Arterijska hipertenzija

Arterijska hipertenzija je stanje povišenog krvnog pritiska koje

izaziva tegobe poput glavobolje i ubrzanog rada srca, a nelečena
arterijska hipertenzija može da dovede i do infarkta miokarda
(srčanog udara) ili moždanog udara (šloga). Arterijska hipertenzija
je uzrok hiljada smrtnih ishoda u svetu, sa sve većom stopom
oboljevanja.
Šta je arterijska hipertenzija?
Arterijska hipertenzija označava visok krvni pritisak, tj. dijastolni pritisak veći od
90 mm/Hg, i sistolni pritisak koji je veći od 140 mm/Hg. Ove merne jedinice se
odnose na milimetar živinog stuba koji se očitava na meraču pritiska.

Sistolni pritisak podrazumeva skupljanje srčanih pretkomora i komora, usled

čega se krv potiskuje u krvne sudove. Dijastolni pritisak nastupa pri širenju
pretkomora i komora, i na taj način se srce puni krvlju.

Arterijska hipertenzija može da bude primarna i sekundarna.

Primarna arterijska hipertenzija
Primarna arterijska hipertenzija nastaje postepeno, usled spleta
faktora koji nisu u potpunosti poznati, iako se zna da nezdrav način
života, zloupotreba alkohola i pušenje doprinose njenoj pojavi.

Pored ovih faktora, nastanku primarne arterijske hipertenzije

doprinose i:

Familijarna predispozicija. Arterijska hipertenzija može da bude

nasledna. Naučnici to objašnjavaju mutacijom gena ili genetskim
abnormalnostima koje se nasleđuju od roditelja.
Oboljenja organa koji nisu deo kardiovaskularnog sistema. Oboljenja
bubrega mogu da poremete prirodnu ravnotežu metabolizma soli.
Posledica ovog procesa može da bude i povišen krvni pritisak.
Fizička neaktivnost. Nedostatak fizičke aktivnosti i loša ishrana
dovode do nagomilavanja lipida u unutrašnjosti zidova krvnih sudova
(ateroskleroze), što za posledicu može da ima povišen arterijski
pritisak.
Sekundarna arterijska hipertenzija
Sekundarna arterijska hipertenzija nastaje brzo, i
dovodi do teže kliničke slike. Sekundarnu
hipertenziju izazivaju:

urođene srčane mane

opstruktivna apnea
tumori endokrinih žlezda
neželjeni efekti lekova
zloupotreba alkohola
Simptomi arterijske hipertenzije
Arterijska hipertenzija, a naročito primarna, često može da bude
asimptomatska. Kod sekundarne arterijske hipertenzije, simptomi
mogu da se pojave brže, i da budu praćeni ostalim simptomima u
zavisnosti od oboljenja koje indirektno dovodi do tegoba. Godišnji
pregled je najpouzdaniji način da se otkrije postojanje arterijske
hipertenzije. Ukoliko postoji porodična predispozicija, preglede je
potrebno obaviti i češće.

Arterijska hipertenzija može da bude prisutna godinama bez ikakvih

simptoma. Nelečena arterijska hipertenzija može da dovede do
srčanog i moždanog udara, što potvrđuje potrebu za redovnom
kontrolom.
Arterijsku hipertenziju možete prepoznati ukoliko se jave dva ili više
sledećih simptoma:

bol u grudima
nepravilan rad srca
krv u urinu
pulsiranje u ušima
glavobolja
krvarenje iz nosa
umor
problemi sa vidom
otežano disanje.
Godine života i genetika su faktori za nastanak arterijske
hipertenzije na koje ne možemo da utičemo. Ipak, postoje faktori
rizika koji su pod našom kontrolom i na koje možemo da utičemo.
U faktore rizika se ubrajaju:

Dijabetes. Verovatnoća da osoba koja ima šećernu bolest razvije i arterijsku

hipertenziju je veoma izražena. Dijabetes prethodi nastanku ateroskleroze i stvara
preduslov za stvaranje hipertenzije.

Neadekvatna ishrana. Ishrana koja se bazira na prekomernom unosu soli i

smanjenom unosu kalijuma dovodi do povšenog rizika od razvoja arterijske
hipertenzije.

Fizička neaktivnost. Fizička aktivnost održava srce i krvne sudove jakim i zdravim,
što dovodi do snižavanja krvnog pritiska.

Gojaznost. Prekomerna telesna težina remeti ravnomernu raspodelu kiseonika u

organizmu. Ukoliko je osoba gojazna dug vremenski period, javljaju se komplikacije
na srcu i krvnim sudovima. Gojaznost je i preduslov za stvaranje povišenog nivoa
lošeg holesterola i triglicerida, što dovodi do pojave ateroskleroze.

Mere prevencije arterijske hipertenzije obuhvataju primenu gorenavedenih stavki.

Ipak, nezavisno od stila života i opšteg zdravstvenog stanja osobe, familijarna
predispozicija i godine starosti mogu da dovedu do njenog nastanka.
Dijagnoza
Arterijska hipertenzija se dijagnostikuje merenjem krvnog pritiska.

Pritisak je potrebno meriti nekoliko puta, i to u razmacima i različitim okolnostima (u lekarskoj

ordinaciji i u kućnim uslovima).

Dijagnoza arterijske hipertenzije ne može da se postavi na osnovu jednog merenja, već je potrebno
meriti pritisak u nekoliko navrata da bi se ustanovio problem. Krvni pritisak osciluje tokom dana,
usled različitih faktora (stresa, fizičkog napora, itd.), što je sasvim normalna pojava i ne ukazuje
nužno na arterijsku hipertenziju.

Normalnim krvnim pritiskom se smatra pritisak ispod 120/80 mm Hg.

Povišenim krvnim pritiskom se smatra sistolni pritisak od 120 do 129 mm/Hg i dijastolni pritisak
ispod 80 mm/Hg.
Blaga arterijska hipertenzija podrazumeva sistolni pritisak od 130 do 139 mm/Hg ili dijastolni
pritisak od 80 do 89 mm/Hg.
Granična arterijska hipertenzija podrazumeva sistolni pritisak od 140 mm/Hg ili veći, ili dijastolni
pritisak od 90 mm/Hg ili veći.
Srednje teška arterijska hipertenzija podrazumeva pritisak viši od 180/120 mm/Hg.
Teška arterijska hipertenzija podrazumeva pritisak viši od 180/130 i zahteva hitnu medicinsku
pomoć.
Pod uslovom da je krvni pritisak visok prilikom svakog merenja, potrebno je da se obave dodatni
testovi kako bi se isključila mogućnost sekundarne hipertenzije. Ovi testovi obično uključuju:
elektrokardiogram (EKG)
test urina
skrining holesterola
ultrazvuk srca ili bubrega
Kako se leči arterijska hipertenzija?
Kontrola arterijske hipertenzije prevashodno počinje sa promenom odgovarajućeg higijensko-
dijetetskog režima. Pod time se podrazumeva:
smanjeni unos soli
redovna i umerena fizička aktivnost
redukcija telesne težine ukoliko je osoba gojazna
kontrolisan unos alkohola (do jedne čaše dnevno za žene, i do dve čaše dnevno za muškarce).
U nekim slučajevima ove promene nisu dovoljne da se arterijska hipertenzija drži pod kontrolom.
Tada je potrebno uključiti i terapiju lekovima sa različitim mehanizmima delovanja.
Najefikasnija terapija je ona koja uključuje nekoliko tipova lekova.
Lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska su:
Diuretici pomoću kojih se eliminišu natrijum i voda iz organizma. Diuretici koji se koriste za lečenje
arterijske hipertenzije su spironolakton, lasix (furosemid), i drugi. Učestalo mokrenje je čest neželjeni
efekat koji proizvode diuretici, što dovodi do dodatnog gubitka kalijuma. U tom slučaju, lečenju se
dodaje diuretik koji štedi kalijum (triamteren, amilorid i spironolakton).
Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE-inhibitori) su lekovi koji opuštaju krvne sudove i
dovode do inhibiranja supstanci koje sužavaju vene i arterije. U njih spadaju benazepril, lizinopril,
kaptopril i drugi.
Antagonisti angiotenzin II receptora su, takođe, lekovi koji opuštaju krvne sudove i blokiraju stvaranje
prirodne hemikalije koja ih sužava. U ove lekove spadaju losartan, valsartan, telmisartan, i drugi.
Blokatori kalcijumskih kanala su lekovi kao što su nifedipin, verapamil, i drugi, a imaju slično dejstvo
gorenavedenim lekovima.
U terapiji za lečenje arterijske hipertenzije se mogu koristiti i antagonisti aldosterona (eplerenon i
spironolakton), alfa-blokatori (terazosin, prazosin), beta-blokatori (sotalol, atenolol, propranolol), i
vazodilatatori (nitroglicerin, izosorbid-dinitrtat).
ХВАЛА НА ПАЖЊИ