devojkama bitno da postoji ljubav u vezi (stereotip, naravno, ima i devojaka koje e prihvatiti vezu i seksualne odnose bez ljubavi), bitno je i

mnogim momcima - a neretko je tinejderima sasvim u redu da budu i u vezi u kojoj nema seksa, dokle god su s devojkom koju vole.